Moj oproštaj sa Brankom R.

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 27/11/2017

Umro je moj prijatelj Branko.
Prijatelj ti je redak u životu. To je čovek sa kim si u svađi i naporu suprotstavljanja a ponekad zajedno i, obavezno, sumnjajući jedan u drugog. To je onaj ko ti ne treba za svakodnevno jadikovanje već za posebne jade, nesreće, zla koja ti se dese ili koje ti desiš.
On mi je bio to i znao je da sam ja njemu to.
On je skoro poslednji iz male grupe njih takvih oko mene. Ostali su mi još dvojica Božaa i jedinstveni Ljuca. Jedan od njih se ne odvaja od katetera, da ne mora malo-malo da ustaje od kockarskog stola. Drugi izdržava opasnosti mladih i prgavih nadolazećih. Kao što je Šešeljev sin, na primer. Treći je digao ruke od sebe pa šeta po Bačkoj Palanci. ‘Nemam obezbeđenje, žali se, nije problem pobediti a kako doći do kuće?’
Branko nije iz tog sveta.
On mi je prijatelj iz paralelnog sveta. On ne poznaje ovaj ostatak mojih prijatelja. Nisu mu bili potrebni ni da ih upoznaje. To je svet na koji se mogao osloniti da je imao razloga. Nije ga imao.

Živeo je, nekako, kao stranac sam sebi. Bio je ispeglan ‘žestok momak’. Ozbiljan u licu a bujica ironije i sarkazma ispod. Imao je i period teškog pijanstva. Pijanac, i stariji sin mi je takav, uvek ima svoju nesreću koju pićem davi a tuga nesreće, kao pluta, uvek ispluta.

Diplomirao je Branko svetsku književnost i kaže mi, sa vidljivim sarkazmom, da su im dodali dva jugoslovenska pisca u program studija da bi mogli da predaju u školama.
‘Inače smo namereni da radimo istraživačka novinarstva’.
‘Ja sam’, kažem mu,’sa svojim interesovanjima za filosofiju i rusku književnost maštao da radim za Db. Nisu me primili. Neko je oklevetao Jozef K. Ti na istraživačkom novinarstvu si video svoju ambiciju, Što je isto Db, možda veliko B a malo d (dB).
U toku studija si radio i kao policajac, pitam ga.
Nee. To su nas, koji smo znali jezike, angažovali kao saobraćajce u vreme susreta Samita nesvrstanih. Ponekad, pre toga i posle toga, i za slična manja okupljanja.
Bio sam u komisiji, kažem mu ovog leta u razgovoru u parku, Opštinskog komiteta koja je trebala da utvrdi da li je tvoj članak u ‘Pravoslavlju’ sa inicijalima B.R. Ja sam ‘sekretaru Komiteja’ prezentirao mišljenje da taj, inače priglup članak, nije tvoj ako se poredi sa drugim tvojim napisima. Da li je tvoj bio?
B.R. : – Nije. To je tvoj nesuđeni Db poveo harangu protiv mene jer imam sveštenike u familiji. I Amfilohije mi je u familiji.
Smeši se na čudan način. Mislim da ne govori istinu i da sam svojevremeno pogrešio. Možda sam taj zaključak izveo iz razloga što mi je bilo glupo da neko strada zbog gluposti.
Ja : – Dobro, neka tako bude. Ti si izabrao, u tom zlom vremenu ‘na terenu’ dobro ušančene vladajuće klase mediokriteta, da se boriš ne suprotstavljajući im se, već ironijom, ruganjem sa dubokim unutrašnjim sarkazmom. Imaš li neko ‘zlo delo’ koje je zastarelo i koje bi moglo da popuni moj kroki ‘žestoki momak’ B.R.?
On : – Ima jedna lepotica večeri. Znaš za selo Krušćić? Znaš. To je selo crnogoraca koji neguju amatersko pozorište sa crnogorskim motivima. Ja sam napisao jednu dramu sa crnogorski motivima u dijalektu, ali je nisam nikad publikovao a kamoli postavio na scenu. Napišem ja jedan tekst, kao kritički prikaz scenske prezentacije moje drame u izvođenju amatera iz Krušćića i objavim ga na blogu. Zove me čovek iz Krušćića, znamo se, i raspituje se kada je ta drama izvođenja? On prati amatere iz Krušćića a ne zna za nju. Obećam mu ja snmke i razmišljam kako da iskombinujem bezbroj snimaka o krušćičkim amterima u par snimaka koji ne govore ništa a dokazuju ne dokazivo. Nije se javljao, zaboravio, pa mi je igra ostala ne doigrana.

Kao i naši životi, moj prijatelju, što nisu doigrani. Tebi je kraj a meni ostalo još da se doigravam. Bili smo a kao da i nismo. Možda će nam ćerke shvatiti filosofiju koju smo pisali. Ne trebaju nam sledbenici, ‘gde ja stadoh ti produži’. Glupost. Ustvari, sledbenik si nam ako nas ne slediš, ako tragaš pitanjem: ’Kog sam ja’ jarca, ovde?’

48. Dividelny Vavrin, Stara Pazova, 27.10. – 05.11. 2017

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

48. Dividelny Vavrin, Stara Pzazova, 27.10. – 05.11. 2017
Sinoć su nam se pretstavili amateri iz Aradača. Predstava ‘LEVINEC’ /Krletka, kavez za lava/ je išla, po mojoj oceni, frustrirajuće a lepo. Na razgovorima posle pretstave tri režisera /Makan, Benka, ?/ članovi komisije za ocene izneli su kako bi oni, ali može i ovako kako ne bi oni.
Razgovore vodi Marko Prebuđila. Za razliku od do sada gledanih voditelja razgovore vodi profesionalno, nenametljivo.
Pretstava je autorska. Režiser i pisac teksta je Jano Hrubik.
Drama počinje kao vodvilj, /sa jako dobrim izborom muzike sinhronizovanom dešavanju na sceni/ a završava kao lična drama pečatnom scenom glumice koja kao vihor nosi celu pretstavu.
Završna scena : Zgvrčena,na kolenima, u crvenoj letnjoj haljini, u potpunom mraku, sa svim reflektorima na njoj i snažnim aplauzom koji kida njen bezglasan jecaj.

Tema je savremeno pamfletska. Tri para skorejevića, iz Jugoslavije tj, njenog malog dela Vojvodine, dolaze na sunčane predele zemlje koje je, nekad pre, ta zemlja imala. Svaki par zna svoju ‘parsku’ istinu. Ta istina nije za oglas. Unutar para postoje istine koje moraju sudbinski da se oglase. Ne zato što će slomiti skorejevića već zato što jeste skorejević.
Svi su na prodaju. Cena je pala da ne može niže. Nema ko da plati. Pretnje pljušte. Žene se nude. Nema ko da ih uzme. Glad im je beskrajna…ruke večno prazne.

Vojvođanski Slovaci i pozorište

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

P.S uz pretstavu ‘Levinjec’

Dva starija glumca nisu jačih strana pamćenja teksta pa se suflerka čula, u prvim redovima gledališta, kao odjek. To je pretstavi davalo karakteristike Joneskovog pristupa pozorištu : Gledalac mora u svakom trenutku da je svestan da je u pozorištu a ne da gubi svest o sebi očaran svetlostima pozornice i igrama igrača. Simpatično, ako voliš pozorište. Zamerka, ako te sitnica kao što je život čudi.

Sveti Luka

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Jedan filosof, vaš savremenik, ja nisam iz njegovog doba, kaže da je slobodan čovek. To podrazumeva da je slobodan i od samog sebe. Naročito to. Ono što on misli u jednom trenutku ne obavezuje ga da tako i to misli i u narednom trenutku. Slobodan je od svake svoje misli i po dubini. Ne mora da je pamti.
Njemu je vrlo praktično sa sobom. Kako je drugima sa njim? To je problem drugog.
Naravno, da je tu reč u pristupu duhovnim odnosima, odnosima duha,a ne praktičnim, tipa: ‘Skini se, lezi a ja ću doći.’ A ona da gleda u pasulj? Ne mora da gleda u pasulj – izmakao je da ne dođe.
Odremaj malo i idi slavi 50. godina mature. 55.? Auu. Eno sv. Luka skuplja za noć veštica orginale. Možda stigneš.

Baba

Categories: Pričice
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Baba, mama, unuci i tako dalje
Ima jedna vesela baba u Inđiji. Ima ih više, ali ova je posebna. Voli da pravi kolače. Svašta voli. Ima i viška unuka od dveju kćerki. Unuke je naučila da je zovu baba Mira. Mira je od mirna – nije od nemirna i nema veze sa njenim imenom. Kada joj unuci kažu ‘baba’,i oni malo veći od Mire, ona nekako sredi svoje nemirne misli u mirne. Ponekad ih pretvori u slike, gleda ih, smeši im se, misli minulo veselo. Baba je puna vragova, ali ne da im da mrdnu.
Tako jednom ili dva put nekiput baba se doteruje, kinđuri, vesela, pevuši, unuke slušaju. Jedna u kolevci drema a pored kolevke je mala Mira. Ni njoj nije ime Mira. Njoj je ime Mira od nemirna. Tako baba htela. Njih dve jedna drugoj: Miro, daj ovo daj ono. Njoj je tri godine i obožava babu, malo više babine kolače a najviše cuclu. Bez cucle ne ide ni na nošu. Naročito tamo.
Baba osluškuje kćerkin auto, sa’će na vrati da se pojavi, samo što nije. Pokazuje se unukama sva nafaltana mirisima, pomiluje nosić bebin u kolevci i pevuši: “Ide baba da se kresne, dija dija de”. Mama otvara vrata, baba poljubi ovu sa cuclom pa ovu veluku na vrati i odjuri kao vetar sve pevušeći sada skraćenu verziju: “Dija, dija de”.
Mama skida kaputić lagan ii svileni šalčić, stavlja na prelepu stolicu dnevnog boravka, zaviruje u kolevku i sama sebe pita: Kuda li baba odjuri tako vesela. ‘Mira’ vadi cuclu i kaže: “Očla baba Mira da se kresne”.
Mama : – Ooo, zlato moje ko te to nauči. A šta ja i pitam. Ne smem vas više ostavljati same. Vraćaj tu cuculu u usta i ako te neko pita za babu da je nisi vadila. Samo klimaj glavom. Pazi šta ti kažem – umočiću ti cuclu u papriku.
Vesela mama – na koga li je?

Baba

Categories: Pričice
Tags: No Tags
Comments: 1 Comment
Published on: 22/11/2017

Srednji kurs za bake i unuke
Baba Mira: – Ko je najlepši na svetu?
Mira : – Mira.
Baba Mira : – Ko je drugi po lepoti?
Mira : – Baba Mira.
Baba Mira : – Ko je treći po lepoti na svetu?
Mira : – Sto praznih mesta pa tata i mama.
Baba Mira zadovoljno klima glavom i ljubi trogodišnju unuku u glavicu slatku.
Baba Mira : – Miro, ‘ajd’ mi donesi onu kutujicu sa stola u kuhinji. Jedina je na stolu. Neće ti biti teško dohvatiti je.
Mira otrči u kuhinju. Evo je vraća se i ne nosi ništa.
Baba Mira : – Šta je biiilo?
Mira : – Uzmi sama!
Baba Mira zadovoljno klima glavom i ljubi unuku u glavicu slatku.

Baba i unuka

Categories: Pričice
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Mira crta patku a baba Mira pismo. Utom stiže auto pred kuću, Mira uzbuđena od želje istrčava i viče: “Mama, tata”! Tata je unosi dok ga Mira grli.
Mira : – Da vidiš šta me danas učila baba Mira.
Tata : – Da nismo, mama i ja, pali po lepoti na listi?
Mira : – Niste pali… Crtamo pismo koje će patka da odnese princu.
Mama (ljubopitljiva): – Kako se princ zove?
Mira : – Dejan.
Mama : – Nema princa na svetu koji se zove Dejan. Nema na dva sveta.
Tata : – Ima, ima. Baba kaže da ima onda i ima. Je li tako baba Miro?
Baba : – Kada tata kaže onda je to zapravo tako a mama ti je za kobojagi.

«page 1 of 6

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct   Dec »
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Tuesday, 12/12/2017