48. Dividelny Vavrin, Stara Pazova, 27.10. – 05.11. 2017

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/11/2017

48. Dividelny Vavrin, Stara Pazova, 27.10. – 05.11. 2017
Sinoć se na Susretima desilo pozorište i amaterizam u najboljoj varijanti. Staropazovački amateri igrali su po tekstu savremenog slovačkog pisca njegovu komediju sa lakim humorom i zapletom zabune. “Diabal v raji manželskom” /Đavo u raju braka/.
Ansambl je uigranom tako da ne znaju da naprave grešku. Ako je do greške i dolazilo iskusni amateri su impovizovali na način Ziorana Radmilovića – smej se jer je sve veseo kad se zna smešno biti.
Najstarija u paru, nosilac humora, je toliko prirodna da misliš da ona nikoga ne glumi da je ona jednostavno takva. Kada ćisti pod i gurne nečist pod tepih, i kada se se lupi po dupetu kao kada se šalje poljubac joj je tako prirodno postupanje da pomisliš da je ona na pozornicu došla da malo igra nekog pa je tog nekog pretvorila u sebe a ne sebe u nekog.
Ansamb je toliko vezan ljubavlju jednih za druge da je ljubav prenešena na publiku. Osećaš se udobno dok ih gledaš kako niko nikog ne laže, čak i kada svetlosti pozornice kažu da laže.
Cvećem, kome se kidaju lattice sa voli me ne voli me, koje je izraz ljubavnih osećanja, toliko se mlatara i slučajno pogađa po licu baš onog koga treba upozoriti da pazi šta radi. Mogu samo da zamislim koliko su ‘amateri’ uživali, jedn u drugom, dok su to uvežbavali.
Neverovtan utisak – došli su da glume drugog a odglumili sebe.
Tekst je to i hteo: da pokušavaju da budu drugi, da pokušaj propadne, jer rne znaju da budu ono što nisu. Zašto bi i bili ako je je pisac-beležnik njihovih ljubavnih zabuna i pokušaja starih da ne ostare govorio o njima.
Najstariji ‘ljubavnik velikog stila’ mlatara kaišem iznad šlica sa pantalona koje su ga uveliko nadrasle i govori da mu je ispod šlica, ne nešto što treba da se pridržava da se ne popiški, već krokodil za ljubavne igre. Međutim, moguća ljubavnica nije od juče, ne naseda na renesansnu priču i gura ljubavnika sa ‘krokodilom’ sa scene koji bi da još malo ostane i da još malo ‘znači’.
Pogledajte, šta ddrugo vam savetovati kada je nešto lepo.

Doktorska teza Ive Andrića

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/11/2017

Čitam danas, po ko zna koji put, Andrićevu dr tezu “Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine”. Odbranio ju je u Gracu 1924.godine na katedri za istoriju /i stekao naučno zvanje dr istorijskih nauka/.
Andrić nije dozvoljavao da se teza prevede na srpski jezik sve do 1982.godine.
Zašto?
Mislim da ću prvi na to pitanje predložiti odgovor.

Zato što nije mogao da izdrži kritike neistomišljenika… a njih je bilo hiljadu na jednog. Tada. A danas ih je više.

Morao je da stekne dr zvanje jer nije imao visoko obrazovanje da bi radio diplomatski posao koji je radio.

Nije mi doktorat baš u pravom smislu naučan. Teško je tu postaviti hipoteze i izvoditi dokaze.
Ali, za nauku to i nije bitno s obzirom da je brilijantnost razmišljanja, veština pričanja priče, i u formi suvoparne naučnosti, inspirativno razmišljanje.

Mene za Andrića posebno vezuje moj diplomski rad, iz 1961.godine na maturi u Učiteljskoj školi u Tuzli.

Naslov je bio “Put Alije Đerzeleza, muslimanskog junaka XV veka, ružnog kao predsmrtana noć, jakog kao pobeđeni slon predvodnik izbačen iz krda da ne remeti odnose, zaljubljenog u nedostižnu ženu, nežnog korisnika tela prostitutki, pravednika koji je bio pravedan po svom ličnom kanonu pravde.”

Zašto se Andrić, pisac priče o Aliji Đerzelezu /Na turskom đerzelez znači zemljotres/, plaši javnog suda svoje dr teze? Nije baš ni moj koncizan odgovor tačan.
Ostavljam da se sudi o tezi, kaze`Andric, samo u stručnoj javnosti i to onih koji znaju nemački jezik.

Zašto se Andrić izjasnio da je Srbin a Hrvat je (otac mu je Hrvat) muslimankih vrednosti?
Zato što zna da je on to sve u jednom ‘sebe’ koje jedino ima.

Razlog je i što smatra da je Bosna, njegova Bosna, koren jugoslovenske nacije. To je danas jeres prvoga reda.

Bosanski Srbi nisu Srbi, bosanski Hrvati nisu Hrvati, bosanski Turci nisu Turci oni su brlijant kulture Evrope koji je život, posebne surovosti i religioznosti, stvorio.To je, takođe, jeres prvoga reda.

Duhovni život u Bosni, pre turskog osvajanja nosili su srpsko pravoslavlje, hrvatsko katoličanstvo i Bogumili.

Bogumili sa teorijom od va božanstva /jedno veće, koje stvara sve duhovno i nevidljivo i drugo božanstvo, Lucifer, koje je stvorilo sve vidljivo i teelsno/ bili su maltretirani i genocidno ubijani od strane surovih Nemanjića u Srbiji.
Došli su u Bosnu iz Bugarske, zaživeli i narastali da bi tu našli svoj totalni kraj kada su Turci došli. Niko i ništa im nije ostao do razrušeni im grobovi i zabeleške koje su pravili tuđini. Njihovi pisani spomenicu su spaljeni.

Katolici su opstajali sa manje zla a pravoslavni sa katasrofalnim zlom na vratu. To je pečat koji se nosi, o kome Andrć govori i o kome ne želi da raspravlja za svoga života. Tu nema rasprave, vidljivo on misli, a da šejtan ne uđe u narod i čakija se ojkrvavi.

On piše: “Samo neuki, nerazumni ljudi mogu da smtraju da je prošlost mrtva…ne, ono što je čovek mislio, i osećao i radio utkao je u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo.”

Utkano nam je i bogumilstvo – džaba ćutanje.

Osvajanjem Carigrada ‘evropskom narodu naneta je rana’ a bosanaskom narodu nestajanje i raslojavanje po šavovima lažnog duhovnog opstajanja.

Struktura dr teze “Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine”:

I Poglavlje
Predistorija. Duhovni život u Bosni pre turskog osvajanja.

II Poglavlje
Širenje islama kao neposredan uticaj turske vladavine

III Poglavlje
Uticaj društvenih i administrativnih institucija islama oličenih u turskoj vlasti na život nemuslimanskog stanovništva.
/“I danas se, kaže Andrić, ispoljava nezdravi konzervativizam bogumilskih potomaka, kojima je tipičan predstavnik Mehmed paša Sokolović sa svojom devizom:
“Nek me ne sudi Evropa
jer mogu na štetu njojzi
dignut neprelazan zid
po međi carstva svog.” /

IV Poglavlje
Duhovni život katoličkog dela stanovništva za vreme turske vladavine u svom karakterističnom otelovljenju, literaturnom i kulturnom delovanju franjevaca.

V Poglavlje
Srpsko-pravoslavna crkva, njen razvoj i njeno delovanje za vreme turske vladavine kao odraz duhovnog života pravoslavnog dela stanovništva.

Prilog
Hibridno pisani spomenici bosanskih muslimana kao pojavni opblik delovanja islama na ovaj deo stanovništva.

Napomene
napomene po poglavljima

Prilozi
Ocene referenta d-ra Hajnriha Feliksa Šmita i zapisnik sa doktorskog ispita.

Zapisnik sa usmenog ispita

Farma ljudi

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/11/2017

Gledam slike nekih filosofa iz mladih dana.Umrli su svi i niko isto. Neko lud a neko pri zdravoj pameti.
Kako ostati pri zdravoj pameti, barem radi umiranja, kada žena kaže nekom zrele pameti da mu ne treba žena već kućna pomoćnica? Možda mu treba sluškinja? Dilema je između ta dva modela. Treća varijanta, varijanta Dostojevskog, je neshavtljiva. Pjer i Marija Kiri su slučaj za razmatranje slučaja u gomili uzrokovanja posledica.

Žene lažno monaše Bogu jer ne razlikuju ljude?

Mali broj žena je jednak svom muškarcu. 90 % ih je sluškinja. Uglavnom sluškinje ranga kućne pomoćnice. Služenje počinje sa muškarcem, nastavlja sa decom, završava sa unucima. ..u vremenu između unuka i praunuka, ili i ranije, svog muškarca su sahranile uživo ili u sećanju. Znaju i da žive sa njim mrtvim, mrtvo-pijanim ili nekom drugom oscilirajućom formom devijacija emocija.
Greška je do vaspitanja? Nije.
Greška je u neprimetnim oblicima trajanja robovlasničkog odnosa među ljudima.

Rob je sudbina, ne većine ljudi, već svih. Ni robovlasnik nije pošteđen potčinjenosti.

Lav je osuđen na ono što jeste. Nema svest o sebi, ili je ima a mi je mismo svesni, da bi mislio da može i drugačije biti lav.

Čovek je osuđen da bude rob i ima svest da može drugačije.

Prosto je nejasno zašto čovek ne živi drugačije.

Mora da postoji naučno objašnjenje, ne filosofsko, zašto ljudi ne menjaju svoje odnose a znaju da nisu sami i da su posmatrani?

48. Dividelny Vavrin, Stara Pzazova, 27.10. – 05.11. 2017

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 31/10/2017

Sinoć su nam se pretstavili amateri iz Aradača. Predstava ‘LEVINEC’ /Krletka, kavez za lava/ je išla, po mojoj oceni, frustrirajuće a lepo. Na razgovorima posle pretstave tri režisera /Makan, Benka, ?/ članovi komisije za ocene izneli su kako bi oni, ali može i ovako kako ne bi oni.
Razgovore vodi Marko Prebuđila. Za razliku od do sada gledanih voditelja razgovore vodi profesionalno, nenametljivo.
Predstava je autorska. Režiser i pisac teksta je Jano Hrubik.
Drama počinje kao vodvilj, /sa jako dobrim izborom muzike sinhronizovanom dešavanju na sceni/ a završava kao lična drama pečatnom scenom glumice koja kao vihor nosi celu pretstavu.
Završna scena : Zgvrčena,na kolenima, u crvenoj letnjoj haljini, u potpunom mraku, sa svim reflektorima na njoj i snažnim aplauzom koji kida njen bezglasan jecaj.

Tema je savremeno pamfletska. Tri para skorejevića, iz Jugoslavije tj, njenog malog dela Vojvodine, dolaze na sunčane predele zemlje koje je, nekad pre, ta zemlja imala. Svaki par zna svoju ‘parsku’ istinu. Ta istina nije za oglas. Unutar para postoje istine koje moraju sudbinski da se oglase. Ne zato što će slomiti skorejevića već zato što jeste skorejević.
Svi su na prodaju. Cena je pala da ne može niže. Nema ko da plati. Pretnje pljušte. Žene se nude. Nema ko da ih uzme. Glad im je beskrajna…ruke večno prazne.

Umetnost i vrednosti

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 18/10/2017

Platon kaže o umetnosti da je moralno nepodobna i smatra je ontološki /suštinom, svojim bitkom/ neodgovornom kulturnom delatnošću.
Hegel je konstatovao njenu istorijsku dotrajalost – nije kadra, kaže, da zadovolji najviše ljudske potrebe.

Opšta pometnja u proceni vrednosti devalvirala je odnos umetnika i filozofa. Umetnik je izbezumljen a filozof ga izbegava. Lepo je poraženo ružnjoćom. Kako u životu tako i u njegovim senkama.

Hajdeger će da se trdi da dokazuje da umetnost ima za cilj da dosegne apasolutnu istinu, da služi apsolutu.

Marks će reći da umetnost ne treba da služi ni istinama ovoga sveta kad je već prestala da služi ‘onostranom svetu’. Treba da služi slobodi.
‘Ajd veruj’ ‘ajd znaj.

Sva zbumnjenost, uglavnom, proizilazi iz Hegelovog optizma da postoje potrebe koje formiraju novu ljudskost. Nema takvih potreba.
Potrebe danas su sa nivoa pre Platona.
Nisu mrdnule od potreba tela. Robovlasništvo je izmenilo formu, Nije nestalo niti će.

Novi robovlasnici se ugrađuju celim telom u zadovoljstva tela. Nešto malo duhovnika preti Bogom i, da mogu, zabranili bi sve. I ljude bi zabranili.

Svet ljudi, kratkotrajnim vekom, ne može se promeniti. Samo nova tumačenja istih sadržaja u novim društvenim uvijanjima.

Mora korenita izmena utopije.

Vek čovekovog organizma mora se produžiti deset do petnaest puta. I to tako da je duh svestan da telo, u kome je, traje 900.godina.

Ako treba neka je sve, od tela, sačuvano na mehanički način. Veštaćka pluća, čelično srce, plastične aorte i vene … Može to čovek da postigne ako bi prestao da bude zaljubljen u ono što vidi u ogledalu.

Ne sme se, više, dozvoliti, da duh nestaje sa smrću tela. Kako ne-dozvoliti? Menjaj pogodnim materijalima sve što boli.

Možda će umetnost pronaći lepotu u ljudskom telu od opruga a ne od prirode organskog organizma.
Duh nije od prirodnog materijala i ne zna za zadovoljstva i hijerarhije.
Sujeta je pogubna emocija koja nestaje sa nestajanjem osećaja dodira. Tim malim nestajanjem čula dodira menja se iz korena ljudsko biće…

Trump

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 16/10/2017

Trump je velikosvetska simpatična baraba. Kako znam? Znam jer znam kockare… i Kraljeve ulica. Prve velike pare pravio je na Karibima organizujući kocku. Uz kocku, ne samo na Karibima, ide i prostitucija.
Da li je Melanija, žena Trumpa, s obzirom na razliku u godinama, starleta? Nije. To nam se samo tako čini. Ona je manekenka. Voli pistu. Sada je ima. Iz svojih najintimnijih snova je ima.

Generalska posla

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 16/10/2017

Srpske generale koji su oslobođeni u Hagu ili odležali svoje ili nisu ni dospeli tamo, srpsko pravosuđe treba da osudi na doživotne zrobije. Sve.
Pod kojom optužbom?
Pod optužbom da su izgubili rat. Ko vam je dao pravo da ratujete rat koji ne možete dobiti. Ko? Vaše znanje, ambicija, zlo u vama?
Neka robijaju i pišu ispovesti pod jedinstvenim naslovom: ‘Šta nisam znao, ja pametan da pametniji se ne može biti, a morao sam da znam?’

«page 1 of 18

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Monday, 20/11/2017