Kramer protiv Kramera

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/11/2017

Došla mi ćerkina ćerka u posetu. Ona ima dve godine i šest meseci. Mama i tata joj uvek idu u paketu sa njom. Sede, mala Lena je mami u krilima.
Ja : – Dođi kod mene.
Lena : – Ne!
Ja : – Daj mi rukicu.
Ona : – Ne!
Daj mi dve ruke. Ne!
Sada se igra. Isčekuje da joj nešto tražim da ona kaže : Ne! Daj mi tri ruke. Ne!
Menjam taktiku. Voliš li mamu? Da! Voliš li tatu? Da! Opet se igra. Mogao bih da šaram pitanja a ona da uživa u svom glasu i Ne – Da.
Sada je vraćam u realnost njenih preokupacija.
Hoćeš li čokoladu?
Da !
Sada okreće glavicu prema meni i dalje čvrsto prilepljena uz mamu. Kopam po torbi koju je mama donela. Nalazim čokoladu. Otvaram kutiju … u njoj male kockice čokolade. Pružam ruku Leni, ona je prihvata, prilazi mi, pružam i drugu ruku ona je drugom rukom prihvata. Držimo se za ruku ona i ja neprihvatljivi. U svaku rukicu joj stavljam čokoladice a ona ih stavlja u usta.
Daj treću ruku, kažem.
Okreće dlanove dve, gleda ih. Kao da ih broji. Diže pogled prema meni.
Dobro, kažem, nema veze. Kome da dam čokoladu?
Ona : – Leni!
Leni…
Još ne zna da kaže ‘meni’. Još ne zna za ‘Ja’. Kada sazna, a to će biti u trenu narednih životnih trenutaka, Bog je dobio svog čoveka.

Druga ćerka mi došla sa sinom Filipom. I Filip ide u paketu mama-tata. Tri meseca, i koji sat više, ima.
Ja (ćerki): – Sin ti je glupav.
Kćerka : – Kako glupav?
Ja : – Ne zna da govori.
Ona : – Tri meseca ima.
Šta me briga što ima tri meseca, kažem, nisam mu ja kriv što ima tri meseca … ne zna da govori…glupav je.
Ona (tati) : – Pridrži Filipa da ja ovog pametnog izgrebem.

Sklanjam se iza stola.
Moja je i nemam pojma šta joj je sledeće kada reži.

‘Daj ga meni, kažem, da živi sa mnom i ja ću da ga opametim’.
Ona : – Uz tebe će da se opameti?
‘Da, kažem. I neke bi Fb prijateljice, mada im je sunce zašlo, postale pametne da su uz mene. A njega bih načisto opametio.

Ona : – Pridrži mi Filipa, Nikola. Mora da ga izgrebem.

To smo mi u porodici Kramer… inače se slažemo…samo treba ja da ćutim… neki šejtan uvek uđe u mene kada vidim kćerke kako liče na mamu.

‘Ja bih da se razvedem’ , kažem tako jedared u nevreme njihovoj mami.
‘Baš me briga šta bi ti’, kaže ona.

Tužim ja njihovu mamu.

I bi ‘Kramer protiv Kramera’.

Sudija : – Zašto tužite ženu?
Ja : – Vara me pa bih da se razvedem da me ne vara.
Ona : – Ne varam ga.
Ja : – Svejedno. Ja bih da se razvedem jer me ne vara.

I… u ime srpskog naroda i njihove časne države, Dušana silnog i ostalih silnih ‘Kramer protiv Kramera se končava kako piše u dispozitivu. Maloletne kćerke ostaju mami na brigu a tati na savest.

Jbg. Ni pametan ne može uvek biti pametan. A kada je glup onda je glup za trojicu.

Izložba crteža Nataše Tomić, Galerija Kulturnog centra Stara Pazova

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 07/11/2017

Sinoć, 6.11.2017., idem na otvaranje izložbe crteža Nataše Tomić. Prijatelj mi umire u bolnici – drugi prijatelj mi je to saopštio. Kaže: ‘Metastaziralo mu je na pluća…ostalo mu je tri dana’. Šta mu je metastaziralo? Dugogodišnji director gimnazije, Branko, se seli?
Znao je ovoga leta da sedi u parku sam na klupi. ‘Biram, govorio mi je , klupu sa tri prečage. Klupu na kojoj je neko odneo jednu. Trebala mu…valjda. Ne bi je odneo da mu nije trebala. Klupe sa tri imaju priču pa mi se čini kao da imaju dušu.
Ovoga leta mi je priznao da je promašio život. ‘Sve sam pogrešno uradio’. ‘Nisi jedini, ‘ branim ga od njega, ‘muškarce ne ispunjavaju deca kao što to deca ćine ženema…izvuku nam deca prazan osmeh nepoznate identifikacije… i neka tuga iz pleksisa solarisa ti se širi po telu, grči te i ponovo si, ko zna po koji put, u depresiji koja te saginje, saginje, saginje. Ejj, nemam više kud? Kolena su tu, nema dalje.’
15107384_1358651704159139_5395295863081213959_n

Ulazim u galeriju. Depresivan krenuo depresivniji stigao. Sagnut i pognut. Žene su užas ovoga sveta bez koga ne znaš da se užasneš. U galeriji žena, Nataša Tomić. Sama, nekoliko ljudi ispred galerije. Gledam je. Prilazi mi organizator i daje mi catalog. Mehanički uzimam catalog, isto tako ga ga pogledam. Vraćam pogled na slikarku. Susretnu nam se pogledi i krenem da gledam njene slike sa sećanjem na nju. Visoka, isturenih jagodica, čudno sabijene kose i dugom crnom haljinom. Haljina je od struka pa nadole široka i ne ide u džak već ide u širinu do poda. Mora da ispod haljine ima držače za taj deo haljine. Razmišljam o čarapama ipod. Mora da je helanka. Onda se trgnem iz strahota šta sve moj um zna da mi radi i krenem da gledam slike.
Nataša je diplomirala na višoj školi likovnih umetnosti u Beogradu zatim je diplomirala na Fakultetetu primenjenih umetnosti i dizajna, takođe u Beogradu, odsek ‘Zidno slikarstvo i restauracija’.
Izložba crteža a ne vidim ni jedan crtež. Sve radovi sa akrilom na papiru i kartonu. Možda su skice za nešto monumentalno? To je za očekivati od nekog ko je diplomirao zidno slikarstvo. Čak sam uveren da su i njeni radovi sa uljem, nema ih ovde, u takvom tragu. Njene ikone šta mogu biti već kroz svoju stvaralačku ličnost transformisani likovi ikona koje je restaurila. Tako je i sa mozaicima na kojima, kako se vidi, radi. Tako će bit ii ako krene sa vitražima i bojenjem stakla.
Završio sam gledanje, zgvrčen depresijom sedim na ispustu od prozora i sa daljine bacim pogled na radove, pa pogled, sa ejdetskom slikom, vraćam sebi i kolenima od kojih se ne možeš dalje sagnuti. Gledam u katalogu nazive slika ‘Haos’, ‘Destrukcija’, ‘Odlivanje vatre’, ‘Dualnost’, ‘Naboj’, ‘Koliko truda a sunce je negde drugde’ /dve slike belo u crnom i druga crno u crvnom/.
Šta se ovo dešava? Sinhronicitet slikarkinog čina sa tugom u meni? Jung je definisao ‘sinhronicitet’ sa ‘podudaranje smisla’. Dižem pogleda sa svojih kolena, gledam četrdesetčetvorogidšnju slkarku sa visokim interesovanjem. Ona se smeši, čak i smeje, nekima oko nje, bez zvuka, bez glasovanja smeha.
razmišljam : Metafizika lika onog što nema lik? Simboli hermetuzma? Natašina pravila tumačenja starih spomenika i biblije data na zamršeniji način nego što je ono što se tumači? Odlazim da se poslužim posluženjem koka kole i vraćam se ispustu prozora. Pleksus solaris me na moment ostavlja na miru. Rzmišljam da priđem umetnici i da je nešto glupavo pitam. Na primer pitanje: ‘Da li je moguće reći nešto o umetniku, koji to sigurno jeste, pre nego umre? Ne bi me razumela. Što je sasvim, sasvim uobičajen prilaz umetnika ogledalu.

Odrastanje po Dukiću

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 26/10/2017

Društvo je retko znala čemu da uči svoju decu. A kada je to znalo nije znalo kako.
Bio sam učenik osmog razreda osmogodišnje škole i nastavničko veće je donelo odluku da neko treba da nas uputi u pubertet koji je galopirao kao kuga.
Devojčice su imale poseban čas na tu temu, jedan dupli čas sa nastavnicom biologije. Posle tog časa one su disale nakako drugačije. Bile su važne. Ponosne sobom. Ne kažem, lepo im je stajala tako nadvisujuće držanje glave i grudi koje su kao pupoljci počinjale da pupe.
Nama dečacima, i ja sam dečak, mada ove babe danas slabo vide u meni tu činjenicu i dovode je u pitanje,ali nema veze, da ne skrećem, dakle, nama dečacima bio je određen nastavnik fizičkog vaspitanja Dukić da nas poduči seksualnosti.
Počeo je i završio ovako : – Primećeno je da kada devojčice rade fiskulturu (tada su devojčice posebno radile fiskulturu a mi smo imali slobodan čas i obratno) da se vi svi načičkate kao čičkovi po prozorima fiskulturne sale i gledate devojčice. Šta posle radite? Ne pitam vas jer ćete me, kao i mamu i tatu, slagati, već ću vam ja reći šta radite. Kada sa prozora siđete vi lepo se negde zavičete i drkate. Eto šta radite. A od drkanja se poludi.
Mi sagnuli glave. Pogledom bi da probušimo planetu i da smo tamo sa njene druge strane a ne ovde. Izlazimo iz učuionice pokisli, uskisli. Niko nikog ne gleda. Devojčice nam prilaze raspituju se kako je bilo. Mi ih izbegavamo… one kao opijavice za nama… hoće da saznaju… neka nas dodirne a mi nabusito: – Nemoj da me diraš! Odnekud se pojavi spasonosna lopta i mi za loptom spasiteljicom.

Danas znam da nas je nastavnik Dukić lagao. Od toga se ne poludi… ali, jeste li vi videli negde normalnog muškarca?
Možda i nije lagao? Hmm.

Prof. mr sa prethodno završenom Učiteljskom školom traži posao bilo gde u Jugoslaviji /bivšoj, ili kako hoćete/

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 15/10/2017

U BiH prosvetni radnici su u ozbiljnom problemu. Političari izglasali da se u BiH govori tri jezika: bošnjački, hrvatski i srpski. Đaci moraju da potpišu, kod upisa u naredni razred, izjavu o tome kojim jezikom hoće da slušaju nastavu. Ima roditelja koji su zaokružili sva tri jezika. Uuu, koliko to nastavnika treba za njeno dete. Za svaki predmet – tri.
Fantastično.
Tu sam ja rešenje. Govorim tečno sva tri jezika. I pišem, malo komplikovano /kako novosađanka kaže/ na sva tri jezika.
Molim Vladu BiH da me zaposli na bilo koje prosvetarsko radno mesto u operativi /može učitelj, professor, predavač na Višim i visokim školama/. Imam zaslužne diplome kao spomenica što su je nekada partizani zasluživali.
Plata njie bitna, kolika je tolika je, ali potrebna mi je garsonjera. I žena koja će da se stara o garsonjeri. Ne o meni, to znam sam, ali o prostoru stanovanja, ne znam.

Čistilište

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 15/10/2017

Diskriminatornim umom pravimo sve razlike u životu. Izborom razlike gradimo svoje trase svoga postojanja. Taj um nam pomaže da prepoznamo sve na pravi način. Ako se plašimo i nemamo moć diskriminacije mi se nećemo rešiti straha već ćemo upasti u veliki strah koji nas bezumi. Malo ljudi koristi taj um i živi na osnovu usvojenih, stečenih tendencija. To ne valja. Moraš dići svoju svesnost energijom tela i diskriminatornog uma dok ih imaš. Pakao i raj nisu geografska mesta već stanja svesti u koja dospeš u trenutku umiranja. Biti pozitivan je ključ korišćenja energije uma za razlike. Gubiš telo i u raju si pozitivnom svešću ili paklu negativnom.
Trenutno ste u čistilištu.

Generalima do slobode

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 12/10/2017

Svaka šala je vređanje. Duhovitost je zloupotreba života. život je ozbiljno dešavnje. ljudi koji vređaju su ubice duha. duhovno pozitivno usmeren čovek ne zna da bude isključiv. svaka njegova tvrdnja pretpostavlja alternative. alternativa podrazumeva i negaciju stava…tako se stvara mentalno polje koje ljudski rod do sada nije imao. Da li ga mi imamo uz ovaj basno slavni broj generala? Ko nema jaku vojsku je slab, kaže jedan oslobođen general. On zna. Agarte, vreme Lucifera, smo dotakli. Nadam se u mimohodu

Privatnici

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/10/2017

Političke stranke su privatna udruženja građana koja se bave poslovima politike.
Skupština Srbije je skupština udruženih privatnika koji se bave biznisom zvanim ‘politika’.
Vlada, predsednik i sve ostale polititičke institucije na lokalu su po istom su ključu, privatne.
Država Srbija je privatno vlasništvo udruženih građana koja menja svoga vlasnika onako kako demos glasa.
Hmm.

«page 1 of 38

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 18/11/2017