Emir Kusturica, Na mlečnom putu

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 01/12/2017

Ovaj film je poezija koja se gleda.
Udvaranje : – Ne znaš ništa o meni. Ja nisam ona koja sam bila. Nisam ni ja. Šta nisi ti? Čovek koji sam bio.
Može li se to jednostavnije i jače reći?

Ili Metafora kosmičkih dimenzija naše galaksije.
Monika je uhvatila zmijurinu za vrat i ne pušta je. Zmija se obavila oko nje i ne pušta nju. Zajedno su smrtonosnom zagrljaju strah i stiska straha. Zajedno se, kao što često tako biva na balkanu, kotrljaju po minskom polju.
Emir joj viče : – Pusti zmiju – ona će te spasiti!
Koliko je to velika istina. Pusti zmiju koja je u tebi, i koja te je obavila… pusti je i ona će te spasiti.

Vreme je, da svi koji vide poeziju najviših vrednosti, kao što je i ovaj film, shvate da su reči, a ne kama, krajputaši puta kojim čovek mora d aide da se ne bi slomio u nešto što nije više on.
Branimo se od pošasti vremena koje suviše dugo traje.

Farsa

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 01/12/2017

Govoriti na sahranama ostala je malograđanska samopromocija. O pokojniku lepo jer sam i sam lep.
Pokojnik, slučajno, uglavnom sa namerom, o sebi misli da je veliko govno. O govornicima je mislio to isto…ali eto više se ne prožimaju i ne pomeraju maske im.

Opet farsa moćnika

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 01/12/2017

‘Ajde da se naviknemo da smo robovi strasti i tuđe volje.

Šta bi inače sa svojom voljom?

Ona počinje i završava sa tim da budemo bogati. Da uživamo u telima istog ili suprotnog pola, ugodnostimma posluge hotela, lepog zalaska i izlaska sunca i poeziji Rilke-a.
Treba li vam više?

General popio otrov.
Završio je elektrotehnički fakultet, diplomirao Filosofiju na jakom zagrebačkom fakultetu, diplomirao režiju i ušao u prljavi rat da ga opere.

Iz tog rata, sa Tuđmanom u zločinačkom poduhvatu (formulacija suda), izašao je bogatiji za desetak i par miliona evra. Sud traži 3,5 miliona za troškove suđenja od tih para. On kaže na nema ništa na sebi… itd… inače bi im dragovoljno dao, ako im je stalo.

Veliki režiser izrežirao je, uz pomoć moćnika, svoj poslednji dan u sudnici. Reanimacija civilnog zdravstva nije uspela, ali oni koji znaju reanimaciju od popijene tečnosti /kao i slučaju Milošević/ već su ga animirali i on je negde na sigurnom. Možda čak i u Rusiji. Putin obožava te sa informacija i lovom.

Koji bih dokaz naveo za svoju tvrdnju a da ne kompromitujem svoje profesore Smilju Avramov, Ratka Božovića i damu Katarinu Ambrozić?

Dokaz je sinhonizovana reakcija hrvatske predsednice, predsednika vlade Hrvatske i Predsenika Srbije. Ana Brnabić je još beba. Ali u svakom pogledu svakoga dana sve više napreduje – kao Slavko Štimac.

Oni su tako odreagovali kao da su u istom trenutku od svog naredbodavca dobili ideju šta će da misle, šta da kažu a da se ne ukonta igra samoubijanja.
Predsednik suda nije uključen u farsu a ako jeste onda je bolji od Robert de Nira.

‘Praljak, kaže Paljak pred teatralni sokratovski čin časti, nije ratni zločinac’.
Ooo, zaboli ga dupe da li jeste ili nije.

48. Dividelny Vavrin, Stara Pazova, 27.10. – 05.11. 2017

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

48. Dividelny Vavrin, Stara Pzazova, 27.10. – 05.11. 2017
Sinoć su nam se pretstavili amateri iz Aradača. Predstava ‘LEVINEC’ /Krletka, kavez za lava/ je išla, po mojoj oceni, frustrirajuće a lepo. Na razgovorima posle pretstave tri režisera /Makan, Benka, ?/ članovi komisije za ocene izneli su kako bi oni, ali može i ovako kako ne bi oni.
Razgovore vodi Marko Prebuđila. Za razliku od do sada gledanih voditelja razgovore vodi profesionalno, nenametljivo.
Pretstava je autorska. Režiser i pisac teksta je Jano Hrubik.
Drama počinje kao vodvilj, /sa jako dobrim izborom muzike sinhronizovanom dešavanju na sceni/ a završava kao lična drama pečatnom scenom glumice koja kao vihor nosi celu pretstavu.
Završna scena : Zgvrčena,na kolenima, u crvenoj letnjoj haljini, u potpunom mraku, sa svim reflektorima na njoj i snažnim aplauzom koji kida njen bezglasan jecaj.

Tema je savremeno pamfletska. Tri para skorejevića, iz Jugoslavije tj, njenog malog dela Vojvodine, dolaze na sunčane predele zemlje koje je, nekad pre, ta zemlja imala. Svaki par zna svoju ‘parsku’ istinu. Ta istina nije za oglas. Unutar para postoje istine koje moraju sudbinski da se oglase. Ne zato što će slomiti skorejevića već zato što jeste skorejević.
Svi su na prodaju. Cena je pala da ne može niže. Nema ko da plati. Pretnje pljušte. Žene se nude. Nema ko da ih uzme. Glad im je beskrajna…ruke večno prazne.

Vojvođanski Slovaci i pozorište

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

P.S uz pretstavu ‘Levinjec’

Dva starija glumca nisu jačih strana pamćenja teksta pa se suflerka čula, u prvim redovima gledališta, kao odjek. To je pretstavi davalo karakteristike Joneskovog pristupa pozorištu : Gledalac mora u svakom trenutku da je svestan da je u pozorištu a ne da gubi svest o sebi očaran svetlostima pozornice i igrama igrača. Simpatično, ako voliš pozorište. Zamerka, ako te sitnica kao što je život čudi.

Andrićev doktorat

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Čitam danas, po ko zna koji put, Andrićevu dr tezu “Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine”. Odbranio ju je u Gracu 1924.godine na katedri za istoriju /i stekao naučno zvanje dr istorijskih nauka/.
Andrić nije dozvoljavao da se teza prevede na srpski jezik sve do 1982.godine.
Zašto?
Mislim da ću prvi na to pitanje predložiti odgovor.

Zato što nije mogao da izdrži kritike neistomišljenika… a njih je bilo hiljadu na jednog. Tada. A danas ih je više.

Morao je da stekne dr zvanje jer nije imao visoko obrazovanje da bi radio diplomatski posao koji je radio.

Nije mi doktorat baš u pravom smislu naučan. Teško je tu postaviti hipoteze i izvoditi dokaze.
Ali, za nauku to i nije bitno s obzirom da je brilijantnost razmišljanja, veština pričanja priče, i u formi suvoparne naučnosti, inspirativno razmišljanje.

Mene za Andrića posebno vezuje moj diplomski rad, iz 1961.godine na maturi u Učiteljskoj školi u Tuzli.

Naslov je bio “Put Alije Đerzeleza, muslimanskog junaka XV veka, ružnog kao predsmrtana noć, jakog kao pobeđeni slon predvodnik izbačen iz krda da ne remeti odnose, zaljubljenog u nedostižnu ženu, nežnog korisnika tela prostitutki, pravednika koji je bio pravedan po svom ličnom kanonu pravde.”

Zašto se Andrić, pisac priče o Aliji Đerzelezu /Na turskom đerzelez znači zemljotres/, plaši javnog suda svoje dr teze? Nije baš ni moj koncizan odgovor tačan.
Ostavljam da se sudi o tezi, kaze`Andric, samo u stručnoj javnosti i to onih koji znaju nemački jezik.

Zašto se Andrić izjasnio da je Srbin a Hrvat je (otac mu je Hrvat) muslimankih vrednosti?
Zato što zna da je on to sve u jednom ‘sebe’ koje jedino ima.

Razlog je i što smatra da je Bosna, njegova Bosna, koren jugoslovenske nacije. To je danas jeres prvoga reda.

Bosanski Srbi nisu Srbi, bosanski Hrvati nisu Hrvati, bosanski Turci nisu Turci oni su brlijant kulture Evrope koji je život, posebne surovosti i religioznosti, stvorio.To je, takođe, jeres prvoga reda.

Duhovni život u Bosni, pre turskog osvajanja nosili su srpsko pravoslavlje, hrvatsko katoličanstvo i Bogumili.

Bogumili sa teorijom od va božanstva /jedno veće, koje stvara sve duhovno i nevidljivo i drugo božanstvo, Lucifer, koje je stvorilo sve vidljivo i teelsno/ bili su maltretirani i genocidno ubijani od strane surovih Nemanjića u Srbiji.
Došli su u Bosnu iz Bugarske, zaživeli i narastali da bi tu našli svoj totalni kraj kada su Turci došli. Niko i ništa im nije ostao do razrušeni im grobovi i zabeleške koje su pravili tuđini. Njihovi pisani spomenicu su spaljeni.

Katolici su opstajali sa manje zla a pravoslavni sa katasrofalnim zlom na vratu. To je pečat koji se nosi, o kome Andrć govori i o kome ne želi da raspravlja za svoga života. Tu nema rasprave, vidljivo on misli, a da šejtan ne uđe u narod i čakija se ojkrvavi.

On piše: “Samo neuki, nerazumni ljudi mogu da smtraju da je prošlost mrtva…ne, ono što je čovek mislio, i osećao i radio utkao je u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo.”

Utkano nam je i bogumilstvo – džaba ćutanje.

Osvajanjem Carigrada ‘evropskom narodu naneta je rana’ a bosanaskom narodu nestajanje i raslojavanje po šavovima lažnog duhovnog opstajanja.

Struktura dr teze “Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine”:

I Poglavlje
Predistorija. Duhovni život u Bosni pre turskog osvajanja.

II Poglavlje
Širenje islama kao neposredan uticaj turske vladavine

III Poglavlje
Uticaj društvenih i administrativnih institucija islama oličenih u turskoj vlasti na život nemuslimanskog stanovništva.
/“I danas se, kaže Andrić, ispoljava nezdravi konzervativizam bogumilskih potomaka, kojima je tipičan predstavnik Mehmed paša Sokolović sa svojom devizom:
“Nek me ne sudi Evropa
jer mogu na štetu njojzi
dignut neprelazan zid
po međi carstva svog.” /

IV Poglavlje
Duhovni život katoličkog dela stanovništva za vreme turske vladavine u svom karakterističnom otelovljenju, literaturnom i kulturnom delovanju franjevaca.

V Poglavlje
Srpsko-pravoslavna crkva, njen razvoj i njeno delovanje za vreme turske vladavine kao odraz duhovnog života pravoslavnog dela stanovništva.

Prilog
Hibridno pisani spomenici bosanskih muslimana kao pojavni opblik delovanja islama na ovaj deo stanovništva.

Napomene
napomene po poglavljima

Prilozi
Ocene referenta d-ra Hajnriha Feliksa Šmita i zapisnik sa doktorskog ispita.

Zapisnik sa usmenog ispita

Izložba crteža Nataše Tomić u Staroj Pazovi

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Izložba crteža Nataše Tomić, Galerija Kulturnog centra Stara Pazova
Sinoć, idem na otvaranje izložbe crteža Nataše Tomić. Prijatelj mi umire u bolnici – drugi prijatelj mi je to saopštio. Kaže: ‘Metastaziralo mu je na pluća…ostalo mu je tri dana’. Šta mu je metastaziralo? Dugogodišnji director gimnazije, Branko, se seli?
Znao je ovoga leta da sedi u parku sam na klupi. ‘Biram, govorio mi je , klupu sa tri prečage. Klupu na kojoj je neko odneo jednu. Trebala mu…valjda. Ne bi je odneo da mu nije trebala. Klupe sa tri imaju priču pa mi se čini kao da imaju dušu.
Ovoga leta mi je priznao da je promašio život. ‘Sve sam pogrešno uradio’. ‘Nisi jedini, ‘ branim ga od njega, ‘muškarce ne ispunjavaju deca kao što to deca ćine ženema…izvuku nam deca prazan osmeh nepoznate identifikacije… i neka tuga iz pleksisa solarisa ti se širi po telu, grči te i ponovo si, ko zna po koji put, u depresiji koja te saginje, saginje, saginje. Ejj, nemam više kud? Kolena su tu, nema dalje.’

Ulazim u galeriju. Depresivan krenuo depresivniji stigao. Sagnut i pognut. Žene su užas ovoga sveta bez koga ne znaš da se užasneš. U galeriji žena, Nataša Tomić. Sama, nekoliko ljudi ispred galerije. Gledam je. Prilazi mi organizator i daje mi catalog. Mehanički uzimam catalog, isto tako ga ga pogledam. Vraćam pogled na slikarku. Susretnu nam se pogledi i krenem da gledam njene slike sa sećanjem na nju. Visoka, isturenih jagodica, čudno sabijene kose i dugom crnom haljinom. Haljina je od struka pa nadole široka i ne ide u džak već ide u širinu do poda. Mora da ispod haljine ima držače za taj deo haljine. Razmišljam o čarapama ipod. Mora da je helanka. Onda se trgnem iz strahota šta sve moj um zna da mi radi i krenem da gledam slike.
Nataša je diplomirala na višoj školi likovnih umetnosti u Beogradu zatim je diplomirala na Fakultetetu primenjenih umetnosti i dizajna, takođe u Beogradu, odsek ‘Zidno slikarstvo i restauracija’.
Izložba crteža a ne vidim ni jedan crtež. Sve radovi sa akrilom na papiru i kartonu. Možda su skice za nešto monumentalno? To je za očekivati od nekog ko je diplomirao zidno slikarstvo. Čak sam uveren da su i njeni radovi sa uljem, nema ih ovde, u takvom tragu. Njene ikone šta mogu biti već kroz svoju stvaralačku ličnost transformisani likovi ikona koje je restaurila. Tako je i sa mozaicima na kojima, kako se vidi, radi. Tako će bit ii ako krene sa vitražima i bojenjem stakla.
Završio sam gledanje, zgvrčen depresijom sedim na ispustu od prozora i sa daljine bacim pogled na radove, pa pogled, sa ejdetskom slikom, vraćam sebi i kolenima od kojih se ne možeš dalje sagnuti. Gledam u katalogu nazive slika ‘Haos’, ‘Destrukcija’, ‘Odlivanje vatre’, ‘Dualnost’, ‘Naboj’, ‘Koliko truda a sunce je negde drugde’ /dve slike belo u crnom i druga crno u crvnom/.
Šta se ovo dešava? Sinhronicitet slikarkinog čina sa tugom u meni? Jung je definisao ‘sinhronicitet’ sa ‘podudaranje smisla’. Dižem pogleda sa svojih kolena, gledam četrdesetčetvorogidšnju slkarku sa visokim interesovanjem. Ona se smeši, čak i smeje, nekima oko nje, bez zvuka, bez glasovanja smeha.
razmišljam : Metafizika lika onog što nema lik? Simboli hermetuzma? Natašina pravila tumačenja starih spomenika i biblije data na zamršeniji način nego što je ono što se tumači? Odlazim da se poslužim posluženjem koka kole i vraćam se ispustu prozora. Pleksus solaris me na moment ostavlja na miru. Rzmišljam da priđem umetnici i da je nešto glupavo pitam. Na primer pitanje: ‘Da li je moguće reći nešto o umetniku, koji to sigurno jeste, pre nego umre? Ne bi me razumela. Što je sasvim, sasvim uobičajen prilaz umetnika ogledalu.

«page 1 of 19

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
January 2018
M T W T F S S
« Dec    
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  
Arhiva

Welcome , today is Thursday, 18/01/2018