Englezi

Categories: politika
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 04/09/2010

Nikada Engleska neće biti članica Evropske političke zajednice država bez samostalne svoje monete. Funta je mera Engleza koji jesu da jesu i koji nisu da nisu.

I šta ćemo tad? Mogli početi da brinemo brigu dinara. Za početak.

Voleo bih da sam Englez srpskog porekla. O poreklu se ne možeš izjašnjavati inače bi se i tu izjasnio.

Mi ubili Ferdinanda u Bosni, usred Sarajeva, uz Miljacku. U atentatu su bili Krajišnici i Hercegovci. Englezi kao nisu znali da će se desiti atentat. I žao im, posle. To je dalje , kao stvar Srbije i Austrougarske.

Poludeli Austrijanci upali u Mačvu, odmah po objavi rata, i ubijali decu po kolevkama. 

Atentat je počeo rat koji je srušio rusku, austrijsku i nemačku carevinu.

Englesku kraljevinu? Ništa. Ni dirnuli. Nisu nama ni bili ciljevi ta rušenja. Ali eto, ti koji se poslednji umešaše, Englezi, odrediše baš te ciljeve, koji nama nisu bili cilj, za ciljeve prvog svetskog ratovanja. 

Nama, naravno, pečat krivice.

E glupi li smo za vekove.

Danas je i najčuveniji fizičar sveta, Englez, objavio, da Bog nije stvorio svet već da je nastao Velikim praskom. Propade ideja da je Bog stvorio čoveka kao biće koje ima nameru da čuva kao nešto najdragocenije.

Mi to znamo od rođenja.

Zato smo svoju crkvu i njene zaposlenike odredili prema svojoj meri potreba.

Da nas krste kod rođenja, venčavaju i čitaju opela. I kod tog jednostavnog sveštenici redoslede pobrkaju.

‘Barjaktaru darivat Evropa grehota je o tome i misliti’, reče veliki Srbin, crnogorskog porijekla, Njegoš .

Popovima darivat Evrope ili politiku nije  vladika Njegoš mislio ni kao podvarijantu. Miloš mu je tu, sa mnogim ruganjima, pomogao u rašćišćavanju oko toga ko šta treba u državi da radi.

Prethodni Englez, jednom Englez uvek Englez, Darvin, fiziolog i prirodnjak, je malo pogrešio. Da se stvori nova vrsta ne treba, kako je on mislio, hiljade godina. Može i nekoliko desetina.

Poslednja istraživanja na zvečarkama koje zveče čim si im u blizini. Uplašiće te, kao, zvećkom. Ustvari otkriju gde su pa ih tamaniš. Preživele su one koje  porodiljskom greškom  nisu dobile instinkt da zveče. Pa su te sa ‘greškom’ pristigle na parenje. I eto nove vrste zvečarki. Zvečarke koje ne zveče.

Koji li se spermatoizoid probio a da se zvečenjem ne otkriva ko je taj koji će se roditi? Taj spermatoozoid je stvorio novu vrstu ljudi.

Koja je to vrsta ljudi?

Ona koja napušta sebe vidljiva i jasna i juri u neku grupu da se prikrije. Iskrenost je ne zvečka zvečarkina već doboš za na nestajanje. Odbrana od situacije je recimo ozbiljna zvečka. Ćuti i ako već pričaš neka to bude razumno blebetanje. Kako ćemo videćemo.

Srbi su faktor mira na Balkanu. Treba da je tako.

Ali na način kako je i Laki Lućano držao bezbednost onog kojeg se spremao da  reketira.

“Niko mi ne preti”, kaže budući reketirani.

 ‘Do sada’, zna Laki.

Naoružani narod

Categories: politika
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 03/09/2010

Čovek je prirodno zao. Na dobro se priprema i priprema. I, uglavnom, i dalje ne vredi.

Zašto?

Dobro i zlo po značenju  su krajnje neprecizni. Semantički bezbojni. Čak šta više lažni u smislu da kao imaju značenje. Nemaju.

Emocionalno dobro i zlo je, da stvar bude životnija, nepredvidivo.

Čovek može da uništi ljudski rod.

Život, koliko god se trudio, ne može.

Čemu oružije?

Mora da razumem, strano mi je, naravno, da pristajem,  po osnovi razumevanja sve što je ljudsko nije mi strano. 

I tako razumem:

- da neko nekog ubije iz kabadahijskog karaktera,

- da ubije iz osvete,

- mržnje,

- ljubavmih nepodnošljivosti,

- nekakvih visokoumnih religijskih, rasnih, nacionalnih neslaganja,

- iz razloga da nekoga ne bude,

- emocionalne zatucanosti.

Dešava se ubistvo. Neko tumačenje mora da postoji. Uzrok ili svrha.

Ustalom ljude ubijaju zato što ih ubijaju.

Koliko god se trudili da nam rod bude flora bićemo ono što jesmo. Florska fauna.

Da se žandarmerijski ubija, tuče i maltretira to ne razumem. Ali funkcioniše. Nije reč o nerazumevanju više je reč o obrazloženjima neprihvatanja.

Ubijanja po naređenju – ne nalazim obrazloženja.

Ubiješ jer ti je neko naredio! Kao dželat egzekutor. Prvo vičeš, valda, na žrtvu pa onda ubiješ ne čoveka već tu oznaku kojom si ga označio. Švajne izdajničko, komunističko, kapitalističko ili već kako šta. Pa likvidiraš to ‘švajne’.

Kako se dođe da budeš takva osoba?

Svuda u svetu žandarmerija je, upravo karaketristikom da ubija po naređenju, prirodni neprijatelj svoga naroda. 

Pojedinac žandarm je svoj, sebi odgovoran i sebi slobodan. Kako?

To su istorijska i filosofska pitanja. Mnogo je racionalizacija. Kako biti svoj i unutar odnosa podređen-nadređen? Teško.

Pitanja će se ponavljati dok ne pojavimo organizovanje ljudi koje neće ni podsećati na državu.

I ubijanja su razna.

Nekad se ide na ubistvo delova osobe.

Iskustvo Sizifa je predigra za Mauthauzen? Nije.

Mauthauzen ispituje prag fizičke izdržljivosti. Eksperiment u živo.

Kod Sizifa je humano testiranje volje. Kod Sizifova silaženja niz brežuljak je testiranje promišljanja situacije. Ipak nastavlja sa gurkom.

Sa Golim otokom, gde kažnjenik tuče kažnjenika da se dopadne odlučivačima za puštanje na slobodu ili kakav sitniji razlog , počinju novi ciljevi utamničenja.

Na Golom otoku  se ne testira ponašanje unutar ostrva zarobljenika. Ono se zna. Čovek je prirodno zao.

Ovde se testira ponašanje kada se otok napusti.  Kažnjenik nije kažnjen već prevaspitavan u vrstu ljudi koji, kada dođe među ‘normalan’ svet više ne zna kako da poštuje sebe. Upotrebljiv je samo u zanemarljivim komunikacijama.

Samopoštovanje je uslov svakog drugog poštovanja. Čovek bez samopoštovanja nije ista vrsta ljudi sa onima koji ga imaju. Čovek bez samopoštovanja je čovek pseće depresije.

Ukidamo vojsku svakodnevnih mladića. Profesionalizujemo je

Mladiće, koji su stasali za odgovornosti ratovanja za svoj životni prostor, nagrađujemo ili kažnjavamo da nemaju pravo da ga brane?

Oluja mozga dvadesetogodišnjaka nije na bromu.

Životinje svoj prostor obeležavaju mirisima a čovek jezikom, kulturom i običajima. I sada , to obeleženo, štite ‘profesionalci’. Oni koji rade za novac.

Oni koji imaju dušu u toj teritoriji, i srce, da idu na utakmicu?

Ukidamo narodnu vojsku. Onu narodnu. Od naroda sastavljenu. Onu koja je jedina za narod.

Za narod je jer su vojnici deca a roditelji narod.

Niko nije za narod. Ni narod. Sem na tako konstituisana vojska. Dete-neposredni preci-preci.

Novim generacijama neće biti lako shvatljiva Cerska bitka kao ni Kostićeva ‘Santa Maria della salute’. Moraće Srbima i jedno i drugo da se prevodi.

Država je kao Veliki brat. Apstraktna. Ali jeste ako ne spavaš tamo gde treba da spavaš.

Žandarmerija eto dobija saradnika na globalno dejstvovanje.

Ubijanje po naređenju je sada sofisticiranije. Biće, iz godine u godinu, još elegantnije.

Narod, kaže Evropa, ko drugi, nema više razloga da bude naoružan. Ovako je manja posledica ako se ohrabre i sete ‘na bunt’.

Država prvo izstrahuje roditelje sa ‘biti vojnik’ pa svima lakne kada dete ostane u kući. I eto, nenaoružan narod nije više naoružan.

“Policija za misli” / CIA, BIA, ili tako neka informativna agencija specijalizovana za bezbednost/ ima sve podatke o ljudima dobijenih na mnoge načine.

Prvo se, u raznim uzgrednim pitanjima u popisima stanovništva, daju odgovori koje vladari znaju za šta sve mogu da se upotrebe. Koliko je, na primer, muškaraca plavih očiju u Beogradu tačno se zna.

Prisluškivanje je sledeći vid prikupljanja informacija agencije za informacije.

Prisluškivanjem se  dobijaju dnevni podaci, koje se danas, pomoću ključnih reči, jednostavno čitaju Podaci o rizičnim pojedincima i  grupama se prikupljaju i tamo gde nema grupa i gde nema rizika. Rizik ‘po koga’ više nije ni bitan. Sve za narod i državu.

Nevinost medija je strašna.

Velikog brata najavili su šou-parodijom.

Bog je, kao pretnja, odslužio svoje. Propovednici su mu stereotipni i nedozvoljivo neobrazovani. 

Ne znam da li sam napomenuo da ja jesam za Velikog brata. To uopšte nije problem. Nije on ‘otac’. ON JE BRAT, VELIKI BRAT.

Ako nisam napomenuo sada to napominjem. Napominjem iz razloga da me ne prisluškuju više. Nisam ni sam sebi zanimljiv. Da sam protiv jesam protiv. Nema protiv čega nisam. Nestala je i besciljna zanesenost.

A ako već prisluškuju dajte da to rade neki pismeniji. Bilo me sramota, ranije, ko me je sve ‘saznavao’.

Znam da je gotovo. Država je svuda oko nas. Biti, ja jesam, se odlaže.

page 1 of 1

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 18/11/2017