Robovi strasti, dobro veče

Bridge is dangerous to mental health

Realno je misliti da su ovu igru, preko svih državnih saveza, svetske i evropske federacije, stavili u “sportsku” upotrebu oni koji kontrolišu vreme pasivne smrti.

Život u “Stand by-u”.

Teorija svega i teorija struna i kvantna mehanika se zasnivaju na prvoj komponenti bridž igre.

Prva komponenta bridž igre je koncentracija energije uma.

Sviranje Menjuhina je prvi dokaz postojanja Boga a bridž je drugi dokaz da on jeste ali i da menja mišljenje.

Ako vladate sobom ni jedna igra vam neće naneti štete, pa ni bridž. Ako ne vladate sobom igra će vas svojim manija-opsesivnim elementima uništiti.

Igra bridža nema sa čim da vam duh obogati. Izoštriće vam intelekt, stvoriti nezamislivu energetsku napetost i staviti svoje okove.

Kada se igra završi tada ste spljošteni, izduvani balon. Sramota vas je kako živite svoj život.

Ako vladate sobom, iskoračite, isprobajte maniju, proverite svoje impulse.

Šibicari

Kockarske prevare sa šibicama dele se na poštene i nepoštene.

Pošteni šibicar je onaj kod koga ispod jedne kutije šibica nalazi kuglica. On vas svojom veštinom navede da mislite da je ispod jedne kutijice. A nije. Već je ispod druge.  To je poštena prevara, prevara veštine. Niste morali da se igrate.

Ali kada kuglica nije ispode nijedne kutijice, kada nemate šanse da pogodite, to je nepoštena prevara.

Kod nepoštene prevare šibicara kuglica se nalazi u njegovoj ruci i kada vam pokazuje ispod koje je kutijice u tom momentu ju je  stavlio ispod te kutijice.

Kako se odbraniti od nepoštenja šibicira?

Prvo ne igrajte. A ako već morate …

Kladite se i okrene dve kutijice i kažite: Ovde nije kuglica. Prirodno da je ispod treće kutijice i nemate razloga da je okrećete. Pogodili ste.

Za ovakvu igru morate imati reputaciju žestokog momka inače sledi sukob gde šibicari govore da nije opklada “gde nije već gde jeste”. Treba izdržati tu jednu igru. Sledeća igra za vas ne postoji. Oni ne igraju protiv majstora te vrste.

Zanimljiva je bilo jedno moje ‘aktivno posmatranje’, u Budimpešti gde su prevareni muž i žena. Žena je govorila mužu  da ovaj put sigurno zna gde je “kuglica”, on je popuštao i promašivao. S obzirom da je igra bila ‘nepošteni šibicar’ šibicar je posle promašaja okretao kutijicu koju je muž hteo da okrene i on je tu obavezno stavljao “kuglicu”. Nije reč o sadizmu već potrebi kockarskog trenutka da vara u svim dimenzijama prevare.

U većini zemalja Evrope šibicarska kocka, u startu, je tretirana kao prevara. Podrazumeva se da je prevara i ne kažnjava se kao kocka već kao prevara. Šibicar ne može da kocku radi sam. Radi je uvek sa više ortaka. Jedan je za galamu »Policija, policija«. Ovaj frku može da složi i ako policije nema ukoliko smatra da igru treba prekinuti iz nekih drugih razloga.

Pravilo igre za poštenog šibicara uvek se svodi na 50% prema 50% jer igrač treba da pogodi jednu od dve kutijice pošto kutijicu ispod koje je ‘video’ kuglicu treba da isključi. Tada je to ipak kocka a ne prevara. Čak ako igrač ima 66,66% posto šanse da izgubi  to je bio njegov izbor da igra. Da ne govorim da on igra jer ‘vidi’ gde je kuglica pa se kladi ‘na sigurno’.  Hoće prevaranta da prevari.

Igra sa tri karte tek sliči ovoj kocki. Sliči joj u segmentu što igrač ‘vidi’ gde je kec i što kec ne može da ne bude u tri karte. 

Ovo ne bih svrstao u prevare. Ne prodaje se veština tako nevešto.

Kockar(The gambler)

Kockar

Kockari ne znaju za puteve napredovanja i nazadovanja. Samo za uspone i padanja i padanja. Dna nema. U pitanju su nivoi. Uvek se može niže.

Rec hazard je arapskog porekla I znači igru sa kockom. Igre na sreću se u većini jezika nazivaju hazardom. U nemačkom jeziku ne. Oni drugačije nazivaju strast za dovođenjem sebe u opasnost.Ali ni manje ni više, od drugih, nisu upućeni u slepu sudbinu kojoj se prepuštaju sa dosta predračuna.

Kažu da Jevreji, u pokeru, ne prate na četiri od boje. To je garantovano zbog matematike. Sloveni su matematiku naučili (oni je za sigurno nisu izmislili) ali je u kocki toliko ne primenjuju da se sa pravom misli da joj nisu skloni.

Cigani su se sa matematikom posvađali. Bez nade da se sa njom pomire. Zato su u hazardnim igrama tamo gde jesu: Mučenici i srećnici jedni.

Kada  se kockar, radi igre, zadužuje tada gubi dusu. To je sasma drugačiji gubitak. Tu počinje kocka u slobodu.

Šteta što je Dostojevski mimoišao vreme našeg najvećeg profesionalnog kockara Uroša Tešanovića, Ukija. Znao je, Uki, da kaže:

“Dobijao sam tamo gde je realno bilo da izgubim Gubio tamo gde je jos realnije bilo da dobijem ali da mi je sa ruletom da igram nerešeno pa da na miru (ako je mir sa sobom u kocki uopšte moguć) okončam ovu neravnopravnu bitku.”

Profesionalci svaki slobodni tren spavaju. Moraju. Ne znaju koliko će kockom da sastavljaju noći i dana. Ustaju kao da i nisu bili u svom telu.

Varalice nisu ovisnici od koceke. Oni rade, to im je posao. Ustajanje im je kada usprave svoje telo, koje je često po saunama i plivačkim bazenima, na koje će navući  masku kockarskih zavisnika.

Psihoterapeuti bi se oduševili, kada bi sagledali, koliko su varalice kockari  nezavisnici od igre. Oni su zavisnici od nečeg drugog. Zavisnici su od demonstracije svoje veštine promene špila, vađenja koje hoće karte iz špila a ne one koja je po redu, ili skrivanja karata.

Varalice imaju problem da zapamte pravila igre koju su upravo naučili a sve ostalo je stvar veštine, mislim ‘nesreće’ protivnika. “Nisi imao sreće, brate”.

Lopov nikada ne voli da je pokraden.

Begemon ima i dimenziju kombinatorike. Dve kockice i ratnički hod sistema pločica.

Um se igra. Stvari ti koncentriše u naviku van pameti. Iigrica sa kockicama sa kretanjem pločica po begemon tabli, ti naviku  šetaš po umu, i u snu i na javi, ne vidiš ono što um neće. Zagubio si koncentraciju na svoju kockarsku zavisnost.

Igrači slot mašina nisu zavisnici od kocke. Oni su zavisnici od zvuka i vriska boja mašine. Stavite im da igraju na mašini koja ne priča i ne prozvodi svetlosne efekte neće se zalepiti.

Igrači ruleta su zavisnici delom od kocke ali i ponašanjem za ruletom “Igrajte, molim”, Izvolite, gospodine, su floskule krupijea koja učvršćuje igrača za sedište. Bio sam prisutan kada je za ruletom igrao mladić, bioje  u društvu devojke, tako što je svako polje stavljao po jedan žeton (37 polja). Isplata je 35 žetona + njegov jedan uloženi žeton. Sa svakim spinom on je gubio jedan žeton, bez šanse da dobije, ali je dobio uvek rečenicu: “Izvolite, gospodine.”

Kabala pravila bridž igrača glasi:

Ako hoćete impasirati majorsku damu tražite je iza puba. Minorsku damu iza desetke. Kralj trefa je ili singl ili nije u impasu. Devetka je uz damu. (ako vam nedostaje i jedno i drugo).

Kockarska praksa bridž igrača traži poštovanje ovog mističnog pravila. Promašeni impas ne kvari psihološke stabilnosti (‘Ko zna zašto je to dobro.’).

Bridž turnir je sesija taština nad taštinama. Kao da je Solomon igrao bridž dok je pisao Knjigu propovednika.

Kada svest postane fantazmagorija kockarske igre  znaš da si u ludilu iz koga nema povratka slobodi svesti. Hodaš po fantazmagoriji i praviš priliku da je budeš. Kako su ove rečenice teške. Nose težinu lanaca najtežeg robijanja.

Ako pustiš da ti vizije opsedaju um biće to igra teške podele karata sa bezbrojnim ponavljanjima odigravanja i dijalozima sa ‘iskompleksiranim’ partnerom.

Obični kockari, profani kockari, su prepoznatljivi kao igrači zelenog stola. Možda sto nema na sebi ništa zeleno ali ima tu svoju zelenu funkciju.

Profani kockari, u svakodnevnom govoru kockari,  ne da su odvojeni od bogomolje i od države već su progonjeni i od jednih i od drugih.

Kockar ne može pobeći od svojih progonitelja.

On je državom vezan za širinu mogućnosti svoga izbora a religijom za proces kojim je uterao đavola u sebe.

Kockar uglavnom nema dilemu isterivanja  đavola već ima problem kako ga uterati i u drugog.

Kockari su stručnjaci za proizvodnju protivnika i van sfere kocke. Nemaju oni prijatelja.

Homo ludens ne isključuje homo faber-a bez obzira da li mu je kocka jedno od delatnosti ili jedina delatnost.

Homo-sapiens je sinteza Homo ludensa i homo fabera bio homo toga svestan ili ne.

page 1 of 1

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
September 2017
M T W T F S S
« Aug    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Arhiva

Welcome , today is Tuesday, 26/09/2017