Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Dejan, Milan (Kain) u Bagdadu
Milan je zastao da pogleda neki izlog sa nakitom od belog zlata. Dejan mu nešto priča o ruševini i ogromnom krateru koji se vidi odmah iz male uličice u koju skreće. Ne primećuje da ga Milan ne prati. Prilaze mu dva oniska Kurda, u svesti im je, u stanju je da razume bilo koji jezik planete. Vidi da imaju nameru da ga opljačkaju i izbodu ako pruži otpor. Govori im na jeziku koji oni razumeju da je sve što ima od imovine u malom džaku. Izmiče se i pruža im džakčić. Vidi da će ga ovi napasti. Ne gledaju u džakčić. Ako krene na jednog drugi će ga ubosti na sigurno. Sada su izvukli podugačke noževe. Ne prilazi ni jednom već se kreće u nazad suprotno odakle je došao. Prema krateru. Oni su ga faktički zaskočili kada je već prošao. U tom se pojavljuje Milan. Njima je iza leđa. Dernja se na njihovom jeziku da će ih upucati ako odmah ne sklone noževe. Ovi sklanjaju noževe, Milan im pištoljem pokazuje da prođu pored njega i da nestanu u velikoj osvetljenoj ulici koja mu je iza leđa. Ovi nestaju.
Milan : – Zaboravio sam ti reći da je Bagdad danas najopasniji grad za život. Na sve strane bande čim mrdneš sa par ulica koje su pod kamerama. Amerikanci bombardovali provinciju i grad Bagdad, zavadili, ionako ne složne narode, izmakli se na položaje sa kojih se naplaćuje svaki njihov vojnik, metak, vreme i šta se sve može naplatiti. Posle uvežbanih pasa rata dolaze monstrumi koji ‘pomažu’ u naplati.
Dejan : – Upozorio me je Adam na situaciju ovde pre polaska. Imam revolver u džepu , ali mi je rekao da maksimalno rizukujem samo da nikoga ne ubijem. Duša ubijenog nema kud, kaže. Niko je neće. Ne da neće već ne može da uznese. Samo je duša umornog i iscrpenog tela slobodna za reinkarnacije ili šta god već.
Milan : – Da. Hoćeš da čuješ krike duša koje su napustile telo u snazi?
Milan stavlja ruku na teme Dejanu. Dejan čuje užasne krike miliona i miliona ljudi. Dejan mu sklanja šaku sa svoje glave. Na moment je potresen, zastaje i ponovo je svoj.
Dejan : – Hvala. Trebao mi je taj zvuk mučenja ljudi da bih znao da radim pravi posao.
Milan : – Radiš pravi posao sa svojim časopisom u Beogradu i našim u Bagdadu. Glasovi koje si čuo su vapaji duša koje muče, vapaji duša ubijenih u Bagdadu. Glasovanje mrtvih ide iz grobova, iz magme ispod zemljine kore, iz blizine u kojoj je ostala duša da luta i milenijumima bude mučena.
Dejan : – Isusa je rimski vojnik ubio kopljem da mu prekrati muke. Šta je bilo sa njegovom dušom?
Kain : – Isus je Ananuk. Ananuk je energija ljudskog bića bez mase. Mogu da se transformišu u bilo koju masu čoveka. Na krstu nije bio Isus. Bio je neko drugi. Duše one druge dvojice koji su razapeti i umrli u mukama i iscrpenosti tela su reinkarnirani a duša čoveka na krstu, čoveka koga je Rimljanin ubio kopljem još uvek luta planetom. I njegov vrisak je u gomili patnje koju si čuo.
Dejan : – Rimljani su tada masovno, ne samo po trojicu, razapinjali ljude na krstove. Kao da su znali da im na način Golgote uništavaju telo a čuvaju dušu.
Milan : – Ananuci su na tome mnogo radili sa njima a da ovi ne budu svesni šta rade. I tamnice su im bile mučilišta koja je bilo teško preživeti. Što je dobro za dušu. Kontradikcija, a?
Dejan : – A sveti Jovan? Da li je bio dovoljno izmučen i umro od iscrpenosti ili je umro od odsecanja glave?
Milan (smeje se) : – Jovan ti je u redakciji. Ima Nedimu, kao Isus Magdalenu. Ananuk je ljudska energija bez tela a kada ima telo mora da ima ženu. Sam čovek, usamljen, je lažan čovek, ne usamljen već lažan. O tome ćemo kasnije. Šta si hteo da vidiš u ovoj uličici kada si skrenuo i zabrinuo me?
Dejan : – Čekaj, još dve stvari da rasčistimo. Odakle toliko mnogo glasova žena? Ili su glasnije ili ih je više? I dokle duša luta – dok se sveti duh duhom ne zakači za nju?
Milan : – Na ovo drugo pitanje si sam odgovorio. Tako je. A žena ima mnogo jer je abortus već živog embriona samoubistvo žene u malom. A samoubistvo u božanskim odnosima ima status ubistva – nema razlike.
Dejan : – Kod tih pitanja religije su usaglasile stavove.
Milan : – Ne baš, ali Ananuci se trude da sačuvaju duše ljudi. To im je , u krajnjem smislu, zadata svrha postojanja.
Dejan : – Mefisto da iskušava Fausta.
Milan : – Da, i još koga stigne (smeju se). Alkoholičare, kockare, narkomane i ostale zavisnike.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Kraljevi ulice, IV deo, Sara
Milan govori Dejanu da ih čeka Set sa limuzinom i bilo bi pristojno da krenu a da je razgledanje kratera gubljenje vremena. Mora se brzo živeti, gubljenje vremena je biti mrtav, kaže. Ulaze u lumuzinu. Zahir (Set, brat Kainov – Milanov) ih je sačekao kod otvorenih vrata. Šofer ih ostavlja pred redakcijom časopisa ‘Game’ bagdadsko izdanje. To je zgrada u elitnom delu Bagdada, rezidencija. Zahir pruža knjigu od devetsto strana ‘ Romanovi, 304.godine Romanovih, 1603-1917’.
Zahir : – Sedi tamo, dok nam donesu kafu i tulumbe, pročitaj. Posle ću ti dati da pročitaš romane Sadama Huseina. ‘Odlazi prokletniče’ je na japanskom. Japanci su preveli sa ‘Ples đavola’. Roman je završio 2003.g. Te godine Amerikanci su ga pogubili. Muškarci u gradu” biografski je roman a “Neosvojiva tvrđava” je politički, Kurdi u provinciji Kurda. “Zabiba i car” je bio bestseller a američka kritika tvrdi da je to roman koji je pisala grupa autora po naređenju diktatora. Nešto slično po nekoj knjzi Šešelja.
Dejan, koji ima ugrađen čip za skenerno čitanje pročitao je ‘Romanove’ za vreme koliko mu treba sda je izlista. Čip funkcioniše za čitanje na bilo kom jeziku planete.
Kain prati tok svesti Dejana. Dok lista stranice o Petru Velikom vidi mu strah. Vidi povećan interes čitanja o Katarini velikoj, Aleksandru prvom ‘ Monahu caru Alekseju i i od poslednjih careva Rjurikovića Ivana Groznog i žene mu Anastasije Romanov i sin aim Ivana kojeg je ubio otac.
Dejan (Zahiru) : – Ništa novo. Mislim meni nepoznato, i dobro štivo, ali ništa novo o vladarima. Moć, razvrat – ratovanje da bi se povećalo područje jednog i drugog. Moć ne ide bez širenja realnog straha. Zlo je uvek ista – neko je finansira – uglavnom masa naroda. U Rusiji su to kmetovi u Francuskoj, Engleskoj, Španiji, Portugaliji, Nemačkoj su resursi kolonija i narodi kolonija. Vladar nijansira strahove prema blizini i udaljenosti ambicija. Nesreća je uvek ista. Greši Tolstoj kada kaže u ‘Ani’da je srećna porodica slična drugoj srećnoj. Ne, obratno. Nesrećna je jednaka svakoj nesrećnoj nesrećnoj. Naravno, onoliko koliko se može biti jednak i sličan.
Kain : – Uzbudila te je izjava Putina da su najveći izdajnici ruskog naroda Gorbačov i Nikolaj II. Iznenadila te je činjenica da je Jeljcin doveo na vlast Putina.
Dejan : – Da. Zanimljivo mi je i ono pogubljenje koje je vršio Petar Veliki. Odsecali su glave strelcima koji su ‘pripremali’ prevrat. Došao je red na jednog strelca da stavi glavu na panj a odsečena glava prethodnika je ostala na panju. On ju je šutnuo i stavio svoju glavu. Petar ga je pomilovao. Pomilovani će biti deda ljubavnika Ekaterine velike. Čini se da je sve nevažno i da je sve povezano iz nevažnog u nešto nama nedokučivo.
Zahir : – Bog je rekao idi i onda idi. Kada stugneš nisi stigao. Idi. Nije rekao da ćeš stići već da ideš.
Dejan : – Počinjem da razumevam zašto radimo, ovo što radimo, sa časopisima u bogradu i Bagdadu. Rekao je piši i piši. Nije rekao da napišeš … već piši.
Kain : – Vidim ti je u svesti da se pitaš kako je Raspućin preživeo kolače sa cijanidom, koje su mu zaverenici servirali, koje je jeo, uz vino, dva sata. I kada je zatražio da idu da slušaju Cigane u krčmi ovi su ga upucali i ugurali u smrznutu reku da se zamrzne. Preživeo je trovanje jer je imao kuvara koji ga je malim količinama svega pripremao da preživi svašta.
Dejan : – Da kuvar je vrlo zanimljivo prikazan. Kada je Lenjin ‘smenio’ Nikolaja II Raspućinov kuvar je postao njegov kuvar. Kada je Linjin umro kuvar je nastavio da kuva za Staljina. Staljin je umro pod nerazjašnjenim okolnostima – recept jela se nije složio sa iznenadnom promenom ‘gradusa’ votke.
Zahit : – Da, da. Neko se umešao da se slučajno Staljin, prirodnom smrću, ne bi reinkarnirao.
Kain : – Nije te iznenadilo, takve stvari te više ne iznenađuju, da je Rspućinov kuvar bio deda Putina?
Dejan : – Hmm. Bog je rekao gledaj, slušaj, misli i piši. Sve mora da mi je svejedno ako sam u skladu sa njim.

Priča IX

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 08/08/2017

Priča IX
Sala hotela ‘Post’ u Beču. Za stolom u uglu foajea sedi elegantna dama leđima okrenuta ulazu. Prilazi joj livrejisan službenik hotela i kaže: ‘Rekli ste da će tražiti ‘Anđelu’ izvestan plavokosi visoki gospodin, elegantan, fantastično građen (smeška se) … upravo je došao – ja sam mu predao vašu poruku – i on je upravo otišao. Nije ništa pitao niti se raspitivao.’
‘Hvala’, reče dama. ‘To bi bilo sve’. (pruža mu napojnicu). Izlazi iz hotela, uzima taksi i ide u pravcu hotela ‘Plavi Dunav’. Stigli su ispred hotela. ‘Možete ugasiti auto. Taksimetar ostavite da radi. Malo ćemo čekati.’ Gleda u pravcu ulaza u hotel i na obližnji parking pred hotelom. Vidi ‘plavokosog’ kako uparkirava svoj lambordžini. ‘Anđela’ plaća taksisti i odlazi prema ‘plavokosom’. On ne obraća pažnju na nju. Ona mu priđe na sudar i reće:’Brant’. On pogleda elegantnu damu, prepoznaje je.
‘Anđela, ti? Kako? Rekla si da je kraj sa nama i načinom života kojim živim. Udala si se? Ne?’
‘Jesam. Imam divnog muža. Ali, još samo jedna posebna noć i više se nećemo videti u ovakvim okolnostima.’
Hvata ga ispod ruke i usmerava ga prema njegovom autu.
‘Idemo negde gde te ne poznaju. Ako takvo ‘negde’ postoji u Beču.’
‘U Beču ne postoji. Ali, idemo na jedno jezero o kome znam samo prema pričanju. Nema sto kilometara.‘ ‘Idemo’, kaže Anđela.
Ulaze u kafe hotela na petom spratu sa pogledom na jezero. Fotelje ekstra udobne. Gledaju jezero i šumu iza njega. Prilazi im devojka. Naručuju koktele, i po tri vrste torte. Devojka donese posluženje, njih dvoje, svako u svom pogledu, ćute. Mladić plaća devojku, moli je da ih niko ne uznemirava dok posmaatraju vidik. Daje joj ekstra dobru naponicu. Probaju malo Mocart-torte, i jedno i drugo, otpiju gutljaj koktela, pogledi im se susretoše i ništa. Opet svako ka sebi.

Ona razmišlja kako da počne a on kako se ‘prodamila’ nekada njegova prostitutka, tek malo iznad ulične prodaje koju je obezbeđivao sa 80. procenata njegovo od njenog posla. Bakšiš, koji je znao da ne bude mali, je davala njemu. Sve je davala njemu. On je morao da se brine o njoj da ne nastrada od mušterija. I da joj obezbedi da živi u mirnom hotelu na periferiji gde je mogao da je prijavi, bez provere podataka, kao svoju suprugu. I tako godinu dana.
Ona : – Imam za tebe posao u koji ću ja investirati 5.000. EU. Taj novac ne treba da izvučem iz posla a sva dobit je tvoja.
On : – (sleže ramenima) : – Tvoj sam.
Ona : – Treba da me uvedeš u seksualne orgije, koje sigurno neko organizuje u ovom ‘gradiću’ od 5-10.miliona ljudi. Ili ih ti organizuj. Sve mora da bude pod maskama. (Hvata se za tašnicu, pruža mu kovertu). Evo ti nešto mojih golišavih fotografija, pod maskom, naravno. Unutra je i pet hiljada eura. (on ne gledajući kovertu čeka da ona nastavi). Napraviš ambijent rimskih orgija. Ja sam cezarova žena. Malo zaviri na internet. U prostoriji je velik krevet, sa baldahinom, ja na njemu. Imam dve pomoćnice kod ulaza. Sve mora da je tapacirano i prigušeno osvetljeno crvenim svetlom. Pomoćnice ručno pripremaju mušterije da što pre završe sa mnom. Da me ne gnjave duže od tri minuta. Mora tu noć da mi obezbediš barem četrdest muškaraca. Ako bude hiljadu neka bude hiljadu. Od 22.h do 4.h.jutra radim. Posle mene neka idu na žurku sa alkoholom i čime organizacija hoće. Pre mene nema droge, nema alkohola jer mušterija mora da ejakulira. Ni jedna mušterija ne sme da mi dva puta dođe. Samo jednom.
On : – Nema problema za organizaciju. To je kruna moga posla. Kada je termin
Ona : – Sledeći mesec, dvadesetsedmi dan.
On : – Kada dođeš sve će biti spremno. Ja te dovezem i odvezem. Odustajanja nema jer bi mi mnogo iskomplikovala život.
Ona : – Nema odustajanja. Sada mi, ako ti nije teško, zovni taksi da me odveze na aerodrom. Ti i ja ne treba da smo nepotrebno vidljivi drugima. Ući ću u avion u nekom pravcu da malo razmislim o ciljevima ovog poduhvata. Mora i beleške da naprvaim. Ti si svugde, gde sam ja, Brant a ja Anđela. Neka tako ostane. Hvala ti … za sve. Možda ću ti jednom objasniti sebe. Dobar si čovek.

Docnije na aerodromu.
Ona (svome mužu) : – Kako su tvoji poslovi prošli? Sve je u redu?
On : – Više nego uredu. Bankarstvo neće propasti ni kada uvedu elektronski novac. Sve u trgovini novcem je neizmenjivog principa. Jedna žena vredi dve kamile, kilo zlata ili million dolara – princip se ne menja.
Ona : – Valute se menjaju a da li kamila vredi dve žene to zavisi od tržišta. (smeju se, svako svojim iskrenim razlogom). Volim te.
On : – Ja tebe obožavam. Hoće li ti štampati do kraja leta tvoju dr tezu ‘ Prostitucija kao opsesivna zavisnost’?
Ona : – Moraju dobro da plate, direktore. Posle studija medicine, pa psihijatrije doktorat urađen sa mnogo intervjua na terenu vredi čitavo blago. U svakom primeru, toliko sam se uživela u podsvest prostitutke da sam gotovo i sama proživljavala saku reč kao prostituisanu reč… Da te nešto drugo pitam… rad na kome sada radim – ‘Da li je moguće da žena rodi jedno dete od dva oca’ nemoguće je eksperimentalno hipoteze postaviti a kamoli dokazati. Kakvo ti imaš mišljenje o tome – ti kao psihijatrijski antislučaj?
On : – Hvala na dijagnozi. Nekako mi se mišljenje poklapa sa tvojim mišljenjem o poslednjim potezima MMF-a.
Ona se glasno smeje, hvata ga podruku i kaže: – Ne volim te… obožavam te.

Srbi

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 10/07/2017

Set : – Vidim kartu Srbije krajem 21.veka koju mi je dala Sara. Ona je sva ispresecana putevima i uzdignutim aerodromima za leteće diskove. Centar sveta saobraćaja broj 6.veličine Londona. Ovu kartu treba štampati u časopisu beogradskog ‘Game’. Kada?
Avelj : – Reinkarnirani i neshvaćeni sveti Sava će odlučiti. Biće vođa Srpske crkve koju će očistiti od infiltriranih Cigana i Arapa i dati Srbima kvantna znanja za pristup veri kao saznajnoj moći univerzalnih zbivanja. Treba da okupi svoj narod sa područja srednje i južne Srbije u Beograd i priobalje Save i Dunava, od granice do granice. Dvadeset miliona duša. Jezik Srba je kodiran kodovima koji Srbi, kroz vekove, nisu saznali.
Milan : – I ko je Srbin?
Avelj : – Onaj ko genetikom pozna srpski tekst pisan engleskom latinicom (smeje se). Ispisuje tekst: ‘Maca sedi, slusa hod misa. Mali decak je podigao mac da ih zajedno pocese ili posece’ (smeje se).

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 19/06/2017

Nedima, Dejan
Kremiranje tela Nedimine mame. Drveni sanduk sa Evinim telom odlazi iza zavese odakle će biti odnešen na mesto gde se vrši kremacija. Po urnu se može doći kroz sedam dana na ovo isto mesto gde je sanduk sa telom Eve i predat. Dejan vidi da Nedima razmišlja o Bogu.
Pada joj na pamet Aneselmov ontološki dokaz o postojanju Boga. Ontologija nije promenila svoju poziciju unutar filozofije ‘velikim’ otkrićima nano-fizike, razmišlja Nedima. Ontologija, filosofska disciplina koja se filosofskim metodama (ne naučnim, već filosofskim) bavi pitanjima suštine bića, bitkom bića. Anselmo misli da Bog jeste u pojmu i predstavi čoveka čim se reč Bog može reći ili zamisliti predstava o njemu. Dakle (ergo)… Bog jeste, Bog postoji. Tako bilo šta što možemo zamisliti postoji? Da, rekao bi Anselmo, razmišlja Nedima. Čovek se ponaša kao da Bog jeste čim ga misli, dakle on jeste. Da li u stvarnosti Bog postoji i na koji način jeste to je irelevantno. Čovek živi svoj život kao da on jeste…Nevažno je na koji način Bog jeste ni ovde ni u univerzumu… Čoveku nije dato da zna. Razum mu je, misli Nedima svoje misli, malen za takvo znanje. A i šta bi sa tim znanjem?
Dejan vidi Nediminu zamišljenost i zahvaljući novoj svojoj moći gledanja misli sabesednika razgovara sa njom.
Dejan : – Strah čovekov od pogrešnog činjenja u životu, i samo amoralno činjenje po principu ne čini drugom ono što ne bi voleo da tebi čine, dalo je priliku crkvi da institucinalizuju ‘božja’ pravila koja će čoveka da ‘oslobađaju’. A ustvari da ga na dodatni način, uz sve ostale načine porobljavanja, porobljavaju. Crkva faktički živi od straha činjenja zla i samog činjenja zla. Uzurpirala je prirodno pravo na zlo. Veštačka prava na zlo uglavnom je država prisvojila za svoja prava. Ponekad, uglavnom uvek ponekad, crkva i država tu idu strojevim korakom.
Nedima : – Izmislila je crkva greh koji će trajno da muči čoveka kroz grižu savesti. Grižom savesti čovek pada sve niže i niže do gubljenja vere u sebe i transponjujući svoju veru u sebe u veru koju crkva nudi.
Dejan : – Čovek je u paganskoj veri bio bliži svesnom životu koji mu je čudom dat. Direktno je komunicirao, na način ontološkog dokaza o Bogu, sa bogovima. Kada je upao u grešku za koju je svestan, svestan je i da je ne može ispraviti… i ide dalje, živi bez mučenja savesti savešću.
Nedima : – Ženski pristup životu je paganski. ‘Šta je bilo bilo je – idemo dalje’. Nećemo sad da se doveka kajemo, i da budemo grešnice bez greha, samo zato što smo se kresnule sa onim sa kojim nije trebalo ni pod razno da se desi takvo događanje sreće. (smeje se).
Dejan : – Ideja o večnom životu ima nekoliko jadnih karakteristika. Čovek bi da večno traje bez obzira kakav je kao ljudsko biće i kakav kvalitet života živi. Tu je individualni egoizam u suprotnosti sa generičkim svojstvom, znakom roda u individui. Rodno svojstvo čoveka je dato kroz njegovu društvenost, vezanost za druge.
Nedima : – Ljubav je tu, u tom odnosu vezanosti za druge, u dualističkoj klopci. Sa jedne strane bi čovek da zadovolji svoju fizičku polnu zainteresovanost, a sa druge strane bi da ne bude sam i da deli svoje situacije sa drugim. Često te dve stvari ne idu u vezanosti za samo jednu osobu… ili ne mogu u večnost da idu upareni u par (opet se smeje).
Dejan (čuje Nedimu pre nego je čuje uživo): – Budizam je to rešio na jedinstveno antiljudski način. Ne znam koliko bi tu pomogla analiza kolektivne svesti kasta. Buda je ‘otkrio’ da sve ljudsko zlo proizilaze iz čovekove želje. Nije se setio da želju usmerava ‘veće’ se setio da želje treba utrnuti, da ih nema, da nema ni želje kao misli. Šta ćeš drugo, na koncu konca, već da se vežbaš da ne misliš…

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Lilit

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 30/04/2017

Kraljevi ulice, Lilit

Vartolomej (ponovo ne vidi razlog Isusovog prekidanja njegovog skoncentrisanog izlaganja): „Andrea može da bude kvalitetna žena svome čoveku. Lutala je, gledao sam je kako voli i ostavlja kada vidi da ne voli ili da nije voljena. Znam da je ona žena koju bih mogao da volim i koja bi mene mogla da voli. Samo da se ne umeša slučaj i prospe nam nove zablude.“
Isus: „Neće, nadam se.“
Vartolomej: „Znači neće ići kako treba sa našim emocijama. Zato si se ubacivao u moje pričanje. A ne možeš da mi kažeš jer smo oboje Ananuci. Dimenzija – respekt. Zaljubljen ne vidi očigledno… i tako treba da ostane.“
Andrea: „Slušam te kako pevušiš. Prvo snažno pa tuho, pa pijano, pa fortisimo.“
Vartolomej: „Tramuntana je vetar koji (s)tihuje muziku. Šapućem tebi na daljinu koliko te volim a čuje se muzika. Kako si?
Andrea: „Solidno odlično. Za mojih četrdeset godina vrlo odlično. Jesi li poznavao moju baku Magdalenu?
Vartolomej (ustaje. Poljubi je u ruku koju zadržava u svojoj. Vodi Andreu da šetaju uz obalu.
Vartolomej (preskače deo odgovora): Ajd’ mi pričaj o svojoj baki. Šta je danas uradila?
Andrea: „Danas se pojavila i odmah nestala. Misterija. Kako ti znaš da je danas bila?“
Vartolomej (slaže bez problema kao da ceo vek misli rečima a ne emocijama): “Video sam je u prolazu kod bolnice.“
Šetaju. Stisak ruku je čvrst i siguran. Andrea ima poverenja u svoga pratioca.
Vartolomej: „Koliko dece imaš Andrea?“
Andrea: „Nijedno. Ja sam ih samo rađala i ostavljala muževima. Posebno ostavljam decu onim muževima koji su me varali. Da pomognem damama. U prvom redu da ne upropaste svoja zmijska tela rađanjem. Drugo, da im poveliki stomak , sa bebom u njemu, ne smeta kada se seksuju sa mojim mužem Neka mogu ugodno da koriste ležeću poziciju na leđima…i što je najvažnije da dugo i dugo ostanu zgodne za moje mužiće.
Ja sam čvrsta na mamu. Porođaji mi prijaju. Ne bacam svoja jajašca menstrualnom krvlju – a ona ne propadaju – pa me drže tvrdom za vreme kada će ona, oplođena, da se pojave. Telo žene je baš lepo smišljeno. Žena sama upropasti svoje telo. Po neko telo izgleda kao da je Bog šegrtima dao da ga naprave.“
Vartolomej(smeje se) „Biće da je tako. Koliko je bilo muževa?“
Andrea: „Šestoro i svi papirno. Toliko sam rodila i dece. Svi su, hvala Bogu, živi i zdravi. Svakom mužu po jedno. Mama ih redovno obilazi i dovlači kući. Ona voli da se druži sa mojom decom. Mnoge pesmice zna i igra se sa njima i sa lutkama i sa loptama, ide na pecanje, lovi i sa devojčica, sa ribarskim mrežama, divlje patke, pa patka pomaze i malo nakljukaju pa ga puštaju njegovom haremu pataka. Po ceo dan ona tako sa njima. I znaš šta mi kaže?
Vartolomej: Šta kaže?“
Andrea: „Ajd’ mi donesi jedno i Vartolomejevo dete. Pa da ih imam ’okruglo’ sedam.“
Vartolomej: „Varaš?“
Andrea: „Varam.“
Šetnja, druženje i gledanje u daljine mora, obasjanog odsjajem sunca sa meseca kao ogledala, do duboko u noć. Vartolomej stavio glavu u krilo Andrei, gleda nebo, obuhvatio je dugim rukama oko struka, ona mu miluje bradu i kosu, sagne se da ga poljubi, poljubi ga i primeti da pevuši.
Vartolomej: „Hoćemo li mi Sarinom obdaništu da pridodamo još jednog člana?“
Andrea: „Pa da obdanište pretvorimo u sirotište? Može.“
Andrea puže svoju ruku po njegovom stomaku, ide sve niže do dokle treba.
Andrea: „Za sada je tvoje ‘može’ i može i ne može sa tendencijom porasta. I iii izgleda da bi ti mogao voditi ljubav sa mnom.“
Mesec, more i bi ljubav.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Adam /insert/

Categories: Proza
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 13/04/2017

Milevica : – Svest ne postoji drugačije već kao svesno biće.
Dejan : – Kao što vidiš iz novina koje su pred tobom nije tako. Programeri naprave softver koji je svest koja nije svesno biće.
Milevica : – Hoćeš da kažeš da je okupljanja mladih, sa naslovne strane novine, organizovao softver koji je, kao virus, programirao programer?
Dejan : – Da. Iza tog softvera može da stoji bilo čiji programer. Novi predsednik države ima interes od da skine sa vrata poltrone do da se ne misli na upotrebu bojnih otrova u Siriji ili kako je u Srbiji koja je u iseljenju stanovnika i negativnom natalitetu od poslednjih izbora do predsedničkih povećala broj glasača za milon ljudi…Sajber ratovanje je krenulo nezaustavljivim putem. Moze da udari i na mozak onog uz kompjuter, magnetnim talasima i frekvencijama,a ne samo na hardver. Odbrana ne moze a da ne kasni.
Milevica : – Šta ćemo mi sa našim časopisom „Game“? Prikupljati u redakciju istoričare, teoretičare istorije, analitičare? Pa izludećemo se međusobno.
Dejan : – Moramo dozirati svojim čitaocima poeziju. Ona je stvarnost drugog sveta. I neka je. Moramo sačuvati svoj kontakt sa drugim svetom da bi se zaštitili od ovog.
Milevica : – Ti su ludak kojeg finansira Adam. Ko će nas prodavati na kioscima kada nas niko neće kupovati?
Dejan : – Misliš da ja to razumem? Dešava se nešto veliko, neshvatljivo. Valjda će nam finansijeri otkriti namere, ako ni zbog čega drugog ono radi toga da se ne osćamo ovako glupavo.
Milevica : -Hoćeš završiti ovaj podnaslov ‘Ima već neko vreme kako kada upoznajem ženu ne gledam njenu guzicu već slušam šta govori’?

«page 1 of 3

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
January 2018
M T W T F S S
« Dec    
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  
Arhiva

Welcome , today is Friday, 19/01/2018