‘Džoni Dep’

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 07/06/2010

Džoni Dep ima formu Rimljanina.  Samo nije tetoviran. A ako i jeste nije tako.

Rimljanin

Samopouzdanje da žive su nejasne kategorije opasnih ljudi. I ljubav nikada ne mogu potrošiti. Novac je za trošenje. Emocije su večna energija.

Biblija je pisana za svakog posebno. Svakom je posebno rečeno. Niko je ne može tumačiti drugome. Ne razumeju se. Drugi je to tekst koji ti neko priča da Biblija jeste. I ubi i ne ubi. I ne čini preljube i čini je.

Suština sveta i ionako nije u vidokrugu ljudi. U gledanju je samo jadni razlog opstajanja

Hod sa sudbinom nije revolucija duha. Rat nije imao nameru da dobije. Posebno ne evaktacijom. Ma nikako. On je dobrodašao.

Dao bi svoj doprinos farmi beba ne manje nego svi okolo njega. Ili su to barem pričali kada nije bilo prave sportske teme. Mislim podvale, krađe i pljačke.

Bio je prirodan. Nije štitio ljude. Samo prijatelje. Žandari su i onako prirodni neprijatelji svih. Pa i njegovi. Ubijaju po naređenju. Oni nemaju neprijatelja već samo naređenje kojim je neko neprijatelj. Koja pamet treba za takvo što?

Kada mu se ubio prijatelj zbog nekog velikog dugovanja komentarisao je da je to prvi takav slučaj iz njegove blizine. Nije razumevao da novac može biti problem koji ne može da se razreši bez obzira koliko je iskomplikovan a dug otplati na načine kako je i pravljen.

Ali nije sporio da je život jedna mnogo lična stvar ako nećeš da podeliš neki njegov segment sa prijateljem ili prijateljem prijatelja.

Devojke vole tetovirane i bitange. Bio je tetoviran kao ‘Politikin zabavnik’. Malo straha i dosta bola dobro je za samodisciplinovanje.

Uravnotežio je dobro i zlo u sebi. Drsko veruje sebi. Ako preživi doći će duhovi i odneti ga. Nije preživeo.

Kotrlja emocije. Pokreće energiju. Opasan po ljude. Na način zmije. Po život je bezazlen kao golub. Svoju piceriju nazvao je »Boa«. Skrivanje mu je jedna od priroda.

Afekat je kontrolom raspoloženja bio redak koji je mogao da kontroliše.

Nije bio zao. U poslu u kome je živeo to se mora biti. Šta više mora se biti ozloglašeno zao.

Moja suština je da ne budem ja. Njegova ne. On je svoj ja i svoj osvetnik. Srce mu ne možeš povrediti. Sve čini da ga ne pokaže. Ego mu takne i povetarac uvrede. Surov je on prijatelj.

Ni on, kao sav ostali svet, kada se svađa nema mišljenje. Nekad njegov verbalni napad sliči fizičkom ali i dalje je samo mišljenje trenutka.

Nije imao potrebe da razmišlja žene. One imaju vaginu i stalno je nose sa sobom. “Lascia le donne e studie la matematica” mogao je neko da kaže Šatobrijanu. Njemu ne.

Umro je odavno. Kada su ga ubili umro je poslednji put. Život je ludost koju treba ludovati. Ne voli sebe. Voli da je poseban. ‘Klub za mržnju’ nije ga zanimao. Formirao je ‘klub neprijatelja prijatelja’.

Zanimljivost njegova života čini što je permanentno u ulozi lovca i ulozi lovine. Kada je ubijen prestale su uloge. Ostalo je sećanje i kratko pamćenje.

Ne voli da laže oko šta misli. Voli da zna šta drugi misli. Uradi onako kako on misli kod bitnih stvari. “Nek’ jede govna ko misli …” Sa svojom patnjom zna šta hoće.

Beretka služi da ne misliš ti već neko drugi. Nikada je nije stavio. On je institucija svoga sveta. Sila po sebi.

Kada smatra da nekog treba ubiti tada ga treba ubiti. Ukoliko žrtva uspe da kaže da to nije zakonito, Rimljanin, u neverici, ima šanse da pređe preko greške. Možda i nije ubijanje tako obavezno. Duh zbrke. Zaklanjač

Svi njegovi bliski prijatelji bili su hodajući cunami.

Kada bes krene niko od njegovih nije ga mogao dovestu u normalu. Gotovo je. Bio je glavni. Ako je trebalo biti kreten, bio je glavni kreten.

Njegov život je bio neodoljiva igra. Kao i kockar (to će posle i biti) robovao je svom načinu postojanja.

Jezik Italije i Nemačke je bitan za igru ako si u Italiji, Austriji, Švici i Dojčlandu. Učenje nije svojstveno čoveku sem u vremenu kada je to igra. Školovanje i obrazovanje je učenje koje je sputavajuće za korišćenje vremena života. U zatvoru učenje fizičnosti i jeziku je igra koja kompenzira ukinutu slobodu. Pa kao što prostitutka uči jezike u krevetu Jusa to radi u ‘ćorki’.

Vladao je svojim ćutanjem. Bogami i ćutanjem drugih.

Ne plaši se smrti niti je priželjkuje. Nema zašto da je sebi želi. Uskladio je svoj smisao za ovde.’Biti duhovit’ bilo mu je životno pravdanje.  I bio je u ono malo reči a mnogo postupaka takav. Duhovit.

Nestrpljiv. “Neka jede govna onaj ko misli da kazino neće biti otvoren u devet sati”. To govori u pet sati kada se treba preseći i skratiti za metar i po orginalni sto za Kraps iz SAD jer je prevelik za kazino “Zona Zamfirova”.

Adrijanina majka u “Rimljanki” nije izgubila ljudska svojstva jer želi da ‘novči’ lepotu svoje kćerke na svoj ‘moralan’ način. Želi sreću i slavu svom detetu sada a ne kroz par vekova. To su želele i majka Van Goga, Ničea i Mocarta i Fjodora Dostojevskog. Nije to kriza morala u društvu prepunom nasilja. U njemu ne može ni biti pređašnjeg moranja. Pravila odnošenja nisu za večno ne večnih.. Negde u takvo vreme po Rimljankinom Rimu Jusa i kompanija, Ćenta i Ljuba Zemunac prave svoja lukava pravila unovčavanja svojih moći i veštine opstajanja od kapital društva.

Rimljanin ne živi život kao ponizni posetilac Luvra. On je kustos svog muzeja. On je postavio likove unutar njega. Crnogorci su nadmeni bez obzira što imaju osnova za to. Gradili su generacijama i vekovima svoju samosigurnosnu demonstraciju. Ima nagon za samosavršenstvom. U samicama uči jezik i vežba sklekove na jednoj ruci.

Nema potrebe da bude iskvaren i da razmišlja problem “Kako objasniti  sliku mrtvom zecu”. Suprotstavlja se izravno. Ne sa zastojem Jozefa Bojsa. Ali u suštini crtaju iste krugove i sade drveće sa napomenom da ne ruše kapitalizam. Jedan pravi sebi kuću a drugi već ima ideju kuće.

I Rimljanin zna zašto sam sa njim. Nemam pojma kako će ispasti, kažem mu. A imam lepo iskustvo sa sobom da kada god sam nešto iplanirao tako nije bilo.

Veruje mi. Smeje se u hotelu “Slavija” kada mu pričam da bih hteo intelektualizirati svet kriminalaca. I kod njega je isto što se planiranja tiče. Zato ne planira na duže od noćas. Čeka da dođe vreme planiranja. Kada je počeo da planira ubili su ga. Ako je san svake žene da voli muškarca koji voli decu on je u tom snu bio.

Na njegovoj sahrani Pop i ja. Limun sa Šijanom. Šijana već dugo nema. Danas (22. X 2006.) je Limun došao do mene nekim poslom. Isti kao i uvek. Osećam se staro, neupotrebljivo. Mnoge noći su nam dane uzele.

Ja nisam sam verovao da je život kockara i drugog kriminala opasna navika iz koje je teško izaći. Ni danas nisam izašao. Hoću da se vratim mada se osećam nekoristan sam sebi. Nedostaje mi moj Zahir.

Moćan si kada koristiš autoritete sile, prevare, lukavstva prikrivanja interesa. Nisi predvidljiv, nisi jasan, van dometa si kontrole. ‘Kljunovi’ treba da te nekom opisuju a ovi iznad da te koriste za neke svoje DB obračune kada pukneš dva-tri metra jer si pevan gde je bilo pevača. 

Benzinske pumpe je bilo lako raditi dok nije bilo kamere. Istureni su pumpaši i neće te prepoznati na suočavanju jer im je rizik vrlo realan.

Džeparoši po gradskom saobraćaju imaju žvake i živce i rade u čoporu. Kada dođe do trke vijaju te tvoji. Putevi trke su naučeni po evropskim metropolama pa kada je u trci i neki pravi trkač nije ga problem uputiti, kod razdvajanja, da ide u smeru u kome begunac neće biti na sigurno jedno sto godina. Pojedinačan rad je redak i visokog nivoa stručnosti. Oni koji rade ‘nacrtane vale’ su lak plen za kockare. Tako to ‘gre’. Svako je lovac i plen.

Mnogo nežnosti je dao sinovima i dvema ženama. Znao je da će umreti prvi. Hrabrost je merena sa ‘nije mi stalo’. Porodici i svojoj drugoj ženi, onako kako to žene priželjkiju, voleo je da se ulaguje. Van stana ona je znala samo da on voli oružije i da ima veliki kredibilitet..

Kada mu se rodio sin Đorđe došli smo na ‘babinje’ Boško i ja. Jusa je kupao bebu sa frotirskom maskom na licu. Da joj ublaži poroda posledice. Želeo je decu. Kćer. Da pripitomi  svoj odnos prema drugom polu. Sestra je ucrtala znatne uobičajnosti odnošenja. Sva svoja lutanja obeležavao je humorom. “Dabogda popušila Urošu”, znao je da galami za konobaricom kada mu dovoljno brzo ne donese piće.

Uroš je veliki kockar. Ubedljivo najružniji srpski kockar, po svom ubeđenju, koji ostali zdušno podržavaju, koji uopšte nije ružan. Samo je previsok, mršav, koščat, krupne kosti i šake. Sada kada smo ostarili Uroš nam kaže .”Kako je sada sa ženama kada sve morate da plaćate. Nema više na šarm. Ja navik’o. A vi sada pod stare dane navike stičete”.  Priča da je devojku do koje mu je posebno stalo avionom vodio u Rim samo da joj kupi cipele. Ja mu verujem. Gišketa je posećivao dok je ovaj na Siciliji, ili tamo daleko, negde, robijao. Odlazio je najskupljim rent a kar autom sa vozačem. Obično neki kockar. I Pop je jednom bio tako angažovan. Nije voleo da se to zna. Giška i on su se poštovali i oslanjala jedan na drugog. Svako u svom domenu je bio vrh planine.

Žena koja uzima za muža razvedenog muškarca, autentičnog kriminalca zna da se na njemu nema šta raditi. Ne može biti umešana. Njegova žena, uspešna, svesna je da sve njene veze od ranije pokazuju da u vezama vlada nekakva izopačena logika. Ovde se neće desiti. Oni su ubeleženi takvi kakvi jesu. Putevi su identični kratko, jako. Muškarac je da se pored njega legne, sluša i ne pita.

Rimljanin nema potrebe za osećaj šta je dobro a šta zlo. Živi po pravilima da se zna kako se problem postavlja, kako se njemu pristupa i kako se rešava. Trebaju mu pare više nego ciganki. Ortaci su ili žestoki ili podmukli ili vešti ili jaki ili nešto tako a mora se biti žešći, podmukliji, jači, inteligentniji, intuitivniji, pozitivniji, srećniji, veštiji.

Prijatelj je prijatelj po nekom takvom izraženom svojstvu. Na njegov strani si u svim konfliktima a posle vidiš zašto nije u pravu. Ako nije.

Kum R i kuma ‘R’. Kum R mnogo je daleko od kriminala. Pilot nekog aviona za putovanja po svetu. Mladoženjina grupa naletela u Zemunu na R i njegovu devojku. Hoće da ga ‘tuku’ jer je zaslužio da bude bijen. Rimljanin nije zainteresovan. Njegovi ljudi se igraju i uvežbavaju surovost. Trebaće za ‘preko grane’. R pristojno moli da ga puste da isprati devojku a on će se vratiti. Smeh u grupi. Rimljanin prekida smeh i kaže pustite ga i neka se vrati da ga bijemo. Odlaze R i devojka. R se vraća. Rimljanin ga gleda. Tučenje počinje. R se dobro naplaćuje. Rimljanin prekida neravnopravno obračunavanje i pruža Ruu ruku.. Znak da se zna šta je trebalo jedno o drugom da znaju. Tijanić, budući surovi novinarski polemičar, mišljenja je da još nije dovoljno upoznavanja ali i sam staje. Poštuje red koji su uspostavili. R shvata razlog ovog prolivanja krvi. Stekao je pravo da živi posle ponoći na ulicama zadnjeg austrougarskog grada na Dunavu. Dalje, preko Save je Srbija. Drugi zakoni surovosti. Seku se i dalje glave.

Rimljanin ima mek, blag pogled. Pogled proleća. Led topi. A žestok. Najžešći. Tetoviran.Nadimak ‘Šiptar’. Šarmnantan. Ležernih pokreta. Uvek oprezan. Voli zmije. Boa je opsesija. 

Idemo autom. On vozi. Zaustavlja nas milicija. Poruga je reč policija. Traže dokumente. Ima dosta dokumenata koji ljudi koji mu izgledom sliče. Nešto dodaje. Namerno pogrešno dodaje. Jedan milicajac gleda dokumenta i govori drugom: 

“Pazi, ovaj je pod poternicom!”

“Daj ta dokumenta ovamo”, uzima ih Rimljanin izlazeći iz auta. “Nećeš ‘TI’ da me hapsiš?”

Gleda ga. Sada je to braon pogled mladog vuka koji reži. Vraća se za volan automobila. Prozor je bio otvoren dok je davao dokumenta. Otvara kasetu, hvata revolver, maše prema milicajcu i kaže: “Video si pogrešna dokumenta. Razumeš!”

“Razumem!”, odgovara ovaj. Odlazimo.

Policajac je nedovoljno hrabar da bude otvoreni kriminalac. Ali jeste onaj kriminalac koji nikada u svetu kriminalaca neću biti  prihvaćen kao ličnost. Iz tog tabora u  ovaj ne ide se ravno.

Obratno ponuda nije zanemarljiva i to bivaju veoma jaki policajci. “Uhvatio sam te, ne opiri se, šta će ti povređivanje, lepo idemo, mirno, za neki period je kraj, možda ćemo sarađivati ako si blizu krvnih delikata ili onih koji idu lošom drogom na decu”, često pričaju takvi svoja prva ili ko zna koja već hapšenja.

Srpska policija je odavno neprijatelj svog naroda. DB ima mozak i muda. Ovi prvi su naoružani bolesnici. Zanimljivo bi bilo testirati ove tipove na test ličnosti posebno posle izbeglištva policajaca iz ‘bratskih’ republika.

“Treba nam tvoj ‘Kec’ noćas, profesore. Ali bez tebe. Dobićeš za noćas drugi auto. Može?”, pita sa smeškom Rimljanin.

“Naravno”.

Tek što sam na autu limariju sredio od havarije koju mu je Ljuca napravio dok je bio sa Popom u Bosni. Spavao kockar za volanom. Zaboravio, zbog prekida protoka adrenalina kockarskog u sebi, da je za volanom. Da je za stolom ne bi morao da spava danima. Čim je igra završena nekako kloneš. Jedva dopuziš do auta.

Bila mlada šuma pa se mladice savijale dok se nije probudio. Popa koji je spavao na zadnjem sedištu morao je ručno da budi. Izgleda da je Pop bio umorniji i kiseonik je čistiji nego u Beogradu.

Dobio sam ‘Pežo 504. Žoržov. Žorž Stanković je nekada bio dobar bokser. Tukao je i Ruse. U dva sata po ponoći sam za volanom njegovog auta i razmišljam kako Žorža ‘šaneri’ Beograda strahopoštuju. Vole da ga imaju u obezbeđenju kada idu preko.

Vozim putem pored aerodroma između Batajnice i Nove Pazova i vidim perspektivu. Kada bih sada sleteo danima ne bi mogli utvrditi ko je bio za volanom. Mislim na knjigu “Videćemo se u čitulji”. Jusa je govorio da je ‘gledanje u čitulji’ za Crnogorce. Cenio je snagu Srete Ražnjatovića ali mu nije opraštao što je Crnogorac. Rajan je bio drugi nivo. Znao je sam da misli. Arkan je dobar begunac. I ako neko treba da ‘leži’ neka leži on. Neće dugo. Mislim na zatvor.

Ljuba Zemunac i Ćenta voleli su da im Arkan kupuje cigare posebno kada ovaj nema pare.

“Daj lovu”, tražio je ovaj.

“Šta će ti? Samo donesi i reci da će Rimljanin platiti.”.

Rimljanin se smeje i govori:

“Samo ti reci. Jeste da je ovo nemački međugrad ali oni znaju da ću im doneti. Samo neka me podseti.”

Učio je školu Crnogorac brzo i prerastao je učitelje u surovosti, žestini a veština napuštanja zatvora visoke bezbednosti korištena je i uspešno primenjena na druge prostore.

Prijatelj je uvek u pravu. Neprijatelja ne voli da anestezira. Face to face!

Dok je on u problemu a njegov prijatelj nije više nije prijatelj. Njegovi neprijatelji ne mogu biti prijatelji prijatelja.

Profil počinioca ne odgovara njemu. Raskoljnikov je umešan. Grimizna krv. Da li je to dovoljno tačno?

Čaša mu se prelije lako. Neoprezan u životu. Više prijatelja nego neprijatelja i mnogo policajaca. Žena koliko se desi. Bele noći su njegova opsesija. Ponešto je video mimo svoje volje.

Ako je samoubistvo moguće pomagati onda je, protivnicima svojih interesa, često  pomagao.

Kada se direktor Mažestika, kockar i njegov orijatelj po raznim osnovama, ubio komentarisao je ovako: “Ovo je prvi put da neko moj ovo uradi. Nije nam dušom pripadao. Nismo mogli to predvideti. On je samo želeo da bude deo nas. Mi probleme ne rešavamo bežeći od rešenja.”

Samoubica je prikriveni ubica? Ubica je prikriveni samoubica. Ipak.

Svi veliki ljudi su hteli da unište sebe, naravno nisu ipak uspeli. Samrtno proleće, Lajoš Zilahi deluje na samoubice. Danas verovatno nema takvo dejstvo

Bio je Cezar po ubeđenju. Sahranili su ga pravoslavni sveštenici. Bio je duhovit i elastično pokretan.

Duhovit čovek ima klovna u sebi. Koja mu je svrha u svoj ličnoj tragičnosti ispoljavanja ljudskog života?

 e zna za kompromise. Ali u novom odnosu pojavljuje se sinteza dva prethodna suprotstavljena stava. Nije u pitanju nedslednost zbog neizgrađenih principa već materijalna korist. Ima li je ili je nema.

“Kada sam prvog čoveka ubio nisam mogao danima da spavam. Pored drugog sam legao da se odmorim. Kada radiš ‘valu’ sa oružijem na svaki šušanj se trzaš i bežiš. U ovom građansko-nacionalno-verskom ratu, u kome nismo učestvovali, ljudi sami iznose da im uzmeš. Nekada smo išli na dojavu kolege po zanatu iz njihovog naroda. Narodi za nas su veliko foliranje. U ratu sam se osetio kao zločinac. Nije to to. ”

Ovo su reči ‘Malog’  koji je znao da sam među njih došao da napravim beleške.

“Mnogo je bolesnih, nastavlja on, u ratu. U kriminalu mi smo zdravi. Mislimo, osećamo. Otimamo i ubijemo. Ali nismo bolesni. Ratuju bolesnici. Teški. I zdravi izlude. Video sam kako nabijaju ‘protivnika’ na kolac. Objašnjavaju mi da su prvom nabili kolac u ‘bulju’ i da je imro odmah. Sada već znaju rad. Kolac ide kroz kožu iza leđa. Umire neprijatelj danima. Zašto to radite, pita Šiptar. I ti bi da si našao ‘brata’ na ražnju. Kada ti to urade tada je sve gotovo.

Krst nam daje nadu da je to moralo tako i da smo mi samo neki novi ‘krstaši’. Čovek je sramotno biće ako nije tako. Ovo više nije tvoja borba za opstanak, standard. Ovo je ludilo za koje nema bolnice.

Rat nema veze sa kriminalom. To nije kriminal. Kriminal je human. Ovo je ispoljavanje obesti ljudskog roda. Zlo je iskonsko. Prvo što se i moglo smisliti je zlo. Ljudsko dobro je sputavanje zla koje čovek može naneti čoveku i ostalom.

Rimljanin IV 3, Kraljevi ulice

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 26/04/2010

osoba Ra

Kako živi sa hororom u svojoj glavi vidi se po verbalnoj komunikaciji koju uspostavlja. Na primer: “Gde si majku ti j..em?”

Povređivali su ga pa povređuje. Prosto k’o ‘pajšla’. Ni o čemu nema dva mišljenja. Ponekad ni jedno. Sve misaono izlazi iz odnosa negacije i psovke.

Osornost mu je osnovni odnos sa drugima. U ratnim uslovima posmatrač direktnih likvidacija i akter surovih ispitivanja. Veliki mali inkvizitor ratišta. Rizikuje život kaga nije svestan kao ni rizika. U stalnom besu je. Verujem da nikada nije vodio ljubav. Silovao je i kada je govorio ‘volim te’.

Igramo remi na glat sa džokerima. Ra gleda karte i priča sam sa sobom. “Otišao sam od dvojki, otišao sam od kečeva a trebao sam otići od kuće pa nek si j… mater kako znaju i umeju!” Greška njegove igre izaziva buru stvarnog motiva igre.

Bedan je gde je bedan. Ima rečnik od dvestotine reči kojima kombinuje tužna psovanja i nipodaštavanja drugih. Izaziva ista nipodaštavanja sebe.  

Potpuno se zaštitio svojim lažima. On je živi primer da spomenike po trgovima i grobljima ‘zaslužnih’ ne treba praviti. Oni su samo pobednička ekipa zločinaca.

Veruje ali nema vere. Treba mu pokriće za sebe.

Porodicu mora da ima. I ima je. Ljubav je shvatao kao nož koji si zario u sebe. Voleo je tek da ne boli. Ljubomora nije mogla da ga muči, ni na pravom ni na pogrešnom mestu, i da varnice pravi.

Sa tri godine, dok je dudinje krao, znao je da kod bežanja ima najviše puteva. Silazak sa duda ima samo jedan put.

Imao je svoje forme verovanja. U Boga je verovao toliko koliko je Bogu verovao. Popovima nije verovao. Sa hrišćanstvom je imao toliko koliko i nasilnička zapadna kultura. Zatvorenik koji je voleo da bude upravnik zatvora i da saslušava i da uzima ulogu smrti i da sudi sa njom.

Srpstvo mu je bio inat dok mu se nije pružila prilaka da ga pretvori u posao. Posebno kada je ratovao za Abdića u bitkama Musliman na Muslimana.

Čist zdravorazumski protonskoneutronski misticizam. S njim sam bio po nekoliko sati u proseku, mesečno. Bilo je izrazito naporno. Ali on je sa sobom, morao da bude sve vreme.

Osoba x

Hitler se ne bi ubio da Eva nije došla. Nije imao kud. Emotivnu zavisnost, kao i zlo, nije on izmislio. On je samo jedan u nizu borbe za samoodržanjem.

Depresivan je u trenutku i tada je morao biti loš u krevetu.

Izbegavali su ga kada je zviždao.

23 godine razlike žena – muž je znak da on pokazuje zainteresovanost. Hitlerova Geli Rable se ubila. Šta nije izdržala? Eva je pokušavala. Koja usamljenost i koja nemoć ju je terala na depresiju.

Račun iksu, Hitleru u usponu, nisu podnosili kada je bio ljut. Buduću ženu je drogirao pažnjama ljubavi. Smešna strana straha.

Obojica su bili, u trenutku političkog uspona, najpoželjniji muškarci. Šta ženu tako nosi ka ivici? Opstanak ili samoodržanje?

U kockarskoj jazbini protivnika, ja kao neutralni njihov neprijatelj, zapažam veliku uznemirenost i naglo prekidanje partije pokera koja će se poklopiti sa vremenom likvidacije jednog žestokog momka iz ekipe Rimljanina.

Rimljaninu ne pričam talasanje smisla ‘kao da je likvidator javio da je posao prošireno, sa kolateralnom štetom nad svedokinjom, napravljen. Razlog je što će smatrati da je obavezan na osvetu ako ima bilo kakve sigurne indikacije.

Osoba ‘y’

Nisam mislio da će on dočekati svoje bore.

Njegove ljubavnice su bile tobogan emocija. Ono što žena i jeste kada jeste ljubavnica. Neke žene odluče da budu ljubavnice te su mu se dešavale kratko. Nisu imale dovoljno strmine.

Ipsilon bi test inteligencije vrlo prošao kao i test ratničke sposobnosti. Test ličnosti bi bio katastrofa. Zvezda je svoje vrlo lokalne sredine. Velika zvezda. Pojam opasnosti. Ali kao i sve zvezde ovog sveta lažni je sveštenik vrednosti. Učesnik je čistilišta pa ako je čišćenje progres tada je vrlo progresivan.

On sa sobom nikada se nije dogovarao. Sa drugima jeste. Priznavao je vođe i želeo da bude vođen. Uloge se u životu ljudi dele po izgledu. On je dobio adekvatnu. Da bi bio jači nego što jeste morao se ušnirati negde.

Njegovo postupanje nisam, u vreme druženja, mogao da opravdam. Sada još manje. Blistavi um  se prilagodi nekarakteru i upotrebi ga. Karakteran čovek bez uma deluje uplašen od svog nedostatka i beznačajno se kreće. Bez traga. Akakije Akakijevič.

Ni jedan roditelj ne bi mogao da ga drži van nevolja. Lekovi uništavaju libido. Anti depresivi posebno.

Čovek naglavačke ima samo jednog Boga: silu.  Ne onog zlatnog koga je, za laž sebi, okačio na vrat.

Greške svoje zaboravlja. Greh bi sebi oprostio kada bi znao koji je. Nikada se Bogu nije obratio da mu nešto traži a za uzvrat da mu ponudi da oprosti što za sve što mu je do sada učinio

Kada priča šalu mora da naglasi da je šala. Nekako ni tada šala nije šala. Malo je opasna za smejanje.

Stalno je u situaciji ‘da gore ne može biti’. Utravio je njih podosta.

Masonska ruka ne dotiče njegove puteve ali ga koriste u svojim obračunima sa nepreciznim ciljem.

Kad se oseti blesavo tada je u prirodnom stanju.

Galama je smisao komunikacije. Kada ga je Jusa prvi put video pitao je: “Gde ste našli ovog ludaka”. Nije lud. Samo je shvatio da je to koristan oblik.

Izabrao je žestok nivo psihopate. Jak, izdržljiv, ludo hrabar. Hrabar do bezbrige.

Čovek može da je ubio a da nije ubica. Nema zle prirode ljudske takve. Ipsilon je ubijao a nije ubica. Očekuje pravdu i često joj ide u susret.

Slučajni ratnik pogrešne strane. Na mojoj je strani. Ili ja na njegovoj. »Mora da ih peglam«, kaže. Produžava reputaciju na galamu,. Ali na mnogo puta realizovanu galamu.

Jeste, lud je. Kao i stari Karamazov.

Shvatio je da nevolja počinje sa njim. Režanje je stav. Ingeniozno nije sa njim. Tek s vremena na vreme mislio je da prečesto upada u nevolje. Svoju ulogu u njima gleda kao rešenje. Niko nije njegov bivši problem.

Aka aka dok ne doaka.

Ne veruje policiji kada mu kažu da je lud. To sve samo nekako liči.

Homofobičan je.

Njegova deca imaju miran tok. Vaspitanuje je stvar od mame. Njihova mama ga je, kad god bi joj je davao priliku, volela.

Lalke

Voli da ima razlog da se bori.

Jednom su ga neka deca napala. Njih 5-6 dvadesetogodišnjaka. Oni su za trke, kaže, ne za tuču.

“Prošlo je tvoje vreme”, viču mu. Jeste. Ne mogu da ih stignem

Kada su me, iz neznanja, hapsili, došao je iz Holandije da se nađe na putu eventualnim svedocima. Da ne svedoče svoja suluda vidjenja činjenica kojima bi se umontirao proces.

Kada imate njega za prijatelja imate dovoljno prijatelja.

1980 sam hteo da idem u San Salvador.

Najrađe bih išao sa njim.

Bila je to samo ‘leva’ levičarska ideja. Če je već 13 godina legenda.

Videlo se da nije za ovde. Da li je za tamo?

Otići će putem kockarskih avantura, koje nisu vezane za kocku, u ništa. Nije znao, i nije hteo, da ode u bilo šta. Jednostavno je bio.

Mislio sam da imam moć navođenja na neki put. Ali sam i sam, kao i on, ulutao u ništa.

Talente treba brinuti. Posebno kada su talenti nejasno gde.

Evropa nam toliko duguje da kada bi joj sve pokrali i iskockali ne bi namirili dug.

Odakle narodima osećaj duga prema Zapadu? Kriminalci taj osećaj nemaju. Kriminalci, šta više, u Zapadu gledaju ortaka koji je na istom poslu kao i oni. Zapad je pripremniji za krađu. Eksploataciju je Zapad, kako za koji sloj društva,  pravno, običajno, etički i konačno religijski učinio javno prihvatljivom. Pojedinačne pobune su neproduktivne. Grupne još manje.

Za prave poznavaoce svetskih ratovanja Prvi svetski rat je rat Nemačke i Rusije. Ostali su bili i ostali San Salvador.

Kako da se Salvadorci sveta naplate? Individualna neposlušnost zakonu države. Naravno, ne zakonima ulice.

Evropska unija je organizacija država na zadatku. Prvi zadatak je pljačka. Unapređenje ljudskog je kolaterala.

Evropska unija da je organizacija kultura bila bi organizacija dotrajalih kultura Evrope. Društveni proizvod je toliko velik da savremeni rob može da ide i u pozorište.                                                                                                                    Rešenje se, bez obzira što je tu, ne nazire.

Marks je pisao komlikovano kao i Anštajn. I razumela su ga dvojica kao i Anštajna.

Đorđe

Rođen sam da budem lider,’kaže.

Ne pravi zidove oko sebe. Sve ih sruši kada ih zapazi.

Ima diktatorski insinkt. Pucao sam mu u noge i optuže me za pokušaj ubistva. Šta uče na pravu ti pravnici? Priča i pita. Da sam hteo da ga ubijem ubio bih ga.

U Mađarskoj smo kada smo ‘pali’, zezamo se i tražimo azil.. Imaju uslove zahtevanja na svim jezicima sem na srpskom. Koji bi normalan Srbin tražio azil u Mađarskoj?

Mongol se sa nama dvojicom sprijateljio. Vidiš mu zlo u očima. Zao je prirodno. Pet koraka je od bolnice. Nas se plašio više od mađarskih ‘drotova’. Zatvor mađarski je škola ne pameti već ‘vanpameti’. Ali kako drugim putem kada je Srbija ukinula i Srbima nadu?

Ostavi se duvana. Ostavi se alkohola. Ostavi se droge. Sad se i kocke treba ostavljati. Pa šta će ostati od mene? Božja milost sve rešava. Ne politika ili pravo. Trenutno smo svi u nemilosti. On i kao osoba. Obožava da je ljut.

Njemu odgovara društveni slom samo dok je slom. Ne zna da se okoristi ratničkim pobedama. One su i onako mučno sećanje. Samo vidiš da imaš mogućnost ‘prolaza’ na strahu koji donosiš svojim običnim prisustvom.

Ljudi su da se troše. Lud u negativnom smislu. Ko smo da određujemo pozitivno. Šteti sebi više nego drugom. Permanentno takav. Bio bi odličan medved koji nema dileme sa ‘dobro i zlo’. Ko je taj ko je ima? Pesnik koji plače dok recutuje sebe (Aleksandar Petrov dok čita “Ah”, Ruski dom).

Njegov unutrašnji glas je pogrešio? Smešno. On je kao i ‘rvat’. Narod različit koji ne treba prevodioca. Abnormalna psihologija nam treba,. Ne treba nam psihologija abnormalnih..

Ne znam koliko mu je i žena draga koja mu je draga.

Njegovog dedu, kada je bio beba, našli u zavežljaju. Oprezimili su ga u Đorđe.

Neznam zašto mi on kada se vidimo asocira lik Jan Husa. Ništa se ne događa samo jednom. Zato? Jan Hus je bio Čeh, ne Slovak, koji je dotakao kao ‘dobar’ zlo. Prevarili ga, spalili.

On je spoj neke svoje samoizmišljene proste duše tendencije ka zlu i Jan Hus kao prosta duša tenedencije ka dobru? Ponovo je u zatvoru.

Ne može da bude drugačije. Dosledan je.

Droga je da se destabilizuje pojedinac ali i narod. Trgovci na malo čine prvo na veliko drugo na malo.

Policije sveta učestvuju u kontrolisanoj distribuciji a ne u zabrani. 

Države gde je smrtna kazna za duhovna nasilništva ne funkcioniše sa maskom.

Glavati gospodin

U suknju gleda kao u nebo. Nevolje i u raju će se desiti kad tamo dospe. Glupi mudrac je u stalnom prljavom mišljenju.

Biti pričljiv to je kada nemaš ideja. On nije pričljiv a u nedostatku je ideja. Njegove fantazije ne zavise od njega. Sa petnaest godina je zastario. Knjiga žena mu je jedina knjiga koju smatra da treba imati.

Sila ‘po sebi’.

Odbacivanje sveta je za one koji se ne snalaze.

Nirvana nije za srpske monahe.

Živi nekakav čudan bes.

Ništa se nije promenilo ni kada bi bio jako udaren u glavu. Ako mislite da ne može biti odvratniji nego što jeste probajte mu dati ponovo alkohola. Iznenadite će vas.

Zna da bude vrlo sposoban.

Voli da ima nadređenog koji obezbeđuje finansije o kojima sam ne ume da se stara. Škola dželatovih šegrta je od uvek u ovom grotlu Balkana. Teško je ne pohađati je. Na času si i kada pobegneš niz ulicu ‘Balkansku’.

U kriminalu ni u jednom njenom segmentu nema stajanja. Stalno se moraš kretati. Izlaska nema. Nema kud. Stalno si u šansi kriminogenog. Prijatelj po piću je veoma loš pomagač. Uvuče te u tuču dok se okreneš na sekundu od njega. Pije da bi se tukao. Prijatelj po hrani i ostalom je pravi. Duhovit, ,ješan’, neumaskiran i odobrava premlaćivanja ‘iz časti’.

Glavati gospodin kada nešto zajebe tada je to moralo da se zajebe. A zašto? To se u jednom, ovom životu, neće saznati. Naravno, ni njemu nije jasno da se baš uvek mora tako.

Srpski Berija u srpskom kriminalu. Projektovani agresivac.

Mlad, srčan, velike fizičke potencije. Bez skrupula. Prijatelj je prijatelju..Dalje je opasno.

Mada je jednog prijatelja, igrajući se motorbiciklom, ubio. Ne znam da li je zbrinuo njegovu porodicu. Takva obećanja ne stignu da se upamte.

Žena mu je stabilizirajuća osoba u velikoj energiji muža. Medicinsko zanimanje joj je prigodno potrebama muža.

Kuća je tamo gde je žena koju voliš. Ima mnogo beskućnika. On nije beskućnik.

Opsesivno voli masovne tuče. Teško ga kontrolisati. Cuner i Dugi ubijeni. Sale dospeva duge robije. Boban umire. Popa opslužuje sedenjem i klimanjem velikom glavom. Ključni Bugarin juren i policijski stignut odmah posle ubistva Dugog. Ako nije biće i on ubijen. Svima je desna ruka. Sa njihovim smrtima nema ništa sem što u pravom trenutku nije bio na pogrešnom mestu. Da je bio ne bi se događaj dogodio.

U Frankfurtu ga nalazim bez ikakvih lutanja. Prvi put sam u tom gradu. Mnogo velik je.Tražim ga sopstvenim autom pa pešake u rejonu gde radi. Bez mobilnih telefona. Prolazim ulicoma prostitutki. Blizina željezničke stanice. Vuku me devojke a makroi ubeđuju da treba da svratim kod njih. Desetak minuta kasnije prolazim istim putom sa Glavatim gospodinom. Niko nas ne poteže i ne prilazi. Prolaz slobodan. Skoro ubrisan. Sedimo u kafeu sa Saletom i nekom lepom devojkom. Ona ne zna srpski ili ne treba da zna. Sklupčana je na sedištu separea. Haljinom kao pokriva ono što pripada Saletu. Pokazuje mi prozor sa kog ih nemačka ‘murija’ posmatra. Zajebava se drskim gledanjem u prozor.

Snimljen si profesore, govori mi. Isteraćemo Ćentu iz Ofenbaha.

Nemoj sa Jusinim prijateljima da ratujete. Ima za sve. Duguju nam Nemci preko mere.

Sledi komentar: ‘Prošlo je njihovo’.

Dobro, ja i onako idem odmah nazad u Austriju. Detalje bolje da neznam. Znaš da mi je Jusa prijatelj. Nadam se da se Ti i Sale samo ‘kurčite’.

Vode me na ručak.

Saletov brat će posle u Jugi učestvovati u reketiranju mog prijatelja. Uzeli su mu sve.

Uzeli su mu čak i ono što sam mu ja pozajmio. Nisam znao da im je u pozajmljivanj. Posle je bilo kasno.

Kako ne pokušati pomoći prijatelju iz vremena kada smo mislili da ćemo biti fudbaleri. Pomerio me je na skroz taj nikakav fudbaler.

Glavati gospodin se vrlo razumeva i voli radove oko mehanike automobila. Hoće da uči takve poslove gde nema lutanja i skretanja. Bio je vlasnik svojih ideja opstajanja. Put  je skrenuo a on nastavio ravno.

Na najvišim nivoima najsigurniji su bili oni koji nisu imali filosofske dimenzije uma, koji su bili vezani za konkretan rad neke proizvodnje. Kao da je ateistička vlast shvatila poruku Svetog pisma da zdrav razum , razum koji ne zbunjuje, posebno njegovog vlasnika, razum kojim se bezpogovorno vodi je razum ribara, stočara, zidara, molera, stolara … Intelektualci su zbunjujući i ne uče se radu i veri i kada ih veličaju.

Glad mu remeti komunikaciju duha sa njim. Vino mu obično ide u krivo. Jednom se pod malo jačom vrstom ‘vina’ zatvorio u policijski auto, puštao sirenu a narodni vlasnici ne mogu ući unutra. Bilo je gadno izlaziti lavu u čeljust.

Nije bio ‘opasnik’ prijatelju, nikada.

Gleda papagaje u kavezu i očekuje da žubor glasova koje ovi razmenjuju počne da ima neko značenje.

Komentarisaće: ‘Bića koja govore i koja ništa ne kažu su pesnici i papagaji. Sa njima samo žene, pomoću sopstvene blesavosti, komuniciraju’.

Rimljanin V 15, Kocka i kurva

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 10/04/2010

Kocka i kurva 

Prva reč nije psovka a nije ni druga. Druga reč je u značenju širem od prostitucija. ‘Kurva’ obuhvata i prostitutku.

Kocka i prostitucija su prvi sportovi, pre biblije. Stigli su i na stranice svetog teksta.

Kocka kao rad (rad je igra koja se ponavlja)je u kategoriji prostitucije.

Samo je nepoznanica koji od ta dva posla (ako je posao a ne igra) je stariji. Najverovatnije je da nastaju jedna pored druge. Kockar i bludnica su stari i večiti drugari.

Ako je prostitucija slobodan izbor tada je ona sama po sebi izabran način života i nije zla igra dok sve oko nje jeste.

To je slobodan izbor mada je sam izbor nužan jer nešto moraš da izabereš.

Na koji način bi do žene dolazio Tuluz Lotrek, Van Gog, Gogen i naši znameniti pisci i slikari sa Monmarta da nije žena tog stila življenja. Ili bi oni svoj seksualni problem rešavali sa brakom (kao mnogi) i svim pratećim maltretiranjima koja proizilaze iz veze te vrste (svejedno za koga).

Ne treba proveravati ali životinje kada zive zajedno pocinju da se vole. Covek u toj situaciji oseca prvo netrpeljivost pa njenu krajnost mrznju.

Moralna dilema kockanja je integralni deo svih ostalih dilema civilizacije.

Malo oko kocke nije da nije zlo (i naopako) ali sama, kao slobodan izbor, to ne može biti.

Da li kockanje ima svoju racionalizaciju? Da li je moralno uzeti kockom tuđi novac?

Kada bi se preraspodela novca u svetu vršila tako pravilno da svako dobije tačno koliko je radom i svojim mogućnostima stvorio novih vrednosti ili doprinosio njihovom stvaranju tada bi to bila veoma nemoralna delatnost. Znači, ona to nije.

Prostituisanje kao i kockanje ima sve nivoe: Krupna kazino ili salonska igra i sitna okoloželjezničkostanična igra.

“Sponzorisanje mladosti” i mladost koja se naplaćuje je priznanje mladosti za lepotu samu po sebi i pripada krupnoj igri.

Država i hrišćanstvo su po tom pitanju foliranti. Prvi prave zakon pa platiš drugi prave greh pa ga iskupiš.  

Moćnici, unutar neke države, povremeno vode otvorenu borbu protiv kocke (i prostitucije) samo da bi skrenuli pažnju sa svojih prostitucija.

Pravoslavlje veruje u nestajanje zla? Ovde i sada? Ne!  To nije njen pristup egzistenciji. Sve ovo ovde i sada samo je iskušenje vremena. Dobro je od boga a loše od slabosti čoveka.

Sloboda izbora je stresni pritisak.

Strasti su individualno određenje izbora. Strasti vuku napred (bez obzira na dozu razumnog) ali okruženje, mlitavo i bojažljivo sa strahom  pred budućnošću, usporava taj hod po mukama racionalno nadracionalnog.

Strast je snaga ljudi a slabost čoveka.

Katoličanstvo sa svojim varijantama ispovedanja sa pravom na prvo mesto ne stavlja delo ili rečeno već misao.

Cilj ispovedanja je prestati zlo misliti i misliti zlo. Samo je problem šta ti inkvizitori podrazumevaju pod zlom.

Rimljanin XIV, Kodeks

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

Za samog pojedinca nikada organizacija neće stvoriti dobre uslove. Čovečanstvo proizvodi dovoljno za sve ali nemaju svi dovoljno. Zašto? Problem je u pravljenju zaliha. Oni upravo uzimaju sa tih gomila.

Jedino Bog može da ih spasi. Ali, zašto bi on to činio? Za koju svrhu mu trebaju? Da ih spasava za ovde ima svrhu. Da se još muče ili muče druge. Za tamo mu ne trebaju spašeni.

Zna Bog da ga oni foliraju sa svojim molitvama. Ono Njegovo ‘ ne uzimaj moje ime uzalud’ su krajnje poštovali. Spominjali su ga samo kada ih kocka nije išla baš najbolje ili kada je valjalo uteći sa nekog mesta koje su upravo učinili krajnje sumnjivim. Oni ga ne spominju ‘uzalud’. Treba im baš tada. Kao i fudbalerima pred utakmicu. Šta će im posle događanja.

Kada nešto ne razumeš rešenje je, ponekad, da se praviš da razumeš. Kao kada imaš prijatelja ili prijateljicu gey. Hteti takvo nerazimljivo menjati je navlačenje psihičke jednakosti koja univerzumu apsolutno nije prilagođeno. Nema dva isto pa zašto ne bi dva istog bila svoje krajnje granice različitog.

Svi su oni vaspitani na gladnom detinjstvu kao meri poštenja. I kada su shvatili da porušeni svet, koji su nasledili, ne treba da ostavljaju svojoj deci spoznaše da ruše dok otimaju oteto.

Obraz čuvaju ko poslednje. Veru ne razumevaju više do da nije ni turska ni austrijska. Njihova je a nije ni Grčka, Bugarska ni Ruska. Srpska vera je kao i nova srpska država. Ona je ono što ostane kada ljudi odu.

Ludaci , kao i ostali svet, svoju smrt nose sa sobom. Samo oni nekako landaraju sa njom. Kada se sahranjuju više daju počast smrti nego sahranjenom.

Moraju da varaju jer u podeli karata igraju sa kartama koje nisu u njihovu korist. Inače su pokvarenjaci koji ne hvataju beleške.

Izgledaju kao da ih život zanima. Ne. Zanima ih da iskriminalizuju pare i da ih prokockaju  ili potroše na statusne simbole.

Žive dok ne umru od nečeg pod šta se stalno poturaju. Nikada ranije. Oni koji požive su proćardali svoj život. Nisu bili dovoljan talenat za žestoko.

Argo jezik (Kljun, šaner, vala..) je u opštoj upotrebi.

Uglavnom govore Nemački, Italijanski, Švedski i Francuski. U zatvoru rade sklekove, tetoviraju se, sklapaju poslovna poznanstva i uče jezike. Uče jezike brzo jer se drže samo frekventnih reči i osnovnih gramatičkih oblika.

Oženili su se da bi imali decu i živeli sami.

Kada neko od ludaka nasilno izgubi život, prijatelji spuštaju zastavu na pola koplja da se zna ko je ostao za obračun.

Znaju koliko su đubre. Znaju i da ostatak sveta nije bolji. Svoju prednost iskoristi onaj koji ima okolnosti. Rat je ta situacija. Cilj njihove trke nije stići prvi. Već stići. Društvenih ambicija imaju ali nikada dovoljno samopoštovanja da bi se uključili. Sem u uslovima rata.

‘Urođenu ličnost’ tek u naslednicima neće dati. Preneli su nevidljive gene zla. Univerzalno se sve manje voli dete. Iskustva sa decom nisu pozitivna. Nisu pozitivna jer smanjuju prostor da se zadovolji sebi. To mu je neki vrlo prikriveni narcizam.

Osoba A je kockar, B ubica i pljačkaš, C je šaner ili džeparoš. D je falsifikator. Trgovac drogom je ‘Osoba E’.

Rimljanin je prvi među učesnicima. Nije lider u svojoj ‘trijadi’. To je naravno glavni pobednik tuča za pokazivanje ko je ko u grupi.Nije, sa njim, u istoj težini. Sitan je. Ubija vreme malim fudbalom a ne kao pravi generali koji ‘ubijaju’ vreme ubijanjem indijanaca i njihovih poznanika.

Rimljanin IV 2, Prijatelji sa ulice

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

Prijatelji sa ulice

Prijatelj je biti nekom nešto. Unutrašnje dijaloge vodiš pomalo spolja u njegovom prisustvu kao svedoku.

I neprijatelji su nešto. Lično nisam imao neprijatelje ali su neprijatelji postajali svi oni koji su to bili mojim prijateljima.

Kockar nema neprijatelje u klasičnom smislu. Njegovi neprijatelji su više kao protivnici. Kockari su umetnici u proizvodnji protivnika.

Kockari varalice, kao i kriminalci, po naravi i pripadaju njima, proizvode neprijatelje.

Kockar,  koji u slobodno vreme radi ‘džep’ /džeparoš/ i koji je stasao u neviđeno drsku veličinu  svoje  sejanje straha  zasniva na ‘teškim’ poznanstvima u DB-u, policiji i kriminalcima likvidatorima Službi.

Taj tip kockara nestaje sa krupne kocke zbog svoje umorne ruke. Zadržali su, umesto revolvera, vodoravno usmereni kažiprst i vertikalni srednji prst jkao komunikaciju nizanja mržnje. Ne neprijateljstava, mržnje.

Ne pričaju zaravnjeno. Skokovito kreću reči ulice. Kakva im je misao tako ga i žive. Hrabrost je prva emocija. Često i poslednja.

Fakultet je za one koji još ne znaju šta hoće.

Prijatelji sa ulice  su sa malo godina znali šta hoće. Hoće svoje pravde.

Dobro i zlo je smišljeno da bude uslovljeno situacijom, relativno je. Pravda je jedna i pripada njima.

Oni su oni koji jesu. Stvarnosti nisu lišeni jer je oni oblikuju i kada ih upotrebljavaju u ratovima /verski, državni/ koji nisu njihovi.

Oni su ulični nadmetači. Likovi erotsko-hazardnog ličnog kabarea. ’Noć Starog zaveta’. Zaludna zbornica duša koji su se dešavali sa mnom i u meni.

Festival svetog duha je svaki pojedinačan čovek. Jer je svako načinjen posebnim. Ni svoje čitanje biblije ne možemo na shvatanje dati drugome. Nema ko da ga tumači. Ni kome.  

Hvatanje talasa ulice je adrenalinsko postojanje gde je jasno da  smisao ima koren u onom što je bilo. To što je bilo je bitno za ulično talasanje.

Svakodnevni život reči troši i ubogaljuje. Ulica ih do nepotrebnosti uprošćuje. Gesta postaje mnogo. Pogled je kraj.

Ako Rimljaninov prijatelj išamara kockara jer je ovaj varao njegovog prijatelja Rimljanin to prati sa smehom. Nije se ništa posebno desilo ni tamo ni ovamo. Ako sada ne rasčiste svoj odnos možda će krenuti da ga rasćišćavaju kada nije dobro da to rade.

Ko je ko po snazi mora se znati što pre da bi bio red kada bude potreba za njim.

Biti drugačiji od ’uličih kraljeva’ svoje stvarnosti možeš samo ako odeš. Biti sa njima je samo tvoja nijansa njih.

Ne čitaju. Čitanje oštećuje i kada podstiče. Gledaju da što duže ostanu. Ali ne po svaku cenu..

Treba obratiti pažnju na mišljenje ludaka. Oni su stalno zauzeti sobom. Opasni su jer su nepredvidljivi. Ble-savi/nuti/. Reči su čudo. Sve kazuju kada im uočiš sintezu.

Reč ludak govori svašta i nije adekvatan za upotrebu. Na primer tvrdi da robijaške navike svojim potrebama treba zvati hobijima. Ne pada im na pamet da ih blokiraju.

Mrtvi dom je mrtav koliko i pećina ili pustinja.

Šta će bakterijske flagele ovde razjasniti? Neukroćenu prirodu čovekove forme međuodnošenja? Neće. Bakterije, između ostalog, ne znaju da zavaravaju sebe. Ustvari, ne znaju ništa sem da žive. I oni su u tom stilu samo sa razlikom svoje kompulzivnosti kojom definišu svoje namere.

Namera je, inače božji element u ljudskom obliku. Odlučio si da stvaraš svoj svet. Lični čin stvaranja. Njihov svet, kao i bakterijski, ne zna za ’biti u čekanju’.

Svi oni bi mogli da budu politički lideri radikalnih grupa kao što je i Gering i sl. mogao da bude, umesto toga što je bio, vođa neke njihove bande. Voždovački klan ili zemunski ili surčinski to su veliki ratovi malih. Sa svim ubistvima, ratnim plenom, silovanjima, maltretiranjima u svrhu demonstracije moguće moći. Ništa drugo.

Srećan čovek je slobodan. Oni nisu bili srećni. Pored svog smeha i galame navijača. Nisu.

Stalno brane neku svoju nevrednost. I u tom poslu čovek je najopasniji. Te čast porodice, kluba ili, nedajbože, vere i naroda.

Ovo su stvarne osobe koje su činile kontekst onog što sam proživeo  sa njima i koji su iritirali pitanja hipoteza. Dovođenje u pitanje pitanja hipoteza je stvar trenutka emocionalnog naboja i moći reči samog autora.

Previše je stvarnosti u životu tih povratnika iz pakla. Zatvor im dođe kao uvežbavanje redosleda. Duhovnost (popravljanje sebe) je uvežbavanje borbene pokretljivosti.

Kako im zahvaliti na doživljaju a ostati izvan patologije života? Da li je baš uvek individualni život zamka?

Oni su učesnici posmatranja. ‘Ludaci’ su prijatelji izabrani po kriteruju zla, njihovi prijatelji, poznanici koji se sreću u ambijentu delikta, vlasnici bordelja, njihove radnice i radnici, njihove priče koje žive nezavisno od svoje istine i značenja za one van kruga.

Poznavao sam ubice, prostitutke, njihovu decu koja su postajala gora jer su tako shvatili smisao. Ne izdati način roditelja, shvatanja prijatelja je aksiom. Zamumuljen govor je krajnja nepoznanica ovom sloju.

Literarni likovi koje sam mogao susresti da sam bio u tom vremenu su isti ti ‘Ludaci’. Nebitna je identifikacija osobe. Tok svesti po kome se kreću, uslovni refleksi, su tačke koje se mogu oblikovati ili ne. Oni su matematička istina sa nekim 0,ooo1 % otstupanja. 

Postajemo nerazdvojni. Njihov način života mi se uvlači u sve što nosim sa sobom. Postoji li život tako nabijen sadašnjošću kao njihov mimo njih? Zaraza su. Opčinili su me. Više ne želim drugo. Drugo umire sa izborom njih. Sam nemam neprijatelja. Njihovi sukobi me guraju u njihove mržnje. Imam, odjednom, mnogo neprijatelja. Svi njihovi neprijatelji su i moji. Teško se, neoštećen, skloniti od svih sukobljenih.

Rimljanin je shvatio da sam u problemu. Novac neću da stičem na njihov način pa sam, ipak na kraju, upleten tako da do njega mogu doći samo na njihov način. Izabrao sam da to bude kocka. Imao sam smisla za njenu logiku.

Zbirno njihovi životi su društvena pojava zvana kriminal. Njihov neprijatelj je država. Država, sama kriminalna institucija, nalazi tako svoju ‘u ume naroda’ svrhu. Kriminalci su nadnacionalni 

Biti drugačiji od ’uličih kraljeva’ svoje stvarnosti možeš samo ako odeš. Biti sa njima je samo tvoja nijansa njih.

Ne čitaju. Čitanje oštećuje i kada podstiče. Gledaju da što duže ostanu. Ali ne po svaku cenu..

 

Treba obratiti pažnju na mišljenje ludaka. Oni su stalno zauzeti sobom. Opasni su jer su nepredvidljivi. Ble-savi/nuti/. Reči su čudo. Sve kazuju kada im uočiš sintezu.

Reč ludak govori svašta i nije adekvatan za upotrebu. Na primer tvrdi da robijaške navike svojim potrebama treba zvati hobijima. Ne pada im na pamet da ih blokiraju.

Mrtvi dom je mrtav koliko i pećina ili pustinja.

 

Šta će bakterijske flagele ovde razjasniti? Neukroćenu prirodu čovekove forme međuodnošenja? Neće. Bakterije, između ostalog, ne znaju da zavaravaju sebe. Ustvari, ne znaju ništa sem da žive. I oni su u tom stilu samo sa razlikom svoje kompulzivnosti kojom definišu svoje namere.

Namera je, inače božji element u ljudskom obliku. Odlučio si da stvaraš svoj svet. Lični čin stvaranja. Njihov svet, kao i bakterijski, ne zna za ’biti u čekanju’.

 

Svi oni bi mogli da budu politički lideri radikalnih grupa kao što je i Gering i sl. mogao da bude, umesto toga što je bio, vođa neke njihove bande. Voždovački klan ili zemunski ili surčinski to su veliki ratovi malih. Sa svim ubistvima, ratnim plenom, silovanjima, maltretiranjima u svrhu demonstracije moguće moći. Ništa drugo.

 

Srećan čovek je slobodan. Oni nisu bili srećni. Pored svog smeha i galame navijača. Nisu.

Stalno brane neku svoju nevrednost. I u tom poslu čovek je najopasniji. Te čast porodice, kluba ili, nedajbože, vere i naroda.

Ovo su stvarne osobe koje su činile kontekst onog što sam proživeo  sa njima i koji su iritirali pitanja hipoteza. Dovođenje u pitanje pitanja hipoteza je stvar trenutka emocionalnog naboja i moći reči samog autora.

 

Previše je stvarnosti u životu tih povratnika iz pakla. Zatvor im dođe kao uvežbavanje redosleda. Duhovnost (popravljanje sebe) je uvežbavanje borbene pokretljivosti.

 

Kako im zahvaliti na doživljaju a ostati izvan patologije života? Da li je baš uvek individualni život zamka?

 

Oni su učesnici posmatranja. ‘Ludaci’ su prijatelji izabrani po kriteruju zla, njihovi prijatelji, poznanici koji se sreću u ambijentu delikta, vlasnici bordelja, njihove radnice i radnici, njihove priče koje žive nezavisno od svoje istine i značenja za one van kruga.

Poznavao sam ubice, prostitutke, njihovu decu koja su postajala gora jer su tako shvatili smisao. Ne izdati način roditelja, shvatanja prijatelja je aksiom. Zamumuljen govor je krajnja nepoznanica ovom sloju.

 

Literarni likovi koje sam mogao susresti da sam bio u tom vremenu su isti ti ‘Ludaci’. Nebitna je identifikacija osobe. Tok svesti po kome se kreću, uslovni refleksi, su tačke koje se mogu oblikovati ili ne. Oni su matematička istina sa nekim 0,ooo1 % otstupanja. 

 

Postajemo nerazdvojni. Njihov način života mi se uvlači u sve što nosim sa sobom. Postoji li život tako nabijen sadašnjošću kao njihov mimo njih? Zaraza su. Opčinili su me. Više ne želim drugo. Drugo umire sa izborom njih. Sam nemam neprijatelja. Njihovi sukobi me guraju u njihove mržnje. Imam, odjednom, mnogo neprijatelja. Svi njihovi neprijatelji su i moji. Teško se, neoštećen, skloniti od svih sukobljenih.

Rimljanin je shvatio da sam u problemu. Novac neću da stičem na njihov način pa sam, ipak na kraju, upleten tako da do njega mogu doći samo na njihov način. Izabrao sam da to bude kocka. Imao sam smisla za njenu logiku.

 

Zbirno njihovi životi su društvena pojava zvana kriminal. Njihov neprijatelj je država. Država, sama kriminalna institucija, nalazi tako svoju ‘u ume naroda’ svrhu. Kriminalci su nadnacionalni

Rimljanin II2,Generalna hipoteza

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

Generalna hipoteza

Neophodna je organizacija aristokratije duha, novca i krvi. To je priroda čovekove strukture i strukture njegovog pada.

Nema se namere tražiti konsekvencije hipoteza. Celina je intelektualno

neuhvatljiva pa je nepostojeća. Pojedinačno je greška nepostojeće celine. Sve je dozvoljeno sa nadom da moralan odnos prema sebi ima prednost.

Svako prepoznaje kada je loš prema sebi. Izbegni se.

U mišljenju sudbina nam je u dijalogu. Teza mora da bude osporavana. Antiteza je uzrok svoje vlastite teze. Još besmislenije je sa realnim. Ovo i jeste beleženje besmislenosti.

Prva pretpostavka: Da li se vladanje ljudima silom može ukinuti? Da li svako deo svoje slobode ustupa da bi se pravio čovekov put?

Čovekov put ne vodi nikuda. Put do ničega. Čovek i njegov život je čisto postojanje radi postojanja. Moralni zakon u njemu i zvezdano nebo nad njim.

-          Cesta, put i дарога nisu reči hrvatskog, srpskog i ruskog jezika  sa jednim značenjem. To su reči različita značenja jednog, slavenskog, jezika. Da li se tako može misliti i pisati?

-          Bez Boga je sve ‘dugoročno’ besmisleno. Za ‘konačno’ nije problem naći stvaralački smisao. Drugi ljudi su potrebni. Oni su svedoci. Institucije guše i ubijaju. Verske instucije (crkve), ateističke institucije i nacionalne institucije (države). Osnova neslobode je institucija porodica. Ali šta sa tim?

-          Pišem formom biblijskog stiha. Lakše je za čitanje. Svaki stih je pokušaj stava. Ne mišljenje.

Druga pretpostavka: Da li filozof mora da bude neuk, neupućen da bi slobodno mislio? Od nauke uzme ideju, a ne mora, i vrati joj ideju, a ne mora?

Ovo podrazumeva da je verovanje u Boga prirodan intelektualan stav. Interpretatori čovekove vere su upotrebljivači  ljudi na način delovanja protiv čovečnosti.

Religijske institucije, i Biblija je institucija, sa svojim stavom protiv individualnog suicida sprečavaju prirodno jačanje ljudskog roda. Odlazili bi slabi sa svojim slabim delovanjem na energiju pripadajuću ljudskom rodu.

Treća pretpostavka: Nisu varalice Konfučije, Buda, Mojsije, Hrist i Muhamed. Ali ih je narod shvatao na način koji kada bi njima bio pripadajući oni to bili.

Verske institucije njihovog imena su krstašili i danas krstaše a oni su sve bili sem nasilni zagovornici svog stava.

Kada verska institucija utvrdi svoju hijerarhiju tada njen poglavar može u ime zaštite interesa institucije da ne poštuje ‘sveta’ obeležja koja je poštovao kod postavljanja sebe na vrh svoje institucije. Lep primer je Inoćentije III.

Politička životinja nije više humaaana.

Četvrta pretpostavka: Gde su ljudi tu je pakao. Bez njih to ne postoji. Ni ovde ni tamo u nekoj eshatološkom razumevanju kako ćemo se dešavati.

-          Kriminal podriva čovekovu organizaciju iznutra. Rušenje sistema vrednosti je njegov kolaterarni čin. Kriminalac krije svoju delatnost od države zbog očuvanja slobode. On želi da se uključi u postojeće, želi da doprinese, želi da služi ali sve to postaje groteskno izbacujući na videlo bedu ljudske organizacije u odnosu na potenciju čoveka.

-          Rušenje sistema vrednosti umetnikov je svesni čin a nemajući zamenu on postaje latentni. Latentni i njemu. Skriva se iza stvaralaštva ili ludila. Krije se krivo  tumačeći i stvaralaštvo i ludilo. Ne želi da učestvuje, ne želi da doprinese a učestvuje i doprinosi. Uglavnom se svađaju sa bogom, razumom i državom ako ih ova primeti. Nikome nije jasno kuda se.

-          Umetnost je kriminal u pokušaju opstajanja. Umetnost je travestija, parodija kriminala. Dekor politike i leve i desne. Dvorska luda bi se zbunila u susretu sa ovim novim ludama koji znaju da crtaju, pevaju, komponuju, skulpture klešu, knjige pišu, filmove prave.

-          Kriminalci i umetnici znaju da njihov protest protiv etabliranih normi, vrednosti i moći nema političke posledice tipa odmah. Ali dotiču svetovni stav političara. Sakralni stav je i dalje jeziv po život. Poučak Galileja, po tom pitanju, i dalje vredi u nauku opstajanja u političkom delovanju.

-          I jedne i druge život napada sa svih strana. Kosmička ravnodušnost pojačava osećaj ništosti. Zvona zvone za njima. Brane se. Bezdan ne gledaju a srljaju njegovom ivicom kao da nije.

Peta pretpostavka: Sve je obmana igre.

Čovek je igrajuće biće i ne treba ga ozbiljno shvatiti. Ljudi koji su, uspešno ili neuspešno, pucali sebi u glavu su igru ozbiljnije shvatili. Igra koja je ozbiljenija nije igra pripadajuća čoveku.

Nije dozvoljeno ukinuti sebe vladarima. Ubiti sebe je jedan podčinjeni manje.

Šesta pretpostavka: Ubiti bližnjeg je profinjena igra vladanja. Vladar pravi gubitak da bi imao korist dužeg roka.

Šta to navodi vladare na misao da smo stvoreni sa malo pameti da bi nas oni učili njoj?

Radikalni Učitelj te igre je Fridrih II a njen smisleni teoretičar Makijaveli. Rimljanin je igra na sitno. Jahve Starog zaveta i Platonov demujurg zla su opšta igra produhovljene energije koja traži novo prepričavanje.

Sistem čovekove organizacije je takav da su sva ubistva bedna, jadna i smešna ako nisu zbog moći, novca i žene.

Sedma pretpostavka:

Ljubavnica snaži mušku sujetu. Žena sasvim iz drugih razloga ulazi u taj odnos.

Sve se svodi na bežanje od problema. Kada naviku pretoviriš u strast više nisi slobodan. Splet odnosa te poseduje. Strast je splet energije iznad indivue. Sotona je čudna personifikacija.tog dešavanja.

Osma pretpostavka

Isus reče: “Ne volja moja, Gospode, već tvoja”.

Onaj koji ima višak moći treba da je stavi u kretanje naroda. Možda je naš univerzum tek vežbalište duše. Nije ova misao tragom Paskalove opklade. ‘Gospod’ u Isusovoj molitvi ne može biti osoba.

Deveta pretpostavka

Znanje je znanje. Ali šta se krije u neznanju? Koje je znanje u neznanju? Koje je neznanje u znanju nije nekakav problematičan problem. Kao i laž u istini.

Koliko u istini ima laži? Ako je sve postojeće smisleno, a jeste, u nastavku odgovora se pita pitanje koja je istina u spontanoj odbranbenoj laži, namernoj laži da zavara trag ili pravac i patološkoj laži.

Patološka laž je jednostavna u definiciji. Istina sa previše mašte. Njena nekorespodentnost sa stvarnošću ne uznemirava ‘lažova’. Mogla je stvarnost biti i po njemu.

Zašto nam je Bog stavio glavu tamo gde ju je stavi a polni organ tamo gde, kod većine, jeste. Mogao je i obratno i isto da konstatuje. (“I vide Bog da je dobro.”,Prva knj. Mojsijeva).

Aksiomi hipoteza

Tvrditi nešto pa to dokazivati ima prizvuk odbrane. Odbrana ne može a da ne laže. Advokat odbrane ne može pobeći od istine laganja (Oksimoron?).

-          Ne tvrditi mnogo a istraživati pa tvrditi više je filosofija uma oslobođenog predmeta. Ne znam šta ću saznati niti šta ću konačno tvrditi. Ne istražujem pojavno, ne znam šta je ono, već pojavno u doživljaju i odnošenju na tom utisku prema Sebi, Čoveku, Bogovima, Univerzumu,Tvorcu. Kada znam događaj iz direktnog susreta, pitanje je koliko pišući o njemu izmišljam istinu.

-          Budala na brdu ima isti vidik i kada siđe u dolinu.

-          Dobro je biti vegetarijanac?! Ukoliko reinkarnacija jeste onda je u telu životinje čovek koji nije prošao sud dobra.

-          Kriminalac je uvek na distanci od sebe. Nikada nije na tako bliskoj daljini da bi suicidno cvilio nad sobom. “Ja sam institucija”, poručiće Kristijan Golubović iz zatvora na TV Palma, februar, 2007. godine.

-          Cilj je pisati mišljenja svojih osećaja događaja a čitalac ih čita da se razbudi ili smiri. Prema vrisku svog životnog daha.

-          Kakav ti je život nije dovoljno znati kako si živeo. Treba videti i kako ćeš umreti. Tako beleži Herodot da je rekao Solomon Atenjanin.

-          Ne treba biti Herodot (samo je lakše ako si On) da bi se shvatilo da je istorija ljudi Marko je rodio Nikolu, Nikola je rodio Pavla… Ratovi služe u početku da bi se otimale lepe Jelene i pljačkalo. Danas da bi se pljačkalo. Bez volje lepe Jelene nisi je mogao oteti ni tada ni sada.

-          Biti go na nudističkoj plaži, bez mokrih kostima što te bolesne, oslobađa ti maštu posle za bitnije. Ne treba ti da maštaš telo. Znaš ga

-          Treba menjati svoj zid. Zid je svakom ispredprateći. Ne možeš bez zida. Kriminalci na ‘zidu plača’ ne bi plakali iz prosta razloga: oni su ga stvorili.

Pojašnjenje hipoteze

  1. Ljudi sa ove i sa one strane zakona uopšte nisu antipodi.

Bezumno je tvrditi da se promoviše ono što se napada. Šta se promoviše ako se ništa ne napada? Ništa. Nisam ja nevešt sa jezikom već je jezik nevešt sa duhom.                            Um je i onako energetska izmaglica.

2. Ovo je pokušaj razumevanja podela ljudi na dobre i zle. Ako postoji dobro i zlo tada postoje i nosioci dobra i zla. Ko su oni? Ako je dobro i zlo isprepleteno tada je i nosilac dobra mogući nosilac zla.

3. Ili je reč o bolesnicima? Dobri su zdravi a loši bolesni. Pod pretpostavkom da je društvo, međunarodna zajednica, neka zajednica ljudi, zdrava. Postoje umne bolesti koje nisu jasne. One se upotrebljavaju na zlo?

Evnusi u Indiji su treći pol ili priroda pokazuje varijante ili deformitete? Po kriterijumu  opstanka reč je o deformitetu. Šta ako postoji upotreba te varijante koju, svojim gnušanjem tog načina postojanja, nikako da prepoznamo?

4. Kriminal bi trebalo da bude delo koje se sudi po zakonu jedne države ili međunarodnom sudu i zakonima po kojima ono sudi.

5. Čovek – stvaralac je svestan sebe kao rušilačkog ali pozitivno teško nazire. Često je umetnik ne shvaćen od savremenika ali i umetnik ne shvata sebe više  od savremenika. Vizije ne može da obuzda.

6. Čitalac, gledalac,  slušalac svojim se čulima u umetnosti bezbedno plaši i ostalim emocijama uznemirava.

Ljudi su tek kultivisani na dobro.U osnovi ‘biti dobar’ je nerazumljivo sem ako je slabost ili strah.

7. Umetnik je kriminalac koji se umetnički izražava i na taj način vodi dominantni deo svoga života.

Umetnik je blizak ludilu.

8. Kriminalac je umetnik koji odbija da se umetnički izražava i odbija da na taj način gubi bilo koji deo svoga života.

Kriminalac je daleko od ludila.

Ubice radi ubistva su psihijatrija a ne kriminal.

Daleko od ludila je i narod ciganski. Blizak kriminalu a nisu klriminalci. Blizak umetnosti a nisu umetnici.

9. Kockarska prevara ima više radnje nego roman. Po kockarevom delu piše se roman a ne obratno. Ili drama. Ili muzičko delo. Ili krik i bes u ‘Strahu’ Munka.

10. Biti kriminalac znači promašiti. Oni su osobe svesnih  prizemnih odluka. Prizemno odlučivanje znači promašivanje.

11. Biti umetnik znači promašiti jer se nikada nije prizemnio. Svesno prizemljeni su polu-umetnici.

Oni su osobe nesvesnih  odluka. Osobe odluka transa, grča, neke zbijenosti u njima koja hrli van.

Nesvesno odlučivanje znači promašivanje.

Cigani su grupno tu negde.

12. Ostali nemaju miris, boju, ni zvuk.

A desili se jesu. Ne svojom voljom i tako su nastavili. Ni protiv te volje ni sa njom.

Ovi ne promašuju. Nemaju šta promašiti. Oni čekaju. Čekaju sudnji dana, svoj, svih, da se nešto desi.

13. Ovi, ‘ostali’, su u liniji razdvajanja. Nekako liniju razdvajanja čine profesije koje se bave vaspitanjem i obrazovanjem, zdravljem ljudi i proizvođači proizvoda svakodnevne upotrebe.

14. Pojedinac ljudskog roda postoji po svom osećaju za lepo i tim osećajem izdiže se iznad ostalog živog sveta.

Treba biti protiv čoveka u svim ostalim dimenzijama njegovog života.

15. Treba izvršiti dekonstrukciju ljudskog života da bi se konstituisao novi. Mogu li to uraditi kriminalci? Organizovani, poluorganizovani i nadahnuti kriminogeni pojedinci? Da li će teroristi srušiti države ili proizvesti državu apsurda?

16. Linija razdvajanja ide po zamišljenoj liniji zanimanja ljudi kojih se ne tiče država i vlast pomoću nje.

Profesije koje zakon ne dira i svejedno im je da li je kapitalizam ili neka verska država su te u liniji razdvajanja.

17. Prelazak iz zone zla u zonu dobra je uslovljeno zakonskim rešenjema. Dobro ili zlo suštinski znači samo takve promene zakona da ovi sa jedne strane zakone automatikom mogu da pređu na drugu stranu zakona.

18. Holandija ne kažnjava prostituciju, konzumacije i trgovinu drogama a u nekim država preti za ta dela i smrtna kazna. Trgovina alkoholom je bila teško suđena u SAD ne tako davno.

19. Korist i fizička prijatnost to je sve što kriminalac smisli kao merilo postojanja.

20. Razlikovanje dobra i zla je noćna mora sa kojom ni Tvorac ne bi mogao izaći na kraj. Bog je biblijski želeo dobro čoveku a ako se u to svojom istorijom nismo uverili tada smo druge uverili u svoju kratku pamet. Kriminalac je razlikovanje dobra i zla  sveo na razlikovanje korisno i nekorisno, zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Sloboda je sve van zatvora a i unutar zatvora postoje prostori za korisno zadovoljstvo.

21. Dokazaću da je prirodna pozicija ljudi kriminogena.

Ne može biti drugačija. A ljudi ne vode borbu za opstanak. Ratovi su borba za nekakve dominacije.

Osnova velikog u čoveku je strast koja se samoizgara i koja ga izgara i koju u vaspitanju ne treba sputavati već naći slobodu njenog samorazvoja.

22. Dobro i zlo ne postoji. Bolesna i zdrava psiha je bliža mogućnosti da je se razlikuje. Postoji samo postupak razlikovanja dobra i zla u određenoj situaciji. Samo Tvorac zna živeti po tom odnosu i zna da je nemoguće po tom odnosu da žive dvoje. Čak ako bi to dvoje bila dva Tvorca. Moralno čulo. Kao čulo vida, sluha pa se snalaziš. Čak i Isus viče na svoju majku :” Ženo…”  Majke greše jer vole više. Mislio sam tvrditi da ljubav ne može biti greh. A ako to ne tvrdim tada tvrdim suprotno. Ne možeš a da ne tvrdiš i tada su u probčemu vrednosne orjentacije. Moramo biti grešni onoliko koliko smo ljudi. A ljudi smo skroz.

23. Da bi iskazao svoju autentičnu misao čovek ne može da govori samo svoj jezik ili nekoliko jezika već verovatno sve. I da ih koristi čak i unutar jedne rečenice. To je hendikep ovo rada.

24. Naša reč tašta, naprimer, je veoma ne odgovarajuća jer asocira značenja taština. Očigledno treba reč tašta menjati sa nekom rečju jezika kulture koja drugačije vrednuje majke i žene. Sigurno ne, na primer, sa rečju ‘skvo’. Ili da, ukoliko se to želi reći.

25. Religijska svest je nesporazum čoveka sa sobom. I ona događanja onemogućava da budu to što jesu.

26. Crkva previše ističe svoju institiciju iz profanih razloga egzistencije a u osnovi svih njenih tumačenja, pored materijalnih razloga, nalazi se taština.

27. Da je i crkva tašta to nije baš mnogo naglašavano ali življeno je u svakoj propovedi sa njenih propovedaonica. Crkva daje tek neku istinu koju je teško prepoznati kao istinu u mnoštvu neistina. Razlog je, naravno, taština.

28. Prolazno biće, kao što je čovek, ne može imati trajne vrednosti ni u vremenu svoje prolaznosti.

29. Šta će tom biću biti oslonac da se ne ubije? Osnovno pitanje ljudskog bića ubiti se ili ne ubiti se nije praktično pitanje. Filosofsko jeste.

30. Strast seksualnosti  nemerljivo nadjačava sve strasti. Ali ne za sve periode ljudskog života na isti način. Reč je o načinima bitnosti seksualnosti. Ne njenom nestajanju.

31. Kako energiju strasti seksualnost uneti u neku drugu energiju ljudskog entiteta?

Onako kako već žica nosi energiju elektriciteta ili već šta. Namagntisani metal kako nosi energiju magneta ili već šta?

32. Kad i kako preusmeriti  talente kockara, blokirane silinom strasti kocke, u stvaralaštvo pozitivnih konotacija.

33. Nije Tesla jedini kockar koji ode u monotoniju života naučnika. On je izuzetan primer slučajnog pogađanja vremena kada treba otići.

34. Svaki greh je laž. Isus i njegova mama su bezgrešni. Imaju istinu. Dobro. Ideja društvene pravednosti se rađa u trenutku spoznaje da se ne može ne grešiti.

U kom trenutku se udaljiti?

Prerano napuštanje samorazvoja strasti je poništenje genijalnosti i prelazak u naučno mediokritetstvo.

Prekasno ima isti efekat: osrednjost i anonimnost. Ovo nema nikakve veze sa zakonom iz Janta: “Ti si niko i ništa. Budi niko i ništa i nećeš imati nikakvih problema”.( Oduvek znan, svima znan a razradi ga 1933 Danski pisac Aksel Sandemose “Izbeglica prevazilazi svoje granice”.)

35. Da li su svi ljudi geniji i treba ih držati načinom školovanja u strasti života?

Koji nivo inteligencije je dovoljan?

Treba naći metod kojim se konstatuju ispoljavanja oblasti genijalnosti. Može biti genije genijalan u više oblasti ali u jednoj dominira formirana moć.

36. Veliki ljudi su prazni. Sve što je veliko je prazno. Vaseljena, na primer. Punoća usporava, davi. Prazno je totalno kretanje. Dobro je. Ponovo ne razumem. Odakle mi ova misao? Kako to dokazati? Velikim prostranstvom prazninu čini širina horizonta i u velikim ljudima je tako. Šta možeš uhvatiti u horizont svog gledanja je velikost. Za dubinu treba svo vreme i posvećenje.

Naravno, samo pretpostavkama konkretnih načina postojanja.

37. Uslov je da se život ne troši bez smisla. ‘Ne spominji ime gospodnje uzalud’ treba čitati: »Ne živi svoj život uzalud i ne utiči da drugi svoje živote žive na uzalud..«

38. Država su pojedinci na vlasti. Vrlo pojedinci. Rade po zakonu jačeg. Ne valja organizacija koja ne daje raspodelu čovekovih mogućnosti u slavu Tvorca.

Način života kriminalca, često veoma darovitih i sposobnih ljudi, snažne volje, velike dinamike kretanja, je dizanje ruke na sebe. U ubistva ih uvodi slučaj, nepomirljiva priroda koja ne toleriše negirajući stav prema sebi unutar kriminogene grupe i naravno sukob materijalnih interesa i pozicija odlučivanja unutar grupe.

Utrnuli su, kao i umetnici, bitne dimenzije svojesti ozakonjenim strahom proizvođača uslova čovekovog života. Lažna sigurnost mediokriteta, /«ne može svako jednako da primi život«, kako Biblija još reče/ koju očekuju od države i i u njoj svojih političkih, finansijskih i vojnih moćnika i najnovije ‘međunarodne zajednice’. Ovi ih neprekinuto uvlače u ratna rušenja jer raspodelu uslova života nepravilno dele. Nađu kriterij koji stvara razlike i umetnik nihlistički pristupa njihovim rešenjima a kriminalci anarhistički.

Narodi, čiji su osećajnost i posebna razumnost ukočeni u izrazu i nedovoljnim vremenom za generacijsko usavršavanje onemogućeni su albatrosi na palubama brodova koji oni i ne razumevaju drugačije do kao daske koje plove sa stvorenjima koja se rugaju nezgrapnosti njihovih krila kada su svita. Uzmu ‘albatrosi’ što pripada svakom živom i čude se što ove spodobe imaju drugačije mišljenje po potrebama živih za stanovanjem, hranom, razumevanjem svoje izvornosti. Raskorak se stvara sve veći jer ‘albatros’ prosjačenjem, skupljanjem i krađom ne može obezbediti uslov slobodnog kretanja unutar svega što je čovekovo.

39. Da li njih, loše momke, konstatutje država? Nije država moralna institucija da bi ona uzurpirala takvo pravo. Da li je to crkva? Koja? U kojoj su rođeni?

40. Umetnik ne podnosi svoje telo kao kriminalac. Kriminalac kada dospe neke izolacije uvežbava telo na snagu i izdržljivost. Umetnik ne. Sakaćenje sebe je predkorak samoubojstva.

Van Gog odseče uvo iz razloga spoznate ljudske bede. Kriminalaca ne može navesti na misao da je bedan. To drugi mora da mu kaže. Pod pretpostavkom da, taj drugi, ima fizički dovoljno prednosti.

41. Red u međuodnosima može da kanališe ukupnu ljudsku energiju. Nered je rasipa. Individualizam treba biti u skladu sa redom. Inače ništi sebe za generacije u kojoj jeste. Tek je vrednost za posle. Ali i takvo dešavanje mora biti. Nužnost emocionalne inteligencije.

42. Jezik komunikacije je znak reda. Svejedno koji je. On je red

43. Narod koji nema svoju državu ne uspostavlja jezički red. Mešanost daje kulturu američkog engleskog a ne engleskog. Neće Šekspira biti na američkom jeziku. Mali narodi prolaz razne etape jezičke.

Hrvatski jezik je korenom čakavski ali intelektualci, koji se ispoljavaju jedan drugom, činili su to na latinskom jeziku pa na crkvenostaroslavnskom. Pa ide stari štokavski pa novi štokavski. Srpski jezik i ostali slavenski jezici imaju svoj put takvog prerastanja gde se gube značenja i dobijaju nova a da se sve sa svešću nije formiralo.

Rezime hipoteza

Kako da si pomogneš da ne poludiš? Da se ne skvrčiš.

Jednostavno. Računaj da je mašta, fantazija i halucinacija jedino sigurno ono što imaš da jeste. Život i ljudski odnosi su prve vrednosti. (Ma šta ‘prvo’ značilo)

Nemaš ništa. Imaš samo vreme. Za razliku od onih koji nemaju vremena. Zašto Srbi i Romi hoće da budu Zapad ili Istok? Mi smo njihova razlika i zbir.

Moralan čovek je onaj čovek koji teži svoju nesvršenost da prevazilazi stalnim usmerenjem svojih energija ka prevazilaženju te nesavršenosti. Dobar se ne može biti ali bolji može.

Ali gde je tačka oslonca? Vlastita ravnoteža? Šta ako je neravnoteža smisao? Različitost je traženje smisla.

Zastupnik boga (Advocatus dei), popravljač roditeljskog pragreha karikiranjem greha, je pokazan u kriminalcu. Umetnik je kriminalac u strahu. Intelektualizam i psihološka deskripcija su varka za očuvanje postojanja.

Ovaj svet treba popravljati ne globalno već u delu koji se može kontrolisati. Žena i deca će u tom mikro svetu praviti dovoljno nereda.

Umetnost dokolice ostaje Beketu. Čekao Godoa ili smrt isto mu dođe. U kriminalu nema čekanja. Čekanje je zaseda. Težak rad. Ne mrdaš a pun energije i oivičenog adrenalina. Brzina kojom žive kriminalci je prkošenje nestajanju. I inače žestoki momci imaju miris smrti i privida života.

Rđav karakter kriminalca proizilazi iz uverene sumnjičavosti prema namerama drugih.

Portret kriminalca je završen tada kada bude ubijen. Nema šta da doda, više.

Kockar nema šta da doda ni za života. Sve je stavio na kocku odmah. Sa kakvom sponzorkom će biti, koja kola voziti i koji kavijar jesti, ili sve to trenutno mimoilaziti to je sav izbor kada se desi mogućnost.

Istina je vrednija od laži ne sa stanovišta života već samo sa stanovišta korišćenja drugih.

Kriminalci imaju svoj kodeks odnošenja. Svoje sisteme vrednosti. Oni ne žive u sivoj zoni. Nema nijansi ni boja. Sve je crno-belo označeno. Prijateljev prijatelj je tvoj prijatelj njegov neprijatelj i prijatelj neprijatelja je tvoj neprijatelj. Logična i praktična pamet. Druga ne funkcioniše.

Život sam po sebi je opasan.

Život kriminalaca je siromašan bezopasnim situacijama. Adrenalisani umovi nemaju blage poslove dnevnog dešavanja. Njihovi poslovi izlaze iz sive jednakosti svakodnevnog života i dotiču stavljanje ruke na interese drugih. Zvono opasnosti zvoni i život je u podneblju ugroženosti. Strah, priznat ili ne, diže adrenalin i opasnost se kovitla do nerazuma.

Umreti treba znati.

Ako si živeo dostojanstveno ostani principijelan. Ako si živeo ponižavajuće sada je vreme da naučiš da umreš, kad već nisi znao da živiš dostojanstveno. Ako se ranije počne sa vežbom dostojanstvene smrti možda će se uhvatiti malo života sa dignitetom.

Kriminalci to ne čine sa inspiracijom te vrste. Ne stižu. Smrt je iznenađujuća za premišljanja. Ali kada se čini nekom smrt tada se to radi da se ‘vrana’ ponizi. Na rate ne žive ali kada drugog umoravaju gledaju da to bude na rate. Tako shvataju osvetu a ima ih i sadista. Podosta. A kriv si samim tim što si protiv njega.

Staviti člana Vlade u životni put kriminalaca ne bi se snašli. Nemaju tu pamet. Uraditi obratno, stvari ne bi morale biti bolje ali bi bile jasnije.

Da žive život člana ‘skrajnutih naroda’ ili svog /ako su na poziciji vladanja takvim narodom/ znali bi da pevaju, planiraju narednih sat vremena svoga života, imali puno dece i dobili upalu pluća, mislili da je to od duvana i skončali u tridesettrećoj prirodnom smrću.

Jaganjci umiru tiho da ne uznemire ovcu dok jede.

Umetnici se sa stanovišta normalnih odnosa ljudi unište. Pokažu da ne treba normalno a onda nastavljaju sa uništavanjem. Žive sa bubašvabama u glavi i po kojom pored. Tako je lični život kompletan performans ugodnog a praznog bitisanja. Ni malo nisu dobri andragozi. Pedagogiji ni ne smeraju. Služe za pod-smeh, za ispod smeha. Njihovi mladi susretači, na ulici, u dvoranama, ionako se smeju svemu. Starima sa odmahivanjem rukom a mladima sa izmišljenom radošću.

Šta stvarno tvrdim?

Da se čovek najbolje snalazi u organizaciji gde je moguće otimati, krasti, uzimati tuđe, ubijati. Tamo gde to nema čovek nema dovoljno stimulansa da se kreće. . Motiva nema dovoljno samo za spavanje.

Žene su tiho građene i isto funkcionišu cilj. Stil istog je različit. Promiskuitetne do neboga a oivičene.  Umaskirale bi sve a kretale se brzo. Ako ne može drugačije tada ženskom maštom dodirnute drugom ženom.

Sreća je u spoznaji Tvorca i Bogova. Ali nikada konačno. Tvorac je energetska svetlost.

Homokreatori su i Pinoče i Dali, kockar i lopov.

Proglasiti kriminalce koji su asocijalni u ime sebe i političare koji su to isto ali ‘kao’ u ime ‘nečeg’ kao paravana za patološke tipove je filosofijski smiješno. Naučno, sociologijski. moguće tačno.

Čovek je hermafrodit sa stanovišta dobra i zla a stvarnosno sve zavisi od toga za šta se izlaktao u koloni svojih bića.

Shvatiti filosofiju kriminalca ne znači shvatiti filosofiju zla već filosofiju univerzalnog ljudskog bića.

Ateizam je ćutao o ljudskoj nadi i veri u ljudsko biće, njegove varijetete i vrste ostalih inteligencija kao centru misije Boga ili univerzuma.

Posebno je ateizam duhovno krh jer se oslanja na sve vrste nasilništva i ostalih sigurnih nesigurnosti.

Rimljanin V18, Južnoslovenski homoludens

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

 Južnoslovenski homoludens

Reci mi koju igru igraš reći ću ti šta sanjaš. Bolje od Junga. On, ustvari, zna obratno.

Možda da a možda i ne je najsigurnija tvrdnja naroda Balkana. Oni su ‘homo ludens’ na gomili. Ne trebaju  im karte. Bez karata.

Igra sa kartama koja dominira u ključnim gradovima južnih slovena i potomaka Ilira (Beograd, Novi Sad, Zagreb, Sarajevo, Skoplje, Priština) je poker, 0tvoreni i zatvoreni poker. Evropski poker sa trideset dve karte a ne američki sa pedeset dve karte. Amerikanci dolaze sa  Teksas holden pokerom. Nekada je bilo Rusi dolaze sada Amerikanci dolaze.

Gradski intelektualci  kartaroške igre preferans, betl, meksiko i bridž upražnjavaju još od studentskih dana. Poker  je i njihova omiljena igra i profesija.

Lora’ je velika zabava muško ženskih parova gde se nadmeće ženska intuicija i muška ‘racionalnost’ koja nikada nije dovoljno pametna za isticanje. Za pobedu jeste dovoljno. S obzirom da žene poraz znaju da pretvore u ruganje muškom naporu da se obavezno pobedi onda pobeda baš ne bude redovno zadovoljstvo sobom.

U pojedinim regijama, kao i narodne igre, sklonosti za hazard prenose se sa kolena na koleno. Hercegovci su pogodni za varalice ali nisu za varanje. Dalmatinci su za igre sa mnogo priče i bezazlene svađe. Dugo su se družili sa Italijanima. Buće, (balote) i bevanda i ‘ajmo bacit jednu’ i imaju sve. Cigani prodaju u kocki svakog koga imaju prilike. Od oca pa do zeta. ‘Prodaja je kada igraš ortački sa nekim, pola-pola ili u nekom drugom procentu, gledaš igru i protivniku na nekakav načinjavljaš karte svoga ortaka. Prevara se smatra najtežom prevarom u kocki i igrači koji se jednom time bave su poptpuno bezugledni kockari. Kockar je veom oprezna osoba ali prema takvim i saradnicima i protivnicima ponašaju se krajnje rezervisano. Kockar se tim poslom bavi samo kada je potpuno vez sredstava za svoju strast ili posao. ‘Farba’ je ciganska kartaroška igra sa tridesetdve karte i nije odgovarajuća za prodaju ali trgovina uvek nekako prođeKuća će se zidati kasnije. Nije ‘zec pa da pobegne’. .  Ajnc je takođe omiljena ciganska igra i kada se igra u petoro igra i šanta (žirova dama). Šanta je karta koja u igru može da ima vrednost desetke i trojke. Kako njen posednik hoće.

Kartaroške igre u Vojvodini igraju se sa mađarskim kartama. Dominira igra ‘kočijaša’ Ajnc. ‘Vojvođani’ i ljudi oko Drave nemaju osećaj lepote igre ni preferansa kada ga ne igraju sa ‘mađaricama’. ‘Mađarice’ nisu tako zgodne za prevare. ‘Šnaps’ je igra koja je nekada vlada u austrougarskoj i tako je i ostalo. Igra se sa dvadeset karata ‘mađarica’. Izbace se iz špila sve male karte do desetke. Igra se od devet do nule. Ređe od sedam do nule. Dobije se po pet karata i ne mora da se odgovara na boju sem ako se ‘zatvori’ ili više nema šta da se vuče. Da bi se zatvorili treba da za vučenje ima barem četiri karte. Sa ‘žandarom’ imaš pravo podići taloniranu adutsku kartu ukoliko si na redu i ako ima da se vuku barem četiri karte. Najjača karta je As adutski pa desetka. Kralj i dama u najavi čine dvadeset potrebnih poena za onih 66 a kralj i dama u adutskoj boji čine četrdeset poena. Ako jedan igrač skupi u odnešenim štihovima 66 poena a protivnik nije odneo ni štih spušta se sa devet  za tri poena. Ako je protivnnik odneo nešto ide za dva a ako protivnik ima zbir 33 tada ide samo za jedan. Igra pamćenja, kombinatorike i rizika.

Omiljena igra srbijanaca je tablić. Igra memeorije i kombinatorike. Mogućnosti prevare su velike. Strasnici ove igre moraju dobro da pamte, da kombinuju a da ne otkriju kombinacijama šta imaju u svojih šest karata. Sem ako je nebitno. Igar se do 101. Igrač koji je odneo jednu kartu više od polovine karata dobija tri poena. Svaka slika, trefova dvojka i As je jedan poen, karo desetka je dva poena. Talon čine četiri karte a poslednja karta se pokaže protivniku. Delilac ima pravo da je takođe zna. Srbijanci pokušavaju da naprave klubove igrača tablića i da se turnirski takmiče. Kartaroške igre preferansista odavno se igraju turnirski. Preferansisti registruju svoje igračke klubove unutar koji znaju da se organizuju i igre pokera, begemona, barbuta i remija. Gazde klubova uzimaju odgovarajuću ‘pikslu’ od kojih se izdržavaju. Bridž klubovi imaju čvršće statuse jer se u bridžu organizuju veoma visoko društveno rangirani turniri nacionalno-državnog, evropskog i svetskog nivoa. Bridž je štihovska igra komunikacije dva partnera. Na timskim turnirima ‘srećna’ podela karata ne postoji. Isključivo pobeđuje znanje igre, psihologija igre, moć brojanja, pamćenja i kombinatorike.

Lora igra se sa tridesetdve karte. Igra se u četvoro. Deli se u pravcu skazaljke na satu. Prvi dobija kartu igre sa leve strane delioca. Podele se sve karte. Delilac deli po koliko hoće karata a uglavnom dve po dve. Prvi igrač je na polazu svih osam igara i igra se četiri kruga po osam igara. Cilj igre je da se prikupi što manje poena. Svaka igra nosi osam poena sem rendaljke.

Vrste igara:

-da se ne nosi herc

-da se ne nosi kralj herc i zadnji štih

-da se ne nose dame (pozitivni poeni)

-da se nosi žandar tref i zadnji štih (negativnih četiri poena)

-betl, tj. da se uzme što manje štihova

-sans (svaki štih je poen prema dole, negativni poen kao i u četvrtoj igri)

-slagalica (rendaljka) Prvi igrač stavi kartu koju hoće a ostali slažu po redu. Ko nema stavi istu kartu u drugoj boji ako je nema dobija poen. Laganja nema.  Ko prvi stavi zadnju kartu ostali više ne stavljaju. I sada se sabiraju tačke i broj karata u ruci i dodaju već postojećem zbiru. Ovaj što je izašao ide osam poena dole i ako je ima neku tačku onda za toliko manje.

-memorija (pitam da li imaš neku kartu pa ako je ima on mi je da a ako je nema  a ako je nema pitanje postavlja onaj sledeći. Kada se skupe četiri karte spuštaju se dole i to su negativni poeni po jedan poen).

Zemun, u kome se jede ‘ptičije mleko’ kao i u Slavoniji, ima austrougarsku igru  Darde. Koren te igre je igra Austrijanaca ‘Senca’. Ili obratno.

Zanimljivo da danas savremena bečka kartaroška igra sa 32 mađarske karte ‘Štos’ nije u Novom sadu i Zemunu zaživeo. Nismo, u tim isturenim odeljenjima bečke škole, dovoljna gospoda.

I Nikola Tesla, bečki student, ostavio je bilijar i kocku gospodi a sam otišao u svetlost fizike iliti promašenog ‘osobenog’ života.

Kosovo igra sa francuskim kartama uglavnom Krlač. Dam-daš. Ništa komplikovano za večne trgovce drogom, ženama i ostalim ljudima.

Za varanje treba znati šiblerovati i koristiti ogledalo. Mnogo komplikovano. Treba ti ortak i ‘provaljivo’ je i dalje.

Crna gora koristi francuske i italijanske karte. Igra se sve a dominira Poker, Betl, Pišpil i Remi svih vrsta: njemac, argentinac, grčki, ganster, italijanski. Briškula, Trešeta, Pikolo, Trijumf su dalmatinske igre ali dosežu i do njihovog mora. ‘Porko dio’ je prateći vokal.

Nevešti su u prevari a znaju da se dobro brane.

Srbina koji koristi neku ‘foru’ u prevari možeš varati na istu foru. Crnogorca ne. Crnogorci mnogo pričaju i bave se prodajom ortaka. Ni ostali nisu čisti.

Kada Crnogorci gube obraćaju se protivniku sa rečima: “Koja si ti govna jeo pa te ovako ‘toči’? Čim te vidim na ulici zgazit ću te autom!” Srbin u istoj situaciji govori: “Šta sam ja bogu zgrešio pa me ovako ne ide?”. Šiptar ćuti, Dalamatinac priča sa ‘Gospom’(‘Asti Gospo’), Ličanin priča sam sa sobom (‘Jeba ga ti?), Zagrebčanin koluta očima, Sarajlija nosi pare (‘Mnogo su jaki’). Beograđani van Beograda su Crnogorci (‘Čuš …’?)

Poštenje je glupost koja je izmišljena za njih da ne zapaze svoje mogućnosti. Školovani su da poštuju vlast i da polemišu pamet.

«page 1 of 7

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 18/11/2017