Ljubavi lepe Anje. Miroslav Mahač

Categories: Događanje kulture
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 20/05/2017

Promocija romana Miroslava Mahača ‘Ljubavi lepe Anje’
Dejan i Milica
Mahač je po vokaciji pisac priča i dijaloga. Dijalozi teku i priča se sama od sebe rađa. Počeo je da se bavi pisanjem koji dan posle što je kancer ubio njegovu ženu i njegovu veru u Boga. Tema jedna, ali opsesivna – udovica.
Iz mnoštva priča koje je pričao došao je do zanimljivih zaključaka. Udovica koja je volela svoga muža sposobna je da voli i dalje. Ona koja nije volela svoga muža sposobnost da voli ili nije ni imala ili ju je izgubila.
Udovica sa sinom nema šanse, ili vrlo teško, da bogati svoj život druženjima sa muškim svetom.. Ćerke pomažu u osmišljavanju maminog života i podržavaju je u njenoj ljubavi kada i ako se pojavi.

Anja je tipična lepa žena dovedena u situaciju da bude atipična žena.
Sahranjivala je muža i najednom se iz nikuda pojavi nepoznata žena koja počinje da rida i da grleći mrtvački sanduk cvili da ne da da njenog, tog i tog, stave u zemlju.
Anja, malo podigla crni veo da bolje vidi nadošlicu, stisla decu uz sebe da se ne tuče za sanduk. Suza koja joj je davno krenula ukočila se negde kod prve bore iznad lepe usne.
Ništa, život ide dalje, pomisli Anja. Ionako smo već poduže živeli jedno pored drugog neprimećujući jedno drugo.
Pisac Mahač nam sada priča bitke koja udovica mora da vodi. Lepa žena je na oltaru za sve muškarce. I mlade i one pred kraj sa nešto ušteđevine. Anja ima i jedno i drugo. Pliva i uz struju i niz kao što i svaka lepa žena mora da pliva. Deca, kao dva lengera, vuku na dno da je ukotve. Meša se i brat od ovog sa ušteđevinom koja se topi. I on bi da pogleda lepotu izbliza.
Mlađi ne izdržava i odseljava se u prekomorje, stariji je iscrpen po svim osnovama. Piće ga ne ulepšva ni pred njim samim… Miroslav neće ni jednoj priči da da kraj. Ostavlja nedoumice – Anja ide dalje.
Da li su joj muškarci osveta ili glad ljubavi?

Opavski Vesna i Dejan Pavkov /Kraljevi ulice/

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/07/2016

https://www.facebook.com/dejan.pavkov.77/videos/1112159015494664/

Jovan, Dejan, Z.K.
Jovan : – Može li večeras da upriličimo sastanak redakcije. Adam je u gradu sa Zahirom.
Dejan : – Počnite bez mene ja ću malo kasniti. Idem da gledam ‘Crvenkapicu’.
Jovan : – I ko igra baku? Ne ideš valjda zbog Crvenkapice.
Dejan : – Nemoj da se baviš takvim insinuacijama. Tačno, idem zbog bake. Baka je divna osoba. Rodila je par dece, ovi imaju po par njenih unuka. Muža je zaslužila upravo takvog, bio je pravi …i kroz sve njihovo crno vreme ostao pravi.
Jovan gleda u svesti Dejana sećanja na ‘baku’. ‘Baki’ je predavao ruski jezik u drugom razredu gimnazije. Seća se jednog odelenjskog veća gde je ‘baka’ bila na dnevnom redu.
Razredna : – Učenica Z. K. ne ide autobusom za Novu Pazovu, gde živi, već stopira. Onaaa sto-pi-ra.
Dejan zna svojih učenica devojačka prezimena a ova udata nikako da zapamti.
Z. K. je, ne tako skoro, operisala srčane zaliske, divila se hirurgiji, govorila je Dejanu: „Da li možete da zamislite da mi je neko držao srce u rukama?“
Danas kada se sretnu Dejan joj se obraća :
„ Kako si zalizana? Kako zalisci?
„Odlično,“, odgovara. „Imate li malo vremena da vam ogovaram svoje unuke?“ Ne čeka odgovor – „Znate li šta me je pitala ova…“
Dejan, je, pre nego što će otići na predstavu, razgovarao sa ‘bakom’ i spomenuo joj taj ‘stop deo’ zajedničke prošlosti.
‘Baka’ : – Jeste, stopirala sam redovno. Kada mi je razredna predlagala da se okanem stopiranja, prihvatila sam tumačenja moguće opasnosti i nastavila po starom.
Ja, kada stopiram još malo zasučem, inače kratku suknjicu, u pravcu odakle dolaze automobili (vragolasto se osmehuje).
Čitajući Fransoaz Sagan, koja je bila bezobrazno slobodna a svoja, ne pripadajući svom muškarcu ni kada mu je pripadala. Od nje sam naučila da ste vi muškarci lepi i blesavi.
Čujem da je ‘Dobar dan tugo’ ostala milion dolara dužna državi poreza kada ju je stigao dan kojim se ukidaju svi dugovi.
Filmovi Žerar Filipe-a su me konačno definisali u slobodi i ugurali me u zezanje u amaterskom pozorištu.
Posle predstave
Dejan : – Čestitam ‘bako’, bila si divna.
Baka : – Jooj , ćutite. Kao dete sam. Skroz sam reči zaboravila. Ala sam trućala… sreća da ostali glumci ne čuju šta ja govorim i samo teraju svoje.
Dejan : – Zar stvarno misliš da je to iko od nas primetio? Pa ko se seća replika Crvenkapicine bake? Bila si najbolja baka na svetu… i najlepša.
Baka : – Vi ne znate reči, ali deca znaju. Mogli bi da mi budu šaptači, vragolani mali…
Pauza – prilazi muž.
Baka (nastavlja): – Ma jeste li videli drugi užas? Deca navijala za vuka da me pojede. Prilepili noseve uz samo binu i navijaju: Pojedi je, pojedi.
Dejan : – Ti si bila u spavaćici koju si koristila dok si bila u devetom mesecu trudnoće a noćna ti je kapica legenda. Gde si nju iskopala?
Baka . – Nisam je iskopala ja nju i sada koristim.
Dejan : – Zato si i bila tako autentična… mali hendikep je taj prokleti vuk. Suviše lep i visok za vuka. Maska vuka mu ne pokriva lice. Sva je bila na temenu i kada se mladić uspravi tada se vidi lep dećko kao anđeo… a gladan… moraju devojčice da ga podržavaju.
Dečaci nisu navijali ni za koga.
Baka : – Dečaci u pozorište dođu jer ih roditelji teraju da se intelektualizuju i odvoje od lopte. Ne govorim ti o njima. Sa njima niko ne može da izađe na kraj.
Devojčice su moja publika. Ujele su me za srce… Ne vredi vam to da je vuk bio previše lep.
Muž, stojeći uz glavnu glumicu sa njene leve strane, nasmešio se Dejanu i saučesnički slegnuo ramenima.

Kraljevi ulice /Adam, III deo, Dejan Pavkov/

Categories: Događanje kulture
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/07/2016

Adelaida, Milan
Milan vidi da se policajci u civilu, ima ih na stotine, opkoljavaju pet šest poejdinaca. Između ostalih i njega. Vidi i isusa u obliku energije. Isus ulazi Adelaidi u um i govori joj da uzme svoju torbu i da joj se piški, sve očajnije i očajnije i da mora smesta da ide u toalet. U torbu je Milan prethodno ubacio svoj revolver. Adelaida se izvinjava Milanu, uzima torbu i zove da ga uđu kafe, ona mora u toalet.
Adelaida : – Naruči meni espreso i limunadu sa kiselom vodom.
Milan ne zna šta će dalje, bez revolvera je dobro da bude. Vidi da Isus ulazi za Adelaidom u toalet i da joj je u umu. Njen problem će on rešiti jer će je voditi šta da radi. Ona će, naravno, misliti da to sve ona sama smišlja. On nije hteo da joj uđe u um. Onoj u kojoj nalazi nešto sebi važno ne ulazi u um. A Adelaida mu je veoma pirasla srcu. Nema pojma kako, ali tek tako lako kao da je sudbinski određeno.
Toalet
Adelaidu popušta napetost, prilazi ogledalu i poseže rukom u torbu za vlažnim maramicama. Primeti revolver, nesvesno ga uzima u ruku, briše maramicom, čini joj se prašnjav. Vraća ga u torbu. Baca maramicu u malenu korpu za otpatke pored umiovaonika, vadi drugu maramicu, briše lice i šake i izlazi. Isus se transformiše u hodniku u neku bezizglednu žensku priliku, krade revolver iz tašne i stavlja ga sebi u šalvare. Izvinjava se i izlazi pre Adelaida. Prolazi pored Milana, ovaj ulazi u njegov um i zna da je revolver kod njega. Razmišlja, biće sve lakše ako ih počnu pretresati. Seda na barsku stolicu, naručuje pića. Adelaida seda pored njega. Dva operativca mu prilaze i jedna operativka. Kod vrata vidi još četvoricu. Ovi se legitimišu i zahtevaju na engleskom jeziku) da im dozvole pretres ovde, na licu mesta, ili, ako im je neprijatno, da svi petoro odu u prostoriju iza šanka.
Milan (klima glavom, ustaje, širi ruke i govori srpski): – Nema problema, Adelaida. Veruj mi, nema problema, Adelaida.
Adelaida ionako misli da nema problema. Stavlja tašnu pred inspektorku i ona sama širi ruke kao i Milan. Posle će da vidi šta će da kaže za revolver. Na njemu nema ničijih otisaka – ona je uredna žena.
Nakon malo vremena pretres je završen i policajac (na engleskom) se izvinjava.
Adelaida i Milan sami za šankom. Šankerica otišla da pokupi čaše sa stolova.
Adelaida : – Odakle meni revolver u torbi i odakle ga više nema u mojoj torbi.
Milan : – Nemam pojma o čemu prićaš. (Milan i dalje neće, ni malčice, da joj uđe u um. Šankerica se vraća. Milan joj se obraća na arapskom) Da da li imate slobodnih soba?
Šankerica : – Imamo. Morate izaći na ulicu, ulaz je odmah sa leve strane.
Soba
Adelaida : – Vi, ti mene ni ne pitaš da li bih možda odvojenu sobu.
Milan : – Ne pitam. Samo bi brinula gde sam. Ovako imaš jednu brigu manje.
Ko se prvi tušira? Bagdad baš nije osvežavajuć.
Adelaida : – Idi prvo ti. I nemoj da nered ostaviš – počisti ga.
Malo kasnije ADELAIDA ULAZI U KUPATILO I IZLAZI . Besna. Milan i dalje neće u njen um. Smeši se. Adelaida obeshrabrena za svađu njegovim osmehom, mahnu rukom i reče tek da nešto reče: – Od muškarca nikada čovek.
Kain tj. Milan i dalje se smeši i dalje neće joj u um i on tek da nešto reče : – Od muškarca nikada žena.
Adelaida : – Na njegovu tugu.

Kain (u sebi): – Nešto mi ne da da joj uđem u um. Bilo bi ispod nivoa poštenja, ali bih trebao to da uradim da znam, barem, ko je.

Sekina vršlja po sobi, izvan spoznaje Kaina. Sprečila bi ga da uđe Adelaidi u um, ali nema potrebe. Ovaj iskreno to ne želi. Od ljudi niko ne može da je oseti ako ona ne želi. Samo Adam ima tu moć Njega je Bog stvorio a Kain je tek njegov sin.

Adelaida glasno pevuši u kupatilu.
Pesma utihnu i Adelaida poče da govori reči Mitkea:
“Ajde Koštan! Digni se, rasvesti! Ajde, svatovi te čekav, mladoženja te čeka. Digni se! Ne plači! Suzu ne puštaj! Stegni srce i trpi! Bidni čovek; a čovek je samo za žal i za muku zdaden!”

Kain ispi viski iz flaše,iz sobnog frižidera, nekoliko dubokih gutljaja .
Adelaida izlazi iz kupatila držeći veliki peškir preko svog malog, ali vrlo skladnog, tela. Kain nasu čašu viskija za sebe i za nju. Popi svoj i nasu odmah još jedan.
Kain : – Jesi li za viski, čivas, dobar, sa ledom ili bez?
Adelaida : – Bez leda, molim.
Adelaida pušta peškir na pod.
Sekina baci brz pogled na nju i vidi da je ova telom ista mama. Pogleda na Kaina. I pomisli: “Da li će se Milan, Adamov sin, setiti ovog tela, telo Adelaide je isto mamino, isto Jovankino telo, Jovanke sa kojom on ima kćerku za koju ne zna da je njegova, ali bi mogao da zna da hoće da uđe u um Jovanki ili sestri joj Milici?

Kraljevi ulice /Adam, III deo, Dejan Pavkov/

Categories: Događanje kulture
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/07/2016

Redakcija Nubiru
Dostojevski posmatra na ekranu tri prijatelja kako bi da pucaju iz pištolja a plaše se. Dvojica od njih piju po jednu pilulu nečega i nude treće. Treći odbija. Ova dvojica uzimaju još po jednu. Nude trećeg . Ovaj neće. Svi se smeju. Jedan od mladića prislanja cev od revolvera na slepoočnicu i drugom rukom mu daje pilulu. Ovaj se nećka i najzad je uzima. Svi se smeju – daje mu dečak i drugu pilulu, ovaj ponovo neće. Prislanja mu revolver uz slepooćnicu, ovaj nikako neće pilulu i blago mu rukom odguruje ruku sa pištoljem. Odjednom pucanj, glava klonu na prsa a telo na sedištu.
Dostojevski : – Isuse bože, ubi prijatelja.
Svi u redakciji prebacuju svoje kompjutere na frekvenciju na kojoj je Dostojevski. Na ekranu se vide dva mladića jedan krvave košulje, mlatara sa pištoljem u ruci, plače. Drugi mladić drži se za glavu vrišti i plače. Trči oko nekog malog , u raspadanju, auta . Staje kod ispruženih nogu bezživotnog prijatelja.
Viče : – Mlađo, Mlađo, brate.
Mladić krvave košulje kleknuo je na džombastu travu, ispustio pištolj iz ruke i sa obe ruke se hvata za glavu, gleda u nebo i bez glasa vrišti.
Plače i sada šapuće: – Mlađo nisam hteo, nisam hteooo, oprosti mii…
Sada je čelom na travnjaku pored puta šljakom zasutog. Put koji više ne ide nikuda do u lokalnu baru.
Put je dovde, do neke divlje deponije i bare.
Smrtno ranjeni mladić leži na zadnjem sedištu sa nogama napolju. Glava, koja mu pada na grudi, je krvava na desnoj slepoočnici. Metak le duboko u mozgu. Pištolj je moćan, duga devetka.
Zvoni mobilni telefon ‘ubice’. Vadi telefon iz džepa mladić, poluudrogiran a polu od bola izbezumljen. Tata ga zove, vidi dečko, tata ga zove, tataa.
Mladić (plačnim glasom) : – Tata!
Tata (komandir milicije – vidi da nešto ozbiljno nije uredu): Šta se dešava? Gde si, majku mu?
Sin : – Tata, ubio sam Mlađu… nisam hteo, mame mi…pištolj sam opalio …evo sam kod Mitinog kanala (plače).
Komandir milicije : – Ne mrdaj odatle. Dolazim za dva minuta. Da li si sam? Nakon dobijenog odgovora nova naredba : “Reci mu da ni on ne mrda sa inkriminisanog mesta. Inače ću mu doći glave.”

Komandir je u svojoj kući. Uzima sa vešalice sinovljeve pantalone, košulju. Kod jakne premišlja i ipak je uzima. Napolju je hladno. Leto je, ali i jedan sat iza ponoći. Uzima i dva litra gazirane vode i nekoliko velikih kesa.Službeni auto je ispred kuće. Ulazi u njega i ne paleći rotaciono svetlo hita na navedeno mesto. Stiže, vidi mladiće i auto, vidljivost je dovoljna, mesec je iza prozirnih oblaka, gasi auto i farove.
Komandir milicije prvo prilazi smrtno ranjenom mladiću, pipa mu puls, vidi mu rupu na glavi. Zatim prilazi uplašenom mladiću daje mu flašu vode i govori mu da popije što više može.
Uzima flašu prilazi sinu sa vodom i kesama. Naređuje mu da popije i on što više vode, sipa mu ostatak vode u šake, da ih ovaj opere i da se umije.
“Skini svu odeću sa sebe i stavi je u kesu”, naređuje komandir i sam stavlja skinute košulju, majicu i pantalone u kesu. “Obuci sada čistu odeću, na prednjem sedištu vozila su, Pokaži mi gde je pištolj. Ne treba, vidim ga.”
Komandir : -Sada sedite na zadnje sedište moga auta, jebem vam majku narkomansku, ostavite i jedna i druga vrata otvorena, da vas vidim, noge stavite u auto i dišite duboko i čekajte dok ja napravim prelimiran uviđaj.
Komandir uzima pištolj, zakoči ga, briše ga i stavlja ga u desnu šaku ubijenog. Pritiska zakočeni obarač sa dečakovim kažiprstom. Otvara dečakovu šaku, sve radi sa finim rukavicama za uviđaje, krsti se i šauće: “Bože, oprosti mi.” Vraća otkočeni pištolj u dečakovu šaku. Pištolj više visi u šaci nego što ga dečak drži. Zatim zove tehničara i svoga zamenika, govori im gde se nalazi i da je mladić taj i taj, sin poznatog lokalnog žestog momka, izvršio samoubistvo, da ponesu što je potrebno, da nikoga ne obaveštavaju da se tata ubijenog prevremeno ne probudi i omete istragu u ko zna kom pravcu. Ceo taj razgovor obavio je šetajući od jednog do drugog mladića sa strane gpeka. Tako da dečaci znaju koga je zvao i šta će se naredno dešavati. Nakon obavljenog razgovora uzima kesu i flašu bez vode stavlja u kesu prethodno izduvanu, presovanu jakim stiskom i zatim zavrnuta čepom.
Komandir milicije (dečacima) . – Ovo je klasično samoubistvo. Da li ste me razumeli? Sportista se igrao ruskog ruleta. Samo on… vi ste brali ljubičice u onom ševaru tamo (pokaza gde), što obično radite čim prođe ponoć, pa posle idete svojim devojkama pod prozor da im kažete kako ne može da živite bez njih… i one vam veruju… (sebi u bradu) veruju vraga… sve je to ista banda.
Ne slušajući njihovo saglašavanje zove sreskog dežurnog pomoćnika javnog tužioca. Javlja se bunovna žena. Komandir joj govori da imaju očigledan slučaj samoubistva mladog čoveka, metak u slepoočnicu, ruka klonula sa čvrsto stisnutim pištoljem. Nema potrebe da dolazite po noći već ujutro dođite kada popijete kafu. Sve je očigledno, naš tehničar će uzeti potrebne dokaze a ja i moj pomoćnik ćemo napraviti uviđaj, saslušati dva svedoka koja imam i napraviti zapisnik o svemu. Bunovan glas se složi ako je slučaj neprikosnoveno jasan, kako on kaže. Ona mu veruje. “Vidimo se ujutro, kolega,”reče dežurna pomoćnica tužioca. “Treće samoubistvo danas, žali se pomoćnica, dva vešanja i jedan pištolj, eto. Od kada smo počeli da verujemo u Boga ne verujemo u Bibliju. Zapovesti “ne ubi” i “ne ubij se” su od Boga, ali ne vrede… Vidimo se ujutro, kolega.
Dolaze tehničar i pomoćnik komandira. Svedoke i ubijenog poznaju obojica. Izjave uzima pomoćnik komandira. Tehničar snima poginulog i obavlja ostale radnje.
Komandir poziva mrtvačnicu i ubrzo stižu. Tehničar je završio svoj posao, Službenici odnose leš u hladnjaču groblja odakle će ga liferovati za Beograd na obdukciju.
Komandir : – Slučaj je jasan. Ovaj krš od auta ja mislim da nema razloga da ide kod nas.
Pomoćnik i tehničar se slože i odlaze.
Komandir (sinu i njegovom prijatelju) : – Sada vas dva mamlaza, jezik za zube i vozite auto odavde u praonicu kod mog prijatelja, koji radi i noću. Ja ću mu sada telefonirati da vas dvojica morate da pereta auto sami, po kazni – a ustvari da on nešto ne namiriši. Skinite mi te navlake i dajte ih u u ovu kesu pa u gepek– opraće ih veš mašina. Dobro isperite unutarnji deo automobile, poebno mesto gde vam je drugar sedeo – jasno?!
Komandir (obraća se prijatelju sina): – Džepovi moga sina su kod mene u gepeku a ti mi istresi svoje džepove u ovu kesicu, (sa smeškom) molim te.
(smeši se profesionalnim opasnim osmehom ličanin, grmelj od čoveka.)
“Darvin je pogrešio u svojoj teoriji evolucije, orangutani su nastali od ličana,” voleo je da se hvali svojim izgledom.
Tu svoju uzrečicu ponovi ovom dečku, svedoku.
Ujutro, komandir je zvao svoga prijatelja doktora u obdukcijskom odelenju Beogradske bolnice i kaže mu: – Ponovo imaš jedan slučaj očiglednog samoubistva. Valjalo bi da bude očigledniji.
Kroz deset dana roditelji su dobili obdukcijski izrezbaren leš svoga sina u zavarenom metalnom sanduku.
Nakon obdukcije, obdukciju su uvežbavali studenti. Obdukcija čvrstih mladih tkiva daleko više pomaže u razumevanju strukture tkiva. A najbolje u te svrhe posluže mlada tela koja su skončala očiglednim samoubistvom.
Obdukcijski nalaz je glasio: – Samoubistvo je izvršeno u trenutku ekstazi-šoka organizma nenaviknutog na hemiju alkohola i droge. Ima indicija da je drogu upotrebio prvi put. “Nikada pre,” pomislio je dr. dok je pisao nalaz i sa smeškom nastavio da misli “ i nikada posle.”

Ulazi Halida.
Halida (obraća se Mariji a i svima ostalima) : – Ako ćete da pišete o događanju policijskih falsifikata pogledajte link u plavoj zoni. Daću vam naznake toga linka.

Adam, /Kraljevi ulice, III deo, Dejan Pavkov/

Categories: Događanje kulture
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/07/2016

Sekina, Adam, Beba
Adam leti za Njujork. Sekina putuje na svoj način u Njujork i svratila je u avion kao energija i pustila Adama u svoju svest. Ona ne može u njegovu.
Sekina : – Beba ti je žena i znam da znaš čija je inkarnacija. Nisi do sada dozvoljavao da je kontaktiram, zašto sada tako naglo želiš da je vidim? .
Adam : – Ja verujem da kad neko kaže istinu, neku vrstu unutrašnje istine, uvek će biti shvaćen. Samo sa istinom čovek je plemenit. Nema lepšeg osećanja od osćaja plemenitosti.
Sekina : – Generalno život, nas stvorenih, ne rođenih, ljudi, uvek stvara mogućnost sastavljanja delova u celinu. Život se, pre svega, sastoji od pojedinačnih kadrova, kao mozaik, od pojedinačnih fragmenata različitog kolorita i teksta. I može biti da je svaki od pojedinačnih fragmenata posmatran sam za sebe bez ikakvog značaja. Ali unutar života kao celine fragment postaje apsolutno neophodan element celine, on postoji samo unutar te celine. Zato je život, a ne ideja života, važna u smislu da nema i ne može biti ni jednog fragmenta u životu koji nije osmišljen u funkciji konačno beskonačnog.
Adam : – I svaki pojedinačan fragment je obojen, da tako kažem, zajedničkim smislom čitave celine. To jest, fragment ne funkcioniše kao autonomni simbol već postoji jedino kao deo jednog jedinstvenog i originalnog našeg, ljudskog sveta.
Sekina : -Ako živiš život iskren nikada on neće biti tajna drugima.
Adam: – Ne živiš radi drugih, niti oni radi tebe, ali ako iskreno postupaš ispada da živite jedni za druge svoj duhovni smisao.Ako u životu izmišljaš stvari drugi te ne osećaju kao svoga. Zbunjeni sui i ko zna, ni oni sami ne znaju, kako će postupati dalje.
Sekina : – Razumeli smo se. Vidim Bebu krevetu, sanja te. Idem joj u san – sve ću oko nje da procunjam i pustiću je da se sama probudi. Legendarna je bila u orginalu. Koju će sada legendu od sebe napraviti? Baš si tvrd. Ne puštaš nikoga ka njoj.
Adam : – Ljudi joj ne mogu ništa jer ih zna na svoj poseban način od Boga dat. Navikavam je na ‘anđele’… još ne veruje da vas ima sem na sofisticiran način.

Adam /Kraljevi ulice, III deo, Dejan Pavkov/

Categories: Događanje kulture
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/07/2016

Sekina, Jovan Kestitelj
Sekina (Jovanu): – Idi, prati mamu ubijenog joj sina, molim te, na mesto gde je izvršeno ubistvo njenog sina iz nehata /da li iz nehata uz vas ovako lepe anđele, pomisli Sekina/. Moram da idem za Njujork. Pomozi joj da sastavi svoje slike. Ništa od tvojih inicijativa – ti slediš nju a ne ona tebe, svetitelju.
Jovan (se smeši. Navikao je na Sekinin odnos prema sebi na taj upozoravajući način) : – Ideš da vidiš njenu pra.pra baku na dokovima Njujorka. Uzdrmala te analiza ovih ljudskih mudraca o DNK. Ja nisam siguran kako ta ideja Svetog duha funkcioniše, ali sam siguran da se ne dešava tako kako ovi misle.
Sekina : – Nebitno mi je, za sada, kako funkcioniše. Mene zbunjuje uloga jajne ćelije. Mene zbunjuje žumance.
Lepo mami , koja usred dana ide da vidi mesto gde joj se sin ubio pomozi da ga zapamti i da ga po mrkloj noći može da nađe.
Ona se nada da će noćas, četrdeset dana od vremena saoubistva, u tačno vreme samoubistva, 0h. i 58minuta, na samom mestu samoubistva, sama, bez muža niti ikog, da oseti osećanja trenutka kada je njen sin oduzeo sebi život koji je ona njemu, sa tako radosnom boli, dala.
Ona misli, sa pravom, da ju je je ponizio tim uzumanjem vlastitog života. Njegov životjeste njegov, u svim mogućnosti koje su mu na raspolaganju, sem u toj – da ga sebi uzme.
Jovan : – Vidim da znaš da je sve DNK mistifikacije pokupila sa dokova Njujorka. Njena pra-pra baka je ostala bez roditelja sa četrnaest godina i izdržavala se konobarišući među mornarima prekokeansih brodova. Ni sa jednim mornarem nije bila do samo sa jednim dok ne ostane u drugom stanju sa njim. Tada, po dogovoru, su se razilazili, tako da on na njeno telo i vreme nema više prava. Po rođenju deteta, živela je sa detetom, radila svoj posao i tražila tatu za drugo dete. Kada bi ga našla, a bila je lepa, snažna i zgodna žena te joj nije bilo teško dag a nađe, sve se ponavljalo kao i sa prethodnim. I tako dok nije rodila sedmoro jake i zdrave dece. Različite po polu. Svi očevi su se na čudan način, prenebregujući sve svoje obaveze, pazili na nju i svoje dete. Kada je rodila poslednje, sedmo dete, više nije tražila ‘muža za jedno dete’. U svom životu, koji se sastojao od rada i briga za decu, nije bilo muškarca do tih sa kojima je imala decu. I to isključivo u vreme dok je dete nastajalo i dok se nije rodilo ukoliko je on imao volju. Sa jednim ‘mužem’ je imala odnos deset minuta pre porođaja. Vozili su je u bolnicu, ona puna njega, drži ga za ruku u sanitetskim kolima i govori mu: “Hvala, bili smo divan par.”
Sekina : – Istina je to. U Njujorku živi reinkarnacija te žene, Beba. Nema mnogo novih ljudi na svetu. Sve reinkarnacije do reinkarnacije. Mrtvih nema uopšte, smrt je pop9ovska budalaština, ali živima još nije vreme da raskrste sa grobljem. Idem i ja da pra-pra baku osetim kao što se mama ubijenog nada da će osetiti svoga sina.. Noćas ću ovde biti sa mamom u 058 i daću joj viziju celog događaja. Dovešću i duha njenog sina koji se toga trenutka, četrdeseti dan, ljudskog računanja vremena, kako ga nema, prebacuje u četvrtu dimenziju. On ne ide u reinkarnaciju . On će znati ko je ona , ali nema emocija ‘ja’da mu je to bitno. ..Nemam prava da jedna tako divna osoba, kao što je ta mama, živi u zabludi.
Izboriće se ona sa svakom istinom – bez pomoći vas anđela. Zašto se vi uopšte ovuda muvate?
Jovan : – Da omogućimo da ljudi stvaraju Stvaralac koji crpi iz života nije umetnik. On je lopov materijala koji mu ne treba, sve ima sam a krade. Nepotrebno gubi vreme na prikrivanje porekla ideje, ljuti tebe, božje prisustvo na Zemlji, a delo mu ispada kao maska praznine.
Sekina : – Život ne sme da utiče na snažne ljude. I ko je kriv što je tako samo sa snažnim duhom ljudima? Vi, anđeli.
Jovan : – Slažem se, fak ju ljudski život koji nije zadovoljstvo. (smeje se) Za sada delujemo samo na stvaraoce. Učimo ih kako da zanemare život i da stvaraju iz sebe. Kao Mocart… on je genije jer je uspostavio kontakt sa svojom unutrašnjom duhovnošću, otac ga je samo naučio jeziku izraza etičkog kosmosa.
Sekina : – Matematika je veća muzika Unoverzuma od muzike a tu ste pripomogli, da od Pitagore na ovamo, nema razumevanja bez greške osnovnog jezika. Zašto?
Jovan : – To ja treba tebe da pitam – zašto?
Sekina . – To je vama dato. Ima vas toliko da se ne može disati a da vas ne udahnemo. Bogu treba dopamine u beskrajnim količinama, za njegovo dalje stvaranje, a ne može ‘bolesnik’ a da ne stavra, to je moja prva briga. Ako mu to ne omogućim zatvoriće na Zemlji farmu dopamina.
Jovan : – Znam sve. Nisu svi ljudi isti. Ljudi apsolutno bogati dopaminom su ljudi koji kreiraju svoj vlastiti život kao umetničko delo… a ko su oni? Kriminalci sa stanovišta morala ljudi. Ti imaš problem sa sobom… voliš devojčice i malo se previše mešaš.
Sekina : – Ne, ne mešam se dovoljno. Ljudska nauka kaže, onoliko koliko sam ja naučnike naučila: “ Zločinci teških krivičnih dela, a svi imaju takozvani MAOA gen, poznat i kao “ratnički gen” zbog toga što nosi program za agresivno ponašanje.
Ovaj gen je odgovoran za doziranje enzima koji kontroliše nivo dopamina i serotonina u mozgu. Nedostatak tog enzima može da izazove dopaminsku hiperaktivnost, pogotovo kod osoba koje konzumiraju alcohol ili narkotike, naročito amphetamine.
Jovan . – I umetnici umetnosti su u tom kolu pijanaca, samo što ne moraju biti agresivni Njihovo umetničko delo, u principu, ničemu ne služi. Čak ima kontra efekat – vuče svom snagom umetnika od sebe a on hoće, uporno hoće, da bude svoj, šatro autentičan.
Sekina : – Ne razumeš, znači, sebe kada se transformišeš u ljudsko biće. Zato si Evu izbezumljivao kroz vekove. Adam je mnogo velik čovek kada je tebe ostavio za svoga prijatelja. Da te još malo podučim o ljudima.
U mozgu ljudi postoje tri značajna sistema koja luče dopamun
1. Crna supstanca (Substantia nigra). Dopaminski neuroni iz ove structure inhibišu nurone u prugastom telu (Corpus striatum). Degeneracija ovih dopaminskih vlakana izaziva Parkinsovu bolest.
2. Limbički sistem (mezolimbičke structure. Dopaminska vlakna iz mezolimbičkih strutura protežu se do mirisne mrežice (Tuberculum olfctorium), amigdaloidnog jedra (Corpus amydaloideum) čeonog režnja, cingularnog režnja (Nucleus accumbens)… Ova vlakna igraju ulogu i nastanku osećaja euforije, zadovoljstva, sitosti… O ovom sistemu se govorikao o sistemu za nagradu. Mnoge hemijske supstance /nikotin, droga, alcohol/ aktiviraju ovaj system i tako izazivanjem osećaja euforije mogu izazvati zavisnost.
3. Jedra tuberoinfudibularnog dela hipotalamusa takođe luče dopamine. Dopamin dospeva u hipofizu it u inhibira lučenje propaktina. U ovom slučaju dopamine deluje kao hormon.
4. U nekim perifernim neuronima npr. U bubrezima takođe je otkriven dopamine.
Jovan : – Hvala na predavanju. Sve što ti kažeš odmah neki tvoj kači na Internet i ja mogu videti, kao is vi ostali. Ono između redova nećeš da kažeš jer je to delo Lucifera tvoga tvorca.
Sekina : – Jeste i čim Lucifer ode sve ću da objavim. Da nema nedoumica kod osnovnih znanja. Jer to je osnovno znanje. U školama profesori ne znaju da deci odvoje bitno od nebitnog i kada deca stasaju oni postaju gori od svojih roditelja. Ti malo na tu temu porazgovaraj sa Isusom i Magdalenom da se ne udaviš u dopaminima Nedime. Što joj ne bi ubrizgao malo oksitrocina. I Nedima je zauvek samo tvoja – nesposobna da je raspoloži iko sem ti.
Jovan (smeje se) : – ‘Ajde, Adam će već sleteti u Njujork a ti trenutnom brzinom nećeš stići da ga nerviraš.
Sekina odlazi i preti mu prstićem.

Ljudsko biće je u sunovratu.

Categories: Događanje kulture
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 27/02/2016

Ljudsko biće je u sunovratu. Da li je to samo etapa postmodernog srednjeg veka?
Putin je član Svetske vlade tu više nema dilema. Danas je najbogatiji čovek u Rusiji. Ova poslednja agresija neposlušnih zemlja apsolutno nije Ruska i Rusiji je nepotrebna.
Rusi imaju sve – kvantitet i kvalitet naroda i prirodna bogatstva. Tuđe im je nizašta. Prijatelji im nisu potrebni. Gotovo da im ni mi nismo, kao prijatelji, potrebni. Ne treba im niko, a oni trebaju svima.
Postavlja se sledeće pitanje:
Da li je moguće da član prvog kruga svetske vlade, iz Velike Britanije, sprema Saudijske jedinice da krenu u napad na Siriju, da član iste Vlade Putin, dizanjem u vojnu pripravnost juga Rusije, preti invazijom , i da treći član iste Svetske vlade kreće Turke u invaziju?
Moguće je.
Nije ih briga ni za ljudske žrtve ni za materijalne štete. Dok su u konspiraciji samo njihov vrh zna šta hoće.
Hoće li biti u konspiraciji još sto godina? Hoće.
Plan za obračun sa Japanom je jasan a sa Kinom će ići jednostavnije kada dođe vreme. Pripreme se kineski moćnici koji će vlastiti narod, koji je navikao na državno robstvo, porobiti. To će se desiti tada kada se način robovanja konačno iskritališe.
Trenutno je jasno samo to da treba rušiti, rušiti i rušiti. To ne košta ništa sem rušene. Treba ubijati, i ubijati – to još manje košta – a posebno kada ubiješ one kojima si sve srušio.
Treba narode izbezumiti tako da im je jedino jasno da su niko i ništa do živi strojevi za rad. I treba da su sretni što se zlo ne dešava u njihovom dvorištu, kada se ne dešava, što imaju hrane i kulturološku i religijsku pornografiju.
Ljudsko biće je u sunovratu. Da li je to samo etapa postmodernog srednjeg veka?

«page 1 of 3

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 18/11/2017