Marginalije o umetnosti pred BITEF

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 20/09/2017

Marginalije o umetnosti pred BITEF.
Sramna je veza između umetnika i gledaoca. Prvi uplašeni da neće biti gledani a drugi uplašeni da neće razumeti.
Umetnost je toliko ušla u banalnu realnost da se sa njom izmešala. Realnost ju je progutala. Umetnost se više ne razlikuje od reklame.
Umetnost nema uslova da bude umetnost ni za samu sebe.
Država plaća projekte. Da bi se dobila sredstva mora da se ponudi projekt koji komisija razume. Dakle: Umetnik mora da se prilagodi njihovom razumevanju.
Projekt: ‘Ništa vam neću dati da raumete – dajem vam šesti paralelni svet koji ne treba vaše razumevanje. Taj svet misli vas i ne treba mu vaše mišljenje da bi mislio vas’ ne bi odgovarao formularu koji treba popuniti.
Slikar koji slika ne kazuje slikom ništa bitno o stvarnosti koju slika. On svojom slikom kaže : “ja slikam !”

Irma u Staroj Pazovi

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 19/09/2017

Irma i u Staroj Pazovi. I navalila mi na vrata na terasi da uđe. Baš očajnički nasrnula. Jedva sam je zadržao sa onih strana srpskih dveri. Brava na vratima nije izdržavala pa smo se, Irma i ja, nadgurivali. Dvadeset minuta tako. Onda je sručila kišu i…oš’la. Odnela mi 500.komada crepa sa sobom. Nije ni skupa, kurva joj mati bila. Izvinite što psujem
Irma

LGBT

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 18/09/2017

Za niz neuroza i psihoza često je traženo i nalaženo da i jedna i druga imaju nasledni trag. Prva, druga ili neka daljnja generacija predaka dali su svom potomstvu i negativna mentalna obeležja.
Za seksualno vezivanje istopolnih osoba ne postojitrag naslednosti. Iz toga sledi nedvosmislen zaključak: Homoseksualnost nije bolest.

Žao mi je što na našem jeziku gotovo da nema literature o homoseksualnim osobama sa stanovišta teorija vrednosti koje oni zastupaju.

Istopolne veze su neopterećene potomstvom. Time su omogućili sebi makslimano slobodnog vremena i prostor za stručnu, al i umetničku afirmaciju. Posebno su maštoviti u umetnosti dekorativnog oblačenja, stanovanja, kinđurenja.

Heteroseksualne veze uvek izguraju pojavu bebe koja će biti razlog promašenih ambicija, a promašene ambicije uzrokuju sukobe.
Poražavajući odnos većine prema manjinskoj LGBT grupi ima svoj rezon postojanja, često, baš u toj promašenosti vlastitih ambicija.

Dete je totalna investicija roditelja. Totalna i apsolutna. I novca i vremena, nespavanja i jurnjave, straha i poniženja i nerazumljivog ponosa.

LGBT osobe nemaju dete i sve je rešeno.
Još samo da se reše ljubomore ovih koji se ‘žrtvuju’.

LGBT osobe kada reše svoje pravo na brak, neće mnogo dobili u slobodama. Čak mislim da svoje emocije guaju u lance.

Brakom, kao i heteroseksualni, dobijaju pravo nasleđivanja.
U tim pravima, kojima su se međusobno pravdali za izbore vrednosti kojima su svoje vreme dali, stiču pravo zaštite od porodica iz kojih su potekli.

Da li je to bitno?
Nije, ali u uslovima grabežnog života porodica ipak je nešto.

Ako znate da vlasnici svega u Portugaliji čine dvanaest porodica tada nije teško zaključiti da LGBT pomera vrednosne granice. Oni slabi i manjinski mogu vekovno da uruše?

Još mnogo zabluda velikih će da isplivaju ti mali, šareni, bojažljivi, preplašeni ljudi.

Peljevin, Vijan i ja

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 14/09/2017

Imam neki strah od nerazmevanja onog što pišem. Sklon praćenju nakaradnosti našeg svakodnevnog života, nakaradnosti koje ja ne razumem, a sav ostali svet ga razume zaključujem da ću ipak biti shvaćen. Logično.
Ja shvatam predsednicu vlade, ministre, predsednika moje države, Putina, Severnu Koreju, Haradinaja, ali ne shvatam ove koji njih ne shvataju. Da ih nazovem Haldejci. To je književni naziv koji koriste i moji prijatelji Peljevin i Boris Vijan. Boris je malo komplikovan u izrazu jer mu je francuski jezik jezik na kome piše. Francuzi, na primer, ne kažu majonez već kažu l’majonez.
Viktor Peljevin je jasan kao duga.

Evo malo njhove jasnoće i nejasnoće.

Vijan se družio sa Preverovima dok se nije razveo. Nije joj bilo lako. Razveo se 1952 godine da bi se oženio svojom ljubavnicom od 1950. godine – 1949.godine mu je zabranjen roman J’irai cracher sur vos tombes /Pljuvaću na vaše grobove/ a 1956.godine je umro, u 36.godini, na projekciji filma snimljen po tom romanu.
‘Koledž Patafizike’imenuje ga za živodera prve klase i docnije mu dodeljuju titulu satrapa.

Peljevin se muči sa vampirima. On je jedan od boljih među njima a Haldejci su oni kojima vampiri uzimaju krv. Ali, ne da se hrane već da je analiziraju. Krv nosi sva znanja čoveka a ne samo ona koji doktori čitaju kada nekome uzmu krv.

Imam ozbiljan razlog da verujem da me je moguće razumeti.

Dobro jutro, komšinice

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 13/09/2017

Pokrenula si najvažnije teme koje čovek živi ‘uživo’ u svom životu. Usamljenost i zaljubljivanje (leptiriće u stomaku) te, prikriveno, i samu ljubav. To si učinila na najbolji način – bezazlen način. Onako kako je Teslina golubica njemu javljala ono što zna tako i ti nama.

Nesposobnost da se voli i usamljenost su epidemije. Bolesti su to.

Ludnice u Kovinu, Vršcu i Beogradu su prepune. Nema mesta. Frojd ne pomaže.
Samoubistva mladih su uzrokovana usamljenošću.Oni bi da vole, ali nemaju koga.
Svi navukli maske za ‘dobro jutro, komšinice’.

Alkoholizam matorih i droga mladih je znak nesposobnosti voleti drugog.

Onaj tvoj kolega. Novinar, pijan posle dva sata noći piše koga je sve j. kada je bio lep. Sin mu se ubio, sveštenik u civilu kaže: Niko nije kriv. Niko nije kriv? Dečko je razumeo da nikoga’ od tih niko nije kriv, neće nikada voleti . A voleo bi ne da zna da voli već i da je voljen. Ali nije bio voljen. Nije imao od koga da nauči. Usamljen, u svakodnevnoj gomili ljudi oko sebe, počeo je samog sebe da mrzi. I ubio se.
Oni koji sebe ne ubiju, ubijaju druge. Razlika je u čemu? Oni znaju da vole i nisu usamljeni?

Brak je odavno bez razloga. Zajednički stan ili kuća pa nemaš kud. /‘Zujanje’ je moj roman o usamljenosti u braku. Ima ga, još uvek, u ‘Prometejevoj’ knjižari./. Usamljenost u braku je toliko umaskirana da više ne vidiš očigledno.

‘Kraljevi ulice’su moji romani i pričaju o sposobnosti da se mrzi. Nedostatak mržnje je ljubav. Usamljenost u grupama lažnih uličnih istomišljenika rezultira totalnom destrukcijom.

Svi smo iza neke maske.
Citiraš naslove romana ‘Kome zvona zvone’, ‘Let iznad kukavičijeg gnezda’,‘Pišaću po vašim grobovima’ i odmah se nađu oni koji su pogođeni.

Ma šta ti meni ‘Dobro jutro, komšinice’.

Harp – Ilijada

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 13/09/2017

Oluja ‘Milosrdni anđeo’ Irma – mi je sumnjiva. Nosi i briše sve. Da li baš briše i nosi sve?
Nosi straćare, nosi kvartove ‘Sava mala’.
Eksperiment se desio i u Zadru i u Italiji. Ulična rugla i nečisti prigradskog života su zbrisana.

Put ‘Milosrdne Irme’ kao da je moj Mefisto isplanirao. Cilj je siromašan svet pretvariti u ništarije.
Sada će da se pokrenu fondovi bezvrednog novca i bogate lopove da učini još bogatijima, zadužene još zaduženijim.

Strah od nerazumevanja

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 13/09/2017

Imam neki strah od nerazmevanja onog što pišem. Sklon praćenju nakaradnosti našeg svakodnevnog života, nakaradnosti koje ja ne razumem, a sav ostali svet ga razume zaključujem da ću ipak biti shvaćen. Logično.
Ja shvatam predsednicu vlade, ministre, predsednika moje države, Putina, Severnu Koreju, Haradinaja, ali ne shvatam ove koji njih ne shvataju. Da ih nazovem Haldejci. To je književni naziv koji koriste i moji prijatelji Peljevin i Boris Vijan. Boris je malo komplikovan u izrazu jer mu je francuski jezik jezik na kome piše. Francuzi, na primer, ne kažu majonez već kažu l’majonez.
Viktor Peljevin je jasan kao duga.

Evo malo njhove jasnoće i nejasnoće.

Vijan se družio sa Preverovima dok se nije razveo. Nije joj bilo lako. Razveo se 1952 godine da bi se oženio svojom ljubavnicom od 1950. godine – 1949.godine mu je zabranjen roman J’irai cracher sur vos tombes /Pljuvaću na vaše grobove/ a 1956.godine je umro, u 46.godini, na projekciji filma snimljen po tom romanu.
‘Koledž Patafizike’imenuje ga za živodera prve klase i docnije mu dodeljuju titulu satrapa.

Peljevin se muči sa vampirima. On je jedan od boljih među njima a Haldejci su oni kojima vampiri uzimaju krv. Ali, ne da se hrane već da je analiziraju. Krv nosi sva znanja čoveka a ne samo ona koji doktori čitaju kada nekome uzmu krv.

Imam ozbiljan razlog da verujem dame je moguće razumeti.

«page 1 of 15

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
September 2017
M T W T F S S
« Aug    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Arhiva

Welcome , today is Tuesday, 26/09/2017