Kćerke

Categories: Obrazovanje
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 19/11/2010

Piše  kćerka  neki seminarski rad na svom fakultetu upravljanja. Danas pričaju menadžent. Kažem joj da sam rad da pomognem.

Šta je tebi? Pa ja pišem najbolje na fakultetu.

Posle desetak dana vremena  pitam je kako je bilo.

Šestica. Glupača ne razume nova mišljenja. Kalupi. Pregazilo profesore vreme. Nema ko da im kaže. Jadni. Imaju decu a ne znaju šta drugo da rade.

Mlađa kćerka piše maturski rad iz biologije. Tema: “Sida”. Da pomognem. Pitam već reda radi.

Šta ćeš ti da pomogneš kod side?  

Imam svoje mišljenje, čitam tuđa. Mogu kod forme rada da pomognem. Eto ja sam jedan od retkih, pokušavam da budem duhovit, koji sidu ne može da dobije.

Ne možeš je dobiti jer se ne družiš. Mogu, eto da te stavim u zaključni odgovor na pitanje: kako ne dobiti sidu?

Posle par meseci odbrana rada. Pitam kako je bilo.

Klasika.

Šta ti je klasika?

Pet. Upisaću medicinu.

I Upisala je. Sada je oduševljava biohemija.

Kažem, opet greška što pričam, da imam prijateljicu DR biohemije. Nisam ni stigao da definišem ponudu stiže retorika: Šta će mi? Sve znanje piše na internetu. Samo treba vremena.

Evo šta sam hteo da savetujem:

Dete kada je dete treba da je dete. Da mašta, igra se. Da služi sebi.

Kada je ’dete’ mladost nadaj se da ‘dete mladost’ neće potrošiti previše na mladost. Tako kao što sam sam potrošio energiju mladosti.

Iskustvo  treba beležiti. Uvek ima ko čita. Ko će po njemu postupiti to nema. Svako ima svoje postupanje prema svom telu i duhu.

Ustvari, sva ova pisanja su tamo daleko u vremenu za neke koji će se dešavati u mojoj liniji energije.

Svaki pojedinačni mozak ima svoju posebnu funkciju eliminacije informacija. Brani ‘mozak’ telo od mnoštva beskorisnih znanja.

Malo ga previše brani tako da mora da se braniš od odbrane, da stalno preusmeravaš sive zone sivih ćelija.

Ne možeš bez problema da imaš svoju viziju, pa muku da je kažeš, pa užasan filter ega za gledanje reakcije.

Teško se osposobiti za kontemplaciju bez problema sa pitanjem ’čemu’. Prljavi instrument petparačkog ega je to ’čemu’.

 Čim kreneš na univerzum loše se osećaš.Koga je briga?  Tebe? Pa misli na nešto drugo.

Čemu?  

Misli na iznova i iznova nešto drugo. Promeni percepciju.

Novi ego, novo ljudsko biće, udvojavaj se.  Stvori  sam svoje nove dimenzije.  Stvori od sebe novo ljudsko biće. Možda je  ’ja’  novog ljudskog bića  dovoljno za odgovor na pitanje: čemu?

Transcendirati sebe verom ide usporeno izlizanim verskim mističnim istinama i neistinama. Treba novi hod i pravac bez ljudskog otiska.

Upotreba današnje biohemije je diskutabilna. Isuviše je štete za pojedinačne organe i za bezvolju zavisnosti.  

Eliminativna funkcija mozga je bezkompromisno dominantna u odnosu na produktivnu.

Mudrost produhovljenosti je u tvrdnji da smo svi  slobodan um. Oset treba pokušati da omogućavamo i neomogućimo da se automatski podčinjava pojmu. Umetnost je za početnike koji bi da posegnu za nestardandnim pojmom.

Jedno od onog što možemo mladima da pokušamo da pružimo je da im  prostremo takvo dobro društvo pojmova pozitivne energije da im država nije potrebna. Da im je svejedno, barem, u kojoj su državi.

Kako se rade disertacije

Categories: Obrazovanje
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 30/03/2010

Diplomski rad je prvi rad poslesrednjeg obrazovanja ka nauci. Na izvestan način svaki stručan pisani rad trebao bi da ima ram disertacije.

Struktura specijalističke, magistarske i doktorske disertacije od strukture prvog diplomskog rada razlikuje se samo u pretenzijama.

Više hočeš i moraš više da pokazuješ. Pokazuješ odakle ti ideja i kuda je moguće sa njom.

Uopšte ne vodi računa da li si u pravu. Vodi računa da se trudiš da to budeš. Ne po svaku cenu. Progutaćeš sam sebe.

Mnogi veliki umovi diktirali su svom vremenu. Naučno vreme je posle pokazalo da nisu bili dovoljno autoriteti da bi trajali. Izbegnite sebi  tu situaciju.

Nučnik koji voli rad kojim funkcioniše svoj život mora da da širinu svom pogledu i primeti da tragovi koje ostavlja na putu su smešno zanemarljivi da bi oni bili bitni u odnosu na vidik.

Uostalom, kada vidite oronuli staricu, koja više ni za jednu upotrebu sebi nije, i pitate se zašto već više ne umire. Odgovor je u vidiku. Još jednom i još jednom, ako je moguće i još jednom  da vidi zalazak sunca.

Svaka priča koju ćete ispričati nekom je istinita. Nekad je toliko neistinita da se pitate kako je njoj ili njemu istinita. Iz kog ugla je to istinito?

Kada vam neko kazuje, verujte. Toliko verujte da budete razočarani svojim mišljenjem. Onda istražujte. Prvo značenja reči. Mislite li istim rečima. Mislite li istim rečima istog značenja.

Za svađu uvek imate vremena. Izbegli ste trenutak kada vam srce treperi a glava vrela. Dali ste i oponentu vreme da svoj energetski okvir uravnoteži. Koliko vi niste sretni sa sobom toliko i on-ona nije. Sada ste toliko blizu da možete da osetite pozitivnu energiju kako protiče vremenom kojim ste još jednom zajedno.

Sada ide pitanje šta je to što je u istoriji ljudi donelo najviše zla.

Šta god disertacijom tumačili to je molitva koja nadilazi i ateizam i prave i krive religijske ispovesti i služenja.

Maturanti, predstudenti

Categories: Obrazovanje
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/03/2010

Da li je vaspitanje do sedme godine neispravljivo  zbrljano razlikama volje država – profesor – roditelj?

Spoljašnji čovek se raspada. Unutrašnji?                                                                                                                                                 On je , verovatno večan.

Treba se uvežbati mišljenju u rasponu verovanje – sumnja.

U ‘istini’, u razmaku verovanje – znanje, ima mnogo promašene energije.

Verovanje-sumnja te ostavlja otvorenim.

Verovanje-znanje te vodi u zabludu da postoje gledišta u kojima nema više šta istražiti. Konačna nije ni večnost. Lažni izlazak u znanje je nekakav meta-jezik,. meta-logika.

Znanje u nekom plus minus je dovoljno da uobičajeno funkcionišeš. Moguće i nešto više. Ali… treba izneti sebe iz običnosti svakodnevnog. Nema bez ulaganja sebe. To ‘sebe’ znači svoje vreme, koncentracija svoje energije, ne ne prosipati energije, nje ima u ogromnim količinama, za čovekove mogućnosti, u univerzumu, već je,energiju, usmerenjem svoga uma, duha, uzimati za izlazak u pravce svemira. Šta to znači? Ne znam.

Tok svesti, posebno njegov svesni deo za koji smo odgovorni čašću, savest, dešava se i pomoću misli. Misli funkcionišu i pomoću reči.

Bit naroda je u njegovom jeziku reči. Formiranje nacija su taj koren zbrisale. Treba mnogo slobodnog života (oslobođenog od zadovoljenja osnovnih potreba) da bi se setili svog iskona u rečima.

Jedna je igra reči u latinskom jeziku a druga u srpskom ili engleskom. Pogubili smo tu igru a ona je pamćenje radosti. Igra reči je delom igra misli, delom intuicije /osećanje da je nešto tako bez mogućnosti racionalnog dokaza/.

Toliko brige, mada nedovoljne, oko očuvanja različitih oblika fizičnosti života a toliko  nebrige oko traganja za fomama očuvanja i razvoja reči naroda planete.

Komparativne jezike izučavaju male grupe ljudi.

Antropolozi i arheolozi dominantno se bave etnosom koji je vezan za ‘ostati živ’ naroda, rase a ne za pravce svemira a posebno ne univerzuma. Ko još ta pitanja pita?

Istraživača treba komparativna filosofija jezika reči.

Narodne pesme, ples i instrumenti muziciranja koji podsećaju na oruđa rada, su buka predaka za fizičkim opstankom. Do njihove duhovnosti doći je smisao u ‘shvatiti tradiciju’. Ne nastavljati galamu trubama i zapevanjima. Niko to ne treba da osporava, sa preciznog aspekta, ali treba biti svestan da je to cupkanje, kao i svako cupkanje, imitacija kretanja. Nazad ili napred, svejedno, samo je imitacija.

page 1 of 1

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 18/11/2017