Dejan Pavkov, Kraljevi ulice IV deo, Sara

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 19/06/2017

Kraljevi ulice, Sara
Sara gleda na svom stolu belešku Jovanovu:
U mirnim vremenima čaršija neke države, bilo koje države’vodi’ društvo. Čaršija formira sitan moral, egoizam i izopačenost dnevne doze smisla. U smutnim vremenima čaršija je sklona destrukciji. To je život ljudi koji je eksponiran da bude vidljiv.
Političar koji nije za jednokratnu upotrebu zna i šta nevidljivo teče ispod vidljivog To što teče postaje vidljivo tek kada se prospe trag krvi i mozga po vrelom asfaltu. A na asfaltu su Kraljevi ulice. I tako počinje simbioza bede asfalta i sjaja salona.
Iza svega stoji podzemni obaveštajni rad.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Adam

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 13/03/2017

Adelaida (Na engleskom, bebama, da mame čuju : – Ništa. Mame vas ne vole… ali zavoleće vas kada im budete rekle: „Mama“. Ajde, (bebama na engleskom), recite: „maamaa“. I vi ništa… (jedna zaplače)… dobro, i to je nešto… ‘ajde sada ti (drugoj bebi) … ova kao da ju je razumela i zaplače i ona. (Adelaida nasmešena i dalje govori na engleskom jeziku): – ‘Ajde sada da vidim koja može jače.
Izlazi natraške u boks za bebe, gleda mame, obe okrenute zidu, stavljaju šaku na oči.
Aerodrom
Adelaida sedi sa bebama i dve flašice mleka. Svaka pije mleko svoje mame. Mame uprno neće da prihvate svoje bebe začete u koncetracionim logorima. Jedna beba neće više da pije mleko, dobija cuclu, druga nastavlja. Popila je sve i htela bi još. Adelaida joj daje mleko od druge mame.
Adelaida (na srpskom) – Nema više.
Adelaida gleda bebe i uživa u poslu koji joj dadoše Bogovi. Izraelka nosi malu Arapkinju u Izrael a Arapkinja malu jidiš među Plaestince. Promenim imlepo trakice, pomisli Adelaida, i ništa više, samo im promenim trakice, i beba Palestinka ide među Palestince a Jevrejksa devojčica među Jevreje. Po tatama se svet poznaje a ne po mamama. E sada će Ada lepo da promeni trakice i evo tatama njihove ćerkice da rađaju nove ratnike.
Adelaida promeni bebama trakice.
Čuje Zahira kako komanduje bolničarima, koji su ušli sa njim, da pomognu sestrama kod transporta u kola hitne pomoći pa pravac VIP salon aerodroma.

Magdalena, Sekina, Mefistofeles, Isus i iskomplikovani provlem mame
Sekina : – Nema druge već tako.
Magdalena : – Nema druge već tako. Deca se moraju određivati po majci… ona je sigurna… a ako neće po majci eto vam po tajci.
Isus: – Ne znam ko je i zašto to menjao.
Mefistofeles : – Ja. Sve u svrhu povećanja iskušenja ljudima.
Sekina : – Iskušenja kojima nisu dorasli. Ako sam ja božije prisustvo na zemlji onda neka i budem.
Magdalena (se osmehuje – ova dvojica ne znaju kuda bi. Isusu) : – I ti bi da si bio na njegovom mestu uradio isto. Isti ste i kada ste bogovi. Treba vam zabraniti da se materijalizujete u ljudska bića… ništa vi ne razumete jer ste s vremena na vreme muškarac pa ste posle i kao bogovi pijani od grešaka. Biti muškarac je greška.
Isus se izgubi a Mefisto gleda u avion koji ide u pravcu Bagdada.
Sekina : – Šteta što ne možeš ništa avionu jer je u njemu Zahir, ‘elda.
I Mefisto se izgubi.
Magdalena : – Jesi li se mešala kod ove dve zarobljeničke žene?
Sekina : – Naravno da jesam. Obe žene su oplodili nevini dečaci. One su im bile prve žene u životu. Palestinac je imao sedamnaest godina, Jevrejin godinu dana manje. Platili su ih sa dve velike čokolade koje one, od slabašnih dečaka, prvo nisu htele uzeti,, pa su, gladne, ipak uzele. Podale bi im se svakako… ja sam se umešala, kao i uvek, kod spermića. Volim devojčice. Njih dvojica su ih oplodili i posle njih, onih stotinjak muškaraca i odnosa i stotinjak pre, nisu imali nikakvo značenje.
Palestinac je bio kovrdžave kose, mršaaav, prelepih tamno braon, pametnih očiju, Ona je ležala gola od struka nadole a on je samo svukao vojničke čakšire, legao na nju a od požude nije ni disao. Gurao je penis u njenu dlakavost, ona je shvatila da on nema pojma gde je na ženi šta, uhvatila ga je za penis i sa namerom da ga usmeri u potrebno mu okruženje. U tom trenutku dečkić počne da ejakulira. Ona brže bolje smesti njegov vreli penis tamo gde mu je mesto pod normalnim okolnostima, a i pod ovim apsurdnim. Pritisnula je dečkića snažno a nežno uz svoje telo napravila dva-tri kruga i grčenja sa svojim kukovima. On je klonuo svom težinom na nju ona je šakama krenula po njegovim glatkim i košćatim leđima. Desnu šaku je podigla do njegove grgurave kose, i kao širokim češljem počela da mu se šeta po kosi, milujući ga. Na kraju se prignula i poljubi u obraz. Dugo mu je trebalo da prikupi snagu da ustane, navuče čakšire i izađe natraške, neprekidno se klanjajući.
Onaj drugi ljubavnik velikog stila bio je još mlađi, Arapin, uspeo je, uz njenu svesrdu pomoć, da pronađe gde je šta na ženi, ali i da zavši voljenje žene na muški način brzinom koja se meri nano sekundama. Ona se nasmejala, podigla mu glavu sa obe šake i utisnula mu u usne pečat mame. Zatim ga je zagrlila i nije htela da ga pusti iz zagrljaja sve dok mu se penis nije smanjio toliko da je sam izmilio iz nje. On je bio u uverenju da to tako treba.
Magdalena (Sekini): – Hoćeš pratiti dalje kćerke sada kada su kćerke, zahvaljujući Adelaidi, u džavama očeva a da im mame nisu mame?
Sekina : – Ispravljam ljudske greške koliko mogu. Oba oca će živeti sa svojim kćerkama oženjeni sa njihovim lažnim mamama. Brinuti o njima više nego o svojoj deci kada im žene priznaju da su oplođene u zarobljeništvu za koricu hleba.
Magdalena : – Muževi im, poučeni vlastitim iskustvom, gubljenja nevinosti na veliko, nikada im to neće zamerati.
Sekina : – Neće. I nemoj da misliš da ja, kao Glorija Stajnmen, mislim da je ženi potreban muškarac kao ribi bicikl. Mislim da je potreban i kada Mefisto ode sa ‘svojim’ pogrešnima na Nibiru ja ću naći sebi muškarca – neću čekati da mene nalaze brojni ‘diplomirani zavodnici’. Svi čitali Kirkegora i ‘Dnevnik jednog zavodnika’ a niko shvatio nije.
Sekina ( izbegava svako moguće prisluškivanje i saopštava Magdaleni : – Stvoriću situaciju da kćerkama treba transplatacija tkiva i utvrdiće se da majčinDNK ne odgovara a očev odgovara. Tako sinhrono i drugom paru, u drugoj državi, sam namestila dešavanja pa će se kćerke dati u potragu da nađu svoje majke jer su shvatile da ih je neko zamenio a da su očevi čisti slučaj ili nije čisti slučaj. Pošteno kazivanje približava ljude istinama – istinama ko je ne znače ništa za njihov kraj, ali za lakši kraj znače. Nije jednostavno čuvati ljudsko biće od drugih, a još komplikovanije je čuvati ih od njih samih.
U avionu
Isus (prilazi Zahiru (Setu) kao energija. Zahir se zavalio u sedište aviona, žmuri, oseća prisustvo Isusa Hrista: – Došao sam da razgovaramo, ne da ti pomažem kod ovih otmičara aviona koji se spremaju da ti otmu avion.
Set se smeje, prilazi im i drugi skriveni putnik u formi energije Anunak Mojsije.
Mojsije: – Dobra je ideja da se ovde nađemo i dogovorimo kako da pomognemo Adamu, tvom ocu.
Set : – Za par minuta ovi će uraditi otmicu aviona i usmeriti avion u pravcu Turske Ući ću im u svest kasnije i preismeriti im namere. Hoću da ove dve moje dame, kojima sam u pratnji, dožive stres koji će im, nadam se, probuditi materinske instinke i krenuće da zaštite svoje bebe. Ni Adelaidi

Treća knjiga priča Miroslava Mahača

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 21/03/2014

Obicne price-korica

ĆIRILICA ILI LATINICA – BITI ILI NE BITI

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 28/04/2013

BRIFING JE SRPSKI ČASOPIS ZA KULTURU UNUTAR KULTURE PLANETE.

ćirilica ili latinica 1

NE ŽELIMO DA SE ZATVARAMO U UNUTRAŠNJOST SVOJE ETNIČKE ZAJEDNICE, SRPSKE ZAJEDNICE,
IMAMO IDEJU DA NAS ‘CEO SVET RAZUME’. I DA SMO, U TOM SVETU, PRISUTNI SVIM SVOJIM ZNAČENJIMA.

ćirilica ili latinica

IZ TE AMBICIJE PROIZILAZI NEKOLIKO AKO:
- AKO IMAMO MISAO KOJA ZANIMA TAJ ČAROBNI SVET ONI ĆE NAM DOĆI NA VRATA.
- AKO SVET NE ZANIMA TO ŠTO MI MISLIMO VALJALO BI DA IH ZAINTERESUJEMO.
- AKO NAŠE OPSERVACIJE NISU ZA UPOTREBU MEĐU NARODIMA, VEĆ SAMO ZA NAŠE LOKALNE UPOTREBE, TADA TO NIJE PREDMET INTERESOVANJA OVOG ČASOIPISA.

U KNJIZI PRAVOPIS SRPSKOGA JEZIKA PIŠE:

“OSNOV SAVREMENE I ISTORIJSKE EVROPSKE PISMENOSTI ČINE TRI PISMA: GRČKO, LATINSKO ILI LATINIČKO (LATINICA) I ĆIRILSKO ILI ĆIRILIČKO (ĆIRILICA).

ĆIRILICA - OMEGAćirilica - staroštokavski

SRPSKA ĆIRILICA (30 SLOVA) NAPRVALJENA JE REFORMOM ISTORIJSKE ĆIRILICE KOJU JE IZVRŠIO VUK KARADŽIĆ (PRVA PRIMENA 1818 U SRPSKOM REČNIKU).
U NOVIJOJ KULTURI SRPSKOG JEZIKA, KAO STANDARDNO PISMO, USVOJENA JE – PORED ĆIRILICE -I LATINICA, KOJU ČINE 27 PROSTIH SLOVA I TRI DVOJNA (DIGRAFI ILI DIGRAMI – DŽ, LJ, NJ.).”

(Sada tome dodamo još razliku između štamparskog – mašinskog i pisanja rukom – bukvarsko pismo – i sve smo učinili da se zatvorimo, izolujemo.
T više nije T već nešto sasvim drugo – ali to nema BITNOG značaja jer bukvarski pisano vredi dok je osnovna obrazovna literatura bukvar posle bukvara dođu druge literature te bukvar i bukvarsko pismo ostaju kao sećanja na koje odrasli uopšte mogu da se vrate.).

SRBI IMAJU MOGUĆNOST DA KOMUNICIRAJU NA DVA PISMA: SRPSKA ĆIRILICA I SRPSKA LATINICA (ZA RAZLIKU OD ENGLESKE,HRVATSKE, SLOVAČKE…).
MI Đ NE MOŽEMO PISATI DJ JER IMAMO REČI GDE DJ MORA DA SE PIŠE (DJEVA – NE MOŽEŠ REĆI NITI PISATI ĐEVA).

EVO JOŠ MALO CITATA IZ KNJIGE PRAVOPIS SRPSKOGA JEZIKA:

“RAZLIKE U KNJIŽEVNIM IZGOVORIMA ILI NAREČJIMA NASTALE SU ZBOG RAZLIČITE ZAMENE NEKADAŠNJEG SAMOGLASNIKA JAT U ŠTOKAVSKIM GOVORIMA.
PRAŠTOKAVSKO JAT PO IZGOVORU JE BILO IZMEĐU E i I, A DO KRAJA SREDNJEG VEKA DIFERENCIRALO SE UGLAVNOM TROJAKO: IZGOVORNIM OTVARANJEM U E (ekavica), ZATVARANJEM U I (IKAVICA) I DIFTONGIZACIJOM (RAŠČLANJAVANJEM SAMOGLASNIČKE ARTIKULACIJE) U ZAMENE TIPA IE, IJE, JE (IJEKAVICA).”

AKO JE ČASOPIS PISAN NA LATINICI ČINIMO GA BLIŽIM EVROPSKIM NARODIMA KOJI ŽIVE ZAJEDNO SA NAMA. PISATI ĆIRILICOM BILO BI ZATVARANJE A NE OTVARANJE NAŠE KULTURE DRUGIMA.

I TAKO, IZ NAVEDENIH RAZLOGA, PRIČE I POEZIJU PISANE ĆIRILIČNIM PISMOM ŠTAMPAĆU I U LATINIČNOJ VERZIJI – DA JE UČINIM DOSTUPNOM NARODIMA KOJI NAS OKRUŽUJU ILI NARODIMA KOJE MI OKRUŽUJEMO.

LAKŠE JE MENI PRILAGODITI PISMO ČASOPISA BRIFING NJIMA, KOJI NE ZNAJU ĆIRILICU NEGO LI NJIH NAMA. ČITALACA JE I ONAKO SVE MANJE I MANJE A RAZLOG JE I U TOME. JEZIK SE RAZVIJA  A PISMO SE USTANOVLJAVA NA ‘VEČNOST’ KOJA USPORAVA TAJ RAZVOJ.

CRKVE, KAO JEDINE LOKACIJE RANE PISMENOSTI, KROZ SVO VREME VRŠILE SU NASILNIŠTVO NAD STANOVNIŠTVOM, NAD KOJIM SU UTVRDILE SVOJU NADFLEŽNOST, I U DOMENU PISMENOSTI.

MORALI SU I CRKVENOSLAVENSKI I LATINSKI JEZIK DA NESTANU.
NAROD PODNOSI SVAKAKVE ISTORIJSKE BUDALE, KOŠTAJU IH TE KALIGULE I IVANI GROZNI I SLOBODE I ŽIVOTA, ALI ON UVEK OPSTANE U ONOM ŠTO JESTE BIT LJUDI.     

ćirilica - sumnjiva slika

U ISTOJ KULTUROLOŠKOJ SITUACIJI SMO SVI NARODI VOJVODINE. NE SAMO SRBI.
AKO SLOVACI, MAĐARI, RUMUNI, RUSINI, ROMI PIŠU NA SVOM JEZIKU PARALELNO ĆU OBJAVITI I PREVOD.
PREVOD TREBA SAMI DA URADE.
AUTORI KOJI MOGU DA PIŠU NA SRPSKOM JEZIKU, A NISU SRBI, ZAMOLIO BIH DA PIŠU NA SRPSKOM JEZIKU.
VREDNOSTI VLASTITE POSEBNOSTI UMETNIK I NAUČNIK, ESEJISTA I PROZAISTA, ZASIGURNO ŽELE DA STAVE NA UVID ŠTO ŠIROJ ČITALAČKOJ I GLEDALAČKOJ PUBLICI.

SAMA TEHNIKA IZRAŽAVANJA NIJE SMETNJA, NE BI TREBALA DA BUDE SMETNJA, A AKO I JESTE OTKLANJAĆEMO JE,
AUTENTIČNO LJUDSKE VREDNOSTI PRIPADAJU ČOVEČANSTVU MA KAKO POLITIČAR-IDIOT SVOJ NAROD POKUŠAVAO DA IZOLUJE, ZATVORI.

PESNIK, TIME ŠTO ŽELI DA SE KULTURA NJEGOVE GENETSKE MATICE OTVORI I STAVI NA UVID DRUGIMA, VIŠE PRIPADA SVOME NARODU TADA NEGO KADA SE BUSA U PRSA JA I JA , MI I MI! pA ONDA ONI -

KAKO KAŽE VIKTOR JEROFEJEV U KNJIZI MUŠKARCI:

“RUSI MISLE DA LJUDI NISU LJUDI.
S OBZIROM DA ZA RUSE MISLE DA SU GOVNO ONDA SE SVE UKLAPA.”

ćirilica ili latinica Jerofeyev

ŠTO VAŽI ZA RUSE VAŽI, NARAVNO I ZA NAS, ZA SRBE.

OSAMLJIVANJE NARODA, U JEDNOJ ODREĐENOJ GRANICI, JJE KULTUROLOŠKI EFIKASNO ALI PRETERIVANJE U OSAMLJIVANJU JE BOLESNO, BOLEST.
TO ŠTO VREDI ZA NARODE VREDI I ZA POJEDINCE. SAMOĆA JE KLJUČ STVARANJA. PRETERIVANJE U SAMOĆAMA JE MONAŠKO ISKUŠAVANJE ILI BOLEST.

MONAŠKO ISKUŠAVANJE, U OVOM KONTEKSTU, NE BIH DA PROMIŠLJAMO JER JE TO KOMPLIKOVANA LJUDSKA KONTEMPLACIJA-MEDITACIJA KOJU BI SVAKO PONAOSOB MORAO DA PROĐE.

ćirilica ili latinica - monahinje

POSEBNO BI TO MORALI DA PRAKTIKUJU ONI KOJI SE BAVE RELIGIJSKIM ZANIMANJIMA – SVEJEDNO NA KOM NIVOU UČESTVOVALI U KOJOJ RELIGIJI. POSEBNO VREDI ZA ATEISTE KADA JE ATEIZAM PROFESIJA.

Vitraži na prodaju

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 20/06/2011

VITRAŽE  630 X 770 mm, tri komada (Ptice, dve apstrakcije, običan drveni ram.)

 VITRAŽE  1000 x 1200 mm, dva komada (PIKOVE DAME, uramljene u luksuznom drvenom ramu)

 Vitraže radili majstori vitraža  Atelje-a ‘Stanišić’, Sombor. 1985 i 1987 gidine.

            Vitraži su pakovani u ramove sa staklom sa scake strane površine vitraža.

 Vitraži su nekada ukrašavali prozore Tatjanine i moje galerije slika ‘Pikova dama’!

Manji vitraži 500.- a veći (Pikova dama po crtežu Leonarda de Vinčija) 1000.-evra

tel. 063 – 293 – 015

dejan.pavkov@gmail.com

Disidentski profesori

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 29/03/2010

 Svi lažu. Jedino pesnici ne lažu. Oni ne shvataju razliku. Ne lažu ni deca. Ona se igraju.

Profesor Mihajlov se ne seća  /Nedeljni Blic, neko vreme 2009. godine/.

Ne-sećanje je selektivno sećanje. Tako je duhovni odbrambeni mehanizam ljudi konstituisan.

Razlika između muškarca koji je sa toljagom izlazio iz pećine i ovog danas muškog muškarca je u toljagi. Pećinu nosi sa sobom. U glavi.

Zadar 1964,

Na katedri za filosofiju, ontološka pitanja, pojavljuje se, nekako u to vreme, Franjo Zenko. Franjevac ili Isusovac. Tako smo mi, studenti, mislili. Danko Grlić će u svom ’Leksikonu filozofa’ posle navesti da je F. Zenko ’Adamovac’.

Više bi voleli da nam ontologiju predaje neko obrazovanja Nikole Tesle. On bi nam, verovatno, objašnjavao da su fizičnost čoveka i njegova volja i mišljenja, i Bog i njegovi posrnuli i neposrnuli anđeli energetski naboji.

Sve je jednako vidljivo kao Euklidova geometrija Euklida i jednako nevidljivo kao Neeuklidova geometrija Lobačevskog. /Davne 1880 godine/.

Paralelne linije se nikada ne susreću tj. sve je jasno kao što je Frojdu psihično bilo jasno i paralelne linije se susreću tj. Lakanovo afirmativno vraćanje Frojdu kao ništa nije jasno a najmanje ljudsko mišljenje tj. nema dogmi zdravlja ni dogmi bolesti već je sve dijalektika penetrirajuće energije.

Ludilo je skretanje energije paralele a normalnost držanje paralele. Zašto? Zbog očuvanja takmičarskog sistema vrednosti? Ljudi bi da se takmiče.

Zadar je, bez obzira na forsirano neverovanje, i tada, 1964. godine, bio duboko katolički grad.

Na katedri za Ruski jezik i književnost mladi profesor Mihajlo Mihajlov dolazi da odmeni ostarelog profesora, šefa katedre za Ruski jezik i književnost, Preobraženskog.

Preobraženski insistira na ’Bednoj Lizi’.M.M., koji još nije doktorirao, daje prednost Dostojevskom.

Slušamo Mihajlovljeve, ’skaske’ o Šestovu, Rozanovu, Berđajevu povodom Dostojevskog.

Imamo priliku da od mladog Rusa iz Pančeva, koji perfektnije govori srpskohrvatski nego ruski jezik, čujemo analize o večnosti likova Dostojevskog.

Večna je patnja i Dostojevski će biti živ dok je patnje, kaže mladi profesor.

Kratko je trajalo. Ništa od učenja pameti. Profesori su uhapšeni.

Naš profesor Ruske književnosti piše, negde tamo, o nekakvim ’veštačim’ redovima pred Lenjinovim mauzolejom.

Šta nas briga da li glavni ’baćuška’ vara narod sa tim redovima ili narod folira svoje dolaske da se poklone Lenjinu a sve u cilju da vide Moskvu, da nešto kupe u gradu i da dodatno ne rade. Srpsko-ruska ideja sreće.

Šta hoće M.M.?

On je borac za traženje istina u politici? Ko još istinu traži tamo? Uslov da se baviš politikom je da sam sebi ne veruješ.

Ko će nam sada objasniti, tada, našu najvažniju dilemu: Zašto Dostojevski u Rimu hoće da vidi Papu?

M.M. se bavi svetim poslom učenja studenata i sada ga menja za šta? Politički analitičar? Povređeni smo. Izdani smo. 

’Profesor Dostojevskog’ razmišlja da se bavi analizom politike, prava i ekonomije. To su ’ono’ od nauke kada čoveka proučavaju kao građanina, stranu u ugovoru i radnu snagu?

Čudovišno dešavanje u istoriji nam je došlo na katedru, na naše vežbalište mišljenja. Ponovo učiteljima nismo mi cilj.

Mihajlov 1964 je intelektualna pojava koja je promišljala sitne esejističke političke teoreme, koje su mu, kao visoko-obrazovanom čoveku, bile strane. 

Više od njega, nego od teorema, zapad je napravio Golem ne bi li isprovocirali bezbednosni sitem Jugoslavije na staljin-reakciju.

A on sam, Mihajlo Mihajlov, pomišljao je da radi doktorat o Kardelju. Čak je razmišljao da ga radi i o Titu. Unutrašnje muke ruskih književnika su mu, s pravom, bile neplodne.

Kako je došlo do hapšenja?

„Uhapsiće me moj student Mate“, reći će mi jednom prilikom, četrdeset godina kasnije, M.M. u nekom kafiću na Obilićevom vencu.

Matin brat, Branko, je došao na Filozofski fakultet posle završenih nekakvih škola vezanih za državnu bezbednost. Bili smo na istoj godini studija.

Ja sam bio predsednik Saveza sudenata a Branko je bio direktor Servisa za zapošljavanje studenata.

Branko mi kaže da Mihajlo Mihajlov i Franjo Zenko pokreću neki časopis koji je finansiran iz Amerike. Protestantska CIA finasira  

Treba da organizujemo studente na neki protest tim razlogom. Časopis će i onako biti zabranjen.  M.M verovatno uhapšen a F.Z. vraćen u Zagreb na staranje onih koji su ga i poslali.

„Imamo li šanse da sve to urazumimo,“pitam.

„Ne“, kategoričan je Branko. „’presretnuti’ su razgovori koji ih diskriminišu a praćenjem su potvrđeni neki kontakti.“

„A da se neko od nas ubaci u redakciju“, pitam. „Možda nam je taj časopis šansa da, na primer,  raspravljamo da li su Jevreji organizovaniji za onaj ili za ovaj svet? Sav katolički Zadar će smišljat’ da li ih to mi ’ferališemo’ ili ’pituramo’.“

Branko smejući se kaže:  „Nema teorije. Više se Savez studenata,tom pričom, ne pita za mišljenje“.

Situacija na fakultetima društvenih nauka, tih vremena, je puna ideja za doktorante koji bi da doktoriraju na teži način.

Profesor Starocrkvenoslavenskog jezika crta dijalektološku kartu Jugoslavije koju niko neće da štampa, ’praksikovci’ zuje svojom autocenzurisanom pameću, Bošnjak se neubedljivo nadmeće sa Škvorcom oko ideje hrišćanstva,

Svi love đavola. Šta će kad ga ulove?

I kakav će to časopis biti?

M.M. ruski pravoslavac rođen u Pančevu i F.F. visoko obrazovani katolik udružuju građane u časopis finansiran od protestanske Amerike.

Kardelj je objavio Ustav, Bakarić smišlja bezpartijski sistem na bazi Marksa, Tito širi nesvrstavanje a njih dvojica prave časopis, ’Anti-Diring’, nova linija zatezanja..

Imam ustisak da DB sa njima eksperimentiše i ’glavni’ naredio prekid eksperimenta. 

Na dan osnivačke skupštine časopisa, mi studenti, jurimo po ulicama Zadra strane fotoreportere i razbijamo im kamere. Onako. Da imamo, za devojke, priče kako smo branili ’nemam pojma šta’.

’68, godinu, godinu studentskog bunta, tada sam već beogradski poslediplomac, doživljavam kao veliku manipulaciju. Pustio glavni malo evropskog košmara.

Boga je, nekim ljudima bez vrline, ponovo trebalo izmisliti.

Pitam se da li profesori, tog vremena, koji su, nekako, samoprisilno otišli, kako ko kuda, ali svi od svojih studenata, doživljavaju sebe na način da su svoje studente izdali.

Uskratili su nas za sebe, proveru našeg mišljenja, kontakte. Zašto? Precenili su, podcenili su, šta?

Hteli su napred, u kapitalizam?

Izgradnju demokratskog kapitalističkog odnosa, bezbednosni sistem Jugoslavije je mogao da doživi samo kao rušenje ustavno zasnovanog političkog sistema. 

Jednopartijski sistem ima prirodni cilj izgradnju bezpartijskog sistema.                                                                                                                          Bezpartijski sistem je politički ideal ljudskog roda.                                             Kako će se on pokušavati mora da se intelektualizira u svakom kontekstu. Gotovo stilom “Uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti.”

Od disidentskih profesora  smo znali da je religija neka kolektivna šizofrena zbrka predstava sagrešenja, iskupljenja i isčekivanja. Nije da nismo znali.

Od njih smo znali da je kapitalizam patološka pojava zasnovana na naslednoj sirotinji i da je zapanjujuće verovati u patološke pojave

Od njih smo znali da kada imaš sadašnjost budućnost ti ne treba. Budućnost i onako dolazi sa ciljem da ličnosti poništi kao što je i ove, koje smo mi zatekli, poništila. Protejsko lukavstvo uma.

Mnogo toga smo ’od njih’,  znali. Nismo znali da ih čitamo naopako.

Nije ovo ’povratak’ Mihajlovu da se shvati ’gospodin dotični’ i ’ono’ vreme. Ovo je povratak u danas i u uvek. Uvek će postojati gospodari, sluge i vizionari tipa Ruđera Boškovića i Đordana Bruna.

Ko su disidenti? Vizionari? Ne. Oni su sufleri.

Mihajlov je umro.

 Pisati sada o njemu je pisati o onom najbitnijem u njemu. Njegovoj ideji. Šta je hteo? Da li je išao na rušenje ustavnog poretka? Nije direktno. Nije nikako. Bio je teorijski sasvim poželjan da poslediplomac diplomira u obračunu sa njim. 

Mihajlovljev mit o sebi kao disidentu, i ’samomit’ ostalih disidenata, za nas, njihove studente, danas je oporo sećanje na profesore koji su se nakupili ozlojeđenosti i koji su iz vlastitog zarobljeništva hteli da ostave trag na nama.

I? Jesu li ostavili trag? Jesu.

Ostavili su trag onako kako smrt ostavlja trag na život.

Umro je moj profesor, Mihajlo Mihajlov.

Znam da nikada nije hteo povratak u kapitalizam. Hteo je samo više demokratije u socijalizmu.

Shvatili smo da je smisao života unutar nas samih i uspostavljanju reda komunikacije. 

Nije smisao  u istoriji i promenama smera istorije. 

Istorija surovo sledi komunikacije ljudi i njihovo trajno nesporazumevanje.

Jedna reč za jedan pojam ništa ga više ne objašnjava od sedamnest reči za jedan pojam. Ni manje.

Zlo u svemu jeste. U komunizmu on ima ime: boljševizam.

Nije dobro po ljudsko biće da je sam. Ali kolektivitet mu ne treba.

Komparativna religijska osećanja

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 02/03/2010

Imamo loše instinkte. I šta sad?

Treba da ih očuvamo?

Ne možeš narod promeniti?

Zar još negde postoje Goti, Vikinzi, Huni, Iliri…?

Zašto narodi nestaju?

Zašto narodi treba da opstanu?

dejan.pavkov@gmail.com

page 1 of 1

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
July 2017
M T W T F S S
« Jun    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  
Arhiva

Welcome , today is Sunday, 23/07/2017