Nauka i religija

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/07/2016

Najzad pravi čovek na pravom mestu – Predsednik odbora za nauku, kulturu, obrazovanje etc.
Pre izvesnog broja godina ide predstava Sveti Sava, Siniše Kovačevića, Jug.dramsko pozorište, 700. gledalaca, u ulozi Svetog Save Žarko laušević.
Upada Pop Gavrilović sa Šešeljem na čelu i kažu, njih dvojica, gledaocima da se predstava ukida.

Na sceni Svetom Savi prilazi ovlašćenik, ovlašćen legitimacijom Db, da mu kaže da je u sali 30.naoružanih ljudi i da ne glumi dalje Svetog Savu niti Miloša Obilića, u ovom kritičnom trenutku, i da spreči realno krvoproliće u pozorištu tako što će prekinuti predstavu.

Danas nam je divan dan jer je sveti Vojislav šešelj posmatrač u Skupštini Srbije. Posmatra svoje puline kako funkcionišu: Nikolić predsednik države, Vučić predsednik vlade, Maja predsednica Skupštine, Jorgavanka guvernerka Narodne banke Srbije.
Imao se svetac zašto i roditi.

I zato, najzad, imamo pravog čoveka na pravom mestu

Школовање pravog čoveka
Основну школу је завршио у селу Рибариће код Тутина, а затим у Сарајеву Гази Хусрев-бегову медресу. У Константини у Алжиру је 1993. године завршио Исламски факултет, одсек шеријатско право а пост-дипломске студије у Либану. Има две супруге, које живе одвојено са својом децом — Умеја у стану, а Елма у кући у центру Новог Пазара.Укупно има седморо деце.

Каријера pravog čoveka
Чим је основан Мешихат Исламске заједнице Санџака 1993. године Муамер је изабран за муфтију, а реизабран на изборима 1998. и 2003. године. Изабран је за председника и главног муфтију Мешихата Исламске заједнице у Србији 27. марта 2007. године. На ову функцију је поново изабран на изборима у јулу 2008. године. Члан је Ријасета Исламске заједнице у Босни и Херцеговини. Био је оснивач и први главни и одговорни уредник Гласа ислама које се сматра званичним гласилом Исламске заједнице у Србији. Муамер је један од иницијатора оснивања Издавачке куће El Kelimeh и мектеба за предшколски и школски узраст. Оснивач је и први ректор Интернационалног универзитета у Новом Пазару и први декан Факултета за Исламске студије.

Bajkeri – Stara Pazova

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/07/2016

https://www.facebook.com/motosikletdunyasi/videos/1756229494591800/

Bajkeri Stare Pazove iznajmili moj lokal, u centru Stare Pazove, /bivša “Pikova Dama”/.

Imao sam sve dozovole – A,B,C, i E. i avion. Prošle godine mi lekari sve oduzeše samo mi na pet godina produžiše za motor i auto.

Imao sam, svojevremeno, Javu ČZ, moćna.
Nije tada kaciga bila surovo obavezna, kao danas, pa je nisam ni nosio.
I kada tako jurcaš drumom, po suncu, i udari te obad /obad je pogolema muva/ tebi odmah izraste čvoruga na glavi.

Što nisam samo par godina mlađi …

Bilo je lepo biti živ …
I sada je… Samo nema kome da kažem … većina, od kalibra Kraljeva ulice su se izređali po čituljama ili odrasli.
Sećam se, ovog što je, pre neki dan, oslobođen od optužbe da je Kralj droge kada je na našoj lokalnoj pijaci uvežbavao džepne krađe. Tu je praksa – pijaca — učitelj iza tebe – nadgleda – “Kako ne zapamtiš, nervira se učitelj, čovek stalno opipava džep u kome su mu pare, provera a ti kao som rukom u prazan džep…”

Moji đaci su tek bili antitalenti. Sada su stasali ne mogu sa njima. Čim me ‘pobede znam da me varaju , ali ne vidim kako.
Sinđa, na pr. na ekskurziji u startu organizujem igru pokera – izvaram ih – uzmem im sve pare pa im onda dajem kada im ustreba da ne potroše sve odjednom, ili, ne daj bože da se napiju. Voleo sam ih a i oni su mene, pokatkad.

U svoje vreme “Pikova Dama” je bila eksluzivna diskoteka koju je naročito voleo komšiluk i milicija.
U ulici od dvesta metara, sa jedne i druge strane bio je postavljen znak zabranjeno zaustavlljanje i parkiranje. Kazna je bila jedan Čivas i jedan Tuborg. Tako da vlasnici autmobila nisu ni izlazili na pozive diskdžokeja da ih milicija zove da izađu.

Narodna milicija se dosetila pa je svake subote u deset sati uveče pravila racije. Traže nekog odbeglog kriminalca iz Padinske skele a imaju ‘dojavu’ da je baš tu. Počinje legitimisanje – niko živ ne nosi legitimaciju. Da bi se spakopvali na proveru svi bez legitimacije treba tri autobusa a ne jedna ‘marica’.
Disk-žurka se završavala u minut do ponoći sa pesmom Tanje Bošković iz “Balkan ekspresa” – ‘Dok bude ljudi biće i para’. U ponoć i 5. minuta upadali su naoružani do zuba i u opasnim odelima specijalci koji su spavali u Vatrogasnom domu.
- Da vam pomognemo, profesore, kod brojanja para.
- Ne znate vi toliko da brojite – pomislim a ne kažem za svaki slučaj. Oni imaju naređenje za budalisanje a ja sam bez naređenja.

Jednom u raciji, subotom uveče, ko zna kojoj nalazim se na ulici kada dolaze tri policijska automobila i petnaest policjaca sa komandirom na čelu.
Prilazi mi komandir, znamo se iz viđenja, ogroman, debeo. Kordon se postrojio iza svoga komandira.
Komandir – Imam dojavu. Uradićemo raciju – neka niko ne izlazi.
Dejan – Da li ste vi normalni… ovo su deca … 15-16 godina. Odakle im lične karte i ako je imaju? U ovom znoju da je nose sa sobom.
Komandir : – Nisam te pitao za savet.
(Čim smo prešli na ti znam da neće valjati)
Komandir : – Ulazi u svoju kuću!
Dejan : – Ostaću na ulici.
Počinje dernjava. ‘Marš u kuću.’
Dejan : – Kako mi se to obrćaš?
Komandir : – Kako ti se obraćam? Onako kako hoću!
Uzima pendrek od policajca pored sebe. Udara me u rame… dižem ruke … udara me u ruke … i sve vreme se dere ‘Marš odavde!’ Okrenem mu leđa i krećem prema kući. Udara me u leđa. Okrećem se prema njemu i kažem mu :
Dejan : Ti nećeš umreti prirodniom smrću.
Sada već sikti, ja ulazim u kuću … ona je odmah pored diskoteke – ulaz do ulaza. Uspeva da me udari još jednom u leđa.
Komandir nije umro, nakon par godina, prirodnom smrću – umro je od nečeg nepoznatog.

Na ulici,Iza kordona, su bila dva lokalna žestoka momka, prijatelji. . U koprdonu je bio policajac koji mi je bio prijatelj.
Tužio sam komandira i piato ovu trojicu da mi svedoče. Odgovor je bio: “Imamo decu”.
Tužio sam komandira i za svedoke naveo dva žestoka momka, koji su u to vreme bili u Italiji na tuđe pasoše. a na svoje legitimacije na dva koraka od nas, na licinom mestu, i sve zapamtili.
Komandir je podneo kontra tužbu – za ometanje u poslu.
Predsednik suda mi je bio prijatelj. Saslušao je mene i svedoke. U sudnici su druge sudije prekinuli suđenje da izađu u hodnik da vide moje svedoke.
Zvezde ‘videćemo se u čitulji’.
Ova dvojica su odležali, do tada, ukupno, dvadesetak godina robije a sada im je zabranjen ulazak u bilo koju državu, sem na tuđ pasoš što im nikada nije bio problem.
Povukao sam, kroz par meseci, svoju tužbu. Svedoke je bilo nemoguće uciljati kada nisu van zemlje. Ne ide da mi ‘zbog moje časti’ daju redosled svojih putovanja.
Par godina kasnije sam prvom, od njih, išao na sahranu, zajedno sa Popom, Limunom i Šijanom. par godina kasnije sa Popom Šijanu. Život je kratak – posebno kada je dinamičniji nego što možeš da preživiš.

Današnji bajkeri imaju više sreće nego ja.
Proređen je komšiluk, svi nervozni poumirali na svoju ruku. Ovi koji su ostali gluvi … a ako čuju dok pokupe štake da vide šta se dešava žurka već jučerašnja.
A i policija nije milicija – ovi i sami bajkerišu. Ne diraj SNS i drogu a za ostalo ćemo se dogovoriti.

Karuce

Tags: No Tags
Comments: 1 Comment
Published on: 13/07/2014

Karuce

Ministar za finansije, koji je podneo ostavku, je glumac. Folirao je foliranta.

Prvo foliranje su penzije a ostala kako sledi.

Problem penzija je u tome što bi trebalo da se ‘skrešu’ kod onih koji za nju nisu ni radili.
Ženi generala koji je pokojni, na primer, ako joj uzmete od 220.000.- hiljada penzije 20% ugrozićete joj život pokondirene tikve. Pa ugrozite ga.

Problem prezaposlenih u javnim preduzećima i Kulturnim centrima je jednostavan. Svi koji nisu došli putem konkursa, koji su dovedeni kao zaslužni gubitnici vlastite ličnosti, neka se zaposle u Agenciji stranačkih radnika, koju bi trebalo oformiti.
Ostale Agencije ukinuti i neka novoosnovana Agencija preuzme njihove poslove.
Kada dođe vreme izbora partijski trudbenici su na gomili  u Agenciji stranačkih radnika i mogu kvalitetnije da rade svoj trubački stranački posao. U bliskom su kontaktu sa poluprotivničkim članovima pa je sve jasnije oko malih i velikih laganja.
U skupštinama opština, sede i odbornici stranaka koje više ne dišu. Odbornici dišu. Merkaju kako da se prilepe, kao krpiguz, za SNS. Jadni. Svi visok pritisak. Armani će zbog njih uzvršiti samoubistvo kada vidi kako im stoji pantalone koje je on skrojio, i kojima podpasuju stomake.

Finansijski stručnjaci i političari ne mogu da sarađuju.
Toliko je nagomilano političkog balasta da nema načina da ga se isplativo ukloni. Jedina rešenja su novi krediti; te prodaje onog što nije vlasništvo ni jednog šefa stranke a u cilju da se prolongira život za još jedan mandat njihovog  hrčak-navike.

Obezbeđenje stranačko bi mogli da izvozimo.
Pola Rusima pola Ukrajincima. Pa smo neutralni i po toj osnovi.
Izraelu ne možemo naše nove Dušane silne da izvozimo.  Oni rade posao ubijanja raketama i avionima.

Palestince mogu da podržavaju studenti i dalje na svojim antiratnim mitinzima.

Studenti još nisu shvatili šta im Bolonja nudi i da je hiljadudevetstošezdesetosma bila hiljadudevtstošezdesetosme. Gube vreme svojom naivnom borbom za mir tako što su protiv rata.

Majka Tereza je, iz razloga razumevanja Tajne (privlačenja) molila da je se ne poziva na proteste protiv rata.
Antiratni protesti za mir u konačnom činu su privlačenje energije za rat. Univerzum jednostran – ne zna da bude protiv već samo za.

Novinari su posebna nesreća svoga naroda.
Kokodaču kao kokoška koja nikada nije snela jaje. Nenosilja čuje kako druga kokodače pa i ona diže larmu. Tako gazda nije siguran ko je, ustvari, sneo jaje. Mada kokošku gazdino mišljenje ne zanima. To joj je razlika od novinara.

Sreća da su novinari jajare koji ne nose jaja ni u rukama. Oni poznaju sve i nema teme o kojoj ne znaju da pišu. Kao i amaterski pozorišni glumci su. Oni sve znaju da glume. Hoćeš Hamleta ili ćeš Otela. Sve je u jednom glumcu. Samo je stvar maske i senke. I slikari znaju da slikaju sve. I pisci da pišu pesme ili romane. Sve sam znalac.

Totalno rasulo vrednosti je znak da vrednosti uopšte ne postoje. Iluzija su. Postoje kao iluzije. Njihov realitet je iluzija.
Vrednosti su izmišljotina koje su posledica prethodnih izmišljotina. Tako ljudski rod jeste na farmi ljudske energije.

Kada gledalačka novinarska publika, koja zid zida bez vrata, počne da analizira zločine partizana dođe mi da kliknem ‘Ura’ za ustaše i dom spremne i humanizam velikih ratova na lokalnom balkanskom-ukrajinskom- palestinskom  i budibog kom nivou ovih protuva koje ne prestajemo da reprodukujemo.

Okrenimo se zvezdama, ne da im se divimo, već da bi otišli na njih.

Izbori 16. mart 2014

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 20/02/2014

Banana

  1. 1. Politički sistem Srbije je interesni sistem određenih grupa ljudi, uglavnom laktaroša, beskičmenjaka i krajnje površno obrazovanih (bez obzira na nivo obrazovanja).Da li su mlade stranke mlade ili umaskirani profesionalni ljubitelji vladanja?
    2. Izbori 16. marta veštački iskonstruisani da bi se pojavili već mrtvi učesnici prethodnih pljački naroda, oborila preambula Ustava i da bi se odložile reforme političkog, finansijskog i privrednog sistema i da bi se u svaku stranku koja skupi desethiljada potpisa uguralo 800.000 hiljada evra.
    3. Politički sistem je beskrupulozno parazitski. Mora se iz korena menjati. Svi partijski agitatori pobedničkih stranaka dobijaju ključne funkcije u javnim preduzećima. U tim preduzećima tavore do sledećih izbora. Bezidejnost im je generalno raspoloženje. U prvom redu zato što ne znaju ništa da rade. Od fizičkog rada, za koji jesu kvalifikovani, beže kao da je proizvodni rad gde treba znati barem osnovno o funkcionisanju mašine.
    4. Parazitski politički sistem omogućava svim parazitima u okruženju da se udenu u posao pijavice narodne životne snage Srbije.
    5. Mediji su sastavni deo tog sistema jer su odgovorni za skrivanje odluka i nosilaca odluka. Nesposoban za analitičko formiranje pitanja i odgovora političkih informacija (šta radi predsednik opštine je politička informacija) nije za novinarsku profesiju.
    Lokalni novinari toliko ne znaju da pitaju da si u dilemi, kada ih gledaš kada uživo rade svoj posao, da li se oni plaše pitanja ili odgovora? Ili nemaju šta da pitaju svoga sabesednika jer sabesednik nema šta da pametno odgovori. ‘Novinarčićii’ se tada raspituju u kojoj poslastičarnici predsednik opštine najrađe pije kabezu. Kada dobiju odgovor da se poslastičarnica zove ‘Maligan’ e tada više ne znaju šta da ga pitaju. Opasno je to ‘zbunjujuće neznanje’. Tako zbunjeni mogu da počnu da se raspituju da li je predsednik možda završio škole u Foči. “Zašto u Foči”, pita i odgovara predsednik. “Pa tamo je Bogoslovski fakultet. Pitajte naše sveštenike zašto ne vole da idu u Foču. Ja mislim zbog muslimana.” Sada je najbolje ubaciti reklame.

Gimnazijalci

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 28/11/2011

“Moji prijatelji i ja već dvadesetak godina proučavamo te neobične situacije koje intelektualna kultura u kojoj živimo ne zna gde da svrsta. U nedostatku boljeg, nazivamo se sociolozima, istoričarima, ekonomistima, politikolozima, filozofima, antropolozima. Ali tim uvaženim disciplinama uvek dodajemo genitiv: nauke i tehnike. Engleska reč je science studies, ili taj pretežak izraz: „Nauke, tehnike, društva.“ Kakva god da je etiketa, tu je uvek reč o ponovnom vezivanju Gordijevog čvora, prelazeći, onoliko puta koliko je potrebno, preko reza koji razdvaja egzaktna znanja od vršenja vlasti, to jest prirodu od kulture. Budući da smo i sami hibridi, smešteni kao lutke u naučne institucije, poluinženjeri, polufilozofi, trećinom obrazovani a da to nismo tražili, odabrali smo da opišemo tu isprepletanost ma kuda nas ona vodila. Naša vodilja je pojam prevođenja ili mreže. Savitljivija od pojma sistema, istoričnija od pojma strukture, u većoj meri empirijska od pojma kompleksnosti, mreža je Arijadnina nit tih izmešanih priča.”

Bruno Latur, Nikada nismo bili moderni

Inspirativan tekst, za profesore gimnazija širom Jugoslavije, za shvatiti kako je nemoguće shvatiti.

Pravio profesor grešku i svojim gimnazijalcima prosipao pamet da su ništa ako ne nastave sa obrazovanjem. Ne znaju ništa da rade. Eto. Moraju dalje, na fakultet pa ‘ondak’ na put .

Na fakultetu što drugo do balkan haos.

Imaju gimnazijalci uvid u sve na način da ne znaju da ništa ne znaju. Od svih ne znanja to je najgore ne znanje.

Po duh najgore, ne mora po život pojedinca. Po pojedinca to može i nadobro da dođe.

Po duh je loše. I to ne onaj sveti. On je ostavio ljude da se dovijaju njemu. Već univerzuma. Naravno, možda. Ne možemo to dokučiti ako nastavimo da tapkamo po glupostima taština posesivnosti institucija škole, crkve države, masovne kulture, profesionalnog sporta, nacionalnog, klasnog, staleškog, kastinskog, porodice…

Od srednješkolske matematike, maternjeg jezika do  predmeta filosofije i logike ruskog jezika neki gimnazijalci, većina, učini kraj vlastitom kontrolisanom obrazovanju.

Upisivali su gimnazijalci fakultete pa su oni mudriji /čitaj:nesnalažljivi/ u teorijskim mučenjima osrednjih univerzitetskih profesora , takođe odustajali od studija.

Diplomirali su oni koji su mogli da istrpe sakaćenje uprosečenim znanjima univerziteta koji nikako, u rangiranju sa drugim univerzitetima, da dođe do 500- tog mesta.

Gimnazijalci, koji nisu pokušavali nešta sa sobom, ako je to ‘nešta’ diskurs/ na fakultetima  brzo su se uključili u životne konflikte i imali prednost hrabrosti ‘nemati kuda’ i ‘nerazuma’ mladosti. Imali su oni  i većinu iza i uz sebe.

‘Diplomirajući’ sa fakulteta zbunjivani nedoumicama tekstova knjiga koje su im prolazile preko ruku, nevešti poslovnom konfliktu, pristajali su, u vlastitom životu, na koji su kasnili, na dominaciju osrednjosti. 

Tako su intelektualci prolongirali, svojim neučestovanjem, za još jednu epohu stvarnu moć ljudi.

Dalje, u stvaranom životu,nema preterane filosofije. Sada je u opticaju sociologija statistike.

Ako tome pridodamo lažne intelektualne nivoe generala vojski, policija države i direktora  finansija eto nas u ratu sa narodom i situaciji da se bira strana u životu direktnog kontakta koji nema potreba za stranama ili okupaciji Volstrita.

Shvatili smo. Iz socijalizma se ide u majčinu ali se ne ide u kapitalizam. Proćardati život ćemo  svakako. Imali decu ili nemali. Sa decom je to lakše. To, traćenje vlastite neponovljivosti.

P.S.Uz fotos

Reč Fado na srpskom ima značenje ‘sudbina’. Ali to je netačno jer je reč o osećanju. Možda o osećanju vlastite sudbine.

Uostalom smatram da je neverovatno dosadno živeti život na ideji da ti je identitet osobnosti Kosovska bitka a nemati svoj  avion.

Čivijaši

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 12/11/2011

Više ne srećem prijatelje prijatelja. Nema ni prijatelja ni prijateljevih prijatelja.

Bio sam siguran da znam kako se srpstvo brani a sada nisam siguran da se to može raditi. I dalje znam kako.

Jezik je ono što Srbina čini Srbinom, posebnim u ljudima. I svaki narod tako je poseban. Sve ostalo je biologija.

Vuk nam je upropastio glasovne mogućnosti sa svođenjem na direktno prepoznatljive glasove i zatim slovnim oznčavanjem tih glasova. Možda je morao u svom trudu tako a sve da bi približio pismenosti Miloša Velikog nepismenog.

Sve bebe sveta, kada se rode, imaju iste glasovne mogućnosti. I onda, po rođenju, ljuljajući ih, mame, tate i ostala rodbinska boranija svodi ih na ono što će biti njihova ‘tradicija’. Nikada više neće biti tako jedno. Sve ih čeka neki Srbin, Turčin, Albanac … ili oni bolji.

Da ovde napravim malo odstupanje od teme ‘Čivija’. /Digresija/ I saopštim našem manastirskom popi da bolje razlikuje ‘hoću’, ‘oću’, i ‘ću’ .  Srbin učen je taj koji to razlikuje.

Ja hoću da idem u manastir (nije baš jasno gde je ‘zatamnjenje’). Ja oću da idem u manastir. Ja ću da idem u manastir.

Na pazovačkoj TiViju taj popo. popo jednog Fruškogorskog manastira, od pet manastira, kaže da reč edukovati ne treba upotrebljavati pored lepih reči Srba +prosvetiti, posvetiti’. Jesu to prelepe nijanse naših duša ali to nije to. Ako ‘mejl’ budemo prevodili a ne ‘posrbili’ dižemo barikade vlastitoj energiji komunikacije.

Nekada su pop i učitelj bili sve i sva u varošima. Danas su te varoši podosta daleko u prostor-vremenu. Nekada da.

Da se povratim na barikade od reči, balvana i kamiona. Barikade su blokade. Uvek. Na ulicama, drumovima. Pa i  u glavama gde većinu života živimo. To nam je mentalni sklop, oklop, poklop.

Od mnogo pre od kada je Musa zamerio Marku što ore drumove.

Uvek se desi neki Musa da je njegov drum a naša zemlja.

Tek šta će da nam se desi kada predsednici vlada Grčke i Italije postanu podpredsednici finansijskih institucija planete. Kako biti vlastan sebe a drumove i zemlju zaboravi. Italijani su šest puta dužniji od Grka a Grčka nas investira.

Država je termin za finansijske manipulacije.

Kada si mlad juriš žene a uz njih ono što njima i njihovoj deci treba. Svejedno da li si direktno u njima učestvovao ti. I na koliko mesta.

To je nekako mera mladosti. To dok juriš žensko i dok se povinuješ njihovom ‘hoću’. To nema veze sa datumom tvog pojavljivanja, u svesnom pbliku, na planeti.

Za porez ne znamo da tradimo. To nam je što od devetog veka što od godine jedan tri osam devet.

U severnom delu Kosova, toj srpskoj zemlji gde su drumovi Musini, živi najzdraviji srpski narod. Svi ostali su poboleli. Što od raka što od volje da se ubiju.

Severni deo Kosova, koji je Kosovu pripojen negde hiljadu devetsto šezdeset i neke, po broju stanovnika jednak je broju stanovnika u Šapcu.

Šabac država čivijaša. Volje ljudi da se smeju na svakakve račun. Sada ideš ulicama nema ni osmeha akmoli smeha. Svakog dana, u proseku, jedan šapčanin pokuša da se ubije. Na severu Kosova toga nema. Nemaju ljudi vremena da se shvate i samoubijaju. Kod Albanaca ima samoubistava. To uglavnom među onima koji treba da svedoče po pitanju krvne nejednakosti.

Šta čekate Šapčani? Dižite barikade. To daje smisao trenutku od danas. Ne puštajte Beograd da vam priđe.  Napravite alternativne pravce i borite se. Pa neće da se kompletno amoubijete. Činite nešto.

Od Beograd tražite ne da radite, /ko još pametan radi/, ne da vam daju pare, /pametnom čoveku ne trebaju pare/ već da vam vrate osmeh.

Hominacije

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 27/10/2011

Hominacija je, ne samo po konstrukciji, zanimljiva je reč.

Svetislav Basara je postao pisac kada je svoj um oslobodio, što alkoholom, što kao posledica sebe u tom stanju. Reče tako on, oslobođen, na sajmu knjiga, koji je posvećen njemu i portugalskom jeziku, komplikovanu rečenicu, komplikovanu neobrazovanom i načitanom ministru kulture i obrazovanoj i nenačitanoj novinarki emisije ‘Hoćuda znam’ B 92. 

Rečenica glasi: “Duhovnost je u krizi. Što je dobro za duhovno.”  

Pijanac je lepo rekao da je crkva srpskopravoslavna u krizi što je , naravno, dobro za ljudski um. Ako Svetislav nije tako rekao neostaje mi drugo već da sam to ustvrdim.

Ko je prvi pucao na barikadama na Kosovu, Srbi ili Nemci,  je državna tajna.

Što bi Srbin, koji je prvi pucao na barikadama, kako kaže Vuk Drašković, bio državna tajna?

Ako je taj Srbin profesionalac čuvene BIA, Što Tadićeve što one od onih prije,naravno da je državna tajna.

Muva se tuda, po barikadama, i revolucionar Vulin i vojvoda Gandi. Sa sve obezbeđenim obezbeđenima. Mora i profesionalni obaveštajac, na dnevnicu, da biva tamo. Pa nismo mali od kužine kao Dveri, na primer.

Nema te države kojoj ne trebaju ubice po zanatu. Neće egzekutor da bude ličnost koja će posle likvidacije satelitski obeleženog za metu da se juri sa psihoanalitičarima da mu poprave san. Država nema para za psihoanalize ni političara akamoli za operativce zadužene za bezbednost države. Država to su ‘oni’. Država nije  narod. Najviše što je država, mimo ‘oni’, to je teritorija. Sa ‘narod’ ili bez ‘narod’.

‘Oni’ se udružuju sa drugima ‘onima’. To se zove bilateralna ili multilateralna saradnja država. I njihove bezbednosne službe se udružuju. Tako se i kriminalci, prometa za veća narodna tržišta, udružuju. I uslovljavaju jedni druge ‘one’.

Revolucionari okasnele buržoaske revolucije, što su zarobljenog Gadafija ubili i masakrirali  i pred TV kamerama ubili mu u sedećem stavu, golog do gaćica sina, biće pravi ‘Oni’ buduće slobodne demokratske države Libija.

Na švercerskim prelazima Brnjak i Jarinje, stvara se i brani država ‘Oni’ . Narodu je dovoljna realizacija ambicije da ima, radi opstanka, šta da jede.

Narod je energija. Ta energija nema ime Srbin, Finac, Irac, Albanac… To su imena ‘onih’.

Narod je energija ljudskog roda. Kao i bilo koja druga energija neuništiva je.

Propadajuća materijalizacija energije je priča svesti, duhovnosti kojom je Basara Svetislav počeo ovaj, zaista veliki sajam, zapisane ljudske nade.

«page 1 of 2

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
July 2017
M T W T F S S
« Jun    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  
Arhiva

Welcome , today is Sunday, 23/07/2017