Dejan Pavkov, Pesma nad pjesmama

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 01/12/2017

Dejan

Pesma nad pjesmama

Gledam ljude kako se pate
da jedan drugom budu bog.
Neće, ne mogu, da shvate
da sluga sebi breme je boga tog.

Nastran duhom svetlost čovek primi
umom ljudskim Bog nazva nju.
Zverinja zver se razbukta njimi
Zgrčenom zgrabi rukom svetinju.

Lud ludilom zemaljske moći
nebo bi da dohvati ta oskoruša.
Svetlost pretvori u beskrajne noći
nema koga, do sebe, više da sluša.

Sve zna od znanja gde znanja nema
šta ne bi samo da kraju ne vidi plod.
I onda se na nebu pojavi mrena
koju kad skinuh videh jasan svoj hod.

Moj oproštaj sa Brankom R.

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 27/11/2017

Umro je moj prijatelj Branko.
Prijatelj ti je redak u životu. To je čovek sa kim si u svađi i naporu suprotstavljanja a ponekad zajedno i, obavezno, sumnjajući jedan u drugog. To je onaj ko ti ne treba za svakodnevno jadikovanje već za posebne jade, nesreće, zla koja ti se dese ili koje ti desiš.
On mi je bio to i znao je da sam ja njemu to.
On je skoro poslednji iz male grupe njih takvih oko mene. Ostali su mi još dvojica Božaa i jedinstveni Ljuca. Jedan od njih se ne odvaja od katetera, da ne mora malo-malo da ustaje od kockarskog stola. Drugi izdržava opasnosti mladih i prgavih nadolazećih. Kao što je Šešeljev sin, na primer. Treći je digao ruke od sebe pa šeta po Bačkoj Palanci. ‘Nemam obezbeđenje, žali se, nije problem pobediti a kako doći do kuće?’
Branko nije iz tog sveta.
On mi je prijatelj iz paralelnog sveta. On ne poznaje ovaj ostatak mojih prijatelja. Nisu mu bili potrebni ni da ih upoznaje. To je svet na koji se mogao osloniti da je imao razloga. Nije ga imao.

Živeo je, nekako, kao stranac sam sebi. Bio je ispeglan ‘žestok momak’. Ozbiljan u licu a bujica ironije i sarkazma ispod. Imao je i period teškog pijanstva. Pijanac, i stariji sin mi je takav, uvek ima svoju nesreću koju pićem davi a tuga nesreće, kao pluta, uvek ispluta.

Diplomirao je Branko svetsku književnost i kaže mi, sa vidljivim sarkazmom, da su im dodali dva jugoslovenska pisca u program studija da bi mogli da predaju u školama.
‘Inače smo namereni da radimo istraživačka novinarstva’.
‘Ja sam’, kažem mu,’sa svojim interesovanjima za filosofiju i rusku književnost maštao da radim za Db. Nisu me primili. Neko je oklevetao Jozef K. Ti na istraživačkom novinarstvu si video svoju ambiciju, Što je isto Db, možda veliko B a malo d (dB).
U toku studija si radio i kao policajac, pitam ga.
Nee. To su nas, koji smo znali jezike, angažovali kao saobraćajce u vreme susreta Samita nesvrstanih. Ponekad, pre toga i posle toga, i za slična manja okupljanja.
Bio sam u komisiji, kažem mu ovog leta u razgovoru u parku, Opštinskog komiteta koja je trebala da utvrdi da li je tvoj članak u ‘Pravoslavlju’ sa inicijalima B.R. Ja sam ‘sekretaru Komiteja’ prezentirao mišljenje da taj, inače priglup članak, nije tvoj ako se poredi sa drugim tvojim napisima. Da li je tvoj bio?
B.R. : – Nije. To je tvoj nesuđeni Db poveo harangu protiv mene jer imam sveštenike u familiji. I Amfilohije mi je u familiji.
Smeši se na čudan način. Mislim da ne govori istinu i da sam svojevremeno pogrešio. Možda sam taj zaključak izveo iz razloga što mi je bilo glupo da neko strada zbog gluposti.
Ja : – Dobro, neka tako bude. Ti si izabrao, u tom zlom vremenu ‘na terenu’ dobro ušančene vladajuće klase mediokriteta, da se boriš ne suprotstavljajući im se, već ironijom, ruganjem sa dubokim unutrašnjim sarkazmom. Imaš li neko ‘zlo delo’ koje je zastarelo i koje bi moglo da popuni moj kroki ‘žestoki momak’ B.R.?
On : – Ima jedna lepotica večeri. Znaš za selo Krušćić? Znaš. To je selo crnogoraca koji neguju amatersko pozorište sa crnogorskim motivima. Ja sam napisao jednu dramu sa crnogorski motivima u dijalektu, ali je nisam nikad publikovao a kamoli postavio na scenu. Napišem ja jedan tekst, kao kritički prikaz scenske prezentacije moje drame u izvođenju amatera iz Krušćića i objavim ga na blogu. Zove me čovek iz Krušćića, znamo se, i raspituje se kada je ta drama izvođenja? On prati amatere iz Krušćića a ne zna za nju. Obećam mu ja snmke i razmišljam kako da iskombinujem bezbroj snimaka o krušćičkim amterima u par snimaka koji ne govore ništa a dokazuju ne dokazivo. Nije se javljao, zaboravio, pa mi je igra ostala ne doigrana.

Kao i naši životi, moj prijatelju, što nisu doigrani. Tebi je kraj a meni ostalo još da se doigravam. Bili smo a kao da i nismo. Možda će nam ćerke shvatiti filosofiju koju smo pisali. Ne trebaju nam sledbenici, ‘gde ja stadoh ti produži’. Glupost. Ustvari, sledbenik si nam ako nas ne slediš, ako tragaš pitanjem: ’Kog sam ja’ jarca, ovde?’

Sveti Luka

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Jedan filosof, vaš savremenik, ja nisam iz njegovog doba, kaže da je slobodan čovek. To podrazumeva da je slobodan i od samog sebe. Naročito to. Ono što on misli u jednom trenutku ne obavezuje ga da tako i to misli i u narednom trenutku. Slobodan je od svake svoje misli i po dubini. Ne mora da je pamti.
Njemu je vrlo praktično sa sobom. Kako je drugima sa njim? To je problem drugog.
Naravno, da je tu reč u pristupu duhovnim odnosima, odnosima duha,a ne praktičnim, tipa: ‘Skini se, lezi a ja ću doći.’ A ona da gleda u pasulj? Ne mora da gleda u pasulj – izmakao je da ne dođe.
Odremaj malo i idi slavi 50. godina mature. 55.? Auu. Eno sv. Luka skuplja za noć veštica orginale. Možda stigneš.

Dejan Pavkov, Pretpostavka

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Da li bi mi neki Fb prijatelj izračunao koliko dugo su ljudi na planeti Zemlja?Koju matematiku da koristi? Neka uzme da nas ima 7. milijardi. neka pronađe koliko nas je bilo pre pedeset godina? Da ide nazad do četiri muškarca i četiri žene. Pre toliko godina je bio Noje sa tri sina i tri snaje. Tada su oni donešeni na planetu. U Kraljevima malo koristim nauku, više vlastito razmišljanje,Uzdam se i u nevidljivo okruženje Ananuka da će mi izaći u susret ako me prethodno ne izlude.

Dejan Pavkov, Očevi i deca

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Došla mi ćerkina ćerka u posetu. Ona ima dve godine i šest meseci. Mama i tata joj uvek idu u paketu sa njom. Sede, mala Lena je mami u krilima.
Ja : – Dođi kod mene.
Lena : – Ne!
Ja : – Daj mi rukicu.
Ona : – Ne!
Daj mi dve ruke. Ne!
Sada se igra. Isčekuje da joj nešto tražim da ona kaže : Ne! Daj mi tri ruke. Ne!
Menjam taktiku. Voliš li mamu? Da! Voliš li tatu? Da! Opet se igra. Mogao bih da šaram pitanja a ona da uživa u svom glasu i Ne – Da.
Sada je vraćam u realnost njenih preokupacija.
Hoćeš li čokoladu?
Da !
Sada okreće glavicu prema meni i dalje čvrsto prilepljena uz mamu. Kopam po torbi koju je mama donela. Nalazim čokoladu. Otvaram kutiju … u njoj male kockice čokolade. Pružam ruku Leni, ona je prihvata, prilazi mi, pružam i drugu ruku ona je drugom rukom prihvata. Držimo se za ruku ona i ja neprihvatljivi. U svaku rukicu joj stavljam čokoladice a ona ih stavlja u usta.
Daj treću ruku, kažem.
Okreće dlanove dve, gleda ih. Kao da ih broji. Diže pogled prema meni.
Dobro, kažem, nema veze. Kome da dam čokoladu?
Ona : – Leni!
Leni…
Još ne zna da kaže ‘meni’. Još ne zna za ‘Ja’. Kada sazna, a to će biti u trenu narednih životnih trenutaka, Bog je dobio svog čoveka.

Druga ćerka mi došla sa sinom Filipom. I Filip ide u paketu mama-tata. Tri meseca, i koji sat više, ima.
Ja (ćerki): – Sin ti je glupav.
Kćerka : – Kako glupav?
Ja : – Ne zna da govori.
Ona : – Tri meseca ima.
Šta me briga što ima tri meseca, kažem, nisam mu ja kriv što ima tri meseca … ne zna da govori…glupav je.
Ona (tati) : – Pridrži Filipa da ja ovog pametnog izgrebem.

Sklanjam se iza stola.
Moja je i nemam pojma šta joj je sledeće kada reži.

‘Daj ga meni, kažem, da živi sa mnom i ja ću da ga opametim’.
Ona : – Uz tebe će da se opameti?
‘Da, kažem. I neke bi Fb prijateljice, mada im je sunce zašlo, postale pametne da su uz mene. A njega bih načisto opametio.

Ona : – Pridrži mi Filipa, Nikola. Mora da ga izgrebem.

To smo mi u porodici Kramer… inače se slažemo…samo treba ja da ćutim… neki šejtan uvek uđe u mene kada vidim kćerke kako liče na mamu.

‘Ja bih da se razvedem’ , kažem tako jedared u nevreme njihovoj mami.
‘Baš me briga šta bi ti’, kaže ona.

Tužim ja njihovu mamu.

I bi ‘Kramer protiv Kramera’.

Sudija : – Zašto tužite ženu?
Ja : – Vara me pa bih da se razvedem da me ne vara.
Ona : – Ne varam ga.
Ja : – Svejedno. Ja bih da se razvedem jer me ne vara.

I… u ime srpskog naroda i njihove časne države, Dušana silnog i ostalih silnih ‘Kramer protiv Kramera se končava kako piše u dispozitivu. Maloletne kćerke ostaju mami na brigu a tati na savest.

Jbg. Ni pametan ne može uvek biti pametan. A kada je glup onda je glup za trojicu.
Boginja pravde nema povez preko očiju, u mom postojanju, već preko čela. Boli je glava.

Brifing, časopis za umetnost i ostala glupiranja

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Brifing
časopis za umetnost i ostala glupiranja
/Ukinut, s pravom na zaštitu morala, odlukom Libuše Lakatoš slavne načelnice za kulturu Stare Pazove – poznate kao ‘kolut napred dva koluta natrag’ (u prevodu profesorica za fizičku kulturu i sport na slovačkom jeziku)

Nevena Damjanović
….
5.Parada Penisa
Period stare Grčke bilo je vreme koje nije bilo naročito naklonjeno prema ženama. Prema istoriji, žene su bile podređene muškarcima u svakom smislu i pogledu; njima je bilo dozvoljeno da ih kažnjavaju i biju za i najmanju sitnicu, a postojalo je i čvrsto uverenje da su žene ljubomorne na muške penise. Priča se da su Grci toliko voleli svoje polne organe da su imali redovne godišnje parade posvećene svom ljubljenom spolovilu. Tom prilikom, ulicom su marširali noseći velike skulpture penisa a u ime Dionisa, Boga vina i ekstaze. Ovaj period je, takođe, zanimljiv po slobodnom seksualnom činu izmedju vojnika. Parada penisa ili početak Parade ponosa?
6. Bog Penisa leči sramotu
U periodu antičkog Rima (758-100 pne) postojao je jedinstven hram posvećen, u najmanju ruku, neobičnom bogu – Mutunus Tutunusu iliti Bogu Penisa. Ovaj bog nije imao lice i telo, već ga je predstavljala slika muškog polnog organa sa izrazito velikim testisima. Bio je namenjen ženama, naročito mladama koje su na dan njihovog venčanja dolazile u Hram , kako bi sele na sliku Boga sa sve uvećanim testisima, a zarad oslobađanja sramote i krivice zbog seksualnih odnosa koji će uslediti.
7. Preljuba pomaže u shvatanju univerzuma
Tantrička škola Hindu filozofije, koja je formirana između I i VI veka, nastala je gotovo isto kad i nadaleko poznata Kama Sutra. Deo ovog čitavog koncepta bila je i ideja kako je seks sredstvo za postizanje duhovnog prosvetljenja. S tim u vezi, verovalo se kako seksualni tabui poput preljube, u stvari, predstavljaju odličan način za ovladavanjem ljudske prirode i većim razumevanjem sopstvene duše, kao i samog univerzuma. Takođe, preljuba između supružnika je bila dozvoljena, kako bi se još više približili i međusobno spoznali na dubljem nivou.

Drugi pol

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Moja doskorašnja prijateljica i ja izašli smo u elitni staropazovački kafić ‘Retro’. Pristojno prijateljica sebi dodelila pogled na ceo atrijum. Meni je tek jedan spratni deo u vidokrugu.
Gledam mladića i devojku, sede za zidnim pultom. On okrenut prema njoj a ona prema sali.
Ja: (pitam moju prijateljicu): „Koliko ovu devojku zanima mladić koji sedi pored nje?“
Ona: „Malo.“
Ja: „Svi mladići u ovom kafiću bi otišli sa njom u krevet?“
Ona: „Bi.“
Ja: „Sa njim niko. Možda jedna.“
Ona: „Tačno.“
Ja: „Da ta jedna nisi ti?“
Ona: „Možda. Otkud da znam. Mlad je. A seks je pitanje dodira i mašte.“

«page 1 of 39

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
January 2018
M T W T F S S
« Dec    
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  
Arhiva

Welcome , today is Friday, 19/01/2018