Dejan Pavkov, Kraljevi Ulice, Sara

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 23/04/2017

Kraljevi ulice, Sara
Sara : – Što poturi Simona iz Kirene da ga razapnu umesto tebe? Trebala ti je ta vrsta razglašenosti? Istina je ličnost. Ne možeš je naći ako ona ne želi da te nađe.
Isus : – Ponižavajuće je da ljudi kače Ananuka. A isto je što se predstave tiče i utiska.. Preci Isusa, u koga sam se transformisao, od Davida do njega, znaju da je život nesreća ljudskog duha a ne smrt. Čovek po službi Bogu prisiljen je da učestvuje u prirodi zarobljenog duha u telu. Smrću tela duša živi a životom tela duša je mrtva. Slobodan duh duše je mrtav bez slobode… on je sužanj službe prirodi, srdžbe borbe života.
Sara : – Zašto si Filipovo jevanđelje pojavio pred kraj rimskog hrišćanstva?
Isus : – Magdalena nije dala – znaš i sama. Ili ne znaš? Da je Magdalena slaba žena ne bi je dao meni za ženu.
Sara : – Magdalena nije dala? Ne znam. Koja Magdalena? Isusova ili ova tvoja.
Isus : – Nemoj tako. Znaš da smo ona i ja predstava za ta vremena. Čovek kao telo je opasan za sve. I sebe i druge i prirodu. Telo mu slama duh a duh se skriva gde god može dok se telo ne ubije…pa se pojavi kao san… pa kao stih… pa kao delo…pa kao veštica strasti. Kada sam transformisan u čoveka mene je strah svega. Strah me da se trabsformišem a moram da se transformišem. Divim se Adamovoj snazi. Eva se zajebava, sa sobom, sa drugima, sa Bogom. Đavo ne sme da joj priđe. Sa Adamom pravi planove… sa Evom? Iii…nema teorije da mu Eva oprosti igru sa zmijom. Praštanje je za hrišćane. Ona nije hrišćanka. Kada kuva stavi zmiju u džep ogrtača za kuvanje da sikće umesto nje.
Sara : – Pusti Evu. Šta je Magdici smetalo u Filipovom jevanđelju i Jevanđelju po Marku, ali autentičnijoj verziji? Ta Jevanđelja, i druge rasprave na pr. The Second Treatise of the Great Seth, iz seljakove iskopine u Egiptu kod sela Nag Hamad mogu da vidim u engleskom prevodu. I vidim ga. Šta joj je tačno smetalo?
isus : – Jevanđelje po Marku : Patar pita Magdalenu: “Sestro, mi znamo da Spasitelj ljubljaše tebe više nego druge žene. Kaži nam reči Spasiteljeve koje upamti – one što ih ti znaš a mi ne znamo.” Kasnije Petar pita učenike: “Govoraše li on zaista nasamo sa jednom ženom a ne sa nama? Trebamo li mi da se okrenemo i nju da slušamo?” Jevanđelje po Filipu : “A supruga Spasitreljeva je Marija Magdalena. I Hrist nju ljubljaše više od sviju učenika i celivaše joj često usta. Drugi se učenici zbog toga vređahu i gunđahu. I rekoše mu: Zašto ljubiš više nju od sviju nas? A odgovarajući Spasitelj upita: Zašto ne ljubim vas kao nju?
Sara : – Hmm. Ja bih to jevanđelje koristila za potpalu. Ti nisi imao saradnike, ti si imao podlizice.
Isus : – Ljudi su se pogubili od straha. Videćeš kada postaneš Elizabeta II drugu stranu kulisa. Imaćeš barem jedan strah više nego drugi. Treba čovek, ne mora da može da uđe drugome u um, kao što mi možemo, već da ima neko čulo za automatsko vrednosno dekoderinje.
Sara : – Postoje takva bića. Bila sam sa njima. Osnovna mana je njihova što to nisu ljudi. To su druga bića, nisu Adamovi potomci.
Isus : – Adamovi potomci kada ostare moraju umreti, Star čovek mora umreti,
Sara : – Zašto mi to spominješ? Šta ti je na umu?

Profesor marksizma

Od danas sam katolik. Bog, i dalje, do daljnjeg, ne postoji.

Religija mi je hobi koji osobito primenjujem kada igram bridž i kada se molim da protivničk kralj ne leži u impasu i da moram da igram end-pley. 

Rezultati tih mojih molitvi kažu da nemam dar molitve.

A baš se trudim.

I nikada ne spominjem ime Boga uzalud. Samo kada mi treba.

Svaka čast onima koji uspiju od svog hobija da žive. Pa bilo to držanje kazina, sviranje violine, igranje fudbala, slikanja, pisanja,  ili Alelujisanje. 

Celog života sam se trudio da budem podoban i nikako. Uvek neka greška.

Popina žena nije bla podobna da predaje nemački a ja marksizam. Ona je dobro znala gramatiku i Getea, i još tako po nekog od malobrojnih pametnih Nemaca, a ja, kao Frida i Dijego, mislio, da ‘marksizam leči um ljudi’. 

Tada Srbija nije bila banana država mada je, kao i sada, bilo mnogo banana ljudi.

To “Ja sam katolik” nema veze sa posetom Amfilohija (pre)podobnom Nikoliću.

Promena moje verske orjentacije više je vezana za nesretne ljubavi Fride Kalo. I činjenicu da joj je život bio hobi. A u životu jesu: Dijego, slikarstvo, komunistička religija, religija i Dijego.

Promena verske orjentacije vam je kao promena seksualne orjentacije. Neću više, odluči tako neko, da imam dece i to je to isto samo različito. Kada imaš puno dece jedno će ti, kao Fjodoru Pavloviču Karamazovu, već doći glave.

I dezorjentacija je orjentacija.

Brak sa Dijegom Riverum, lutanja sa muškim mangupima Trockim i Bretonom, razvod kao malo uzimanje daha muškaraca koji nedovoljno kosmički znače, pa ponovno venčanje sa Dijegom, sa posebnom pismeno ugovorenom klauzulom o zabrani međusobnog seksalnog odnosa osmišljava ulogu žene u  umetnosti revolucije.  

Da je Dijego, od preterane upotrebe penisa, zaradio rak penisa to je Fridi već bilo jasno.

Ali to nema veze sa tematikom. 

Sveti Sava ne bi mogao da prihvati Fridu, kao ni Mariju Magdalenu kao ženu Isusovu. I zato napuštam red Svetosavski i odoh u katolike. Papa me ne zanima. Samo red Templara.

Ako je moj prijatelj Dijego Rivera, prijatelj mi je jer je voleo ženu, Fridu Kalo, koju bih i ja voleo da se nije prerano rodila, mogao da napiše slično, samo malo ispreturano, mogu i ja da zapišem jedno svoje takvo kanonsko osećanje. 

Dijego Rivera svojim muralima vodi bitke protiv kapitalizma i crkve. On to skače sa meseca na sunce a sve dokazuje da je na zemlji. Dobro, u vasioni je.

Nezadovoljan ekspresijom svojih likova na zidnoj autobiografskoj karikatura slici ‘San jednog nedeljnog popodneva u parku Alameda’ on dopisuje reči: “Bog ne postoji!”

Sliku su uništili katolički studenti i sa nožem izgrebali bogohulne reči. I tako su dokazali da Bog postoji.

Slika je bila zabranjena za javnost i 1956 godine Dijego pred novinarima svojom rukom briše  jeretičku rečenicu, silazi sa skele i izjavljuje novinarima: “Ja sam katolik!” i kao uzgred napominje:

“A sad, možete novost telefonom dostaviti u Moskvu.”

Što se moje izjave tiče možete telefonom dostaviti na Tibet, Dalaj Lami. On je jedini nadležan za pravljenje društva bez nasilja. Može i mom patrijarhu Irineju posle ove uskršnje poslanice u kojoj nema stiha ‘Kosovo je integralni deo Srbije’ ili već kako taj stih glasi.

Od kada Staljina nema Moskva više nije sigurna po pitanjima pravde.

A ovi što pod radnim naslovom ‘Milosrdni anđeo’ napadaju barod onog koji napada svoj narod nisu sigurni po pitanju istine.

Po pitanju pravde su OK.

Možda još da povećaju učešće nekog aviona. Da bude jedan avion po glavi ovih što napadaju svoj narod.

Neka se zna ko sme napadati i ko sme braniti narod. I od koga, naravno.

I koja je svrha ovog pisanja?

Tražim odgovor na pitanje kako popraviti ovaj svet?

Kako od faze umetnosti revolucije ući u fazu umetnost življenja?

Jednostavno.

Gledaj ove slike. gledaj, gledaj a onda uzmi boje, zategni platno, namaže zid gipsom i slikaj, slikaj…

Čitaj, čitaj a onda uzmi i piši, piši… Traži, traži… Učestvuj! 

Ako ništa od toga ne ide, a po sugestiji Dujega&Fride, barem jedan dan mislite kontra svom Ja. Ponudite mu alternativu. Dosadno je sa jednim jedinim ja biti vas vek.

 … “Najzad, ti znaš dobro…Ti kao utabani vrt u mračnoj noći, ti kao prozor u olujnom vremenu, ti kao maramica utrljana krvlju; ti, kao leptir koji plače, kao pogažen dan: kao suza u moru suza; kao cvet koji peva, pobednički, ti, kao zrak svetlosti na putu celog sveta…”

Lepo je čitati ove reči Karlosa Pelisera Fridi napisanih.

Još je lepše napisati ih… A… uvek ima nekome pisati.

Kralj Ibi

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 21/04/2011

“Лик оца Ибија (Père Ubu) настао је 1885. као шала ученика гимназије у Рену који су хтели да исмеју свог професора физике Феликса Ебера (Felix Hébert).

Eber је за њих оличавао сву гротскност света” /Vikipedija/.

Dobili smo svog tata Ibija.

Oduvek  je politika način organizovanja i usmeravanja ljudske delatnosti. Ljudsko društvo organizovano je u države po nekom sistemu prioriteta.

Sparta, grad-država je imala jednostavan ritam života. Dete koje ne odgovara standardima budućih ratovanja baciš sa stene u more.

Atina je bila komplikovana. Nije prednost davala ratovanju već umu. Pa tako žgoljavost deteta nije bila prvi kriterij.

Ako tako operacionalno definišemo politiku i političko pozorište tj. ja ću ih razumevati u tom značenju, tada, eto, šesti dan od početka štrajka glađu i žeđu Nikolića Tome štrajk ima sasvim drugačiju Ibi-konotaciju.

Svakog dana, svakog sata, svakog minuta u svakom pogledu vest je: ‘stanje zdravlja Tome Nikolića’.

Tomicino zdravlje nikada nije bilo kontrolisanije a Aleksandar Veliki nikada pravnički zaposleniji.

Uz tu vest sada će, u istom terminu, ići i vest kada bilo koja grupa, u bilo kom mestu Srbije se organizuje da kao vrši pritisak na Predsednika Srbije Tadića vrši pritisak, pomoću BOGA MEDIJ, na svakodnevnu pažnju  građana Srbije.

Šta se to skriva u našoj zemlji da nam tako um mediji odvlače?

Vest je i svetska. Evropska sigurno. Svakodnevna.

Mediji u svetu daju prostora tom dešavanju iz  ciljeva svojih politika.

Na šta treba usmeriti energiju naroda Francuske, Italije? Na izbeglice iz Libije, Tunisa i Egipta. Sada i političara u Srbiji. Šta to ne valja da narod Francuske i Italije misli?

Za šta je taj zločin smrti ljudi  i bežanja naroda? Za profit proizvodnje naoružanja, ratničkih aviona, bombi? Ili je šta ozbiljnije u pitanju?

Zbog čega je taj zločin smrti ljudi  i bežanja naroda? Da se intelektualno marginalni narodi dotuku jer im je trenutna briga da sačuvaju žene i porod? Ili je šta ozbiljnije u pitanju?

Ima li šta ozbiljnije od toga? Ima! Eksploatacija i na njoj zasnovano traćenje života.

Mediji su jadno i bedno čudo a sistem je, burazeru, krajnje lud.

Zoran Radmilović je pravio cirkus od  scenske maske Kralja Ibija. Sada je Ibi ozbiljno narodno pitanje.

Komedija će dobiti svoj kraj u nedelju. Najavljuje Tomislav. Političarski život je farsa. Ne štrajk glađu. Štrajk glađu je komendija. Sa ‘n’.

Ako Tomislav vaskrsne u nedelju, pardon, prekine sa gladovanjem, meni će to, naravno, kao i svaki kraj komedije, biti smešno.

Ali Patrijarhu neće biti smešno. 

Patrijarh može da shvati da je prepotentno vaskrsavati u dan autentičnog vaskrsenja. Ima Patrrijarh težak posao da objasni Nikoliću, i rabu Vučiću, da nema 10 božjih zapovesti već da smo to mi, Srbi, skratili broj zapovedanja. Ima ih 613.

 A Patrijarh je, kako tumači Tomislav, već pogrešno shvatio štrajk žeđu kao pokušaj samoubistva.

Samoubistvo je neiskupljiv greh hrišćanski, jevrejski i muslimanski.

 Najvažnija zapovest je očuvanje života.

Bog ti je dao život i ko si ti da ga sebi uzmeš?

Ne verujem u debilna tumačenja Boga. Verujem, naravno, u postojanje složenijeg bića od ljudi. Složenije Biće, jednostavno, po sili uma, mora da može da postoji.

613 zapovesti neće zapamtiti ova dvojica. Posebno Vučić kada postavlja sugestivno pitanje: “Vi mislite da smo mi glupi.” Sugestivno pitanje je pitanje koje implicira odgovor.

Normalan sabesednik bi odgovorio: “Da, mislim. Ali vama dvojici to tako lepo stoji.”

Ipak su njih dvojica samo ljudi koji žive od političkog posla koji ne razumeju.

Dok su bili sa Šešeljem to i nije bilo važno. 

Šešelj se u politički posao vrlo razume. I negovaće kapitalizam taj njegovo vid razmevanja politike kao što se plaćene ubice neguju.

Gotov(o) je

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/02/2011

Na ‘Mitingu ponosa II’, danas je udružena  levica (Vulin) i desnica (Milanka) i oni radikali koji su se ‘usrednjili’ da im se deca ne ‘vade’ po kladionicama, slot mašinama ili na Teksas holden pokeru. 

Velja

“Velja kruška u grlo zapadne, Nije vino k’o što prije biješe, Barjaktaru darivat Evropu grehota je o tome i misliti”.

To nije rekao Toma već najveći Srbin  među Crnogorcima. (Crnogorci su, inače, elita srpkog naroda. Tako je barem u pokeri i pišpilu.)  Toma je rekao da je počeo da misli svojom glavom. E u tome je problem. Nije svakom da misli svojom glavom.  

Da li je Vulin shvatio Gandijevski Tomin pothvat sa mitingom ili je došao da se slika a zna da četnički vojvoda samo folira sa svojevremeno Gandijevim bosonogim protestnim hodom?

U Tominom slučaju stiropor poselo ‘da se ne preladi’.

Čišćenje trotoara nije samo simbolika. To je i obračun sa sramotnom arogancijom političke klase.

Što se desnice tiče gospođa je porodična desnica. Ideologije i onako više nema /Šešelj rhek’o/ pa i ne mora, prava dama,  da zna da to nije vrsta kavijara.

Levica ide po programu koji je napisao pok. ak. dr Mihajlo Markovič. U programu je sve revolucija. Samo se priželjkuje neki žešći događaj na ulici. Poštovani pisac Logike suviše je kasno  postao Bog  iliti akademik.

Srpsku levicu proletarijat zanima kao što pravoslavne crkvenike zanima Bog. Leva verovanja srpske levice su religija koja je je dobra za uterivanje straha. Religija je uvek samo to. Bila leva ili desna.

Iz jada da ih u krv ne uvedu ovaj ‘skup muka’ više ni ne zviždi ni ne viče: ‘tako je’. 

Došli su na hodočašće vlastitom besu, sa svojom i tuđom krvlju na rukama a iz  nemoći da imaju svoj život.

Tu stoji mišljenje da “Nije vino krv Hristova već novac”.

Naravno, to Isusu nije padalo na pamet jer inače ne bi lično iz sinagoge šamarima isterivao menjače novca. Uzeo bi neki procenat. Kako to ovi šljedbenici rade.

Nije najjasnije da li je ‘Miting ponosa II’  štrajk policaja ili narodno okupljanje pod rukovodstvom najumnijih. Videćemo kako je ko ako dođe do navijanja uz logorske vatre.

Obična publika sve od sastava onih koji ne da su čitali ‘Na drini ćuprija’ već su hodali po njoj.

Nijesu primili na binu Palm-otića. On negde Bethofena sluša svečekajući ugalj da ga propusti kroz papir.

Ni boema više nema kao što behu Đura Jakšić i Tin Ujević. Vino je uskislo. Valda zato. A i čemu boemisati kada više nema ko da razume pesničke tuge?

Sve osrednjaci, što se naučno kaže mediokriteti, osrednjili se  dabogda i svih sto godina, koji ste naumili da protraćite, da imate ‘u se i poda se!

Zver je ušla u zverinjak.

Fenomen duha(The phenomenon of spirit)

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 12/03/2010

Misliti znači moći upravljati svojom svešću.

Jednostavno.

Tu sposobnost nemamo svi jednako raspoređenu. Niti smo u mogućnosti u svakom trenutku da mislimo. Uzmeš Fenomenologiju duha, čitaš i shvatiš da u vlastitom prisustvu gubiš misao, ludiš.

Misliti se vežba. Prvo rečima. Pa se svest vodi bez njih.  Sve hodi po slučaju i izuzetku kretanja energije. Nikakva večna volja. Samo večno kretanje energije.

TV potrošnja slika je anti vežba i ubijanje sposobnosti misliti.

Nije problem u problemima između vere i znanja vec između vere i sumnje.

Tromi um Akademije zadrigle od prošlosti, brzi um Medijale zadrigle od budućnosti i lumpenproletarijat um izbezumljen od sadašnjosti. Istina.

Istina je da sam ih i sve uvredio. Kako je lako napasti JA. Da li je čovek, kad ukloni JA, duhovni leš ? Ne. Tada je lud.

Da li je svet ludih svet oslobođenog čovečanstva? Jeste.

Tada je komunikacija moguća samo direktnom energijom. Zid je pao. Prorok je moguć. Energija je sinhrona. Desi isti događaj, u isto vreme, na apsolutno udaljenim prostorima. Desi se. Nije čudo. Već sinhrono postupanje energije. Prestaju kontradikcije. Prestaje inkvizicija nauke. Ni to nije čudo. Kao što je i inkvizicija religije prestala.To je pitanje usmerenja energije. Čime? Čime do energijom. 

Ovo ludilo se pozna. Vidi se. Da li je ludak, ličnost ubijenog JA, nadčovek? Treba li mu telo?
JA nije utrnuto nekom ‘nirvana’ kontemplacijom, meditiranjem Ono više ne postoji.

Misao je da se misli. Veruje i Sumnja i, ako je moguće, izbegne Ubeđenost.

Dijalektika , kao metod shvatanja sveta na način na koji svet i postoji, postoji samo kao kretanje, ne može da prihvati stanje, mirovanje.

Govor ćutnje

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/03/2010

Otišao tata u lažni rat. Rat za granice. Vratio se sanduk. Ostala deca, muk majke njih, misao prazna od reci. Groznica neritma očvrsle tisine u potpunom pokretu.

Genocid je u motivu bolestan. Skloni se od bolesti ako nisi pelcovan.

Šefa drzave treba smatrati šefom organizovanog opsteg kriminala. Uglavnom. Kao i uvek. Ćutis i smatraš.

page 1 of 1

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 18/11/2017