Slikarska kolonija, Krčedin 2017

Idem večeras u Krčedin na otvaranje kolonije slikara u domu Jakšića.
Da li će slikari imati smelosti da slikaju po živim kornjačama i da ih puštaju u Krčedinsku Frušku goru da šetaju slikarsku mudroprst?
Da li se skroz zboravilo slikati na konjskim kopitama i ženskim noktima?
Hoće li znati, kao Sevast Nikon, da na bunarskoj kofi oslikaju Mariju Egipćanku, na kapcima prozora prvu Evu (Lilit) i drugu Evu, Adamovu?

Ana Brnabić i digitalizacija srbske istorije

Digitalizacija istorije
Koja je pozadinu prokletstva koju je neka grupa popova obećala da će baciti na Vučićevu decu zbog katolkinje na čelu jednakih?
Prvovenčanog Stefana, brata svetoga nam Rastka, nikako da ukorenimo u sadašnjost. Zašto? Da nije zato što je katolik a pravoslavan.

Dobro, istorija je da je Stefana, srednjeg sina Nemanjinog, krunisao Papa. 13. Vek je to. Mnogo posle 1054. godine i podele crkve na istočnu i zapadnu.
Braća Nemanjića su to želela. Stefan zbog svoga razumevanja države a Sava zbog svog razumevanja, vrlo uslovno da kažemo, duhovnog u Srba.
Posle smrti Stefana Sava kruniše jednoga sina Stefanovog a kada mu je presto uzeo brat, i brata poslao u izgnanstvo pa u manastir, Sava kruniše i drugog brata.
Za Savu, i za po njemu duhovno srbstvo, svejedno je ko je na vlasti.
Vlast se nasleđuje i osvaja samo između naslednika.

Danas su te stvari debilne? Drugi su vidici? Nisu.

Šta ćemo sa Savom kao književnikom, prvim srbskim prosvetiteljem?
Skinimo dogmatska i pravnička značenja crkvenoslavenskog Savinog jezika i odvojmo ga od zablude koju taj tvrd jezik ukalupljuje. Šta ostaje?
Ništa.

Sava je voleo putovanja i plemićka zakonjenja. U njemu je preveć plemićkog da bi trajao duže od svoje smrti. A traje smišljenom potrebom da se novo sveštenstvo izdvoji iz naroda. Kako će biti izdvojen ako nečim nije izdignut iznad njega. Legenda koja se iznova i iznova domišlja je pogodna za znanja koja ne znače ništa do lažnu emociju i koja izdižu sveštenika.
Narod nikada nije ni imao vrednost, ni tada ni sada, do da radi za vlastelu i da za njih ratuje.

Savu nije ni zanimalo da ga narod čuje. Sabraća svešetnička i državnička da. Da ga narod čuje nije dovoljno da narod zna Savin jezik. Za to trebaju škole i vreme za učenje. On otvara škole, ali ne za narod i narodni jezik.

Da Sava govori narodu jezikom naroda nije bilo lako sa tim. Bog taj jezik ne zna. Smrtni greh je tvrditi drugačije,
Bog zna grčki, hebrejski i latinski. Sava ne zna jezik svoga naroda. Zba jezike Boga.

Morao je Sava, usudom svojih putiovanja ka moćnim ljudima svoga doba kojima je hodio, da čuje govor običnog sveta pa i sveta srbskog naroda. Ali nije razumeo tu poruku od Boga.

Gusari su mu osvojili brod na jednom hodočašću. Ostavili su ga na miru. Imao je moć da opčini. Imao je plemić, bradom i mantijom, ugled bića koje nije dobro dirati.

Emocije Savine moramo loviti u literarnim njegovim pismima.

Istoriju emocija ličnosti se mora tumačiti subjektivno, ući u subjekt. I kada uđemo šta vidimo u Save?

Loza je bitna. Jedan bratić Savin je ženom vezan za Bugare, drugi za Grke. Žena je gral. Magdalena Isusova je sveti gral. Ostale nisu svete. Gral je putir. U ženskom slučaju putir za muško seme.

Ženi je zabranjeno za oltar stati. Nečista je. Narodna žena je ovca. Mora da uvećeva stado. Treba je još samo naučiti da kada joj jagnje uzimaju da ne cvili. Ne mari, rodiće drugo.

I danas je tako samo u više zavoja.
Crkva nije dobra za ljudsko biće. Ona je dobra za vladarstvo, a kada ima svoj plan onda je paklena.

Sava je mudriji bio od Njegoša. Nije hteo da sledi ideju prvog u hrišćanstvu i da spaja veru i vladarstvo. Monah-vladar je Jevrejska ideja kojoj se Isus nadao. Na krstu mu je pisalo INRI – Isus nazarećanin (nazareni – verska sekta kojoj je pripadao) kralj Izrailja.

Njegoš je bio vladar-monah koji je tražio rušenje minareta a kao vladika je kajao za takve misli.

Šta sam ono hteo da kažem… a da…digitalizujmo našu svetlu istoriju.
Što se mojih predaka tiče – mi smo bili uvek isti – krali smo kokoške – i ne ostavljate nas same kada neko svira.

Krstaši

„Prokletstvo će ti pasti na decu zato što si Anu Brnabić izabrao za predsednicu vlade“, rekoše dobro znani ljudi predsedniku Srbije Aleksandru Vučić. „Suzdržao sam se da im ne odreagujem reakcijom kojom se jedino može reagovati na takvo bezumlje“, rekao je sinoć u ‘Ćirilici’ A. Vučić.
Vučić se zatim hvalio svojom hrabrošću, koja je neosporna, ali nije dovoljna. Ponovo će se političar braniti da nije momenat, a „nemamo pravo zbog naše dece, na pogrešne momente“. I sigurno je u pravu. Nije momenat. I tim rečenim mnogo je rečeno za ovaj današnji nemomenat. Da ne govorim da mali narodi nemaju mnogo momenata.
Ne smeta Vučićevim ‘prijateljima’ Ana jer je žena, hrvatica ili te i te seksualne orjentacije. Smeta im ono što ne sme ni da se kaže. Smeta im što je katolkinja.

Šta bi ta činjenica implicirala u svetu svetske hipokrizije?

Prvo bi se postavilo pitanje koji rat se ratovao na prostorima Jugoslavije?
Nije to bio građanski rat. To su bili krstaški ratovi. Crkva, džamija i katedrala je ratovala.
Građanci su ‘samo’ pljačkali i pre i posle, a naročito unutar i pomoću, rata. I inicirali su rat i obećali potencionalnu pljačku.
Vojska je glumila ‘atomski udar s desna’. Kada ta komanda dođe onda zagrliš glavu preko očiju i ušiju i legneš okrenut levo.
Posle dobiješ rak, ali nije on od toga.

Da li je verski rat genocidan? Jeste. To je njegova priroda. On je istorijski takav, i istorija njegove budućnosti ne može biti drugačija.Nema zarobljavanja. Ubiti i spaliti! Deca će narasti i svetiti se – sve u zgarišta!

Optuženi da li se osećate krivi? Ne, samo smo još verniji. Kome? Relikvijama? litija1

Hazari

Umetnost je iznad istine. Instinkt i intuicija su iznad inteligencije i sposobnosti koncentracije.
Pitanje ateizma je pitanje instinkta.
Hazari su ateisti.
Pavić je stekao svetsku slavu sa svojim Hazarskim rečnikom. Slučajno? Ne. Uciljao je metu. Hazari su poseban narod najviših instinkata i intuitivne komunikacije
Hazari su se setili da budu Jevreji da bi imali trgovački pristup hrišćanima i muslimanima a da se ne zamere ni hrišćanima ni muslimanima. Budisti se trude da su što više za života mrtvi. Vežbaju. Zapadnački budistički gurui su seksualistička priča.
Bog ne izmiče onima koji su na instinku i intuiciji a zavisnošću mrvi ove koji su na seksu.

Karpokrat

Jedna od čudnosti koja me privukla Karpokratu, samostalnom svešteniku, je bilo oslobođenje od strasti za ženom. Nije išao putem azijatske opstrukcije želje, već naprotiv. Zadovoljenje želje do nemoglosti.
Kliment Aleksandrijski, jedan od prvih hrišćanskih otaca, tako se stvaralo nelegendarno hrišćanstvo, piše svom učeniku kako treba obračunati sa sledbenicima Karpokrata.
„Postupio se dobro ućutkavši neizreciva učenja karpokratijanaca. Jer, ovi su ‘zvezde lutalice’ što se pominju u proročanstvima, što tumaraju od uske staze zakona ka bezzakonom ponoru putenih zabluda…gordeći se oni ne shvataju ‘dubine Satanine’ te se sami bacaju u ponore laži… hvališući se svojom slobodom postali su robovi niskih strasti…takvima se treba suprotstavljati na sve načine. ..kada bi oni rekli štogodi istinito, onaj koji voli istinu ne bi smeo, čak ni tada, da se sa njima saglasi…“

Žene i drugi

Milina društvo i situacija. Proslava imendana teče po redu kako se služe sve đakonije koje idu uz imendan. Slovacima je Zuzana poseban dan. dakle: Dan Zuski. Nas pet u sastavu. Tri udovice, jedna raspuštena i ja udovac od glave do pete i između. Udovice se šale sa raspuštenom kako živi u istoj kući sa bivšim muže i kako mu pere leđa.
Ja (raspuštenoj): – Znači, razvezao se muž, ostala dva sina iza njege i o’čo.
Raspuštena : – O’čo i doš’o.
Ja : – Mora da je bila starija. Oće ove starije da rasturaju sretne brakove.
Raspuštena : – Ma kakvi starija. Mlađa. Dvadeset godina mlađa. Tri meseca mu razvod trajao i vratio se kući. On bi da se miri ja ni da čujem. Hteo je i kuću da prodaje kada se zaljubio. Ja nisam dala. Pola je moje a ne može pola da nosi sa sobom. Odneo bi on onoj samo da može. Eee, ne može. Sada sve od mene što ima je da mu perem leđa. Snaja mu pere veš. Ne može mu snaja prati leđa. Tako ja to radim, ali strogo mora da bude u kupaćim.
Prijateljice se smeju, zezaju. ‘Zaviriš mu malo u kupaće’, konstatuju, ne pitaju.
Raspuštena : – Eno vam ga, pa zavirujte.
Ja : – Mogli bi i meni da operete leđa.
Raspuštena : – Mogu, kad ste već sami.
Prijateljice : – Dobra je ona. ‘oće. Ali strogo u kupaćem. (smeju se sve četiri.)
Par dana kasnije zovem ja raspuštenu. Ona puši i pijucka kafu ništa ne razgleda. Skoro da ne gleda. Meni neugodno, malo, ne znam odakle da počnem.
Raspuštena : – I zašto si me zvao na kafu u kuću? Nemaš para za kafić ili te frka da nas moji sinovi ne vide?
Ja : – Ti direktno… pa ću i ja tako. Ne bih da mi pereš leđa, pročuće se, već bih da moje kupatilo operemo zajedno.
Raspuštena : – Šta bi da se gurkamo u kupatilu? Ne znaš sam? Daj da vidim kupatilo.
Razgleda ona kupatilo i vrati se po ostatak kafe.
Raspuštena : – Ovo je … moram prvo da zapalim. Treba da kupiš sonu kiselinu.
Ja : – Sonu kiselinu da kupim? Dobro. Šta još treba? Kiselinu da probam da li je dobra ili je ne moram probati?
Raspuštena : – Ti si, vidim, dugo sam. Ništa nisi radio uz svoju ženu ili si sve zaboravio?
Ja : – Sve sam zaboravio a radio sam sve. ‘Ajdemo ovako: napravićeš mi spisak i ja ću sve nabaviti. Moramo zajedno da peremo da naučim. Možda, da mi pošalješ neku ženu koja zna te poslove a da se ti deranžiraš…

Malo mi sumnjivo ovo sa kiselinom.
Da raspoloženje privedem lepšem kraju uzmem par svojih knjiga sa police da joj malo čitam. Neka izabere po koricama.
Raspuštena (nastavnica razredne nastave u penziji) : – Nećeš valjda da mi čitaš? Trideset godina ništa nisam čitala. Ne mogu da se koncentrišem. Jedva i film gledam a ne knjige.
Propade moje književno prepodne. Obeća mi da će mi šposlti neku ženu, ali do danas ništa od toga.

Pre malo vremena u supermarketu prilazim prodavačici.
Ja : – Da li me možete posavetovati koje sredstvo da uzmem za pločice. Ne vidim baš najbolje a toliko je toga…
Prodavačica : – Naravno da mogu (sva sretna što može da pomogne). Da li je reč o pločicama u kuhinji ili kupatilu? Zidne ili podne? Imamo nešto odlično, ja koristim, za emajlirane delove…

Moji lektori

Lektori i pisci
‘Zujanje’ je lektorisala Gordana Leskovac, profesionalna lektorka zaposlena u Zavodu za udžbenike. Kako je uradila tako sam i uradio. Roman nisam čitao više.
Prvu knjigu Kraljeva ‘Lilit’ lektorisala je profesorica gimnazije srpskohrvatskog jezika i književnosti Sonja Trbojević. Pod A joj je bio jezik. Ljutila se na mene što je nisam ispoštovao. Ja sam pisac i ovo nije diplomski rad na velikoj maturi, usudih se da kažem. S obzirom da sam ja njoj bio profesor a ne ona meni stvar se izgladila…a tortu pravi tako da bih danas svaku zapetu gde je ona odredila da joj je mesto i ja odredio.
Drugu knjigu Kraljeva ‘Eva’ lektorisala je književnica Branka Pantelić. Kada pisac lektoriše pisca tu svađe mora da bude. I njoj sam nekad bio profesor, ali to nije pomoglo u odrđivanju ko je u pravu. U krajnjem slučaju, kaže ona, ja sam žena i to lepa žena i ja sam 100% u pravu. To što si mi bio profesor to se ne važi odkada smo na ti. I tako bi i tako je.

«page 1 of 12

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
July 2017
M T W T F S S
« Jun    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  
Arhiva

Welcome , today is Sunday, 23/07/2017