Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 15/02/2018

Avelj : – Koliko vidim ubica Grofa, i kolateralno Eve, je Dejanov ‘prijatelj’.
Adam : – Nije prijatelj već inkarnacija vlasnika kockarnice iz koje ga je ovaj izbacio. Dejan se ironično nasmešio kada je ‘mafijoza’ držao pridike krupijeima. On zna kako treba. Mafijaš pripada drugoj strani Kraljeva ulice od one gde je hodao Dejan. Dejan se plaši više svojih nego ovih sa ‘druge strane kiše’.
Avelj : – Vidim. Psihopate su šetači obe strane ulice. Psihopate treba izbegavati. Kako ići ulicom kada ih je ulica puna?
Adam : – Nemoguća misija. Svaki čovek je Bog, deo energije Boga kada mu u strukturi ličnosti oduzmeš ego. Ego brine o telu i stvar je poprilično nerešiva. Telo hoće uživanje, izbegavanje stresne situacije, Čovek beži od situacije straha od povređivanja tela, bola.
Avelj : – Shvatio sam situaciju. I koga ćemo pokupiti i odvesti na novu lokaciju? Zapadne belce ili sve belce?
Adam : – Ne znam. Priznajem da ne znam. Mislim da možemo napraviti precizne odrednice a onda vidim da nema sheme. Ima li spasenja, Avelje? Ako ima, šta znači?
Avelj : – Spasenja ima. To je smrt. Ne možeš se spasti od svoga ega drugačije nego smrću tela, raspadanjem tela. Najbolje spaljivanjem gubiš ego. Nepotrebno je ja, tela nema i nepotrebno je. Duhovna energija ego stvara kada dođe do reinkarnacije… i tada je komplikovano i jednostavno. Duhovna energija uvek stvara isto telo, prema hologramu, ali je ono različito jer startuje u drugim okolnostima, sa drugačijim prisustvom mikroorganizama koje telo struktuiraju, uglavnom deformišu.

Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 15/02/2018

Adam : – Prilaze nam Dejan i Nedima … imamo li vremena za njih?
Avelj : – Nemamo. Saopšti Nedimi da joj je mama poginula. Na autopsiji je na odelenju sudske medicine i prepoznavanje je isključeno sem po odeći i kartici mobilnog telefona. Neka idu da obave to i olakšaju istragu oko Evinog identiteta. Grof je praćen pa znaju sve.
Adam prilazi Dejanu i Nedimi, kaže im da ima posla oko jednog drugog slučaja. Ovo nije njegov resor. Nedimi potvrđuje činjenicu da joj je mama ubijena. Izjavljuje joj saučešće. Nedima kontrolisano plače. Pojavljuje se Jovan. Grli Nedimu. Klimne glavom Adamu koji odalazi sa Aveljom. Dejanu kaže da ide sa Adamom a da će se on pobrinuti za Nedimu.
Dejan (grli jednim čvrstim stiskom Nedimu) : – Budi jaka.
Dejan, odmah, ne čekajući neki zgodan moment, priča Adamu o pucanju u toku vožnje na Nedimu. Avelj mu kaže da je sve pod kontrolom i da misli o časopisu.
Adam (zagrli Dejana) : – Moraćeš, uredniče, da saznaš neke stvari da se ne gubiš nepotrebno.
Avelj : – I da ne očekuješ sve, već samo ono što ti je dato da možeš. Nemoj manje ni više hteti, već tačno koliko možeš. Osetićeš tu meru. Samo će ti se reći dokle nešto jeste za tebe. Svako je mera svega prema svojoj moći suđenja (osmehuje se). Hajdemo mojim autom u Veneciju na zemunskom keju na ribu i na operativni dogovor. Ja plaćam jer ste vas dvojica nesretni (sada se već smeje).
Adam (Dejanu): – Pusti ga, malo je popio iz tuge za homo femininum koju više ne zna da oseća.
Kasnije.
Avelj : – Vidite li onu malu sretnu porodicu u onom uglu, kod vrata.Onaj dečkić će kroz oko dvanaest godina napraviti čudo na aerodromu Orly. Dignuće u vazduh avion koji sleće. Šta sada treba da uradimo?
Adam : – Ništa. Ako uradimo bilo šta da se to ne desi nestaće dokaz da je to, što smo uradili da bi onemogućili događanje, trebalo uopšte uraditi.
Avelj : – Taj dečkić će u međuvremenu roditi kćer koja će roditi genija međuzvedanih istraživanja stvaranja. Sveti duh će je uzeti u svoju naddimenzionalnu radionicu.
Dejan : – Ne verujem da tih problema nema i kod reinkarnacija onih koji nemaju dece u nekom svom veku trajanja a u drugom ga imaju.
Avelj : – Pokupićemo one duhove u seobi koji su svoje kombinacije energija pripremili za više forme dimenzija. Oni u ovim oblicima energija mogu samo da gomilaju destruktivne probleme.
Dejan : – Šta se dešava sa ljudima koji ostaju?
Avelj : – Svi ljudi i njihova stvarnost su hologrami. Ananuci, Avatari kada silaze među holograme ne snalaze se na pravi način, kao ni kod prve seobe ljudi sa Zemlje što se nisu snalazili. Ljudi moraju ne da koriste veštačku inteligenciju već da se zakače na nju sa svojim biološkim kompjuterom – telom. Moraće im se u telo ugraditi čip koji će ih vezivati za satelitski oblak informacija. Sporo se obrazuju.
Adam (Dejanu) : – Nisu sve mogućnosti iskorišćene i nekom se žuri. Avelj nije ovlašćen da nam kaže taj detalj.
Avelj : – To je ono što pokušavam da vam kažem. Imate interesovanja koja vam ne trebaju.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Dejan, Milan (Kain) u Bagdadu
Milan je zastao da pogleda neki izlog sa nakitom od belog zlata. Dejan mu nešto priča o ruševini i ogromnom krateru koji se vidi odmah iz male uličice u koju skreće. Ne primećuje da ga Milan ne prati. Prilaze mu dva oniska Kurda, u svesti im je, u stanju je da razume bilo koji jezik planete. Vidi da imaju nameru da ga opljačkaju i izbodu ako pruži otpor. Govori im na jeziku koji oni razumeju da je sve što ima od imovine u malom džaku. Izmiče se i pruža im džakčić. Vidi da će ga ovi napasti. Ne gledaju u džakčić. Ako krene na jednog drugi će ga ubosti na sigurno. Sada su izvukli podugačke noževe. Ne prilazi ni jednom već se kreće u nazad suprotno odakle je došao. Prema krateru. Oni su ga faktički zaskočili kada je već prošao. U tom se pojavljuje Milan. Njima je iza leđa. Dernja se na njihovom jeziku da će ih upucati ako odmah ne sklone noževe. Ovi sklanjaju noževe, Milan im pištoljem pokazuje da prođu pored njega i da nestanu u velikoj osvetljenoj ulici koja mu je iza leđa. Ovi nestaju.
Milan : – Zaboravio sam ti reći da je Bagdad danas najopasniji grad za život. Na sve strane bande čim mrdneš sa par ulica koje su pod kamerama. Amerikanci bombardovali provinciju i grad Bagdad, zavadili, ionako ne složne narode, izmakli se na položaje sa kojih se naplaćuje svaki njihov vojnik, metak, vreme i šta se sve može naplatiti. Posle uvežbanih pasa rata dolaze monstrumi koji ‘pomažu’ u naplati.
Dejan : – Upozorio me je Adam na situaciju ovde pre polaska. Imam revolver u džepu , ali mi je rekao da maksimalno rizukujem samo da nikoga ne ubijem. Duša ubijenog nema kud, kaže. Niko je neće. Ne da neće već ne može da uznese. Samo je duša umornog i iscrpenog tela slobodna za reinkarnacije ili šta god već.
Milan : – Da. Hoćeš da čuješ krike duša koje su napustile telo u snazi?
Milan stavlja ruku na teme Dejanu. Dejan čuje užasne krike miliona i miliona ljudi. Dejan mu sklanja šaku sa svoje glave. Na moment je potresen, zastaje i ponovo je svoj.
Dejan : – Hvala. Trebao mi je taj zvuk mučenja ljudi da bih znao da radim pravi posao.
Milan : – Radiš pravi posao sa svojim časopisom u Beogradu i našim u Bagdadu. Glasovi koje si čuo su vapaji duša koje muče, vapaji duša ubijenih u Bagdadu. Glasovanje mrtvih ide iz grobova, iz magme ispod zemljine kore, iz blizine u kojoj je ostala duša da luta i milenijumima bude mučena.
Dejan : – Isusa je rimski vojnik ubio kopljem da mu prekrati muke. Šta je bilo sa njegovom dušom?
Kain : – Isus je Ananuk. Ananuk je energija ljudskog bića bez mase. Mogu da se transformišu u bilo koju masu čoveka. Na krstu nije bio Isus. Bio je neko drugi. Duše one druge dvojice koji su razapeti i umrli u mukama i iscrpenosti tela su reinkarnirani a duša čoveka na krstu, čoveka koga je Rimljanin ubio kopljem još uvek luta planetom. I njegov vrisak je u gomili patnje koju si čuo.
Dejan : – Rimljani su tada masovno, ne samo po trojicu, razapinjali ljude na krstove. Kao da su znali da im na način Golgote uništavaju telo a čuvaju dušu.
Milan : – Ananuci su na tome mnogo radili sa njima a da ovi ne budu svesni šta rade. I tamnice su im bile mučilišta koja je bilo teško preživeti. Što je dobro za dušu. Kontradikcija, a?
Dejan : – A sveti Jovan? Da li je bio dovoljno izmučen i umro od iscrpenosti ili je umro od odsecanja glave?
Milan (smeje se) : – Jovan ti je u redakciji. Ima Nedimu, kao Isus Magdalenu. Ananuk je ljudska energija bez tela a kada ima telo mora da ima ženu. Sam čovek, usamljen, je lažan čovek, ne usamljen već lažan. O tome ćemo kasnije. Šta si hteo da vidiš u ovoj uličici kada si skrenuo i zabrinuo me?
Dejan : – Čekaj, još dve stvari da rasčistimo. Odakle toliko mnogo glasova žena? Ili su glasnije ili ih je više? I dokle duša luta – dok se sveti duh duhom ne zakači za nju?
Milan : – Na ovo drugo pitanje si sam odgovorio. Tako je. A žena ima mnogo jer je abortus već živog embriona samoubistvo žene u malom. A samoubistvo u božanskim odnosima ima status ubistva – nema razlike.
Dejan : – Kod tih pitanja religije su usaglasile stavove.
Milan : – Ne baš, ali Ananuci se trude da sačuvaju duše ljudi. To im je , u krajnjem smislu, zadata svrha postojanja.
Dejan : – Mefisto da iskušava Fausta.
Milan : – Da, i još koga stigne (smeju se). Alkoholičare, kockare, narkomane i ostale zavisnike.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Kraljevi ulice, IV deo, Sara
Milan govori Dejanu da ih čeka Set sa limuzinom i bilo bi pristojno da krenu a da je razgledanje kratera gubljenje vremena. Mora se brzo živeti, gubljenje vremena je biti mrtav, kaže. Ulaze u lumuzinu. Zahir (Set, brat Kainov – Milanov) ih je sačekao kod otvorenih vrata. Šofer ih ostavlja pred redakcijom časopisa ‘Game’ bagdadsko izdanje. To je zgrada u elitnom delu Bagdada, rezidencija. Zahir pruža knjigu od devetsto strana ‘ Romanovi, 304.godine Romanovih, 1603-1917’.
Zahir : – Sedi tamo, dok nam donesu kafu i tulumbe, pročitaj. Posle ću ti dati da pročitaš romane Sadama Huseina. ‘Odlazi prokletniče’ je na japanskom. Japanci su preveli sa ‘Ples đavola’. Roman je završio 2003.g. Te godine Amerikanci su ga pogubili. Muškarci u gradu” biografski je roman a “Neosvojiva tvrđava” je politički, Kurdi u provinciji Kurda. “Zabiba i car” je bio bestseller a američka kritika tvrdi da je to roman koji je pisala grupa autora po naređenju diktatora. Nešto slično po nekoj knjzi Šešelja.
Dejan, koji ima ugrađen čip za skenerno čitanje pročitao je ‘Romanove’ za vreme koliko mu treba sda je izlista. Čip funkcioniše za čitanje na bilo kom jeziku planete.
Kain prati tok svesti Dejana. Dok lista stranice o Petru Velikom vidi mu strah. Vidi povećan interes čitanja o Katarini velikoj, Aleksandru prvom ‘ Monahu caru Alekseju i i od poslednjih careva Rjurikovića Ivana Groznog i žene mu Anastasije Romanov i sin aim Ivana kojeg je ubio otac.
Dejan (Zahiru) : – Ništa novo. Mislim meni nepoznato, i dobro štivo, ali ništa novo o vladarima. Moć, razvrat – ratovanje da bi se povećalo područje jednog i drugog. Moć ne ide bez širenja realnog straha. Zlo je uvek ista – neko je finansira – uglavnom masa naroda. U Rusiji su to kmetovi u Francuskoj, Engleskoj, Španiji, Portugaliji, Nemačkoj su resursi kolonija i narodi kolonija. Vladar nijansira strahove prema blizini i udaljenosti ambicija. Nesreća je uvek ista. Greši Tolstoj kada kaže u ‘Ani’da je srećna porodica slična drugoj srećnoj. Ne, obratno. Nesrećna je jednaka svakoj nesrećnoj nesrećnoj. Naravno, onoliko koliko se može biti jednak i sličan.
Kain : – Uzbudila te je izjava Putina da su najveći izdajnici ruskog naroda Gorbačov i Nikolaj II. Iznenadila te je činjenica da je Jeljcin doveo na vlast Putina.
Dejan : – Da. Zanimljivo mi je i ono pogubljenje koje je vršio Petar Veliki. Odsecali su glave strelcima koji su ‘pripremali’ prevrat. Došao je red na jednog strelca da stavi glavu na panj a odsečena glava prethodnika je ostala na panju. On ju je šutnuo i stavio svoju glavu. Petar ga je pomilovao. Pomilovani će biti deda ljubavnika Ekaterine velike. Čini se da je sve nevažno i da je sve povezano iz nevažnog u nešto nama nedokučivo.
Zahir : – Bog je rekao idi i onda idi. Kada stugneš nisi stigao. Idi. Nije rekao da ćeš stići već da ideš.
Dejan : – Počinjem da razumevam zašto radimo, ovo što radimo, sa časopisima u bogradu i Bagdadu. Rekao je piši i piši. Nije rekao da napišeš … već piši.
Kain : – Vidim ti je u svesti da se pitaš kako je Raspućin preživeo kolače sa cijanidom, koje su mu zaverenici servirali, koje je jeo, uz vino, dva sata. I kada je zatražio da idu da slušaju Cigane u krčmi ovi su ga upucali i ugurali u smrznutu reku da se zamrzne. Preživeo je trovanje jer je imao kuvara koji ga je malim količinama svega pripremao da preživi svašta.
Dejan : – Da kuvar je vrlo zanimljivo prikazan. Kada je Lenjin ‘smenio’ Nikolaja II Raspućinov kuvar je postao njegov kuvar. Kada je Linjin umro kuvar je nastavio da kuva za Staljina. Staljin je umro pod nerazjašnjenim okolnostima – recept jela se nije složio sa iznenadnom promenom ‘gradusa’ votke.
Zahit : – Da, da. Neko se umešao da se slučajno Staljin, prirodnom smrću, ne bi reinkarnirao.
Kain : – Nije te iznenadilo, takve stvari te više ne iznenađuju, da je Rspućinov kuvar bio deda Putina?
Dejan : – Hmm. Bog je rekao gledaj, slušaj, misli i piši. Sve mora da mi je svejedno ako sam u skladu sa njim.

Priča IX

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 08/08/2017

Priča IX
Sala hotela ‘Post’ u Beču. Za stolom u uglu foajea sedi elegantna dama leđima okrenuta ulazu. Prilazi joj livrejisan službenik hotela i kaže: ‘Rekli ste da će tražiti ‘Anđelu’ izvestan plavokosi visoki gospodin, elegantan, fantastično građen (smeška se) … upravo je došao – ja sam mu predao vašu poruku – i on je upravo otišao. Nije ništa pitao niti se raspitivao.’
‘Hvala’, reče dama. ‘To bi bilo sve’. (pruža mu napojnicu). Izlazi iz hotela, uzima taksi i ide u pravcu hotela ‘Plavi Dunav’. Stigli su ispred hotela. ‘Možete ugasiti auto. Taksimetar ostavite da radi. Malo ćemo čekati.’ Gleda u pravcu ulaza u hotel i na obližnji parking pred hotelom. Vidi ‘plavokosog’ kako uparkirava svoj lambordžini. ‘Anđela’ plaća taksisti i odlazi prema ‘plavokosom’. On ne obraća pažnju na nju. Ona mu priđe na sudar i reće:’Brant’. On pogleda elegantnu damu, prepoznaje je.
‘Anđela, ti? Kako? Rekla si da je kraj sa nama i načinom života kojim živim. Udala si se? Ne?’
‘Jesam. Imam divnog muža. Ali, još samo jedna posebna noć i više se nećemo videti u ovakvim okolnostima.’
Hvata ga ispod ruke i usmerava ga prema njegovom autu.
‘Idemo negde gde te ne poznaju. Ako takvo ‘negde’ postoji u Beču.’
‘U Beču ne postoji. Ali, idemo na jedno jezero o kome znam samo prema pričanju. Nema sto kilometara.‘ ‘Idemo’, kaže Anđela.
Ulaze u kafe hotela na petom spratu sa pogledom na jezero. Fotelje ekstra udobne. Gledaju jezero i šumu iza njega. Prilazi im devojka. Naručuju koktele, i po tri vrste torte. Devojka donese posluženje, njih dvoje, svako u svom pogledu, ćute. Mladić plaća devojku, moli je da ih niko ne uznemirava dok posmaatraju vidik. Daje joj ekstra dobru naponicu. Probaju malo Mocart-torte, i jedno i drugo, otpiju gutljaj koktela, pogledi im se susretoše i ništa. Opet svako ka sebi.

Ona razmišlja kako da počne a on kako se ‘prodamila’ nekada njegova prostitutka, tek malo iznad ulične prodaje koju je obezbeđivao sa 80. procenata njegovo od njenog posla. Bakšiš, koji je znao da ne bude mali, je davala njemu. Sve je davala njemu. On je morao da se brine o njoj da ne nastrada od mušterija. I da joj obezbedi da živi u mirnom hotelu na periferiji gde je mogao da je prijavi, bez provere podataka, kao svoju suprugu. I tako godinu dana.
Ona : – Imam za tebe posao u koji ću ja investirati 5.000. EU. Taj novac ne treba da izvučem iz posla a sva dobit je tvoja.
On : – (sleže ramenima) : – Tvoj sam.
Ona : – Treba da me uvedeš u seksualne orgije, koje sigurno neko organizuje u ovom ‘gradiću’ od 5-10.miliona ljudi. Ili ih ti organizuj. Sve mora da bude pod maskama. (Hvata se za tašnicu, pruža mu kovertu). Evo ti nešto mojih golišavih fotografija, pod maskom, naravno. Unutra je i pet hiljada eura. (on ne gledajući kovertu čeka da ona nastavi). Napraviš ambijent rimskih orgija. Ja sam cezarova žena. Malo zaviri na internet. U prostoriji je velik krevet, sa baldahinom, ja na njemu. Imam dve pomoćnice kod ulaza. Sve mora da je tapacirano i prigušeno osvetljeno crvenim svetlom. Pomoćnice ručno pripremaju mušterije da što pre završe sa mnom. Da me ne gnjave duže od tri minuta. Mora tu noć da mi obezbediš barem četrdest muškaraca. Ako bude hiljadu neka bude hiljadu. Od 22.h do 4.h.jutra radim. Posle mene neka idu na žurku sa alkoholom i čime organizacija hoće. Pre mene nema droge, nema alkohola jer mušterija mora da ejakulira. Ni jedna mušterija ne sme da mi dva puta dođe. Samo jednom.
On : – Nema problema za organizaciju. To je kruna moga posla. Kada je termin
Ona : – Sledeći mesec, dvadesetsedmi dan.
On : – Kada dođeš sve će biti spremno. Ja te dovezem i odvezem. Odustajanja nema jer bi mi mnogo iskomplikovala život.
Ona : – Nema odustajanja. Sada mi, ako ti nije teško, zovni taksi da me odveze na aerodrom. Ti i ja ne treba da smo nepotrebno vidljivi drugima. Ući ću u avion u nekom pravcu da malo razmislim o ciljevima ovog poduhvata. Mora i beleške da naprvaim. Ti si svugde, gde sam ja, Brant a ja Anđela. Neka tako ostane. Hvala ti … za sve. Možda ću ti jednom objasniti sebe. Dobar si čovek.

Docnije na aerodromu.
Ona (svome mužu) : – Kako su tvoji poslovi prošli? Sve je u redu?
On : – Više nego uredu. Bankarstvo neće propasti ni kada uvedu elektronski novac. Sve u trgovini novcem je neizmenjivog principa. Jedna žena vredi dve kamile, kilo zlata ili million dolara – princip se ne menja.
Ona : – Valute se menjaju a da li kamila vredi dve žene to zavisi od tržišta. (smeju se, svako svojim iskrenim razlogom). Volim te.
On : – Ja tebe obožavam. Hoće li ti štampati do kraja leta tvoju dr tezu ‘ Prostitucija kao opsesivna zavisnost’?
Ona : – Moraju dobro da plate, direktore. Posle studija medicine, pa psihijatrije doktorat urađen sa mnogo intervjua na terenu vredi čitavo blago. U svakom primeru, toliko sam se uživela u podsvest prostitutke da sam gotovo i sama proživljavala saku reč kao prostituisanu reč… Da te nešto drugo pitam… rad na kome sada radim – ‘Da li je moguće da žena rodi jedno dete od dva oca’ nemoguće je eksperimentalno hipoteze postaviti a kamoli dokazati. Kakvo ti imaš mišljenje o tome – ti kao psihijatrijski antislučaj?
On : – Hvala na dijagnozi. Nekako mi se mišljenje poklapa sa tvojim mišljenjem o poslednjim potezima MMF-a.
Ona se glasno smeje, hvata ga podruku i kaže: – Ne volim te… obožavam te.

Srbi

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 10/07/2017

Set : – Vidim kartu Srbije krajem 21.veka koju mi je dala Sara. Ona je sva ispresecana putevima i uzdignutim aerodromima za leteće diskove. Centar sveta saobraćaja broj 6.veličine Londona. Ovu kartu treba štampati u časopisu beogradskog ‘Game’. Kada?
Avelj : – Reinkarnirani i neshvaćeni sveti Sava će odlučiti. Biće vođa Srpske crkve koju će očistiti od infiltriranih Cigana i Arapa i dati Srbima kvantna znanja za pristup veri kao saznajnoj moći univerzalnih zbivanja. Treba da okupi svoj narod sa područja srednje i južne Srbije u Beograd i priobalje Save i Dunava, od granice do granice. Dvadeset miliona duša. Jezik Srba je kodiran kodovima koji Srbi, kroz vekove, nisu saznali.
Milan : – I ko je Srbin?
Avelj : – Onaj ko genetikom pozna srpski tekst pisan engleskom latinicom (smeje se). Ispisuje tekst: ‘Maca sedi, slusa hod misa. Mali decak je podigao mac da ih zajedno pocese ili posece’ (smeje se).

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 19/06/2017

Nedima, Dejan
Kremiranje tela Nedimine mame. Drveni sanduk sa Evinim telom odlazi iza zavese odakle će biti odnešen na mesto gde se vrši kremacija. Po urnu se može doći kroz sedam dana na ovo isto mesto gde je sanduk sa telom Eve i predat. Dejan vidi da Nedima razmišlja o Bogu.
Pada joj na pamet Aneselmov ontološki dokaz o postojanju Boga. Ontologija nije promenila svoju poziciju unutar filozofije ‘velikim’ otkrićima nano-fizike, razmišlja Nedima. Ontologija, filosofska disciplina koja se filosofskim metodama (ne naučnim, već filosofskim) bavi pitanjima suštine bića, bitkom bića. Anselmo misli da Bog jeste u pojmu i predstavi čoveka čim se reč Bog može reći ili zamisliti predstava o njemu. Dakle (ergo)… Bog jeste, Bog postoji. Tako bilo šta što možemo zamisliti postoji? Da, rekao bi Anselmo, razmišlja Nedima. Čovek se ponaša kao da Bog jeste čim ga misli, dakle on jeste. Da li u stvarnosti Bog postoji i na koji način jeste to je irelevantno. Čovek živi svoj život kao da on jeste…Nevažno je na koji način Bog jeste ni ovde ni u univerzumu… Čoveku nije dato da zna. Razum mu je, misli Nedima svoje misli, malen za takvo znanje. A i šta bi sa tim znanjem?
Dejan vidi Nediminu zamišljenost i zahvaljući novoj svojoj moći gledanja misli sabesednika razgovara sa njom.
Dejan : – Strah čovekov od pogrešnog činjenja u životu, i samo amoralno činjenje po principu ne čini drugom ono što ne bi voleo da tebi čine, dalo je priliku crkvi da institucinalizuju ‘božja’ pravila koja će čoveka da ‘oslobađaju’. A ustvari da ga na dodatni način, uz sve ostale načine porobljavanja, porobljavaju. Crkva faktički živi od straha činjenja zla i samog činjenja zla. Uzurpirala je prirodno pravo na zlo. Veštačka prava na zlo uglavnom je država prisvojila za svoja prava. Ponekad, uglavnom uvek ponekad, crkva i država tu idu strojevim korakom.
Nedima : – Izmislila je crkva greh koji će trajno da muči čoveka kroz grižu savesti. Grižom savesti čovek pada sve niže i niže do gubljenja vere u sebe i transponjujući svoju veru u sebe u veru koju crkva nudi.
Dejan : – Čovek je u paganskoj veri bio bliži svesnom životu koji mu je čudom dat. Direktno je komunicirao, na način ontološkog dokaza o Bogu, sa bogovima. Kada je upao u grešku za koju je svestan, svestan je i da je ne može ispraviti… i ide dalje, živi bez mučenja savesti savešću.
Nedima : – Ženski pristup životu je paganski. ‘Šta je bilo bilo je – idemo dalje’. Nećemo sad da se doveka kajemo, i da budemo grešnice bez greha, samo zato što smo se kresnule sa onim sa kojim nije trebalo ni pod razno da se desi takvo događanje sreće. (smeje se).
Dejan : – Ideja o večnom životu ima nekoliko jadnih karakteristika. Čovek bi da večno traje bez obzira kakav je kao ljudsko biće i kakav kvalitet života živi. Tu je individualni egoizam u suprotnosti sa generičkim svojstvom, znakom roda u individui. Rodno svojstvo čoveka je dato kroz njegovu društvenost, vezanost za druge.
Nedima : – Ljubav je tu, u tom odnosu vezanosti za druge, u dualističkoj klopci. Sa jedne strane bi čovek da zadovolji svoju fizičku polnu zainteresovanost, a sa druge strane bi da ne bude sam i da deli svoje situacije sa drugim. Često te dve stvari ne idu u vezanosti za samo jednu osobu… ili ne mogu u večnost da idu upareni u par (opet se smeje).
Dejan (čuje Nedimu pre nego je čuje uživo): – Budizam je to rešio na jedinstveno antiljudski način. Ne znam koliko bi tu pomogla analiza kolektivne svesti kasta. Buda je ‘otkrio’ da sve ljudsko zlo proizilaze iz čovekove želje. Nije se setio da želju usmerava ‘veće’ se setio da želje treba utrnuti, da ih nema, da nema ni želje kao misli. Šta ćeš drugo, na koncu konca, već da se vežbaš da ne misliš…

«page 1 of 3

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
April 2018
M T W T F S S
« Mar    
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 21/04/2018