Srednji kurs za bake i unuke

Srednji kurs za bake i unuke

Ima jedna vesela baba u Staroj Pazovi. Ima ih više, ali ova je posebna. Voli da pravi kolače. Svašta voli. Ima i viška unuka od dveju kćerki. Unuke je naučila da je zovu baba Mira. Mira je od mirna – nije od nemirna i nema veze sa njenim imenom. Kada joj unuci kažu ‘baba’,i oni malo veći od Mire, ona nekako sredi svoje nemirne misli u mirne. Ponekad ih pretvori u slike, gleda ih, smeši im se, misli minulo veselo. Baba je puna vragova, ali ne da im da mrdnu.
Tako jednom ili dva put nekiput baba se doteruje, kinđuri, vesela, pevuši, unuke slušaju. Jedna u kolevci drema a pored kolevke je mala Mira. Ni njoj nije ime Mira. Njoj je ime Mira od nemirna. Tako baba htela. Njih dve jedna drugoj: Miro, daj ovo daj ono. Njoj je tri godine i obožava babu, malo više babine kolače a najviše cuclu. Bez cucle ne ide ni na nošu. Naročito tamo.
Baba osluškuje kćerkin auto, sa’će na vrati da se pojavi, samo što nije. Pokazuje se unukama sva nafaltana mirisima, pomiluje nosić bebin u kolevci i pevuši: “Ide baba da se kresne, dija dija de”. Mama otvara vrata, baba poljubi ovu sa cuclom pa ovu veluku na vrati i odjuri kao vetar sve pevušeći sada skraćenu verziju: “Dija, dija de”.
Mama skida kaputić lagan ii svileni šalčić, stavlja na prelepu stolicu dnevnog boravka, zaviruje u kolevku i sama sebe pita: Kuda li baba odjuri tako vesela. ‘Mira’ vadi cuclu i kaže: “Očla baba Mira da se kresne”.
Mama : – Ooo, zlato moje ko te to nauči. A šta ja i pitam. Ne smem vas više ostavljati same. Vraćaj tu cuculu u usta i ako te neko pita za babu da je nisi vadila. Samo klimaj glavom. Pazi šta ti kažem – umočiću ti cuclu u papriku.
Vesela mama – na koga li će Mira da se ‘baci’?

Baba Mira: – Ko je najlepši na svetu?
Mira : – Mira.
Baba Mira : – Ko je drugi po lepoti?
Mira : – Baba Mira.
Baba Mira : – Ko je treći po lepoti na svetu?
Mira : – Sto praznih mesta pa tata i mama.
Baba Mira zadovoljno klima glavom i ljubi trogodišnju unuku u glavicu slatku.

Baba Mira : – Miro, ‘ajd’ mi donesi onu kutujicu sa stola u kuhinji. Jedina je na stolu. Neće ti biti teško dohvatiti je.
Mira otrči u kuhinju. Evo je vraća se i ne nosi ništa.
Baba Mira : – Šta je biiilo?
Mira : – Uzmi sama!
Baba Mira zadovoljno klima glavom i ljubi unuku u glavicu slatku.
Mira crta patku a baba Mira pismo. Utom stiže auto pred kuću, Mira uzbuđena od želje istrčava i viče: “Mama, tata”! Tata je unosi dok ga Mira grli.
Mira : – Da vidiš šta me danas učila baba Mira.
Tata : – Da nismo, mama i ja, pali po lepoti na listi?
Mira : – Niste pali… Crtamo pismo koje će patka da odnese princu.
Mama (ljubopitljiva): – Kako se princ zove?
Mira : – Dejan.
Mama : – Nema princa na svetu koji se zove Dejan. Nema na dva sveta.
Tata : – Ima, ima. Baba kaže da ima onda i ima. Je li tako baba Miro?
Baba : – Kada tata kaže onda je to zapravo tako a mama ti je za kobojagi.

Baba Mira spremila odličan ručak za nedelju i sada idu kolačići sa čokoladom. Mekanii kao duša a na vrhu čokolada. Mira je bila prvi asistent. Polizala je sve što je moglo da se poliže… da se lakše opere. Baba Mira stavlja pred Miru veeliki tanjir sa sitnim kolačićima.
Baba Mira : – Prvo najmlađi ko je za stolom. Ovi pored stola se ne broje (gleda bebu u kolevci). Pa onda najstariji (baka se uspravi kao nekad što je prava bila).
Mira recituje pesmicu sa patkom i pismom, koju su danima crtali i pevušili, i ide u krug po kolačićima.
Mira : – Ide patka preko Save nosi pismo na vrh glave u tom pismu pi-še volim te najviše!
I amm, Mira pojede kolačić kojeg voli najviše.
‘Baba Mira, najstarija, ima šećer’, obaveštava prisutne Mira, ‘pa će Mira uz njenu dozvolu da recituje pesmicu još jednom’. (Dozvoljavaš, pita babu – baba dozvoljava). Ide patka… I ‘amm’, nestade kolačić i Mirinom stomačiću. ‘Sada ti mama’, nastavlja Mira,’najmlađa posle mene pa tata’.
Mama (sa nežnim osmehom prihvati ponuđen tanjir): – Ide patka preko Save, nosi pismo na vrh glave, u tom pismu pi-še ne volim te najviše.
Mama zadrži jecaj u grlu i otrča u spavaću sobu.
Mira : – Nisi uzela kolačić, mamice. (uzima kolačić i otrči za mamom u sobu)
Baba Mira gleda zeta. Ovaj podiže pogled prema njoj: ‘Mogu li da dobijem kafu, molim vas’.
Mira : – Naravno zete…začas ću ja …

Fb dijalog

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 19/10/2017

Osoba A priča
U apoteci nas 5,6 u redu,gospođa ispred mene ,cc 65 mozda i koja jace, lijepo odjevena, i miris neki prikladan,izmakne se iz reda pa me nesto mjerka,gleda, upitam ,mogu li vam pomoci,..jesi ti neki glumac? Njen ton me nekako odvrati od onog sto bi sigurno odgovorio, i reko jesam, veli znala sam al te nisam nikad gledala a imo si dosta uloga?, potvrdim ja i to, ovi okolo me isto poceli zagledavati ali brzo su skopcali da lazem sudeci po brzo izgubljenom interesu, ona prva u redu kupuje neke vaginalete to sam zapamtio jer je apotekarka to ponovila bar 5x, ja treci, ova ispred mene kopa po tasnici, i kad dodje na red kupi nesto, nisam ni vidio ni cuo sta, al pretpostavljam neke antipsihotike, kad zavrsi uhvati me za ruku i stisnu bas neobicno za zenu,veli,ne brini dobices pravu ulogu i postati slavan,upita me i za ime, ne znam zasto al reko mahinalno ,Vlado. Ode… Zaboravi zbog ove uzeti nafazol!

Osoba B komentariše
Pitanje ‘jeste li vi glumac’ je bilo vrlo sugestivno, sa mnogo želje da je istina ono što se pitanjem pita. Povinovao si se želji dame, skrivenoj u pitanju, i refleksno i odgovorio: ‘Jesam’. I nisi slagao. Glumac si. Imaš masku. Mimikrija je slikar i prazno slikarsko platno a tek naslikano.
Da pitanje nije bilo toliko sa željom, sugestivno, ti bi odgovorio: ‘Umetnik’. Što je opštije, istinitije. Ali, to nije bila situacija za nijanse.
Dama te nije ‘prevarila’ izmenom mesta u redu. Postupila je etički. Čak verujem da si je preduhitrio i da je izmena mesta bio tvoj stečeni refleks ‘dame i stariji imaju prednost’. Možda apoteka nije najbolje mesto za ‘biti ljudsko biće’, gotovo je apsurdno mesto, ali eto, dešava se.
Situacija ‘Apoteka’spade u dramu.
Tačnije u TRAGEDIJU. Tragično je da običan svet želi da sretne nekog drugačijeg od sebe. Tragedija je katarzična. Nije kao komedija, smešno, što udaljava istinu kojoj se čovek sklanja, kojoj sujeverno ne sme da se obrati, istinu sudbine starenja, smrti.
Poželela ti je veliku ulogu, slavnu. I ja ti je želim.

Osoba A komentariše komentar
Cijenim ovo literarno viđenje i sliku. Moguće da sam je propustio nesvjesno u želji da mi ne bude iza leđa, ali nije to bila nikakva nejaka bakica vec drzeca zena,mozda tek odnedavna u penziji a mozda cak i ne.A odgovor mi ne bi bio sigurno umjetnik ili slikar,kad god sam to rekao dobio bi potpitanje a sta radis mimo tog ili slicno,odgovorio bi vjerovatno ,nisam,al ko sto rekoste nije bilo vremena za nijanse . Sjetih se sad ,ima tom godina, ostao bez a para imao neku vektru i reko idem to prodati i uzeti bilo sta dok ne dodju neke parice a kupicu za razliku nekog jugica, lako se proda a razlika najveca, kriterij mi bio stariji covjek,reko oni to paze,glancaju,nece me zajebati.I stvarno odem sa kumom na minus 15 gore negdje na medak,vec skoro noc,jugic crven ,ljep,cica se kune u unuke,babu,partiju da boljeg nema, pregledam ja one kuke za prozore,cuo da to ne radi kod juga nikad, radi,reko ovaj je bas dobar. Platim,nekakve papire mi dade,… Pri povratku morao tociti tamo kod arene jer nije bilo goriva ni do zmaja. I kad malo otoplilo,za dan dva otjeram ja to slavku da pogleda iz kanala, pitam ja odozgo ,direktore ima li sta,vice on, nema nista,reko dobro je, sve dok me ne pozva da sidjem u kanal,kad ono stvarno nista, ona precka nazad se drzi na par dronjaka lima da tockovi ne otpadnu a mene od asfalta djeli sreca da je dio gdje su sjedala jos malo prikacen za ono okolo…no glupa pripovjed,htjedoh reci da sam tada po prvi put skapirao da star covjek nije nuzno i posten,ili bar castan il eto bar da ne laze, mada mi je to bio neki moj garant da i ne pogledam ista na mom prvom jugicu kojeg se jedva kurtalisah

Osoba B misli
(U sebi) Mimoišli smo se. Bolje rečeno mimohodili smo se.

Ljubav kada bombarduju grad

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 28/04/2014

Ljubav kada bombarduju grad

Vreme poslednjeg savezničkog bombardovanja. Beograd, Dorćol, peti sprat, Cara Dušana ulica.

Sirene zavijaju.

Uglavnom nisam u stanu. Negde na Novom Beogradu se kockam. Ako sruše mostove neću moći kući.
Ili sam u gradu – čekam da pogode Narodnu banku pa da pokupim, sa ostalim narodom od nade, nešto para – ako lopovi nisu sve već prebacili na Kipar.

Ili šetam posle jedan sat noću Brankovim mostom. Sam sa uličnim psima. Ni žive duše. Samo oni i ja. Oni su na zemljanom delu početka mosta. Krećem preko mosta. Oni, kao jedan ustaju, prilaze mi i kreću za mnom. Treba psu čovek. Čovek ne treba čoveku, hoće da ga ubije. A psu je čovek najviša važnost. Dolazim do pola mosta.
- Ajde mangupi, sad! Gde su vam te bombe? – vičem. Ne čuje se ništa, u onoj mukloj tišini, nad mirnom Savom. Psi me gledaju. Na pola mosta stajem, naginjem se nad ogradom i gledam zelenu reku.
- Idem kući, – kažem psima.
Oni pokorno, pognutih glava vraćaju se, za mnom i sa mnom, nazad. Hodaju tiše od tišine koja nas okružuje. Koliko god se trudili da nas shvate psi nas neće shvatiti. Mogu samo da nas vole ili mrze. Nema im treće. Kao i mi Boga. Ko da ga shvati? Samo možemo da ga volimo ili mrzimo. Nema nam treće. Neverovanje je ‘majka hrabrost’.

Sirene Zavijaju.
Tatjana uzima obe kćerke i silazi u podrum.
Kada je navikla na ‘lete štuke lete mitraljezi’, i da muž nije baš sasvim priručan, stariju kćerku ostavlja da spava a mlađu uzima u krilo i seda pod deo plafona kod vrata. On je najjači plafon stana. Iznad ima još jedan stan. Prvo se, tako su objavili, urušavaju bočne stranice zgrada kada su pogođene. Pa, građani, odmaknite se od spoljnih zidova.

- Nemaju prava da nam ovo rade. Nemaju prava, – priča sa vazduhom, Ona, bojeći se za kćerke.

Stan mali. .
Moj krevet prazan. Ležem obučen, još malo pa je vreme za ustajanje. Uvlači mi se u krevet mlađa kćerka, malo šunjalo.
- Tata, reci mama da me ne budi kada preleću avioni. Ne volim da ih slušam. Ni sirene ne volim.“
- Mene voliš? -
- Da. -
- To je najvažnije. Reći ću mami kada se ti vratiš iz školice. -
- Dobro jutro, – kaže starija kćerka, dvanaest joj je godina već. Ide u kupatilo. – vas dvoje ste budni, mama spava. Jesu li nas noćas tukli? Ništa nisam čula. Oguglala sam načisto. -
- Ne znam, – kažem – nisam bio tu.-

Malena je zaspala na uzglavlju od mene. Umorna je od nisigurnosti sna kada tata nije u njemu.Sa jednom rukom i jednom nogom me opkoračila. Ravnomerno diše.
Ustaje mama.
- Čula sam kada si došao. Jesi li kupio nešto u pekari? -
- Jesam. –
Voli mama a i kćerke žu-žu, vreo. Pekara je u našoj zgradi, sa strane tramvaja.
- Ana, pusti mamu unutra, – govori Tatjana kćerki u kupatilu.
Ana otključava vrata od kupatila.
- U ovoj kući, – bez ljutnje, navikla na gužvu u kupatilu, čandrlja Anica, – ne može se imati pravo na intimnost nege vlastitog tela. Tata, poradi nešto da kupimo veći stan. -
- Hoću. Čim se završi bombardovanje. -

Pet godina kasnije ova porodica se rasturila. Kako? Zašto?

Mame

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 27/12/2010

“… Nekoliko drzava tvrdi da si njina

Ti si na svoje ime ljubomorna

Kablogrami se u dubokoj vodi kvare

Niko ne zna gde su slova tvog imena

U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim

                                                                 naglascima

U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi

Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika

Koje ptica kuka

Vera Pavladoljska.”

Dve mame, Vedrana i Olja razgovaraju o sebi, mamama i još o koješta.

Olja se podučila Vedrani. Vedrana nije Olji. Ne zna da Vera Pavladoljska kćerku više ne podučava.

Ostao je, viši od života, stih pesnika: ” Lukavica je htela da me nadlukavi.”

page 1 of 1

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 18/11/2017