Dejan Pavkov, Strah od rođenja, Predgovor, priče I – VIII.

Categories: POl i Karakter
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 06/08/2017

Strah od rođenja
.
I priča
Dvoje ljubavnika u autu. Okolina mesta odakle su. Telefon, zove drugarica koja je pred porođajem i govori da ima trudove i da dođe po nju i da je vozi u bolnicu. Ljubavnik je malo stariji, oženjen, dvoje već velike dece. Nema kud. Oblačnje i kreću po porodilju.
Na pola puta do bolnice trudnici je pukao vodenjak. Puf, puf, puf diši kaže drugarica stići ćemo na vreme. Prijateljica prelazi na zadnje sedište da bude uz drugaricu. Vozi brže, govori partneru. Trudnicu pridržava i kontroliše izlazi li dete. Vodenjak načisto pukao. Vozač podesio retrovizor da prati situaciju i da možda i stane ako treba. Nema pojma šta će. Gleda – dve žene mokre, krvave i više nego što treba. Diši, diši, govori drugarici. Udavićeš dete. Diši jebemu. Dišem, šta drugo i radim nego dišem. Da guram dete napolje ili ne. Nemam pojma… vozi ti brže …šta se okrećeš… šta si zino… teraj. Ti ne guraj dete, ali ga i ne sprečavaj da izađe.
Stigli na vreme. Devojčica.
Povratak kući. Svak svojoj. Ujutru on u bašti. Nešto čeprka. Sedi. Ne može da misli. Odlazi na posao. Ženi kaže da će da ostane posle posla. Njoj svejedno. Odavno joj je svejedno. Uveče, noću na istom mestu u njivama. On ima problem sa erekcijom. Ona se nervira. ‘Šta je? Ja ti više nisam sve što ti treba u životu. (oblači se) Vozi me kući.’ Na telefon joj se više nije javljao i više je nije zvao. Uveče je ponovo bio u bašti. Pao je. Niko nije primetio da ga nema do ujutru. Primećivanje više nije imalo smisla. Žena nije tugovala. Ljubavnica ni toliko. Našla je drugog. Čvršćeg. Deca su primetila da oca nema. Počelo je novca da nema.

II priča
Porodilište u Rumi. Dozvoljeno prisustvo muža. Drže se za ruke. Kod nogu je akušer i sestra. Počinje pojavljivanje bebe. Guraj, guraj – gura mama. Bolovi užasni mama vrišti. I muž vrišti – da pomogne. Ona mu steže prste da ih polomi. Vrišti on i vidi bebinu krvavu glavu…ili su to noge. Pada u nesvest. Ona ga drži za ruku da ne može da padne. ‘Pomozite mi mužu, viče žena. ‘Kakav muž…pustite muža, viče doktor, gurajte… udavićete bebu. Porodilja se pridigla. ‘Pomozite mi mužu… umreće…ima slabo srce…Doktor će: Sestro zovite nekog da vidi šta je sa njim. Otvarajte vrata laktom… vičite i odmah se vraćajte ovamo. Ne mogu sam. … Dajte mi prvo klješta pa pohitajte.
Sve uspešno prošlo. Muško na tatu… tata počeo da muca. Prešao na muškarce… Mama kada je videla koliko je sati uplašila se da nije zaradila sidu. Nije … Sada putuje što dalje čim može da putuje. Najrađe bi ostala tamo gde putuje. Onaj tamo, ko zna koji po redu, komplikovan. Ne živi sa ženom a živi. Voli da je vesela i da ne misli.
III priča
Njiva. Mladi seljanka, trudna, dete došlo do brade, biće muško kad je tako visoko. I muž joj tu. Ona će njemu: ‘Ajde ti odnesi ovu turu sena a ja ću malo da čeprkam po paradjzu dok se ne vratiš po drugu turu. Da ne dangubim’. Muž ode sa konjem i kolima. Njoj samo što je ušla među paradjze počeše trudovi. ‘Au, neće valja već sada? Bogame oće, joooj’. Ona skida gaćice, povelike, cepa ih i prostire da beba ako izađe, da ima gde da izađe. Nožić je tu. Seče liku sa paradajza ustrebaće ako ustreba. Seče i biljčicu koja se stavlja na ranu i rana od nje odmah zaraste. Vrišti-viče: ‘Jovane žuri vrat ne slomio dabogda’. Nema ko da me čuje, misli. A i šta bi mi on. Dobro mogao bi da predrži. Da su mi barem kćerkice tu. Veličke su one. Sedam i pet godina. Sve su gledale. I kako se krava teli, i kako se ovca jagnji. Gledale su i kako pilići izlaze iz jaja kao žuti cvetovi koji pijuču i traže mamu da se sakriju od kobca. Oće kobac kao da nema decu. Jooj, kave sad to veze ima? Nema ko da mi pomogne. Bože pomozi barem ti… Jooj, dete krenulo iii spade kao iz praćke…Zaplače ono svojim pijukom – traži mater. E jesi mi pomogo…dobro nije bolelo… Gle muško… Kako se sa muškim to radi…ne znam ja to… Gde je sada nož… moram preseći vrpcu… tu je nož… da ga malo pređem biljčicom po sečivu…tako… fić, odreza ja, nište nije bolelo… tebe jeste, obraća se sinu. Šta ćeš kad si muško pa jaao čim komarac prozuji. Sada će mama da nas podveže…tako…šta vrištiš vidiš da je sve prošlo kako treba… čime da ga obrišem? Poješće ga muve. Moram da ga poližem… i krava to radi …Uuu ala si ružan… na tatu… (mališa napravi grimasu kao da bi da se smeje. Malo je to trajalo, opet dreka)… Gladan si? Šta da ti radim, i ja sam žedna. Možda bi Bog sada tebi pomog’o i da mi da mleko. (I pomože Bog. Dete se uhvati za sisu, mleko poteče izvorsko). Sada će mamica lepo da se pridigne i do puta nekom pametnom komšiji uusput da nas preveze do kuće.
I naiđe čika sa autom. Bolje nego karuce. Žena se izvinjava što su njih dvoje malo prljavi. Ako šta isprlja ona će oprati… ‘Ne treba’, kaže on. ‘samo se vi komodajte’. Beba sita samo što ne hrče. Uđoše u selo. Žena govori ‘čiki’ kuda da vozi. Vidi muževe ‘karuce’ pred kafanom. Zaboravio ju je na njivi. Oće on uz drugare po pivu… u zadnje vreme je zaboravan… sve kao da će on da rodi. Prođoše kafanu. ‘Da odemo do babice a vi da skoknete da joj kažete da dođe do Mojićke. Porodila se Mojićka’. Čovek tako i uradi, sačekaše babicu i svi đumle krenuše kući Mojićke.
Čika se vrati do kafane. On je u prolazu a od dobročinstva ožedneo. Da popije pivo i da se pohvali događajem. Priča i gazda Mojić sluša. ‘Ovu turu ja čašćavam’, kaže gazda Mojić. ‘Mogli ste i na moju ženu da naiđete… ali niste mogli (smeje se) … ona je kući i spava, kao svi anđeli spava.
Dolazi komšija i na sav glas viče ‘Mojić dobio sina. Sada mi babica reče’. Uaa, viče Mojić. Daj piće za sve. Gazda idi po muziku’.
Tu noć kafana nije imala fajront. Prva smena je samo namestila Mojića da ne padne sa stola dok se snom trezni.

IV Priča
‘Ne i ne. Bojim se. Neću da se mučim i porađam kao seljanka. Hoću carskim rezom pod opštom anestezijom’.
Muž izlazi. Viče sa vrata: ‘Idem na posao čim ispopisujem što treba za otvaranje ordinacije.’ Dve sestre ostaju same u velikom dnevnom boravku.
‘Ne bih izdržala porođaj, kaže sestra sestri. Dva spontana pobačaja sam imala u nedođiji sa onim mojim planinarom, to znaš a muž moj ne zna, i još tri ‘normalna’abortusa pre planinara i to znaš a to nije znao ni planinar’. Sestra ćuti pa bi ipak da kaže. ‘Možda on i zna. Lekar je. Šta ‘kolege’ pričaju to teško da ćemo znati i razumeti. Ako zna, i procena mu je da treba prirodno onda uradi prirodno. Nemoj više šokirati organizam’. ‘Mene je organizam dva puta šokirao ja njega tri puta a sada ne želim da znam za organizam. Kako mu je neka se sam vrpolji. Ja neću u svojoj svesti sa njim, svojim organizmom, nikakav kontakt’. Gledaš li se ti nekada dole ogledalom, sestrice? ‘Gledam i nisam oduševljena’. ‘Ja sam sebi odvratna. Organizam sve dovede u red, kao da ništa nije bilo, ali sam zbog sećanja u traumi čim uzmem ogledalce. Neću da znam za taj svoj deo tela. Ni za jedan, uostalom.’ Da li bi naši muškarci, da nam znaju istoriju doline, bili isti?’ ‘Navikle bi mi njih na sve. Ništa njima nije odvratno od nas dole dok ne naiđu na drugu. Onda im je sve odvratno na nama.’ ‘Muško je užasno. Drago mi je što nosam devojčicu. Ajmo na ultrazvuk. Prvo ćemo ‘Kod konja’ na tortu.
Ultra zvuk je pokazao da je plodove vode ima manje i trebalo bi krajem sledeće nedelje ‘da gospođa profesor dođe’. Sestra se pobrinula da ‘gospođa professor francuskog jezika’ sa što što manje neuroze premosti vreme do šoka organizma bez prisustva svesnog dela svesti. Za nesvesni se nema pojma. Starija sestra, mikrobiolog, pita se koliko je fetus udrogiran maminom opštom anestezijom. Misli, ćuti i nada se da je ne čuju.

Priča V
Porodilište hidrocentrale na reci Zambezi. Građevinski ing. Jovan sedi uz svoju ženu u sali za porađanje. ‘Hoćeš da ostanem uz tebe? Pitao sam doktora on je sagalasn, pita svoju ženu on .’ ‘Ako hoćeš i ako imaš snage za prisustvo.’ ‘Imam snage. Volim da te volim po prvi pu i u ovakvom trenutku. Ovo nam je treće dete. Imamo i dečka i devojčicu. Nismo ni hteli da znamo ko nam je ova, sledeća.’ ‘Ova?’ pita porodilja. On se osmehuje. Njoj suze krenuše, znaju one tako od sebe da krenu. Okreće glavu prema zidu. On joj briše suzu koja mu je na njegovu stranu. ‘Sve će biti u redu. Ne boj se.’ Kaže blagim glasom on. Čuje je kako ona govori: ‘Prvo dete sam rodila u Beogradu, drugo u Višegradu i sada ovde.’ Takav ti posao a ja sa tobom i njim…. Drže se za ruku. Oseća joj puls. Ravnomeran je. Počinje da ga broji i da viri na svoj sat. Ubrzo ne broji otkucaje njenog srca.
Razmišlja o zauškama koje nije prelažao kako treba i ne može da ima decu. Došao je u selo, čim je dobio posao i diplomirao, da se oženi sa njom i da joj, kada dođe vreme predloži da usvoje dete-dva. Nakon par meseci ona mu je saopštila da je u drugom stanju. On se iskreno radovao. Izašli su u Skadrliju na muziku i večeru. Rodila je prekrasnu devojčicu. Bili su više nego sretni. Svuda su išli. I na jezera in a planine in a more. Onda mu je rekla da je ponopvo u drugom stanju. Opet se iskreno radovao. U firmi je zatražio premeštaj na gradilište na Drini. Hteo je da odvoji ‘tatu’ od njegove porodice. Uspeo je. U Višegradu je rodila sina. Opet su svugde išli. Ona je i treći put ostala u drugom stanju. On je bio oduševljen. I ona. On je bio više nego fantastičan otac. Dvoumio se da li da traži da ide na drugo gradilište sa dvoje dece i trećim na putu. Prelomio je i evo ih svi petoro na reci Zambezi.
Ulazi ekipa i sudenti. Nije jedini u posmatranju. Ima, za razliku od njih,VIP poziciju. Nije bilo nikakvih problema doctor najavljuje dolazak kćerke. Sestra pakuje bebu, pokazuje je roditeljima i nosi je u salu gde su ostale bebe. Ima ih svih boja. On ljubi svoju ženu u obraz, ona mu stišće ruku, ne pušta ga. ‘Tu sam. Odmori, treba ti malo sna. Čim se probudiš tu sam.’

Priča VI
Elitna bolnica u Londonu. Kurtoazni razgovor primarijusa sa porodiljom. Akušer i poveća ekipa sestara sprema se za porađanje. Data je mala lokalna anestezija. Počinje porođaj. Primarijus se osmehuje i odlazi. Beba je na pola izašla. Glavni akušer zahteva da se stavi dodatni paravan između njega i porodilje. Jednoj sestri naređuje da sedne uz uzglavlje porodilje tako da je neprekidno posmatra. Jednu sestru šalje po primarijusa. Sterilno opasan prilazi primarijus, shvata situaciju i izlazi da porazgovara sa mužem.
Tamo sui roditelji pacijentkinje i majka majke porodilje.
Primarijus se blagonaklono, više ne kurtoazno,osmehuje i kaže mužu da ide sa sestrom da mu uzmu krv i urade sve što treba. ‘Ne, ne plašite. Ništa nije mimo procedure i neuobičajeno. Slažete se da se uradi kompletna analiza. Kada već radimo analizu, između ostalog da uradimo i DNK.’ Slaže se.
Žena je Engleskinja, muž Srbin, Beograđanin. Nema on ništa protiv, Englezi su i onako čudo od naroda. Četiri godine je u Londonu i razume da ih ne razume. ‘Potpisaćete neki karton da ga imamo u kartoteci’, kaže primarijus. Srbin hoće. Primarijus sada prilazi ženama, majci i majci majke. I Moli ih da pođu sa njim. Ulaze u proctor gde je porodilja pa dalje u prostoriju za bebe. Tamo su četiri bebe. Jedno je od njih unuče i praunuče majke i majčine majke porodilje.

Četiri bebe – jedno je crnče – ostali beli i pegavi kao Englezi. Primarijus pita dve mame, u generacijskom nizu, koja je njihova beba. Šta misle?
Mlađa mama, baka, kaže da zna koja beba nije njihova. (smeje se). Primarijus pita stariju mamu, prabaku. ‘Znate li vi koja beba nije vaša?’
Baka bi da sedne. ‘Ima li neka manja prostorija sa wisky posluženjem’, pita.
‘Idemo u moju kancelaruju’, kaže primarijus zadovoljan rešenjem problema. Imam malo viskija. I da nam ispričate avanturu.
Mlađa mama: – Neću da idem dok mi ne kažete koji je moj unuk.
Primarijus i prabaka odlaze na priču a baka nema kud već za njima da sazna koji je njen unuk.
U kancelariji primarijusa. Prabaka povukla dobar gutljaj viskija sa pet zvezdica. Zatim iskapi čašicu do kraja i govori kćerki:
Tvoj pokojni tata je bio ambassador u Kongu. Ja sam se šetala tek najbližom ulicom dok su nas smeštali u rezidenciju. Uhvatila su me tri mlada crnca da me pljačkaju. Bilo me sramota da odmah po dolasku vrištim. Dam im tašnu. Već su me uvukli u neki ajnfort. Ugurali neke krpe u usta i silovali, Sva trojica dečaka. Šta ću, prabaka krene ka dnu čašice,nisam povređena, skoro ni ogrebotina. Ne mogu sada, samo što smo stigli, da komplikujem mužu posao. I nije mi žao. Kroz devet meseci sam rađala tebe i molila Boga da ne bude dete crno. Rodila si se ti…
Baka : – Isuse Bože ono crno dete je naše unuče.
Prabaka : – Isuse ne Isuse proživela sam lep život. Bog je tako hteo. Da ne platim ja već moja unuka. Zna Bog svoje razloge…
Baka : – Zna Bog svoje razloge… doktore naspite i meni i vama od tog viskija da nazdravimo mojoj mami.
Znači doktore, moj tata nije njen muž lord Karngton već jedan od ona tri silovatelja?
Doktor (uzima flašu viskija i servira dve čaše sebi i prijateljici) : – Izgleda da je tako.
Baka intenzivno razmišlja. Gura svoj viski svojoj mami.
Baka : – Doktore, Alene, da ne budem službena. Zovni laboratoriju neka obustave analazu ako su je počeli i neka donesu uzorke moga zeta ovde, u tvoju kancelariju.
Alen, shvata situaciju. Analize nisu počeli i donose uzorke odmah. Kćerku mi prebaci ambulantnim kolima kući na domaću negu. Zet neka ides a njom – da je pazi da je ko ne pogazi. Engleski kojim on govori, ako mu se rukama ne objašnjava, nije mu dovoljan da pohvata greške. Bebu mi daj u limuzinu, ona ide na selo, imam dobru dojilju-sluškinju u našem zamku u Francuskoj. Posle ćemo ga usvojiti. Kada stvari razjasnimo njegovom tat ii mami tada ćemo ga usvojiti.

Priča VII
Porodilište u Parizu za istopolne brakove
Ana : – Ja Izlazim sa našom devojčicom za par sati, a ti, molim te, nemoj carski rez ako ne moraš. Neće blizanci da izađu ni skupno ni pojedinačno… Pa neka neće… moraće kad tad. Nema im više sklanjanja od nas dve. Došlo im vreme da nas vide uživo. (smeje se dok miluje partnerku po ruci)
Senka : – Htele smo jedno dete. Ko pre ostane u drugom stanju… kad ono mi obe imale sreće. Kad ono ja blizance zaradila.
Ana : – Doktor kaže da nam davalac sperme nije potreban. Neka miruje njegova šifra. Znamo samo da je Londonac, belac, ‘Čari Londona, čari Pariza, da živi tek malo duže od četiri godine na toj na planini koja je iznikla iz mora.Jedan nam je tata otac deci. Tako smo htele. Ja nisam ni proveravala. Je li tako?
Senka (brižno, bojažljivo): – Jeste. Deca će nam biti rođeni brat i sestra po ocu. (smeje se malo setno). Dogovori se sa babicom da ona dežura kod bebe a ti kod mene. Što više kod mene. Bojim se. Bez tebe sam tako ustrašena. Dođi da mi pričaš o meni. Idi do reke… i pričaj mi sve. Plašim se da ne umrem. Bojim se Anka, bojim.

Ulazi doktor od specijalne vrste.
Doktor (Ani) : – Možete da sa raspakujete i ostanete u sobi pored sa svojom bebom. Konzilijum je odlučio da je bolje da se ne razdvajate. Vaš brat je insistirao i pokrio sve troškove. Dok se vi smeštate, pomoći će vam sestra Silvana, vi Senka se namestite da pogledamo ultrazvukom kako bebice stoje. Možda su se sada bolje razmestile i raspoložene da nas obraduju onim što jedino znaju – da plaču… Niie to plač… to je učenje disanju nakon toliko vremena ronjenja (smeši se).

Ana (Ana veselo odmahne rukom sestri Silvani, koja je na vratim spremna za nastavak druženja sa zanimljivim mamama) : – Sestro, molim vas, ljubim vas, preselite bebicu sada ću ja. Samo da i ja zavirim u ultrazvuk prijateljice (sasvim ozbiljno) da doctor nešto pogrešno ne zapazi.
Doktor (pokazuje ekran i kaže) : – Bolje je, biće sasvim sve uredu. Dečko će prvi. Je li vidite razliku dečko-devojčica?
Ana : – Ne ne vidim razliku. Valjda ćemo se snaći sa muškarcem među nama. (Smeju se dve mame) . Da vam recutujem doktore svoje stihove ili Preverove?
Doktor : – Vaše , naravno.
Ana (uz najlepši osmeh koji je mogla da smisli):
“Šta tu radiš devojčice
Sa tim cvećem tek uzbranim
Doktor : “Čekam pobednika”
Svi troje se smeju.
Pet dana kasnije blizanci su rođeni… videćemo … najbolji ljudi imaju veoma plave oči.

Priča VIII
Porodilište ‘Dragiša Mišović’ Klinički centar, Beograd
Sestra (doktorki porodilji) : – Došli su vam u posetu otac i doktorka sestra vam… bliznakinja. Nikoga ne primate u posetu mogu li oni da vas posete? Dr.spec. Milena Đokić se složila da uđu.
Ulazi otac, sa strahom i zebnjom.
Ovde se nekada, kada je bio student, porađala njegova žena, iste godine studija, studentski brak, baš na ovoj klinici i odelenju, rodila bliznakinje i umrla na porođaju.
Nije hteo nikada da uđe u Centar. Evo sada prvi put. Njegovi roditelji su se brinuli o bliznakinjama dok nije završio studije i specijalizacije Kardio-vaskularne hirurgije i zaposlio se na Vojno medicinskoj akademiji. Kćerke su završile medicinu i specijalističke studije mikrobiologije u Milanu.
Ljubi kćerku.
Milena (smeši se): – Baš ti lepo stoji ta nova lekarska uniforma. Lep si. Nisi kao nas dve. Gde mi je sestrica?
Dr. Đokić : – Milicu je neko zamolio za konsultaciju. A možda je htela da nas malo ostavi nasamo. Drugo stanje vam baš prija. Obema. Video sam nalaze. Sve je odlično. Muškarčina će mi unuk biti pravi. I kod Milice je isto. Biće dvadeset dana mlađi. Deliju i ona nosi, video sam. Ne bi mi rekla ko je tata ni sada, ovom prilikom?
Milena : – Šta ti znači to ‘ovom prilikom’? Ne boj se. Poslednja porodilja koja je ovde umrla to je bila moja mama. Nema više toga. Što se tiče oca moga sina… bio je mrak… u spavaćoj sobi jedino svetlo bilo je svetlo ispod vrata, luda žurka i svi smo se malo ušmrkali. Tada i nikada više. Da nije bio mrak, i da nismo bili makice udrogirani ko bi sa mnom, ovako ružnom, spavao. Ko? Budi pođšten. Ko?
Dr. Đokić : – Neću da odgovaram na tupasta pitanja… (ulazi sestra bliznakinja dr. spec. Milica Đokić. I ona je u blagoslovenom stnju od glave do pete). Evo još jedne moje ćerkice čije dete neće imati tatu. Nepoznat. Vas dve ste mi se mnogo žurkale… kako ste stigle da sve diplomirate od toliko žurkanja?
Milica : – Dosadan si tata. Znaš da mi sestricu uznemiravaš već svojim pogledom. U tvom pogledu nema ništa drugo do: ‘Ko li je tata da mu ja majčinu mamu, pokvarenu, lopovsku, narkomansku…
Dr. Đokić : – Dobro. Drago mi je da ste vesele, kao i uvek. Pune dobrote. Ostavljam vas same. Čekam te dole u foajeu. Uzeću kafu iz aparata i čekati… možda ćeš se setiti barem ti ko bi to mogao biti u tvom slučaju.
Milica : – Zar je važno, tata? Da se udam i razvedem , da se ganjamo za alimentacije. Možemo nas troje sve sami… i tvoja devojka nam pomaže. Mogao bi je ti i oženiti… ona u svom stanu samuje ti u svom sa nama dvema.
Milena : – Najbolje je da se udaš… Ne, ne, ne oženi se. neka ona dođe kod nas. Može da proda stan, a i ne mora, i kupi kuću na moru, a i ne mora.
Tata izlazi, o tome ne voli da priča. Sada su ostale same.
Milena : – Mene plaši kakva će nam deca biti. Skupljale smo tatinu spermu, kada mu prijateljica ode, devičanski se njom oplodile, laboratoriju smestile u stan…
Milica : – Laboratorijum se donele pre nego što smo donele odluke o ostajanju u drugom stanju. Laboratorijum nam je i dao ideju.
Milena : – A što se lepote tiče naših sinova?
Milica : – Biće najlepši na svetu. Ako nikom, nama. A može i od ružnih mama, koje niko neće, da deca budu lepa.
Oba porođaja su protekla bez ikakvih problem. Bebe su ni lepše ni ružnije od ostalih beba. Videćemo kako će život hteti da vude sa njima. Surov, nežan ili bez boje i mirisa.

Valpurgijska noć

Categories: POl i Karakter
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/11/2012

“Ja sam istina”, kaže Isus Hrist

‘Amor dei intellectualis’, piše Spinoza, je ljubav kojom Bog sam sebe voli. Ne svet. Sebe. Ljubav ljudskog duha prema Bogu je doživljaj pozitivne energije je blažen mir, blaženstvo.

Šta je istina, ljubav, blažen mir? Energije. Ako su energije tada su to predmeti istraživanja fizike a ne mistike. Nauke a ne problematične, u smislu postavljanja problema, metafizike.

Ljubav je mistična pojava koliko i energija života što je mistična pojava.

Prestati voleti sebe je nestajanje doživljaja pozitivne energije. Uspostovljanje neravnoteže sa negativnom energijom je gubljenje moći saznavanja. Saznavanje ke energetsko sjedinjenje sa Bogom, Bogovima.

Bogovi su nas čipovali i kada gubimo energetsku ravnotežu oko čipova se formiraju tumori. Pa vidi kako ćeš sa ravnotežama. Višak pozitivne nergije nije neravnoteža. Imamo ozbiljan problem samo sa dve energije: sa istinom i ljubavlju.

Ne razmevamo se sa Bogovima razmevamo li se međusobno? Sadašnjost nam je nepojmljivo neizvesna.  Odnos tela, delova tela i duha nisu sagledani. Prošlost je neizvesnija od budućnosti. Zašto? 

Da vas bar sa evidentnimistinama i ljubavima susretnem. Otvorenim srcem se mora u dalje čitanje.

Klitoris

Klitoris je jedini organ koji služi samo jednoj svrsi – postizanju zadovoljstva. Tvrdi Gloria Steinem u svom Predgovoru knjige Vaginini monolozi.

Kada bi muškarac posedovao takav organ kokodakao bi kao najbolja kokoška, u Petla, kada snese jaje.

Teško je poverovati da bi tvorac života, ma ko to bio, /Energija po sebi, Bog ili Kosmoski došljaci Ananuki etc./ bio takav rasipnik i da tom organu dodeli samo jednu jedinu funkciju. Može  biti da je njegova funkcija vezana i za energetsku komunikaciju sa formama koja nadilaze život, na primer. Sa Bogom, Ananucima ili Energijom po sebi itd. Pa shemi fizičara, hemičara, molekularnih biologa pa i filosofa koji su završili zanat mišljenja. Klitoris je sigurno i mera testosterona u energetskom omotaču žene kada je u komunikaciji sa muškarcem. U realnom kontaktu ili kontaktom vlastite imaginacije.

Gledao sam pre par godina predstavu Vaginini monolozi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Predstava, igrana po celom svetu, sa ciljem skupljanja novca za izbegle i silovane žene Bosne i Hercegovine. Predstava je bila od takvog dejstva da se prisutni muškarac bićem drugog nivoa.

Što i jeste.

Knjiga Iv Mensler Vaginini monolozi, je drugo. Knjiga nema energije glumica i publike. Samo čisto mišljenje. I pitanja:

Kako zavoleti deo tela koji je tako skriven, nevidljiv, kao što je vagina? Iv Mensler odgovor traži u komunikaciji sa vaginom. Koncemtracijom emocija, predstava, maštanje slike vagine. Pa i u verbalnoj komunikaciji, što se čini suludo, sa vulvom

Može li se vežbom, koliko toliko, nadići svest i uspostaviti kontak sa somatskim delovima vlastitog tela? Odgovor je, čitajući autorku, definitivno – da može.

Zašto uopšte voleti svoje telo po delovima? Radi energetske zaštite organizma u celini. Kako? Putem držanja spoljne i unutrašnje energije u ravnoteži.

Sada samo treba verovati u sve to i raditi na takvim pristupima sebi. I imati ogromnu količinu volje. Volju  ubijaju svi mediokriteti sveta sa odnosom snage pet miliona prema pet milijardi ljudi.

Znače i razumevanja smisla života koja filosofija i njen neodvojivi deo – teorijska psihologija nude. To su dve oblasti u kojima je savladan zanat mišljenja. Ili je filosof ili psiholog zalut’o..

Mišljenje jeste zanat.

I nije da jeste za tih pet milijadi ljudi. I jeste talentom za zanat mišljenja odredljiva hijerarhija moći. Ako se ta moć, kao kod Tesle, na primer, veže sa moć Kosmosa tada ćemo neke stvari uraditi i na vreme,

Ljudski život se čini besmislen. Samo se čini. Ljudski život ima tri etape i svaka etapa je smislena na svoj način. Čovek je 100.000 milijardi različitih ćelija+ nešto više raličitih organizama koje nosamo sa sobom na tim ćelijama i ti periodi ne mogu biti, na žalost istražitelja, precizno određeni. Pitanje njihovih prelivanja nije sporno.

Prva etapa je etapa ’upijajućeg uma’. Do 5-6 godine života. Zatim slede dva perioda inicijacije. Prvi period je period inicijacije u život, u društvo koje je njegova kosmička otuđenost (Paskal), u zatečene institucije, u svoje pleme, u svoju državu, u prostor svog duhovog puta… Drugi period je period inicijacije u sebe, u svoje tmine, svoje podsvesti i nesvesno, u dušu koja je sa one strane roditelja, gena, plemena i predaka. Svaku etapu proživeti bez pantomime i nisi promašio svoje kosmičko vreme.

Teško je biti iskren i prema sebi akamoli prema drugom. Ide ’ja’filosofija ’običnog’ sveta. Ja pa ja pa opet ja. Nesretno stanje svesti ’bića za sebe koje je gubitak njega samoga’ (Fenomenologija duha) Običan svet, svet ograničenog uma i moći, obično ima više dece nego neobičan. A neobičan svet (Kirkegor, Vajninger, Niče, Kami, Tesla…) neobično nema vremena za traženje žene po pitanju potomaka. A žene, naravno, preteruju sa svojim vernostima. Kao da nemaju klitoris. Prostor vrline i poroka uvek im je ćošak. „Sateraj domaćicu u ćošak“(Edvard Olbi, Ko se boji Virdžinije Vulf).

Uobičajeni pedagoški idiotizam je decu obmanjivati, u periodu upijajućeg uma, iz motiva’ dete ne razume’. Ni ne treba da razume. I zaboraviće sve rečeno iz tog perioda. Samo što će mu ostati upijeno u telo. A nije svejedno ako je to laž pa posle reaguje strahom i psihotično /Da će reagovati strahom i neurotično to se neće izbeći/.

Dečaci neistinama učeni o svom telu, u tom periodu, biće frustrirani seksualnim nagonom i kroz svo vreme svoga odraslog trajanja. A ako dođe do rata tada će ratovati na ’bosanski’ način. Silovati i gurati u vagine žena drugog naroda puščane cevi. Taj drugi narod je samo izgovor za ispoljenje vlastitog zla. To je još vidljivije kada ti ’različiti’ narodi govore isti jezuk, kada saterana žena u ćošak plače na jeziku silovatelja. Tako je u ratu pa bilo to u Somaliji ili Kambodži ili kod Kurda /“Nemojte nas bombardovat i mi smo ljudi“, cvili žena dok telom svojim pokriva svoje dete/. Ili u Bosni.

Možda bi abortuse trebalo odobravati kada se vidi da je muški pol u pitanju. Ali kakve su žene kokoške, morke, ćurke, guske i patke one bi žensku decu abortirale. I tako jedna drugoj rode različiti pol. Da bude zanimljivo. Kada se Kurte i Murte nagomilaju biće opet zanimljivo kada se krene u akcije ‘oslobadjanje sela’. Jedni iskorene one druge, pa kada ovi odu onda dodju drugi i iskorene one prve. Tada u skoro pusta sela dodju načisto iskorenjeni, ko zna gde, i ukorene se do slededećeg iskorenjjvanja. Znakovi kosmosa su čitljivi ako žena ima volje za njih.

Koja Sodoma i Gomora? Bog nema pojma šta sve žena može da rodi za svoje dete sa penisom.

 

Naučnici, različitih profila, uključeni u eksperimentalna istražvanja odnosa biljaka i čoveka dođoše do pametnih informacija na kojima se može sagraditi sasvim novo gledanje života..

Prikače neke instrumente na listove biljke, dve biljke, na stolu, jednako udaljeno od čoveka kojeg hipnotizer hipnotiše i igra se sa njegovim emocija na sledeći način: Ispitanik spava a merni instrumenti biljaka beleže ravnu energetsku crtu. Ispitaniku hipnozizer, sugerira da misli na prvu biljku sa ushićenjem i nežnošću. Biljka menja svoje impulse a druga biljka ne beleži nikakve promene. Eksperiment se nastavlja sa različitim idejama i biljke reaguju.

Kakav se tu zaključak može izvesti u vezi sa odgovorom na pitanje: Zašto uopšte voleti svoje telo po delovima? Ako čovek može da deluje na biljku, biljka je njegova praistorija, tada može da deluje i na delove svoga tela.

Ako se žena negativno odnosi, ili indiferentno, ili sa stidom prema ključnim delovima razlike od tela muškarca čini masilništvo nad sobom. Od muškarca definitivno ne treba očekivati ništa sem da hita u rat. Ako rata nema, i nema kuda da ’hita’ onda on rat stvara na svojoj ulicii Gorila u uličnom policajcu uvek je veran sebi.

Treba imati hrabrosti i reći istine o sebi. Koji ugled o sebi brane žene kada pređu 60-70 godina pa ćute da se ne sazna? Šta da se ne sazna? Da i dalje, i oduvek, imaju vaginu i klitoris? Pošto je sir, i šta su operisale, su tema za ismejavanje života.

Što se sinova tiče imale ste ih i rašta roditi. Da vas zaštite od njihovih očeva? Za istinu nikada nije kasno. Samo što kada se napusti vreme ’upijajućeg uma’istina nema svoje istinosno funkcionisanje. Sada je ona pir, osveta, gnev, Valpurgijska noć.

 

Treba novo čitanje melanholičnih, tragičnih mističara sa klitorisom Virdžinije Vulf, Simone Vej i Anice Savić-Rebac.

Čovek i žena

Categories: POl i Karakter
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 25/04/2010

Čovek i žena

Zrelo doba čoveka je doba kada su muškarci završili svoju trku sa ženama.

Ako tu trku, u zrelo svoje vreme, krenu ispočetka, tada neće stići do pameti uma. Ko u toj trci nikada nije učestvovao skrenuo je prerano ili nije ni bio na putu pameti.

Muško od gluposti dođe do pameti. Ili ne dođe nikada.

Tako je, verovatno, čoveku, čoveku kao muškom mediju,  energija univerzuma /zvali ga Alah, Jahve ili se ne usudili da ga ualud zovemo/ data.

Da li žena ima obratan hod? Od pameti ka gluposti.

Žena prelama drugačije energije univerzuma.                                                                            Ima matericu i nema joj kud.                                                                                                       Decu mora da rađa pa mlatarala ona sa njima ozbiljno /kao Medeja/, nonšalantno /kao Šopenhauerova mama/ i prikriveno /kao Elizabeta devičanska/, ili tek onako da se poigrava sa svojim ili tuđim muškarcem /svojinsko u ovom poslednjem delu rečenice  nije vredno ozbiljne napomene/.

Muška sudbina se sudbinuje snagom. Ženska voljom.

Volja je zanimljiv alat…

page 1 of 1

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
September 2017
M T W T F S S
« Aug    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Arhiva

Welcome , today is Tuesday, 26/09/2017