Zemunska školska sramota

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 23/09/2017

Ovo što se dešava u zemunskoj osmogodišnjij školi je zločin. Roditelje koji zabranjuju svojim đacima, deci, da idu u školu treba kazniti po zakonu.

Savet roditelja ima sasvim drugu ulogu u radu škola. Savet koji izlazi iz svojih nadležnosti treba staviti u stanje mirovanja.

Direktor škole je profesor Fizičke kulture i sporta. Umesto njega treba da bude postavljen profesor razredne nastave (nekada učitelj – profesor koji radi sa nižim razredima).
Šta mislite da li će ovaj drugi direktor voditi školu na isti način? Šta mislite da se za direktora škole postavi profesor Fizike ili professor Francuskog jezika da bi oni vodili školu kao ova dva prethodna profesora? Naravno da ne bi. Svako bi stavljao naglasak na ono što mu je struka. I to je dobro.

Profesor razredne nastave je najstručniji profesor po pitanjima pedagogije, didaktike i metodika nastave, dečije psihologije, opšte psihologije i pedagoške psihologije. Ako se zamena vrši sa tim tipom profesora znači da postoje propusti u suptilnim stručnim pitanjima koji nisu vidljivi polustručnjacima i koji su često diskutabilni.
Za laike, kao što su roditelji, to je nepoznato gradivo. Ako tome dodate još njihovu emocionalnu vezanost za dete ispada da je roditelj u procesu odrastanja svoga deteta najmanje nadležna osoba.
U školi postoji pedagog i psiholog, njihov posao je definisan Zakonom i Statutom. Savetuju razredne starešine i direktora. Sa učiteljima sarađuju, ne savetuju ih…Sarađuju…ovi bolje poznaju svoju decu od pedagoga ili psihologa. Prirodno, ne?

14.Opštinska smotra likovnog stvaralašta Stara Pazova

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 23/09/2017

Sđana Šimpraga
Sinoć, u Staroj Pazovi, je održana 14. Opštinska smotra likovnog stvaralašta. Bogata izložba po izboru akademskog slikara Marjana Katravle (40.radova – 30.autora). Pet-šest vrlo kvalitetnih radova i nekoliko radova baš studijskih.

Novinarka Anđelka Mali otvorila je izložbu i održala vrlo značajno predavanje. Otvaranju je prisustvovalo nas troje koji nismo imali svoje radove. Svi ostali prisutni su bili i izlagači. Novinarka se nije obratila nama već slikarima. Postavila je pitanje: ‘Kakvi su oni umetnici kada u radu ostalog umetničkog u lokalu gotovo uopšte ne učestvuju? U galeriji Centra za kulturu, gde izlažu akademski slikaru, njih, kao posetilaca, nikada nema. Vi toliko znate da više nemate šta da naučite?’

Slažem se sa novinarkom.

Celokupna kultura u Staroj Pazovi kolabrira jer oni koji treba da su nosioci kulture pojavljuje se samo tamo gde su sami svoga dela delo.

Profesori tri srednje škole i tri Osmogodišnje, posle nastave su domaćice, baštovni. Vaspitačice završe posao i onda se odmaraju sav ostatak vremena. Ne da ne pokreću kulturna dešavanja već ih ni ne prate.

Da li možete da zamislite da je držano književno veče a da nije bio prisutan ni jedan posetilac. Veče, naravno da nije održano.
Nije održana ni promocija vrlo interesantne knjige doktorke Kostić iz razloga jer niko nije došao.

Da li možete da zamislite da ni jedan profesor u Staroj Pazovi nije član biblioteke? Ni jedan.

Inspekcija je posetila jednu našu srednju školu i dali joj dvojku kao ocenu rada samo zato jer negativna ocena pokreće vrlo komplikovana postupanja.

Gimnazija je škola koja kvalifikuje đake za studiranje. Da li smo ikada videli koliko đaka nije prošlo prijemne ispite na fakultetima? Nismo. Da li znamo koliko je njjih upisalo fakultete koje nikada nisu završili? Ne znamo.
To se nikoga ne tiče – a šta ako je njihov neuspeh direktna posledica nestručnog rada ‘stručnjaka’? Nikom ništa?

Imamo načelnika za Društvene delatnosti koji je iz SUP-a lociran u načelništvo. Milina. Da nadzire Predsednika, podpredsednika ili načelnike koji su bili hapšeni ili da radi poslove koje tek treba da nauči? Vrlo zgodno je otvorio folklornu manifestaciju a iza njega je bio transparent ‘Srijemci Srijemu’.

Marginalije o umetnosti pred BITEF

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 20/09/2017

Marginalije o umetnosti pred BITEF.
Sramna je veza između umetnika i gledaoca. Prvi uplašeni da neće biti gledani a drugi uplašeni da neće razumeti.
Umetnost je toliko ušla u banalnu realnost da se sa njom izmešala. Realnost ju je progutala. Umetnost se više ne razlikuje od reklame.
Umetnost nema uslova da bude umetnost ni za samu sebe.
Država plaća projekte. Da bi se dobila sredstva mora da se ponudi projekt koji komisija razume. Dakle: Umetnik mora da se prilagodi njihovom razumevanju.
Projekt: ‘Ništa vam neću dati da raumete – dajem vam šesti paralelni svet koji ne treba vaše razumevanje. Taj svet misli vas i ne treba mu vaše mišljenje da bi mislio vas’ ne bi odgovarao formularu koji treba popuniti.
Slikar koji slika ne kazuje slikom ništa bitno o stvarnosti koju slika. On svojom slikom kaže : “ja slikam !”

Irma u Staroj Pazovi

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 19/09/2017

Irma i u Staroj Pazovi. I navalila mi na vrata na terasi da uđe. Baš očajnički nasrnula. Jedva sam je zadržao sa onih strana srpskih dveri. Brava na vratima nije izdržavala pa smo se, Irma i ja, nadgurivali. Dvadeset minuta tako. Onda je sručila kišu i…oš’la. Odnela mi 500.komada crepa sa sobom. Nije ni skupa, kurva joj mati bila. Izvinite što psujem
Irma

Rizici braka

Tri bračna para na prijateljskoj večeri. Ugodna atmosfera, priča mi prijateljica. Svi mi srednje dobi uzrasta. Dva para stanbena jedan par nije kućevan. Muž jedne od prisutnih me pod stolom jurca sa svojom cipelom. Kažem mužu da postoji navalentnost. Očekujem od njega zaštitu. On ništa. Ustvari reče: ‘Reši sama taj problem’. Ja begala. Ćutala. Uznemirena bezobrazlukom otišla sa mužem kući kada su i ostali otišli. Nisam imala volje da se mužu obraćam poprilično vreme.
Šta bi ti uradio da si bio na mestu moga muža?
Više znam šta bi moje žene uradile. Dalmatinka bi zamolila dodirivača da joj naspe crnog vina. I onda bi, na njegov pobednički osmeh. prosula crnu tečnost. Sremica bi počela da mi kuka da joj nije dobro, da je glava boli, da će da povraća, da je u drugom stanju. Svašta bi mi nakukala. Molila bi, na kraju, da joj zovem taksi da nam ne kvari večeru.
To sve pod uslovom d a im se dodirivač ne sviđa. Ukoliko im se sviđa ne znam kako bi.

Ti bi znači meni to kazala kao što si i mužu rekla.
Ja bih ovako (prijateljica naćulila svoje lepe i male ušne školjkice i i čeka da čuje ‘šta bi ja’) : – Dakle, ovako. Ja bih počeo nežno da cipelišem njegovu ženu. I sada sve zavisi od nje. Ako ona postupi kao one moje dve žene – šta da se radi. Ako se ona okrene svome mužu i počne sa šaputanjem za stolom sa pogledom na mene to bi bio znak da bi ona da svingeriše. Ako šaputanje ide sa gledanjem mužu iza leđa tada je sva prilika da će muž odlučiti za svingersku vezu a ako ustane od stola , izvini se , i odu… tada je njegova inicijativa bila čistokrvno heteroseksualna.

Prijateljica bi me pogledala svojim lepim očima, kao da su u Seulu pravljene, gucnula pivo da malo mozak oladi od nmene.
‘Dobro, a kaži ti meni… i tako bi mi celu noć…volemo da pričamo.

Očevi i deca

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 18/09/2017

Za vikend dolazi mi mlađa ćerka sa sinom Filipom.
Filip je rođen ove godine 10.jula a mama mu je rođana 12. Jula dvadeset šest godina ranije. /Vidite kako pamtim datume svojih potomaka.?/.
Filip dolazi da me vidi, da vidi Dejana, tog čuvenog Dejana ‘da nije bilo njega ne bi bilo moje mame a da nije bilo moje mame ne bi bilo ni mene’.
Nadam se da mi Filip donosi darove.
Potajno se nadam širokom osmehu i kada mu pružim ruke da će i on meni pružiti svoje. Ne mora odmah da pokažeš da znaš da je mama nastala jer sam se šalio a ono ispalo zbiljno da ne može zbiljnije.

Čujem da kada si se rodio da ti ćaća nije moga, od uzbuđenja, ni da se napije… Dobro, o tome ćemo, nas dvojica, kada dođeš. Ne mora to tako sa pravljenjem panike svojim dolaskom na svet…

LGBT

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 18/09/2017

Za niz neuroza i psihoza često je traženo i nalaženo da i jedna i druga imaju nasledni trag. Prva, druga ili neka daljnja generacija predaka dali su svom potomstvu i negativna mentalna obeležja.
Za seksualno vezivanje istopolnih osoba ne postojitrag naslednosti. Iz toga sledi nedvosmislen zaključak: Homoseksualnost nije bolest.

Žao mi je što na našem jeziku gotovo da nema literature o homoseksualnim osobama sa stanovišta teorija vrednosti koje oni zastupaju.

Istopolne veze su neopterećene potomstvom. Time su omogućili sebi makslimano slobodnog vremena i prostor za stručnu, al i umetničku afirmaciju. Posebno su maštoviti u umetnosti dekorativnog oblačenja, stanovanja, kinđurenja.

Heteroseksualne veze uvek izguraju pojavu bebe koja će biti razlog promašenih ambicija, a promašene ambicije uzrokuju sukobe.
Poražavajući odnos većine prema manjinskoj LGBT grupi ima svoj rezon postojanja, često, baš u toj promašenosti vlastitih ambicija.

Dete je totalna investicija roditelja. Totalna i apsolutna. I novca i vremena, nespavanja i jurnjave, straha i poniženja i nerazumljivog ponosa.

LGBT osobe nemaju dete i sve je rešeno.
Još samo da se reše ljubomore ovih koji se ‘žrtvuju’.

LGBT osobe kada reše svoje pravo na brak, neće mnogo dobili u slobodama. Čak mislim da svoje emocije guaju u lance.

Brakom, kao i heteroseksualni, dobijaju pravo nasleđivanja.
U tim pravima, kojima su se međusobno pravdali za izbore vrednosti kojima su svoje vreme dali, stiču pravo zaštite od porodica iz kojih su potekli.

Da li je to bitno?
Nije, ali u uslovima grabežnog života porodica ipak je nešto.

Ako znate da vlasnici svega u Portugaliji čine dvanaest porodica tada nije teško zaključiti da LGBT pomera vrednosne granice. Oni slabi i manjinski mogu vekovno da uruše?

Još mnogo zabluda velikih će da isplivaju ti mali, šareni, bojažljivi, preplašeni ljudi.

«page 1 of 104

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
September 2017
M T W T F S S
« Aug    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Arhiva

Welcome , today is Tuesday, 26/09/2017