Kentrelovi

Kentrelovi na nebu su obavestenje da ste niko i nista. Kentrelovi duha koji se krece putevima srpskog pisma su u medijima koji se bave politickom klasom i izdavackoj kuci Laguna koja neguje pisce kao alternativu pameti.
Nemojte da mislite da svako od njih ima svog finansijera kome je dostupna neka stamparija dolara. Ne, sve njih finansira jedan.
Kako izaci?
Ne ucestvujte u citanju i slusanju bilo kakve informacije i nadjite si zanimanja koja vas duhovno okupiraju i donosi dovoljno za opstati.

Žene lažno monaše Bogu

Gledam slike nekih filosofa iz mladih dana.Umrli su svi i niko isto. Neko lud a neko pri zdravoj pameti.
Kako ostati pri zdravoj pameti, barem radi umiranja, kada žena kaže nekom zrele pameti da mu ne treba žena već kućna pomoćnica? Možda mu treba sluškinja? Dilema je između ta dva modela. Treća varijanta, varijanta Dostojevskog, je neshavtljiva. Pjer i Marija Kiri su slučaj za razmatranje slučaja u gomili uzrokovanja posledica.

Žene lažno monaše Bogu jer ne razlikuju ljude?

Mali broj žena je jednak svom muškarcu. 90 % ih je sluškinja. Uglavnom sluškinje ranga kućne pomoćnice. Služenje počinje sa muškarcem, nastavlja sa decom, završava sa unucima. ..u vremenu između unuka i praunuka, ili i ranije, svog muškarca su sahranile uživo ili u sećanju. Znaju i da žive sa njim mrtvim, mrtvo-pijanim ili nekom drugom oscilirajućom formom devijacija emocija.
Greška je do vaspitanja? Nije.
Greška je u neprimetnim oblicima trajanja robovlasničkog odnosa među ljudima.

Rob je sudbina, ne većine ljudi, već svih. Ni robovlasnik nije pošteđen potčinjenosti.

Lav je osuđen na ono što jeste. Nema svest o sebi, ili je ima a mi je nismo svesni, da bi mislio da može i drugačije biti lav.

Čovek je osuđen da bude rob i ima svest da može drugačije.

Prosto je nejasno zašto čovek ne živi drugačije.

Mora da postoji naučno objašnjenje, ne filosofsko, zašto ljudi ne menjaju svoje odnose a znaju da nisu sami i da su posmatrani?

Srpski masoni

Ljudi se bave politikom finansija i sta? Bilo bi bolje da niko od nas nije u tom krugu? ‘Rade protiv interesa svoga naroda’. Ko kaze? Narod? Ko je to?
Onaj ko radi? Pa sta bi da ne radi? Bio slobodni umetnik? Pa neka ga i tako? Neka ga i kao lopova. Neka ga i kao telo. Najbolji, ne ssvi i ne uvek, su u politickoj upotrebi i to u hijerarhiji. Znate li neki drugi sistem vladanja ljudima gde je svaki treci za dusevno zbrinjavanje, ako vec nije zbrinut?

Anunaci

Nema tog naučnika koji ne koristi filozofiju. Ako je slab u filozofiji tada njegova otkrića gube na snazi. Čak od istine postaju neistine.
Naučnike zanima istina a filosofe ne zanima istina. Filosofe zanima pravilnost puta od hipoteze, izvođenja dokaza i zaključka i dosega zaključka u praksi ljudskih bića.
Bog je stvorio prvo Lilit, ženu, zatim Adama, muškarca, pa Ananuke, bogove. Jovan Krstitelj, Ananuk (kao i Isus i Mefisto, i dr./ od Adamovog genetskog materijala stvara Evu.
Uz Boga je Sveti duh. Oni su dve glave istog novčića. Da se ne upuštam u razloge zašto rade to što rade. To bi povuklo odmah i piatnje: Zašto tako a ne drugačije? Ko kaže da nema drugačije… i tako poprilično u sfere dilemma koje treba da nas mimoilaze. Recimo, za početak, da im je dosadno da ne rade ništa.
Čovek da bi živeo mora da uzima vodu i hranu. U njima je energija života njegovog tela. Bez tela nije ljudsko biće. Hrana: meso i biljke sadrže određene sastojke koje razlažući se u želucu pojave čestice koje se kreću impulsivno u različitim pravcima. Kada dođe do impulsa čestica proizvede energiju impulsa. Tu energiju impulsivnog kretanja uzima organizam /krvnim sudovima ili već kako/. Organizam uzima energiju a ne česticu. To je energija života, opstanka. One energije impulsa koje čovekovo telo, ili životinje, ne uzme stvara mikrobe. Mikrobi su oblik živog života. Živo može da se razmnožava. Ergo: Neživo stvara živo i omogućava živom da jeste.
To je filozofija naučnika-prirodnjaka koji koristi mikroskope. Jedna od filosofija. Taj naučnik, u pitanju je Wilhelm Rajh, Ima ideja koje mu neko od Ananuka servira da bi ga mučio. Na kraju mu ubaci misao da je orgazam ljudskog bića, pražnjenje energije ne za život već za razmnožavanje, ključ zdravlja ljudskog bića. Ne samo koitus orgazam, ili vaginalni, već orgazam dva ljudska bića pod određenim okolnostima kontakata. Čovek bez orgazma, pražnjenja orgazmičke energije, je bolestan. Ako nije bolestan tada privlači bolest.
Tako je Rajh utvrdio dve energije: životnu i razmnožavajuću. Ne zna se koja pruža veće zadovoljstvo. Telo mora putem zadovoljstva da traži od uma-duha ljudskog bića ono što mu treba da ne muči duh i da ga ne goni da ulazi u neuroze (depresije), psihoze (šizofrenije).
Ove dve energije, kao i sve druge, su prelepe i mnogo opasne. Vatra u kaminu je lepota njene samoigre i katastrofa kada ti guta kuću svojim užasnim plamenom.
Ako postoje ove dve energije mora da postoji i treća. Energija kosmosa. Nju je Tesla zvao Eter a Rajh Orgon.

Ananuci su Teslu zaustavili u radu a Rajha izludeli načisto.
Rajh pravi limenu kutiju, koju oblaže iznutra drvetom i to prodaje kao kutiju u koju čovek treba samo da češće ulazi i da odstrani tumore. I maligne i beningne. Optužili su ga da laže da nešto im u kutijama što leči, zatvorili i umre naučnik u zatvoru. Smilovali se Ananuci i pustili ga da umre.

Stvar sa kutijom od lima je bila istinita samo na drugi način. Rajh je tvrdio da je unutra Orgon, sigurno je i bio, ali bitno je ono što nije bilo u kutiji a ne Orgon. To što nije bilo leči, odnosno ne leči već ne stvara uslove za rast tumora pa tumori nestaju. Kroz lim nisu mogli da prolaze magnetni talasi bez kojih nema opstanka tumorima. To će u Rusji otkriti Kozirjev, koga su takođe zatvarali i mučili jer su Ananuci tako hteli. Davali su mu Ananuci ideje koje ni uski krug razumevalaca nije mogao da shvati. Morao je da pati jer ljudi koji daju sebe drugima je sve manje, nije bilo ko da mu da pažnju prijateljstva ili ljubavi, a sve više je onih koji sa dvadeset ruku grabe.
Ananuk Mefisto, Sotona, Đavo ima zadatak da formira jake ljude davaoce tako što iskušava ljude. Iskušava ih onako kako Biblija kaže i kako Gete pokazuje u Faustu. I njegov uspeh zadivljuje Boga. Ljudi primalaca je basnoslovno mnogo. Oni uzimaju od drugih i gube moć davanja –Mefisto im je blokirao duh. I ruga im se gde god stigne: uzmi, uzmi i ovo, malo ti je to, pojedi i ovo. Muči ovog sa nedoumicama, muči onog sa lažnim informacijama…zlo među ljudima je u završnoj fazi ironije Ananuka. Smrti nema pa im je svejedno. Telo će postati hrana, u želucu nekoga postaće čestica koja ima impulsivno kretanje …

Poezija : Veče subotom

Veče subotom

Ledene pruge pokrivaju svet
ne miče se niko ko nema volje da hoće
Ona sedi sa lap-topom na kolenima
umesto mojih dugih prstiju

Da si u orgazmičkom ushićenju
izašla bi u bluzi kratkih rukava na sneg i
uživala u sebi
takvoj kakva misliš da nisi

Ne ideš na slikanje pop-arta, zima ti je
Ovako neorgazmički top-lap i ti
Niste za ništa, sem da blejite
jedno u drugo, on i ti, između i pored

Da si u orgazmu okupana
crtala bi o pop-artu
u op-artu bi se smejala
radovala što dišeš među svojima.

Srbi, najstariji narod na svetu – pa šta? Mora neko – i nije to baš tako, kako se čini, u razumevanju. Da bi znao za Srbina mora da bude neko ko to nije. Druga rasa nije – garantovano.

Da li bi, kada bi neko izračunao koliko dugo su ljudi na planeti Zemlja došli, nekom metodologijom, do rezultata 7525.g.?
Koju matematiku da taj ‘neko’ koristi? Neka uzme da nas ima 7. milijardi. neka pronađe koliko nas je bilo pre pedeset godina? Da ide nazad do četiri muškarca i četiri žene. Pre toliko godina je bio Noje sa tri sina i tri snaje. Tada su oni donešeni na planetu.
U mom romanu Kraljevi ulice malo koristim nauku, više vlastito razmišljanje. Uzdam se i u nevidljivo okruženje Ananuka da će mi izaći u susret ako me prethodno ne izlude.

Zašto je rezultat 7525. godina zanimljiv rezultat? Srpsko računanje vremena počinje tada. Bjutiful

Srednji kurs za bake i unuke

Srednji kurs za bake i unuke

Ima jedna vesela baba u Staroj Pazovi. Ima ih više, ali ova je posebna. Voli da pravi kolače. Svašta voli. Ima i viška unuka od dveju kćerki. Unuke je naučila da je zovu baba Mira. Mira je od mirna – nije od nemirna i nema veze sa njenim imenom. Kada joj unuci kažu ‘baba’,i oni malo veći od Mire, ona nekako sredi svoje nemirne misli u mirne. Ponekad ih pretvori u slike, gleda ih, smeši im se, misli minulo veselo. Baba je puna vragova, ali ne da im da mrdnu.
Tako jednom ili dva put nekiput baba se doteruje, kinđuri, vesela, pevuši, unuke slušaju. Jedna u kolevci drema a pored kolevke je mala Mira. Ni njoj nije ime Mira. Njoj je ime Mira od nemirna. Tako baba htela. Njih dve jedna drugoj: Miro, daj ovo daj ono. Njoj je tri godine i obožava babu, malo više babine kolače a najviše cuclu. Bez cucle ne ide ni na nošu. Naročito tamo.
Baba osluškuje kćerkin auto, sa’će na vrati da se pojavi, samo što nije. Pokazuje se unukama sva nafaltana mirisima, pomiluje nosić bebin u kolevci i pevuši: “Ide baba da se kresne, dija dija de”. Mama otvara vrata, baba poljubi ovu sa cuclom pa ovu veluku na vrati i odjuri kao vetar sve pevušeći sada skraćenu verziju: “Dija, dija de”.
Mama skida kaputić lagan ii svileni šalčić, stavlja na prelepu stolicu dnevnog boravka, zaviruje u kolevku i sama sebe pita: Kuda li baba odjuri tako vesela. ‘Mira’ vadi cuclu i kaže: “Očla baba Mira da se kresne”.
Mama : – Ooo, zlato moje ko te to nauči. A šta ja i pitam. Ne smem vas više ostavljati same. Vraćaj tu cuculu u usta i ako te neko pita za babu da je nisi vadila. Samo klimaj glavom. Pazi šta ti kažem – umočiću ti cuclu u papriku.
Vesela mama – na koga li će Mira da se ‘baci’?

Baba Mira: – Ko je najlepši na svetu?
Mira : – Mira.
Baba Mira : – Ko je drugi po lepoti?
Mira : – Baba Mira.
Baba Mira : – Ko je treći po lepoti na svetu?
Mira : – Sto praznih mesta pa tata i mama.
Baba Mira zadovoljno klima glavom i ljubi trogodišnju unuku u glavicu slatku.

Baba Mira : – Miro, ‘ajd’ mi donesi onu kutujicu sa stola u kuhinji. Jedina je na stolu. Neće ti biti teško dohvatiti je.
Mira otrči u kuhinju. Evo je vraća se i ne nosi ništa.
Baba Mira : – Šta je biiilo?
Mira : – Uzmi sama!
Baba Mira zadovoljno klima glavom i ljubi unuku u glavicu slatku.
Mira crta patku a baba Mira pismo. Utom stiže auto pred kuću, Mira uzbuđena od želje istrčava i viče: “Mama, tata”! Tata je unosi dok ga Mira grli.
Mira : – Da vidiš šta me danas učila baba Mira.
Tata : – Da nismo, mama i ja, pali po lepoti na listi?
Mira : – Niste pali… Crtamo pismo koje će patka da odnese princu.
Mama (ljubopitljiva): – Kako se princ zove?
Mira : – Dejan.
Mama : – Nema princa na svetu koji se zove Dejan. Nema na dva sveta.
Tata : – Ima, ima. Baba kaže da ima onda i ima. Je li tako baba Miro?
Baba : – Kada tata kaže onda je to zapravo tako a mama ti je za kobojagi.

Baba Mira spremila odličan ručak za nedelju i sada idu kolačići sa čokoladom. Mekanii kao duša a na vrhu čokolada. Mira je bila prvi asistent. Polizala je sve što je moglo da se poliže… da se lakše opere. Baba Mira stavlja pred Miru veeliki tanjir sa sitnim kolačićima.
Baba Mira : – Prvo najmlađi ko je za stolom. Ovi pored stola se ne broje (gleda bebu u kolevci). Pa onda najstariji (baka se uspravi kao nekad što je prava bila).
Mira recituje pesmicu sa patkom i pismom, koju su danima crtali i pevušili, i ide u krug po kolačićima.
Mira : – Ide patka preko Save nosi pismo na vrh glave u tom pismu pi-še volim te najviše!
I amm, Mira pojede kolačić kojeg voli najviše.
‘Baba Mira, najstarija, ima šećer’, obaveštava prisutne Mira, ‘pa će Mira uz njenu dozvolu da recituje pesmicu još jednom’. (Dozvoljavaš, pita babu – baba dozvoljava). Ide patka… I ‘amm’, nestade kolačić i Mirinom stomačiću. ‘Sada ti mama’, nastavlja Mira,’najmlađa posle mene pa tata’.
Mama (sa nežnim osmehom prihvati ponuđen tanjir): – Ide patka preko Save, nosi pismo na vrh glave, u tom pismu pi-še ne volim te najviše.
Mama zadrži jecaj u grlu i otrča u spavaću sobu.
Mira : – Nisi uzela kolačić, mamice. (uzima kolačić i otrči za mamom u sobu)
Baba Mira gleda zeta. Ovaj podiže pogled prema njoj: ‘Mogu li da dobijem kafu, molim vas’.
Mira : – Naravno zete…začas ću ja …

«page 1 of 16

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
January 2018
M T W T F S S
« Dec    
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  
Arhiva

Welcome , today is Friday, 19/01/2018