Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Sara

Kraljevi ulice, Sara

Milena, Pozadina priča jevanđelja
INRI /Isus nazarećanin rau Izrailja piše Milena podnaslov teksta ‘Pozadina priča jevanđelja’. /
Magdalene se nalazi u umu Milene i skoro joj diktira rečenice:
„Isus je potomak Davidov i kao takav polaže pravo da stane na čelo Jevrejske države i Jevreja kao monarh-sveštenik pre nego neko od onih koje sadukeji imaju nameru da postave na čelo svojih interesa. Isusova porodica je viši sloj bogatih i pripada klasi Sadukeja.
Sociološki Isus pripada sadukejima a politički Farisejima.
Fariseji pokušavaju, kao i Isus, da se pomoću naroda domognu poluga vlasti, rizika i blagodeti vladanja. Bez naroda neće ići protok moći. Treći sloj Jevreja Isusovog doba su Eseni. To uopšte nije mala grupa ljudi. Oni zastupaju mišljenja da je Bog stvorio Adama i da je sve u Adamu. Svi ljudi su Adamovi i Evini potomci – sledi filozofski zaključak da je sva važnost čoveka u pojedincu. Savki pojedinac mora da se stara za čistotu svoje duše, svoje poštenje. Moralni zakon u čoveku je sudija njegove sudbine gde hod i koliko god sudbina trajala.
Kada je pomislio da je došao čas da se pokaže kao vladar Jevreja Isus kreće u osvajanje Jerusalima. Pikantnim ponašanjem i svojom prirodnom harzimatičnošću skreće pažnju na sebe naroda, Sadukeja, Fariseja i Esena. Ali i osvajača Rimljana. Rimljanima je Isus čudak. Onoliko koliko misli da će mu oni predati vlast ili da će oni slediti nekakvog potomka nekakvog Davida. Isus ima isceliteljske energetske moći. To je poznato autosugestivno dejstvo harizmatičnih na prost svet ribara, ovčara, seljaka. Sve ostalo je igra saradnika koji učestvuju u igri osvajanja vlasti.
Rimljani ga osudiše. Razapinjanje je bio scenario saradnika. Osvajanje vlasti nije uspelo. Ono što je bitno bogatim porodicama je očuvanje loze – kapital neće ispariti ako postoji loza. Loza Isusova se sklanja u Marsej. A Isusu i brat mu Jakov odlaze na istok. Budisti ih skrivaju. U tumačenju Jakova njegov brat nije božji sin već je prorok, čudotvorac i starozavetni očekivani Mesija. Tako, kao proroka, beležiće ga docnije i Islam.
Apostol Pavle, u narodima kroz koji se kreće a daleko mimo jevrejskog naroda, stvara pokret sledbenika Isusa. Jakov upozorava da Pavle nije apostol i da tumači njegovog brata onako kako mu brat nije. Nije božanski sin već prorok i potomak Davidov. Davidov potomak je značajan za Jevreje a ne za sve narode sveta. Isus nije sin Boga. Jakov neće da izađe iz Starog zaveta, ne priznaje zavete jevanđelja i lažnih apostola. Međutim poruka je otišla putem koji su Rimljani hteli da ide. Trebao im sluga narod da popuni prazninu prljavog rada između robova i vladara. I Konstantin je obožavao Boga Sunca, muškog boga u mnogim religijama. Jevrejski potomak Davida ne treba Cezaru da cezariše. Sveštenstvo se bori za pravoslavlje, pravu veru. Naročito im smeta da pojedinac može da pristupi Bogu. Porodica Isusova ne postoji, nema nasleđivanja prestola. Gnostike, kao i Zilote i Esene njihove preteče, treba pobiti. Krstašenje je počelo davno pre krstaških ratova. Podele tumača Isusove poruke deli sledbenike na Pravoslavnu crkvu i na pravoslavniju, rimsku, zapadnu. Pravoslavna crkva, progonjena od svih i svakog željnog vlasti na istoku, nije uspela da stvori ‘naučne’ tumače poruke kao zapadna.
Bordžije su dale tri pape.
Narod voli spaljivanja veštica i jeretika. Pape su sve luđe i luđe. 1870. godine Pije IX proglašava se za nepogrešivog. I Bog greši – on ne. Rim je ostvario teozofsku državu i basnoslovno bogatstvo – individualni pristup Bogu je zatvoren… Jevreji čekaju svoj trenutak i puštaju ih da ne znaju šta rade.
Pola čovečanstva uvodi se u međusobne masakre a druga polovina se jogira i uživa u miru sa sobom i u ništa od života.

Predsednik Srbije

Novinarka : – Sada kada ste izabrani za preцednika Srbije šta ćete prvo uraditi?
Dejan : – Prvo ću ukinuti ženama pravo glasa.
Novinarka : – Zašto?
Dejan : – Zato što ništa ne razumeju, a i onako izlaze na izbore kao što i odlaze na fudbalske utakmice. Misle da je to istio.
Novinarka : – Ima li kome biste još ukinuli pravo glasa?
Dejan : – Ima. To su ženski muškarci i muški muškarci. Neka baletanišu rukicama na svojim šetnjama po trgovima a ne po listićima gde se rešavaju državnički poslovi.
Novinarka : – Ima li još neka grupa koja nema šta da traži u svetosavskoj politici?
Dejan : – Ima. Ženske žene. Već poduzimam korake da ih iselimo na ostrvo Lezbos.
Novinarka : – Imali ste se rašta i roditi.
Dejan : – Hvala. Bolje vas naš’o.
Novinarka : – Hristos je vaskrsao.
Dejan : – Zaista voskrese.

Nevaspitani vaspitači i slave mature

Jun je čudan mesec. Nekad je to bio mesec Kneževe večere sada su njega preplavile maturantske slave.

Razgovaram sa jednim penzionisanim direktorom škole u Zadru. Družili smo se,završio je fakultet za sport i fizičku kulturu. Pitam ga zašto nije hteo da primi, svojevremeno, dok je direktorisao, sredovečnog profesora, za koga sam se zauzimao da dobije posao.
„Moje je diskreciono pravo, po novom zakonu, da odlučujem ko će mi biti u kolektivu a ko ne. I doneo sam odluku da bi mi on bio smetnja.
„Zašto bi ti bio smetnja“, pitam.
Pitao sam tog tvog prijatelja Da li ima devojku?
„To je moja lična stvar“, odgovorio je.
„Taj odgovor mi treba da bih dobio sliku o tebi kao i o opstalim kandidatima“.
„Nemam devojku , ali imam dečka“, odgovorio je.
„Ti znaš da te to sada potpuno diskvalifikuje kao mogućeg profesora?“
„Znam, zato sam i rekao … da se našalim.“
„Pa imaš li devojku – s obzirom da , kako vidim, imaš četrdeset godina?“
„Nemam devojku. Imam ženu i sa njom dete i kuću. Sa ženom ne živim, mada živimo zajedno jer kluću ne možemo da podelimo. Sa njom nemam ništa, ali imam ljubavnicu koja ima muža i troje dece.“
„Ti to mene zavrkavaš?“
„Ne, kako bih?“
„Zato što ja imam ženu sa kojom ne živim, mada živimo u istoj kući, i imam ljubavnicu koja ima muža i troje dece. Kuću, kao i ja, ne može da deli. Muž je doveo drugu ženu sa kojom ima dete i ova moja nema kuda a kod mene nema mesta.“
„Ne, nisam znao. Žao mi je što nema kuda. Što se mene tiče i ovoga puta sam se šalio.“
„S obzirom da si tako aforistički duhovit nisi primljen.“

Eto, to je generacija profesora koja je vama profesorisala. Pored sve težine života što mu je život podario, ovaj moj prijatelj je dobar čovek i on smatra da je imao dobar život.
Ja, za razliku od njega, sam singl, tj.živim sam i mislim da je to sve, što se nama dvojici dešava, po zasluzi. Moja smaoća i njegova nesamoća.
Za sebe mislim da sam loš čovek i da sam promašio život. Pokušavam da se nekako skrpim i ovaj ostatak života ne promašim.
Teško to, moji maturanti, da ne promašim u ovoj zemlji koju ste vi nasledili i tako je lepo zavitlali da joj nema spasa. Važno je da vi vašu slavu ne promašujete.
Došli ste, sećam se, imali ste volje, imali ste krila, kako to imam običaj da napišem o svojim đacima. Moja prva generacija gimnazijalaca je bila u Gračacu, đaci iz Medka.
Čitam da su svi, u poslednjem ratu, nastradali u Medačkom džepu.
Ne bih o njima.
Ne, ne bih već o svojim gimnazijalcima iz Vojvođanskih gimnazija gde sam predavao.
Šta vi slavaroši slavite?
Poslednji dan škole pre četrdeset godina. I toga dana, poslednjeg dana, ste pobegli.
Od koga ste pobegli? Od nas, svojih profesora. Više niste mogli da nas smislite.I to je u redu.
Jer mi smo, vaši profesori, svi bili loši ljudi. Svi bez izuzetka. Učili smo vas glupostima da samo mi nismo videli da su to gluposti kojima vam ukida moć razmišljanja i koji će vas koštati kvaliteta života. Ni ne znate šta je kvalitet životajer mislite da je sve tako moralo da bude.

Istina je, tako je. Mi smo bili loši ljudi iz istih razloga. Nismo znali drugačije. Uopšte vam nije bio problem da budete bolji od nas. Ali vi niste postali bolji. Vi ste bili mnogo gori. Toliko gori da se ne može biti gori.

Pobegli ste od nas i kuda ste pobegli? Na neke fakultete od kojih ste odustajali, bežali, pa ponovo bežali, pa na produbljivanje nesreće svojih roditelja dali se u pravljenje porodice.
Sada ste naravno razvedeni, srećno kažete, hoćete da budete duhoviti, i ostavljate svojoj deci rasulo tako da njima neće biti teško da budu bolji. Hoće li oni znati da budu bolji kada ih vaspitavate na svom kukavičluku? Ni vama nije bilo teško da budete bolji od nas. Računati na njih je smešno… smešnije nego što je bilo računati na vas.
Ja sam loš, ali nisam iza sebe ostavio ruševine i smrti.
Srećna vam slava slavaroši.
Slavraši, koji još niste stigli da se ismejete, mate pred sobom18.jun. Nemojte da promašite slavljenje vlastite promašenosti. Kosmosu je i onako svejedno.
28. Jun. ostavite za sećanja na ljude koji su bili bolji jer su se uzdali u smrt a ne u život, majku mu njegovu i životu.kul-tito-i-ce_620x0

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, III deo, Adam – Nediplomirani zavodnici

“Volim te i zato neću da ti pokažem da mi tvoja zaštita ne treba… jača sam od tebe.” /Branka Simić – Pantelić, Grešni bez greha, Zalutali pramen/

Glorija Meri Stajnem
Glorija Meri Stajmen, feministkinja :
“Ženi je potreban muškarac kao ribi bicikl”.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, III deo, Adam

Milan, Adelaida, Dejan, Zahir
Adelaida dolazi na Kolarčev univerzitet gde prof. dr antropologije Milan Pantelić govori o Novoj Gvineji. Studira istoriju na filozofskom fakultetu i oboža sve što je vezano za Afriku. To je ciklus predavanja od pet predavanja. Celu ovu nedelju od 19-21h. Ovo je treće predavanje. Adelaida je ushićenja htela bi da dodirne profesora – barem u prolazu. Milan izlazi na ulicu, ide u pravcu kalimegdana, prelazi auto cestu i šine od tramvaja i penje kroz šiblje u Kalimegdanski park. Adelaida ide za njm, prati ga i pita se koliko ima godina. Šiblje ju je malo izgrebalo dok se penjala ka stazama parka. Čisti se i gleda profesora kako je seo na jednu klupu. Kao da čeka nekog. Peilazi i ona istoj klupi, stavlja torbu i neke svoje papire na klupu, pregledava suknju ima li još koja grančica na njoj.
Adelaida : – Uživam u vašim predavanjima prof. Panteliću… ima li mi koja grana na leđima od obvog prokletog šiblja?
Milan (Gleda mladu i lepu devojku sa izrazom naviknutog čuđenja. Ona mu okreće leđa da može da je zagleda sa svih strana): – Nema, čisti ste… malo, čini mi se, izgrebani… sedite, ako ne žurite.
Adelaida : – Hvala, sešću. Ja sam Ada. Vi nemte običaj da na Kalimegdan ulazite na glavne ulaze.
Milan : – Nemam. Imam dogovor sa nekim prijateljima… evo ih… da se nađem na ovoj klupi… na kratko … a onda sam slobodan.
Prilaze im Dejan i Zahir /urednik Game iz Bagdada/. Upoznavanje, Dejan i Milan se izdvajaju a Zahir sa Adelaidom uspostavlja kontakt na engleskom jeziku.
Milan(daje Dejanu mali neugledni smotuljak od masnog papira) : – Doneo sam iz Gvineje dva lepa komada dijamanata. Evo ti i papiri. Ne trebaju mi replici dijamanata jer sam ih prošvercovao na carini. Ne mora da demonstriram da su kod mene. Niko ne gleda neugledne ‘kamenčiće’, mada su za svaki slučaj bili u unutrašnjem džepu unutrašnjeg džepa.. Da li si video Jovanku?
Dejan : – Nisam, sa njom, u tvoje ime kontaktira moja prijateljica iz redakcije, Nedima. Sada imam dobrog kupca i biće finansijski Jovanka zbrinuta za narednih pet godina. Nedima je sa njom često… i ovako se druže… blizu stanuju. Dobro je da te Nedima ne poznaje … jer bi se napričale podosta. Nedima voli tako polu tračeve da tračara. Žensko je i dobro piše. Jovanka ko o čemu samo o kćerkama. Vratio joj se muž, ne znam odakle, u grad, ali nije u njen stan. Decu posećuje. Najmlađa uvek odplače kada odlazi. Uvek zaboravim kako im se kćerke zovu, Nedima mi kaže, onako, u priči, ali ne zapamtim ni priču. Pedeset posto love je za časopis, kao i dosada.
Milan potvrđuje, raspituje se za časopis, onako iz kurtoazije. Vidi se da druge mule muči. One njega on njih.
Milan : – Kako su moje dve porodilje? Eto, stižem i za Crveni krst da radim. Izvučene su iz Izraelsko-palestinskog ratišta sam Bog zna kako. Palestinka je bila u jevrejskom zarobljeništvu a Jevrejka u palestinskom. Kažu da nisu bile silovane, ali su se podavale za malo hrane, vode… i ostale u drugom stanju – svaka sa svojim neprijateljem.
Dejan : – Žene umeju da zapletu događaje čim uđu u događaj. Reče mi Zahir. Zajedno ste ih doneli u Beograd. Porodile su se u isto vreme u istoj prostoriji sa pet boksova. Boksovi plahtama pregrađeni. Ni jedna neće da prihvati svoju bebu. Donesu im bebe u naručje. Neće da ih uzmu. Mleko im nadošlo mokre im grudi, neće ni tuđu bebu da doje. Cede im mleko pa kroz Flašicu daju njihovim bebama a što ostane ostalima. Ima majki koje nemaju mleka a ove dve možeš na pijaci prodavati… kao da se Lucifer igra igre ponižavanja žene. Je li ova devojka, koja je sa tobom, devojka koja će sa njima dvema, bebama i Zahirom da leti za Bagdad? Ti ćeš, koliko sam čuo od Zahira, jedan dan od nedelje za njima.
Milan objašnjava Dejanu da nije stigao da priča o nekoj drugoj medicinskoj sestri sa sestrom na koju je računao. Ova ne može da ide. Zahira je telefonom obavestio o situciji sa bolničarkom. Prilaze Zahiru i Adealaidi. Adelaida skače sa klupe i grli Zahira.
Milan : – Brzo si joj srce osvojio kada se tako raduje i grli te. Opasni ste vi Arapi.
Adelaida (Milanu): – Letim, profesore, za Bagdad. Sve plaćeno a dnevnice obaška.
Razilaze se svako na svoju stranu. Zahir daje Adelaidi novac da se kreće taksijem. Ima vremena da se spakuje i dođe u porodilište, upozna dve mlade mame koje će na put sa bebama koje moraju na put sa svojim mamama. Svi moraju …
Sat vremena kasnije u Tiršovoj.
Glavna sestra : – Koleginice, vidim da vama ne treba uputstava kako sa bebama. Znate podosta. Bebe su kao da ih je jedan tata pravio. Sada su bebe u vašoj nadležnosti. Imate na bebinim rukicama plavu i smeđu traku. Trake su prema mamama. Plava je Jevrejka a smeđa Arapkinja. Piše i ime koliko sam uspela da izgovorim i upišem njihova imena.
Adelaida se pozdravlja sa sestrom i ostaje sama sa bebama u jednom boksu. Mame su u boksu pored u krevetima na točkiće. Adelaida uzima dve bebe, dve devojčice i nosi ih mamama. Ove, kao po komandi, okreću glave prema zidu. Devojčice su kao dve vekne hleba, na prvi pogled identične. Adelaida se seća kako je uživala da nosa svoju sestricu kada je imala osam godina i posle išla na sve kurseve sa mamom da može da je odmeni.
Adelaida (Na engleskom, bebama, da mame čuju : – Ništa. Mame vas ne vole… ali zavoleće vas kada im budete rekle: „Mama“. Ajde, (bebama na engleskom), recite: „maamaa“. I vi ništa… (jedna zaplače)… dobro, i to je nešto… ‘ajde sada ti (drugoj bebi) … ova kao da ju je razumela i zaplače i ona. (Adelaida nasmešena i dalje govori na engleskom jeziku): – ‘Ajde sada da vidim koja može jače.
Izlazi natraške u boks za bebe, gleda mame, obe okrenute zidu, stavljaju šaku na oči.
Adelaida sedi sa bebama i dve flašice mleka. Svaka pije mleko svoje mame. Jedna beba neće više, dobija cuclu druga nastavlja. Popila je sve i htela bi još. Adelaida joj daje mleko od druge mame.
Adelaida (na srpskom) – Nema više.
Adelaida gleda bebe i uživa u poslu koji joj dadoše Bogovi. Izraelka nosi malu Arapkinju u Izrael a Arapkinja malu jidš među Plaestince. Promenim imlepo trakice, i ništa više, samo im promenim trakice, i Palestinaka ide među Palestince a Jevrejka među Jevreje. Po tatama se svet poznaje a ne po mamama. E sada će Ada lepo da promeni trakice i evo tatama njihove ćerkice da rađaju nove ratnike.
Adelaida promeni bebama trakice. Utom čuje Zahira kako komanduje bolničarima, koji su ušli sa njim da pomognu sestrama kod transporta u kola hitne pomoći pa pravac VIP salon aerodroma.

Isus, Magdalena, Sekina, Mefistofeles
Sekina : – Nema druge već tako.
Magdalena : – Nema druge već tako. Deca se moraju određivati po majci… ona je sigurna… a ako neće po majci eto vam po tajci.
Isus: – Ne znam ko je i zašto to menjao.
Mefistofeles : – Ja. Sve u svrhu povećanja iskušenja ljudima.
Sekina : – Iskušenja kojima nisu dorasli. Ako sam ja božije prisustvo na zemlji onda neka i budem.
Magdalena (se osmehuje – ova dvojica ne znaju kuda bi. Isusu) : – I ti bi da si bio na njegovom mestu uradio isto. Isti ste i kada ste bogovi. Treba vam zabraniti da se materijalizujete u ljudska bića… ništa vi ne razumete jer ste s vremena na vreme muškarac pa ste posle i kao bogovi pijani od grešaka jer biti muškarac je greška.
Isus se izgubi a Mefisto gleda u avion koji ide u pravcu Bagdada.
Sekina : – Šteta što ne možeš ništa avionu jer je u njemu Zahir, ‘elda.
I Mefisto se izgubi.
Magdalena : – Jesi li se mešala kod ove dve zarobljeničke žene?
Sekina : – Naravno da jesam. Obe žene su oplodili nevini dečaci. One su im bile prve žene u životu. Palestinac je imao sedamnaest godina, Jevrejin godinu dana manje. Platili su ih sa dve velike čokolade koje one, od slabašnih dečaka, prvo nisu htele uzeti,, pa su, gladne, ipak ih uzele. Podale bi im se svakako… ja sam se umešala, kao i uvek, kod spermića. Volim devojčice. Njih dvojica su ih oplodili i posle njih, onih stotinjak muškaraca i odnosa i stotinjak pre, nisu imali nikakvo značenje.
Palestinac je bio kovrdžave kose, mršaaav, prelepih tamno braon, pametnih očiju, Ona je ležala gola od struka nadole a on je samo svukao vojničke čakšire, legao na nju a od požude nije ni disao. Gurao je penis u njenu dlakavost, ona je shvatila da on nema pojma gde je na ženi šta, uhvatila ga je za penis i sa namerom da ga usmeri u potrebno mu okruženje. U tom trenutku dečkić počne da ejakulira. Ona brže bolje smesti njegov vreli penis tamo gde mu je mesto pod normalnim okolnostima, a i pod ovim apsurdnim. Pritisnula je dečkića snažno a nežno uz svoje telo napravila dva-tri kruga i grčenja sa svojim kukovima. On je klonuo svom težinom na nju ona je šakama krenula po njegovim glatkim i košćatim leđima. Desni šaku je podigla do njegove grgurave kose, i kao širokim češljem počela da mu se šeta po kosi, milujući ga. Na kraju se prignula i poljubi u obraz. Dugo mu je trebalo da prikupi snagu da ustane, navuče čakšire i izađe natraške, neprekidno se klanjajući.
Onaj mlađi ljubavnik velikog stila uspeo je, uz njenu svesrdu pomoć, dapronađe gde je šta na ženi, ali i da zavši voljenje žene na muški način brzinom koja se meri nano sekundama. Ona se nasmejala, podigla mu glavu sa obe šake i utisnula mu u usne pečat mame. Zatim ga je zagrlila i nije htela da pusti iz zagrljaja sve dok mu se penis nije smanjio toliko da je sam izmilio iz nje. On je bio ubeđen da to tako treba.
Magdalena : – Hoćeš pratiti dalje kćerke – sada kada su kćerke, zahvaljujući Adelaidi, u džavama očeva a da im mame nisu mame?
Sekina : – Ispravljam ljudske greške koliko mogu. Oba oca će živeti sa svojim kćerkama oženjeni sa njihovim lažnim mamama. Brinuti o njima više nego o svojoj deci kada im žene priznaju da su oplođene u zarobljeništvu za koricu hleba.
Magdalena : – Muževi im, poučeni vlastitim iskustvom gubljenja nevinosti nikada im to neće zamerati.
Sekina : – Neće. I nemoj da misliš da ja, kao Glorija Stajnmen, mislim da je ženi potreban muškarac kao ribi bicikl. Ne, mislim da je potreban i kada Mefisto ode sa ‘svojim’ pogrešnima na Nibiru ja ću naći sebi muškarca – neću čekati da mene nalaze brojni ‘diplomirani zavodnici’. Svi čitali Kirkegora i ‘Dnevnik jednog zavodnika’ a niko shvatio nije.
Sekina ( izbegava svako prisluškivanje i saopštava Magdaleni : – Stvoriću situaciju da kćerkama treba transplatacija tkiva i utvrdiće se da majčinDNK ne odgovara a očev odgovara. Tako sinhrono i drugom paru, u drugoj državi, sam namestila dešavanja pa će se kćerke dati u potragu da nađu svoje majke jer su shvatile da ih je neko zamenio a da su očevi čisti slučaj ili nije čisti slučaj. Pošteno kazivanje približava ljude istinama – istinama ko je ne znače ništa… Nije lako biti ljudsko biće a još je teže čuvati ih od njih samih.

Knjige – stihovi u prozi

Sara_Layout 1 Adam_ARRTE, Layout 1ZADNJA KORICA, EVA_Layout 1Lilit, zadnja korica_Layout 1Lečenje knjigom, Korice II_Layout 1Lečenje knjigom, I Korice_Layout 1Korice ZujanjeKorice, Sporazumevanje u bridžuLilit_Layout 1

(no title)

Adam i Eva
Bog stvori Lilit pa prema njoj Adama. Adam je njoj bio nezanimljiv. Bog se povuče napravi Ananuke (anđele) i prepusti im posao stvaranja ljudi. Jovan, Ananuk, napravi Adamu Evu. Jovan se zaljubi u svoje delo. Ona pogreši, bi izbačena sa Adamom iz tamo gde je bila u tamo gde ne pripada. Osuđena na večnu reinkarnaciju Jovan je prati, prema prilici joj bude pri ruci. Nekad joj je otac, nekad muž. Iz života u život, ona živi život kojim je počela svoje postojanje. Posle toliko godina od postanka brojne žene imaju njene gene. Nepravedno prognana ima mogućnost samoiscelenja od iskonskog greha ukoliko se nakon renkarniranja seti prethodnog života. Sama sebe sputava da se seti. Jovan je prati i ne zna šta mu je više činiti sa njenom voljom pred kojom je nemoćan. U poslednjoj reinkarnaciji on joj je muž, umire, dezintegriše se, u 4o-oj godini i ostavlja je sa tri sina…

Novinar sam tim se dičim

10377368_838861019457462_8664758719233394879_nPolitičko novinarstvo

Političko novinarstvo je igra koju je teško prozreti. Političari su globalno opasni ljudi i nihovi medijski oslonci to veoma dobro znaju. Novinari, u ovoj branši, nisu slobodne ni ličnosti ni novinari. Učesnici su svakog građanskog rata kao ratni zločinci. Taj status im treba dati i u toku hladnog građanskog rata koji je permanentno u toku u demokratskim društvima.
Naravno, ne postoji nijedna društvena pojava u kojoj nema izuzetaka.
Kako se zaštiti od novinara ove vrste?
Kako zaštiti novinare da ne budu ‘od te vrste’?

Svakom reci direktno u lice šta misliš. Istinu i lepotu, koliko god bili u ilegali, ne možeš obuzdati.

Postoji oko 300 validnih definicija kulture.
Civilizacija je širi pojam od kulture. Civilizacija obuhvata i sve nivoe protiv kulture. Civilizacija je pojam koji se odnosi na procese koji se dešavaju samo unutar roda ljudi.
Tako novinar koji piše o kulturi, a ne o pijačnom barometru cena, i sam mora posedovati visok nivo obrazovanja i komplikovane širine standarda razumevanja civilizacijskog.
Šta će neobrazovan novinar svojim odabirom pojmova da čini već da se nameće vlastitom predubeđenom osobitošću. Što god je neobrazovaniji on je uporniji u isključivost onog što proklamuje. Pogubni su za napredovanje društva gde god se nagomilaju.
Ne verujem u naknadna obrazovanja. Ono što si propustio kada si imao pet ili 20.godina ne možeš nadoknaditi u 42.godini.
I zato … Svakom reci direktno u lice šta misliš. Istinu i lepotu, koliko god bili u ilegali, ne možeš obuzdati.
Za neke lepote i neke istine nije vreme. Baš te briga što im nije vreme. Tvoje vreme ističe. Jer si uvideo tu surovost? Uvideo si, vidim.
Uzeo si u svoje šake čaše pića. Premale su to šake za telo žene.
Ili se to ona rasplamsala?

«page 1 of 3

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 18/11/2017