Katarina Mediči i slučaj sa pur penom

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 12/05/2014

Radim nešto sa pur penom , pa da uštedim, sam pritiskam ono dugme da pena izađe između zida i štafle.
Uspeo sam. Posao je urađen za odličan, pet.
Umeljao sam i ruke sa penom za odličan-pet. Ali nema veze. Opraću ih.
Perem ruke – i ništa. Pena se ne skida. Ni sapunom, ni vodom, ni uljanim razeđivačem.
Pogledam na ambalažu, piše: „U slučaju da se umeljate (kao ja) idite u ambulantu.“

Nedelja. Odem u ambulantu.

Doktor gleda moje šake.
- Da li vas peče?
- Ne? -
- Da li vas svrbi? -
- Ne. -
- Ako vas ne svrbi i ne peče slučaj nije za mene. -
- Ali na ambalaži piše, pokazujem, u tom i tom slučaju, a taj je slučaj, otići u ambulantu.-
- Vidim, – kaže doktor – ali to je proizvedeno u Belgiji i to, to sa ambulantom, vredi za Belgiju. -

Obožavam ove sa fakultetom. Isti ja.
Ništa ne znaju do ono što znaju.

Nije mi pomogao pa moram da vam ga opišem.DA VIDITE S KIM JA, U SVETU NEDELJU, IMAM POSLA.

Zamislite Engleza, imam zeta Engleza i ja ne moram da ga zamišljam, e vi ga zamislite.

Krenuo Englez da gleda modnu reviju. Malo je zakasnio pa ide po crvenom tepihu, koji će biti ‘pista’. Njegovo sedište je na samom kraju ‘piste’.
Znači, treba ići do kraja tepiha između dva reda stolica na kojima sede uvažene dame. Kod druge-treće dame on zapne za ništa (Englez ne mora da zapne za nešto da bi padao) pa u padu uhvati jednu damu za noge obema rukama, izvinjava se i sada zapne za svileni šal dame do dodirnute dame. Čisti rukama svilu izvinjava se gospođici, i opet zapne za ništa i sede u krilo gospođi , poširokoj, sva kiipi sa stolice. Ta vrsta dama automatski deluje aseksualno i odgurne Engleza koji se sada kroz ceo špalir žena spoticao dok na kraju nije pao u svoje sedište.
E, tako vam izgleda moj doktor zvani ‘Belgija’.

Ni ne sanja ‘Belgija’ da ću ga par sati kasnije vama izogovarati.

Ni malo se, tim ogovaranjem, ne osećam bolje. Ne pomaže ni ogovaranje.
Ovo što sam uradio sebi, pa makar i za tri-četiri dana, je pravi zločin.

Katarina Mediči kada bi otrovala onu koju treba otrovati, jer je Bog spor, pričala bi tri-četiri dana samo o vremenu. Moram i ja pričati sa nekim o vremenu.

Ima li koga?Ispovesti Katarine Medici-500x500

Pauk i muva

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 28/04/2014

Pauk i muva
Jutros mi je pauk iznad glave ulovio neku muvu, zunzaru. Tako je glasno zunzurala umrežena da sam morao da je pogledam. Na trenutak razmišljam da je spasem.
Šta je, u ovom slučaju, pravedno?
Da njoj sačuvam život, za do uveče, koliko otprilike joj život traje, ili da uzmem komišiji-pauku hranu?
Odlučim da budem nezainteresovan.

Ulični pas
Ulični pas je čistač, fajter. Nije ‘umiljati’ pas parketa.
Zašto se ulični pas, sada kada deratiziraju ulice, uopšte rodio? Da bi ga mama ostavila sa tugom u očima.

Kada je bio sasvim malo kuče, slepo, ona ga je branila i odbranila od mužjaka da ga ne pojede.
Zašto se rodio slep? Da ne vidi čeljusti gladne smrti?
Mužjaci su mnogo jači od ženki. I ne plaše se ženki ali – kada ženka ima kučiće onda je zaobilaze.
Opasna je. Ne dozvoljava da joj se priđe.
Ulicom podivljala keruša nema nameru da napasnika otera – već da ga ubije. To je njena predačka borba, njen rat.
Ulica, sve svoje napisane knjige, piše uvek iznova, ispočetka. Život ulice je milenijumima taban. Od divljaka i vandala do civilizacije.
Kada izađeš na ulicu – nema razloga da čitaš knjige. Jedino ti ostaje da ih pišeš.

Humanizam
Čovek se trudi da humanizira svoj okoliš. Sebe će poslednjeg humanizirati. Tu, sa sobom, ne treba brzati.
Kada ulicu humanizira može reći da je shvatio Boga.

Pauk i muva, opet
Ustvari, dilema je ona – sa početka ovog teksta. Muva ili pauk? Ili ih oboje ubiti?

Đoković – Tipsarević

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 25/11/2011

Emocije koje su ispoljavali, u međusobnom meču, dva Srbina, na turniru ‘osmorica najboljih’ u Londonu, su emocije koje očekujem od pobednika i pobeđenih Srba u sportskim nadmetanjima kadaSrbija bude Švajcarska.

Od Ferera  se očekuje da pobedi kako bi se Đoković plasirao među četiri najbolja.

Briga oko toga da bi američki sportista mogao da lažira meč je opet stvar koju mogu da smisle samo Balkanci.

Balkanci, i ostali siromasi sveta, uvek očekuju nešto ‘malo’ mita.

Duh formiran autentičnim američkim snom računa na 120.000 dolara koje dobija pobednik. Sve ostalo što će da se desi neka se desi.

Veliki novac je zato da formira pobednički mentalitet a ne da se ne gladuje.

Đoković se posle pobeda toliko krstio da je za očekivati da ako ovakvim igrama nastavi da se kreće igralištem da će se uskoro pojaviti u istočnoj Srbiji da mu skidaju crnu, ili već kakvu, magiju.

Naravno da navijam za Srbe ali su mi draži hrabrost i lepota.

Tenis profesionalci (profesionalac je visoko utrenirana osoba) mogu da približe umetnosti toreadorskih pokreta a ove baletu uz zvuke univerzuma koje samo toreadori čuju kada poništavaju život.

Molitva je tihovanje sa sobom i nije za na arene.

Svašta

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 24/09/2011

Ruski ambasador lelemudin na forumu koji je vodila Sonja Light i na kom je govorio predsednik srpske države g.din Tadić postavlja zanimljivo pitanje: Ima li ovde Srba? 

Da ne bude zabune oko prezimena lelemudin. Sve ambasadore u Srbiji nazivam zbirnim prezimenom Lelemudin. To je od srpskog ‘leleeee’ i muda. I tu da ne bude zabune.

Ambasadorke su, naravno, ambasadorice. 

Nikada ne bih bio Ministar za Kosovo. Sramotno je da te narod plaća za budalaštine tipa ‘Borićemo se, za Kosovo, diplomatski i dostojanstveno.  Od te borbe, diplomatske i dostojanstvene, i ambasador svih ambasadora g.din jeremić je oglupavio.

Ja sam odrastao u državi, kao što se vidi, u kojoj je reč ‘gospodin’ bila da se, diplomatski i dostojanstveno,  nekom kažeda je lenjivac.

Srbija je po broju samoubistva u statističkom samom vrhu. Na rvom mestu su naša braća Rusi. Dominiraju žene u tom takmičenju. A motiv koji je dominantan u dominantnoj kategoriji je odnos sa sinom.

Majka i sin. Tu nešto bruji.

Valja ponovo konsultovati Mariju Montesori i njeno razumevanje upijajućeg uma.

Dete do pete godine upija energiju, i pozitivnu i negativnu, celim telom. Ne uči čulima i govorom. To učeje, čulima i govorom, je bitno za trenutno prilagođavanje sredini.

U tom preriodu, do pete godine, upijanje enrgija je naglašeni način učenja sebe životu. Savremena shvatanja šire upijajuću sposobnost i na prenatalni period, period devet meseci majčine trudnoće.

Ako je majka u Palestini, svejedno da li je sa izraelske ili palestinske strane, dete će upijati sve strahove i lukavstva prevazilaženja strahova. Tako je i u oblasti srpske Palestine. Srpska Palestina nije Kosovo, Vojvodina ili Sandžak. Cela Srbija je vekovima Palestina.

Elita srpskog naroda, Crnogoroci, izašli na protesnu šetnju sa jednom ovcom i transparentima kojima mole svoje poslanike da se manje sekiraju za državu i građane. Ne mogu da ih gledaju tako nasekirane. 

Mogli bi da nam pozajme ovcu. Takvo je vreme. Vreme pozajmljivanja. I nama je dosta da političar sa političkom odgovornošću daje reč kojom nešta obeća a ta reč svim našim danima bude gospodar.

Došlo je vreme da srpske vlade ne odgovaraju politički, to vam je ona kazna kada narod više dotičnu gospodu ne izabere na ‘demokratskim’ izborima. Treba ih moći pozvati, državnim instrumentuima prisile, istim onim koje su i sami bili vlasni koristiti, na krivične odgovornosti. Odgovornosti koje ne zastarevaju. Kao zločin protiv čovečnosti. I više.

Raditi protiv svoga naroda je veći zločin od zločina protiv čovečnosti. 

Dobre namere ostavite za priče ženi u krevetu kada više ne znate šta ćete, uopšte, u krevetu.

Jarinje

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 30/07/2011

 

Pretposlednje vesti: Prelaz u Jarinju zapaljen u sredu 27. jula oko 19 časova… Čuli su se pucnji.

Mladić, vođa zakukuljenih mladića. koji je zapalio pogranićni prelaz Jarinje  je krimi-bos.

NATO zauzeo Jarinje i proglasio da je to mesto ratna zona koja im daje pravo da upotrebe ubitačnu municiju.

Posle tih vesti lokalnog šefa žestokih jarinjanja treba predložiti za Nobelovu nagradu za nemir u fukciji mira.

Ne treba mu više prolaz za Srbiju.

Dosta su Udruženja građana iz Srbije, registrovana za neprofitabilnu političku delatnost, pomagala Kosovare.

Sada je red da žestoki Kosovari sami sebi pomognu.

Udruženja građana,’istorijskih’imena demokrata, narodnjaka, radikala, socijalista su na vrh k.. i ovđe i tamo.

Komunista nema, Nema ih ne zato što nisu dobri da se popnu narodu na vrh one stvari već ih je, čini mi se, 1929 godine presvetlo na veliko, poštovano visočanstvo kralj zabranio. To je onaj kraljevski Karađorđević koji je ubio Apisa, ubicu pošljednjeg Šćepana malog Obrenovića.

Ispostave tih udruženja, poznata od Haga do Osla, su i na Kosovu. Sindikata srpskih na Kosovu nema. Još niko ništa ne radi. Nema se kad od udruživanja.

I Albanske i srpske žestine se u sekundu udruže protiv takozvanih država. Tu nema greške.

Kriminalcima na Kosovu, kao i bilo gde na svetu, trebaju sindikati i udruženja građana kao što su trebali Laki Lućanu.

Naš predsednik, takozvani Dobar dan tugo, lepo misli svojim kliničko psihološkim mislima.

Od predsedničkih misli najbolje bi Olja Ivanjicki napravila sliku. Ona je obožavala takve slike da pravi. Slike sa ruba pameti.

Takva slika ima svu širinu lepote situacije. Reči te situacije, koje govori ‘Dobar dan tugo’ su kao da ih govori ona šarena ptica iz šuma Amazona.

Dačićevo Udruženje građana je legendarno. Ono je već 1999 godine pobedilo NATO.

Lider Dačić, kako sam kaže, ne može da ostavi srpski narod u severnom delu pokrajine nezaštićenim.Štitili su ga, kao i uvek, od Virovitice do Karlobaga.

NATO, lišen aviona, avioni su angažovani za na Libiju, sada bi bio lakša meta nego davne 1999 godine..

Dačić je, kao što red i občaji ratovanja nalažu, stao u svojim tokovima sećanja i setio se da će nakon nove pobede ratnici-pobednici blokirati puteve i tražiti isplatu neisplaćenih dnevnica.I mudro, kao šatro, ode kod svojih koalicionih udrženja građana na konsultovanje.  

Predsednik države nastavlja da nam otkriva svoje otkriće da saksija ima rupu.

“Albanski i srpski kriminalci su prečesto”, kaže, “u udruženom zločinačkom poduhvatu.”  

Čudim se da predsednik tako kazuje. Kriminalci su baš poznati po tome da vode računa o novinarima, o policajcima i tako tim poštenim svetom  

Predsjednik uporno neće da nam otkrije koje su namere njegovog Udruženja građana?

Kaži bre, bona.

Sve mi se čini da predsednik ima nameru da nagovara takozvanu. administraciju Kosova da takozvanu republiku Kosovo proglasi za netakozvanu pokrajinu Srbije. Pokrajinu koja je, od kada je sveta i veka, zapisana u preambuli Ustava Srbije.

Nije išao lično da poljubi vrata Saveta bezbednosti.

Poslao je svoga slugu Jerneja i njegovo pravo.

Sluga je, pun elana, izašao, po ko zna koji put, iz učmalosti mrtvačkog sanduka, takozvane vlade Srbije, i nastavio svoj let mušice.

Auu

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/06/2011

Gospodin Jovanović, poklonik istine, nije morao biti dramaturg po profesiji da bi nam rekao da je istina  dramatična. istina, obično, takva jeste. po svom biću,

Dakle gospodin Čeda izjavio je da Ruski vladar  ima prema Srbima kolonijalističku politiku, da nas Rusi eksploatišu i da nam se ministar spoljnih poslova grli sa ruskim ministrom spoljnih poslova i da mu je to kao da se grle dva medveda.

I šta? Rekao dramaturši političar ono što i vrapci po Srbiju dživdžanišu: Rusi nam na leđima. Široka leđa pa ni ne primetiš ko je sve tamo. Da nisu jedini nisu.

Ruski ministar uputi nam notu.

Nama.

Opet nas notiraju. Opet 1914, 1948, 1999…  One Turske do 1912 da ne računamo. Možda ove od mladoturaka

U Titovo vreme je bilo prvo da ne smeš da uvrediš Ruse, pa preko noći da je poželjno vređati ih, pa ne baš preko noći opet da nije poželjno vređati ih. Poslednji uvređivači su robijali.

 Kako je danas? Sme li se ili ne. Šta će sada da bude? Da neće opet robija.

Pa smemo li da mislimo i kažemo šta mislimo. Ili mora da se sutocenzurišemo? Ili da nas cenzurišu? Ili mora da lažemo i uvijamo kao ministar spoljnih poslova?

Ti ministri kada postanu inostrani toliko su ljigavi da ti je muka.

A i od ovih ostalih uvek neki belaj. A i nije da je neki. Da klize  od sluzavosti kada ih čuješ, klize. Sluz.

A sada će da nas notiraju.

Što ne bi da…  čim nam bilo koji od ljigavaca uputi notu, bez obzira što lete štuke, lete avioni, za bilo koju našu reč i delo, da im notiramo da nas ne notiraju. Za početak.

Ali nema ko. Sve sitna riba pljuckavica. A sistem je takav da glava ne boli. Sreća da je nemamo.

Kakva bi nam bila istorija da nije slavna.

Političarsko delo i reč, njihovo nesebično delo, niko drugi ne sme da vrednuje do ona, istorija.

Istorija je jedino kompetentna da sudi ono što oni rade.

Čuj, istorija.  

Stranku osnovao predsednik i dao prilog, pod-predsednik i dao prilog i žene im i dale prilog… tako funkcioniše sistem. pramidalno. 

Ćosić Dobrica je od skora u tuđem veku. Ja, i moji preci, smo oduvek tako. Ne vidi Dobrica da i kada je bio u svom veku da se nije primakao bitmom ljudskog. Jezik je okov duha. Treba nekako um na um direktno. Ako nam je stalo do ljudskog.

Pa ujedinjeni penzioneri – pa koferče u ruke i pravac Kazablanka, Švajcarska.

P:S. Evo nam rpilike da uputimo noticu, nikom bolje nego Ameima iz Amerike. 

Na njihovoj TV rugaju se našem Ministru odbrane kako je rekao da je nastup američke pevačice sramota i katastrofa. U toj emisiji pitaju se da li Srbi smeju na koncerte? Kad su utvrdili da smemo pitaju se kako mi možemo misliti da je nastup pevačice bruka a nije bruka srpski rat u Bosni i Hrvatskoj?

Mogao bi naš ljigavac da uputi noticu i da objasni američkoj javnosti sledeće:

Ministar za Odbranu Srbije, stručnjak je za muziku. Oženio je kčerku našeg čuvenog narodnog pevača i sve zna iz tu temu. Kao i o odbrani zemlje.

Ne znam da li su i ostali ministri pitani i da li su se izjasnili po to pitanju pesme i amričkog pravljenja viceva.

Bilo bi poučno da čujemo šta misli naš Ministar za plan i razvoj o pesmi pevačice. Nije on od juče. lekar je on i to ortoped. Kada dođeš kod lekara sav dršćeš od šta će, naopako, kasti. Mišljenje mu je presudno.  Ministru je planiranje usputni posao – glavno još nije prošlo na CK demokratije. Blago onom kome Ministar  ortoped bude gips stavljao. Može da stavi na pogrešnu nogu i ima  polomljeni da ćuti. Ministar je to, bre. Valda on zna koju nogu treba u gips. Cilj je da miruješ. I kako ćeš mirovati već tako. Da na jednoj bude gips a druga slomljena. Pametan je on. A naš. 

 Bilo bi zanimljivo čuti mišljenje o pevanju američke pevačice  i Ministra za poljoprivredu inače čuvenog advokata Petrovića.

Kako je Mministar za poljoprivredu samo uspešno  sklonio sa cesta traktoriste koji neće da se bave poljoprivredom ako, siromah od 100 jutara, ne dobije 15.000 EU za na volju da ide lično na njivu.

I to nije bio samostalni štrajk poljoprivrednika. To je bio sabirni štrajk. 

Milicija je obustavljala saobraćaj, traktoristi samo dovezli traktore a ministar SUP-a čuveni kriminolog, sve same desetke na Fakultetu političkih nauka, misli da milicija nije od njega. 

Ministra za puteve ne sme se ni pitati za pevanje. On se odmah uplaši u predinfarkt. Misli da je neki direktor u apsu pevao.  Direktor jeste u apsu, ne daj bože da peva, puteva nema, novci nestali, radnici nalepili da daske dosadne poruke i hodaju oko vlade.

Nemaju za leba. Radnička posle. Lažu. Sve odneli. Oni. Ko bi drugi?

Obama i slično

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/05/2011

Dali naučnici majmunu oguljenu bananu da je pojede. Neće.

Dali mu neoguljenu i majmun je pojede.

Nučnici zaključili da je majmun glupav.

Nejasno kako nisu zaključili da majmun ne jede oguljenu bananu jer nije higijenski.

Drago mi je što imam predsednika koji ne naručuje ubijanje protivnika.

I verujem, nikada ne bi želeo da gleda to ubijanje uživo.

Ima naših tvnovinara, to su oni što misle da kada su postavili pitanje da ne sledi odgovor već pitanje koje obrazlaže pitanje pa sve tako do poslednjeg daha pitanja, koji se nadaju da će se pojaviti vikiliks i da će i oni videti ubijanje namrtvo uživo.

Još kada bi snimatelj uhvatio u velikom kadru lice Obamine kćerke u trenutku ubijanja njenog oca tada bi informacija bila potpuna. 

Šta je razum? 

Ništa više od onog šta nauči. 20% ljudskih moći saznavanja. I tada tih 20% guši i obezvređuje onih 80%.

Bio je jednom jedan takav čovek koji je živeo sa svih svojih 100% moći suđenja. Po njemu su američki operativci, u komunikaciji šifrovano zvali Osamu bin Ladena.

Razum kada je glup onda on, a zbog viška mišića, pokazuje šta pametan razum hoće da skrije.

“Ovo je još jedan pokušaj da se starosedeoci Amerike žigošu kao teroristi”, kaže tim povodom Paula Antoan iz plemena Sijuksa Ružinog pupoljka iz Južna Dakote.

Ili nije tako već ovako: Osama i Džeronimo su buđenje iz američkog sna biti sramotno bogat i sramotno moćan. 

Drago mi je, pored toga što imam kulturnog predsednika, što mi je kćerka diplomirala na fakultetu Megatrend.

To je onaj fakultet koji je dao počasni doktorat Gaddafiju.

Za navodnjavanje 60 kilometara pustinje.

Muammar je, prema svojoj ideji života, primio počasni doktorat u pustinji.

Megatrendovci odoše  u poustinji da mu uruče zasluženo priznanje.

A kanibali, što bi Čeda Jovanović kaz’o, u uskom kanibalskom krugu svetskog razuma, satelitski posmatraju kako Muammaru Gadafiju ubijaju tri unuka.

Najstariji je imao 12 godina. 

Kako saznati misli moćnika koje, ni sebi, ne smeju  da priznaju da misle?

Nadam se, da će naučnici Megatrenda i sličnih univerziteta, formirati menadžere, tako kako su i krenuli, za društvene odnose humanog, ne dominantnog profitnog, transformisanja čovečanstva u ljude.

«page 1 of 4

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
July 2017
M T W T F S S
« Jun    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  
Arhiva

Welcome , today is Sunday, 23/07/2017