Rimljanin V17, Kazino kocka

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

 

Od kocke kao ‘bolesti zavisnosti’ nema leka. Možeš mu amputirati taj deo volje a dalji hod je kao da hoda na tri noge.

Rulet igra kockar koji traži poštenu igru i dostojanstvenog protivnika. Mučno je gledati ‘face to face’ životne luzere kada gube.

Kazino računa na ljudsku slabost? Ne, na drugost. Slabih nema po kazinima. Oni samo ne žele da ostave trag iza sebe. Svoji su.

Da život treba shvatiti kao komediju situacije za to je prilika u Kazinu. Uđeš jadan izađeš jadniji. Samo je problem da li ćeš to videti odmah ili posle.

Realna vrednost novca u kazinu ne postoji. U igrama gde se igra sa kešom, bez žetona, svest o novcu je prisutnija ali je ipak nema kao u realnom svetu.

U kazinima kamere u ‘toaletama’ bile bi vrlo korisne. Tu se vrši prva priprema prevare i skrivanja novca, udrogiravanje za hrabrost protiv stresa gubitka. Opasno je imati vidljivog novca ‘pozajmljivači’ su opasni.

Novac je uslov pod kojim se susrećeš sa svojom energijom strasti.

Visina patnje je vezana ne za to koliko novca ulažeš u svoje igranje već koliko je uloženi novac delujući na ono što činiš van kocke.

Sve je igra. Čovek je igrač, biće igre, odraslo biće igre. Igrač koji stalno proverava svoju sudbinu. Ide za svojom srećom a ona ga neće. Ide za tuđom sa naporom mada je vidi. Sreća i nije ništa drugo do znati videti. Kazino je bojno polje gde treba sinhronizovati svoje alatke za biti živ. I ‘gospodin‘ kockar se zapliće.

Milionere iz kazina ne izbacuju. Prilagoditi manire kazina njima je postulat. Tipovi koji nameću svoj stav u kazinu su bez samokontrole i samozadrške. Teško je i da imaju taj pristup igri hazarda. Uzgred, Hazari ne bi jurili boje u igri pokera sa tridesetdve karte.

Kazino je mesto gde nema razlika između noći i dana. Kada kockaš ne stariš. Ne stižeš. Odnosno ne vidiš to. Čak je i nebitno.

Slobodno tržište kazino igara izmenilo je pravila Karibskog pokera. Slobodne partije pokera se ne vezuju za kazina. I dalje su po stanovima. Najkrupnije igre se igraju u organizaciji rukovodilaca raznih resora građanskog rata. Glavni igrači kazina, nakon zatvaranja granica zapada za naše lopove, su Kinezi.

Rimljanin V16,Kartaroši

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

Kartaroši

Igra sa kartama je molitva za nadživljavanje svoje sudbine. Kao ples. Isusovski Fado lik. Kocka je kartaroška kodirana tišina, bes, huka. To je molitva religije koja ne nudi nadu. Totalitarnost beznađa kao strast za ‘budi živ sada’.

Amateri kartaroši su njeni skrnavitelji. Ateisti. Strašljivi učesnici. Lažni svedoci. Šta oni svedoče svojim načinom života?

Pušenje kao pragmatizam u igrama kartama ima veliku ulogu. Pušači imaju trenutak više da promisle potez.

Kartaroška igra je beznačajni događaj. Oma je je postala mera najviše sujete. Igranje bridža je ipak samo kartanje.(Igrači bridža su sportisti kartaroši. Sport je izgubio, pretvaranjem bridža u sport, a i kartanje, kao društveno dokoličenje, je izgubilo tu svoju lepu konotaciju.)

Bliži se vreme da ih se proglasi neuračnljivim i da im se oduzme pravo na mišljenje. Nisam siguran da im je ono potrebno. Njihov život nije zasnovan na mišljenju.

Svi igrači bridža jednog kluba su raličiti ljudi iste bezličnosti. Zbornica trenutno samoisključenih.

Bridž je igra svih varijeteta maltretiranja.

Pasijans je jedina igra u kojoj se veruje svakom igraču.

Ovisnik o kartama.

Uvećanje Dopamina od želim da se igram do moram da igram.

Društveno bezopasni zavisnik. Klubski igrač bridža. Mora da igra, da se bezbedno sukobljava, iskušava. Terapijsko funkcionisanje karata. I ove se bitke, kao i u životu i ratu, dobijaju u umu, samopouzdanju, moralu kao svesnosti o nužnosti pobeđivanja..

Devojka, ljubavnica, žena nikada ne čika kockara da je zavoli. On to uglavnom ne može. Kartaroš to vrlo može. I to po nekoliko puta. Permanentno je zaljubljen. Kockar nikada. Možda nekada pre. Greškom.

Kartaroš je igrač koji voli da se igra. U tu grupu spada i nova vrsta igrača na raznim aparatima sa igricama i elektronski rulet. Dođu da se ihgraju pa naprave sebi zavisnost.

Igrač na aparatima zavisi od zvuka i svetlosnih efekata.

Kartaroš ne učestvuje u kocki sa namerom da se kocka. On je u kockarsko gnezdo došao da ubije vreme. Malo da kibicuje. Ne sa namerom da igra. Namera je profesionalca. Slučajno se ukrštaju njegovi putevi sa kockarima samo ako profesionalac nije prisutan pa naleti. Ako je profesionalac prisutan slučaj je sveden na nemoguć slučaj. Kartaroš će biti uvučen u gubitak.

Dugoročni sudija, posle tužilac, biće mamac garancije čiste igre. On će igrati veoma krupne igre preferansa sa ličnim ulogom od beznačajnog procenta. I te igre, bez obzira što su to veoma krupne igre za tu vrstu igara, su mamac da njegovi protivnici budu uvučeni da se ‘vade’ na barbutu gde je prpremljena zamka.

Često sam takve igre i sam započinjao.

Igram sa čistim kartama dok se ne ubace markirane. Tada bih ja poslom morao da idem a profesionalac bi završavao posao.

Veliki deo kartaroškog života kartaroša ipak nije izložen komplikacijama te vreste.

Kartaroši imaju vreme spavanja kao sav normalan svet. On je strasnik koji se nije profesionalizovao i pruža otpor nekim moralom koji je prihvatio a neprimetno gubi svo svoje vreme i stečeno nekim životom prethodnog prihvatanja obaveza pa principima stoji iza njega. Ne zna se koji život ga više slama. Ne igra za pare već samo za piće, večere. Logika ‘bogu za plakati’. Može samo da izgubi. Dobitak ne kompenzira izgubljeno. Na dugačke staze čašćavali su ga na sitno čašćavao je nepotrebno i na krupno. Dva pića za deset. U redu je ako je milioner. Neverovatan nemoral se formira kao moral. Još ga sole drugima.

Profesionalac njima dođe kao bludnica. Ako pristanu da bludniče sa njima. Red je, tada, karataroš da plati taj blud. Koju sreću mora da ima da se odupre znanju i veštini.

Kartaroš pamti karte. Zna, u tabliću na primer, šta je izašlo. Zna poslednjih šest karata protivnika. Profesinalac zna prvih šest karata kartaroša. Prednost je znati prvi šest karata. Posebno je prednost kada znaš i poslednjih šest a ne moraš da pamtiš šta je izašlo. Dešava se da kartaroš igra i dalje za svoje piće a da se ‘kibiceri’ klade protiv profesionalca. Ovom je svejedno čije su pare.

Rimljanin V15, Kockar kockica

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

Kockar kockica 

Igra sa dve kockice je igra najveće energetske napetosti.

Prva igra sa kockicama je turska igra Barbut.

Igra sa dve kockice. To je turska igra, šeš-beš, stalno jednakih matematičkih šansi. Igra taktike dobrih i loših serija. Novac stavlja protivnik bacača. Secovanje poželjno. Bacač dobija ako baci 5-5, 6-6, 5-6, 3-3 a gubi ako baci 4-4, 1-1,2-2,1-2. Ukoliko padne bilo koja druga kombinacija bacač postaje igrač koji je prethodno bio protivnik bacača. Promena uloga može da se dogovori nakon bacanja oba protivnika.

Seven end eleven, druga igra sa dve kockice.

Popularna igra američkih vojnika, koja je uproštena varijanta kazino igre Kraps. Seven end eleven nikako da zaživi na Balkanu. Ova igra podnosi veliku publiku, navijače galaame fudbalskih stadiona na malom prostoru. To je ponašanje u našem podneblju visokog rizika. Sedam i jedanaest je igra nejednakih šansi pa Balkanci, stalno varani, imaju strah od sramote ‘biti izrađen’.

Najgori kockar je onaj koji ne sme da baci kocke. Još gori je onaj koji se kad baci kladi protiv sebe.

Ko Barbut jednom oseti više ga ona neće napustiti. I za ateiste Sotona je u njoj. Svaka druga igra je čekanje barbuta. Ova igra te isisa na čisto. Niko nije dobar u njoj.

Gazda mora da igra pa ‘piksla’ nikada nije velika.

Zelenaši se po ovim igrama smucaju uzimajući i 10% kamate dnevno uništavaju i kockare i igru. Dva moja prijatelja su kamatama dovedeni do kraja. Podiguše pištolje sebi u glavu i više nema besmisla reči ‘dobijam’ i ‘gubiš’.

Kada ti kockice krenu venama sva druga igra samo je čekanje. Ovde nisi u granicama dopuštene greške.

Ovo je stvarniji svet stvarnog sveta.

Po igri sa kockicama kockar je kockar. Prividno je kockanje kult manjine. Najžešća ‘ja’ kultura je otuđujući otpor civilizaciji gubitnika. U kocki je čovek prividna celina i neozbiljno neodgovorno biće.

Rimljanin V14, Kockari

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

Kockari

Zašto sebi rade to?  Misle da Bog koji stvorio ovaj svet nije prvi među Bogovima.

Još samo rulet da pobedim. Savršena igra i kada se desi neće se ponoviti.

Živeo sam sa kockarskim kriminalcima. Pokušavao da ih razumem. Nisu me voleli a ni ja njih. Mrzeli su me a i ja njih. Plašio sam ih se a oni mene nisu. Ne mogu više bez tog straha.

Kockari imaju teške puteve kretanja. Najteže.

Godinu dana živeti sa kockarima. Neću duže. Kakva iluzija. To je okupacija dvadesetčetvorosatnog nadreanalina.

Odeš u pustinju na godinu dana halucinacije možda nećeš ni susresti.  I šta ćeš? Tvrditi da ih nema?

Da radim na skupljanju podataka za elaboriranje teze “Narodi Jugoslavije i hazardne igre”?

Da li će se moći izbeći društvo kome su kockari društvo? Njihove mete?

Kockar živi od kockarske prevare a ne od kockarske sreće. To su zanatlije. Ko im je ‘mušterija’? Ko im pravi alate prevare? Markira karte, pravi paravane, ugrađuje živu i magnetiše magnete.

Mesto gde se kocka je mesto gde se bori.

Teren profesionalac priprema. Treba mi osoblje i gazda. Ostavlja veliki bakšiš i čašćava. Ne može sam da pravi promet pa mora da čašćava. Bakšiš je da ‘osoblje’ ne vidi i pokretu ono što ne treba a još manje da se za pokret raspituje. Sa gazdom se može napraviti i šema ali da ‘fora’ ne bude provaljena. Jer gazde se i ženi hvale ‘kako znaju sada da varaju’ a nekmoli ljubavnici. Dobar odnos sa personalom omogućava da se uđe i sam u šank, kao da se ‘ona’ ne zamara, i da se pritom izvršini zamena špilova karata koje gazda drži u tom prostoru i na bazi kojih uzima ‘pikslu’ ili da se ubace urađene kockice.

Kakav je to strašan osećaj usamljenosti kada igrača nema.

Kockar, kao i umetnik, nudi svoj život na estetsko vrednovanje. Moral i nemoral su /pretpostavljene/ estetike vremena i prostora.

Ako čovek svojim životom nešto od sebe treba da završi kockari se nisu ni počeli rađati. Samo da gledaš kako žive. To je oda agoniji.

Zar je važno ko je kriv kad se sve to desi?

Zavisnost od rizika je prirodan stav bića kratkih trajanja. Kocka je najviši greh. Kockar ne može da se izvuče molitvama. Stalno moli i kune. Kune i Boga i sina. Svetog duha ne. Ne sete ga se pa ‘neoprostivi greh’ ne čine.

Kada si u kocki u kocki si sav. Sve je na najvišem nivou upotrebe. Kada se završi igra, završio je život za taj dan ali dovoljno dug da vidiš sve svoje načine i besmisla. Inžinjer, profesor, lekar na kraju svog veka spoznaju ono što kockar zna svaki dan. Individualnu besmislenost postojanja.

Zavisnost od kocke se neizlečivo leči. Zavisnost od ljubavi se neguje. Na njoj se insistira. A ona je koren svih zala ljudskih. Kocka je zlo tek nekih usamljenih egzistencija.

Magija kocke postaje deo mišljenja i intelektualnog nadmetanja. Emocija je samo dekor strasti.

Homo religiosus proširuje dimenziju nade.

Strahuju kockari da neće imati ulog u igri i da ih igra neće pratiti. Za život ne brinu. Dostojanstvo, taj lažni integritet, nemaju.

Iz kockareve perspektive svi ljudi su nosioci njihovog novca. Samo je pitanje da li igraju. Sve ostalo je stvar tehnike. Bog se moli da se naiđe na ‘frajera’.

Odlazak na konjske trke se samo tako zove. To je kockanje na konje. Gledanje trkača na konjima ne može da stvori zavisnost. Pogađanje pobednika može. I to je to.

Sa stanovišta sticanja sredstava za život kockari, face to face, se dele na one koji ‘vole’ kocku i one, profesionalci, koji od nje žive. Profesionalci su svi varalice koji znaju da igraju i ‘čisto’.

Kocka je fizičko ropstvo duha. Strast i moraš. Drhtiš isčekujući početak pokretanja točka sukoba sa sopstvenom sudbinom. Kako pomiriti unutrašnju realnost sa spoljašnom? Rustika duha unutra a napolju kombinacija kiča. Život kriminalca je kič. Umetnikov rustika nereda i prljavosti do pedanterije.

Kockar je introvertni kriminalac. Ovde ne vredi ‘mrdni sobom sveti duh će tobom’. Oba se slažu da ne valja samo ne znaju dokle.

Ništa gluplje od kockati se novcem koji nemaš (pozajmica) na karte koje nisu apsolutne.

Tako se može ubrzati odlazak sa ovog unezverenog univerzuma. Nekako neki uterivač dugova je uvek u blizini.

Čovek je definitivno biće navike.

Spoznati sebe svodi se na saznati svoje navike. Hoćeš da se promeniš, da se preusmeriš? Postupke bez kojih ne možeš  izbaciš i napraviš navike koje te usmeravaju gde hoćeš a ne gde nećeš  zbog cilja svog. Ne ide se drugom cilju istom navikom.

Sve navike su iz nekog straha. Navika da ideš u jednu kafanu je iz straha od nepoznatih ljudi drugih kafana. Ljudi se opravdano treba bojati. Neobjašnjeni strah nije baš toliko neobjašnjiv.

Stavio sam televizor u WC prostoriju koja nema ništa za tuširanja. Htedoh da se rešim gledanja i menjanja TV kanala čim neku dosadu osetim. Formiram i usmeravam navike čitanja i beleženje asocijacija sećanja na sopstveno proživljeno. Uspeva.

Radnik ustaje kada ustaje odlazi i vraća se kući svojoj. Sutra isto. Navika ga drži. U njoj ima snagu za to sramno ili ponosito ponavljanje.

Živeti mora i radnik i pravednik i beli okovratnik i lopov i kockar.

Kockar se služi drugačijim navikama od pijačnog prodavca i od strašnog generala. Živeti život kockara znači morati spavati svaki slobodan trenutak jer će možda trebati biti budan narednih pedeset sati. Naviku spavanja kada ti se pruži prilika treba kartaroš da pravi.

Strah je kockara kada seda za sto. To nije dar koji je sam stvorio. Kartaroš zna da ta strahna nelagodnost nestaje kada igra počne. Umoran možda jeste ali umora nema dok igra traje. Prestane li kartaroško nadmudrivanje umor te svlada.

Različita kocka traži različite nivoe i načine razmišljanja. Igre sa kockicama, barbut i Kraps te Bakara i Šmen d fer traže pravu liniju igre. To je linija gde nema oscilacije straha. Ruka sa strahom baca na loše i ne prati serije dobitaka i gubitaka. Akohol je presudan. Drži strah. Ovde može da radi i kokain.

Bridž i Begemon, Remi i ostale igre kombinatorike traže ravnomerno pijenje. Alkohol drži koncentraciju ukoliko se mera pogodi. Ukoliko ne, posledice su obično katastrofalne.

Srbi nemaju kockara koji poštuje gubitak. Srpska kocka je grč. Biti ne ponižen je nadrealno.

Psihijatra koji kaže da je kocka ‘poremećaj poriva’ treba poslati kod psihijatra.

Rimljanin V13,Klađenje

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

Klađenje

Mala potonulost u živo blato. Ta sreća je za glavobolju manje da bi ih bilo neprekidno. Više nisi obuzet sobom. Sada si lud..

Mali narodi samo u sportu mogu svoju inteligenciju da izjednače sa društvenim statusom koji toj ‘inteligenciji’ pripada. Sport je varka za da se ne vidi bit eksploatacije ljudskog vremena.

Ljudski rod je kolektivni ovisnik od adrenalina. Samo što , do ovog veka, nije znao šta se zbiva sa njim.

Utakmica. Sat dva si centar sveta. Urlaju dok trčiš za ništa sem za taj čist osećaj važnosti.

Ipak je to korak nazad.

Urlaš na boks mečevima ili nekim sličnim veštinama tučenja protivnika do smrti. Posmatrač sa tim udarcima boraca sa ringa udara ženu, život ili nekog drugog i prima od njih te udarce.

Borba sa bikovima je gladijatorski ostatak suočavanja sa krvlju i smrću.

Kladionica je jedan jak poriv više. Adrenalin dignut na dodatni način.Jedan dan ka vlastitoj smrti je uznemiravajuće prošao.

Rimljanin V12,Drogirana svest

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

Drogirana svest 

Droga je lek. Bolest, za lekara, je racionalna, nadracionalna i iracionalni .

Pojmovi svesti pravde i istine su i onako kompromitovani.

Ko je bliži ženi alkoholičarki njen muž ili drugi sa terapije? Ona je tu, njima, možda. Samo niko ne uočava čin. Racionalni delirijum je ipak delirijum.

Unutrašnji svet, kao i vegetativne naredbe, deluju mimo torture svesti. Taj svet može da nas zaleči, izleči i oboli. Svest bi da shvati, da memoriše. Ne ide to svešću obeleženo.

To je kao tamna materija i tamna energija u malom. Svet materije elektrona i neutrona je tek neki stepen kruga kosmosa. Bog nije isključen ali tumačenje molitve molitvenih domova jeste.

Gde-kad je maloumnik umnik. I vrlo obratno.

Alpsko penjanje može da udrogira i izazove zavisnost. Težinu sveta je lakše otrpeti ako bi se pronašao gen zavisnosti.

Psihijatar leči da bi demonstrirao svoj stav prema zabludi i zabludelom. Najrađe bi da lečenog drži u polusvesnom stanju.

Ne može se na isti način razumevati navika igranja pokera, farbla, bridža, klađenja ili kazino zavisnost. To je vrlo različit grip.

Sa stanovišta univerzuma, uostalom, razlikovanje dobrog i zlog je apsurdno. sa stanovišta upotrebe volje stvar traži pravu definiciju vrednosnog ulaganja vlastita života. Novac to zasigurno nije. Čovek današnjice je vrlo potkupljiv. Kao dete. Nećemo se, u dogledano vreme, rešiti novčanog kaljuženja.

Anonimni kockari tretiraju sebe za patološke pojave. Nije bitno da li su patologija. Uvek se zdravlje, sa anonimnom namerom, proglašavalo za bolest i obratno.

Šta hoćeš sa sobom? Sve je ovisnost i patologija sa aspekta upotrebe čoveka. Ovisnici su manje upotrebljivi za ‘oplodnju’ kapitala.

Po ‘lekarima drugačijosti’ prevaranti u kocki ne bi bili ovisnici. Što bi bilo netačno. Dok je ljudski rod ovisnik o novcu on će različitim ovisnostima njega sticati.

Narodne mase ovisne svesti (svi aspekti proizvodnje kapitala ljudskim životom) nisu srećni. Tužni ljudi. Ushićenje srećom biva ali nje nema u izvornom obliku. Zadovoljstvo svojim postojanjem. Radni narodi kapitala prostače svoj život.

Škola pameti ne postoji. Jedni žive u bolnici jedni oko nje. Nigde se ne uči. Sve naučeni učitelji.

Ovisnost je sve. I sport i i rad i kocka. Kocka i kao rad i kao sport. I stvaralaštvo I vlast. Svejedno. Osoba se destruktuira. Nikad ličnost. Uvek osoba. To je karakterna crta ljudskog roda.

Sa aspekta društvene upotrebljivisti mediokriteti određuju, naravno, šta je moral. Zato je on u osporavanju sa stanovišta ličnosti. I brak guši osobnost i ličnost. Jednostavno je sve sem kada se hoće uniformisati po istim uniformama raličita fizičnost. Tada je amoralno i komplikovano. Brak je uniforma. Ne?

Čovek živi u pet dimenzija: Masa, Informacija, Organizacija, Mentalni svet i Svet ideja. (Masa ima tri dimenzije fizičnosti: dubina, širina, visina)

Kada ateista upadne u krizu on ne počinje tražiti Boga već se definitivno posvećuje vagini. Mladi po prirodi su bliže ateizmu i u permanentnoj su krizi. Droga sve to preusmerava.

Zašto tako? Svako ima svrhu i uvek je ispunjava. Menjanje drugog nije svrha. Pomaganje u poznavanju drugog sa njim samim jeste.

Gnostički ateista, koji meni sliči, iz krize izlazi i na već navedeni način ali i ponovnim čitanjem Biblije. Tada sam potpuno ubeđeni ateista.

Drugi zakon dinamike kaže da sve, pre ili kasnije, postane hrana.

Rimljanin V9,Spontani kriminal

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

Spontani kriminal 

Kriminalac nema privatan život. Praćen je. Nema ni tačni javni život. Tako mu je. Svi ljudi su kockari. Neki nisu? A ako nisu iz kojih razloga nisu? Moralnih, religijskih ili ne mogu da izdrže toliko straha u malom vremenu?

Direktno i teško piše smisao svojih istina i laži. On je oličenje živeti celog sebe za novac i odsjaj koji on daje.

Svi smo kriminalci kriminogene situacije. Na momenat ako trenutak to dopušta.

«page 2 of 7»

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
Najnoviji komentari
    “Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
    "Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
    Kalendar
    November 2018
    M T W T F S S
    « Oct    
     1234
    567891011
    12131415161718
    19202122232425
    2627282930  
    Arhiva

    Welcome , today is Monday, 19/11/2018