Kraljevi ulice, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 12/02/2018

Suđenje
Kralj ulice optužen za dvostruko ubistvo. Svedok, drugi Kralj ulice, zaštićen k’o beloglavi orao.
Sudija (svedoku): – Pročitajte zakletvu. Možete sedeti.
Svedok (čita): – Zaklinjem se svojom čašću dddddd Tako mi Alah pomogao.
Sudija : – Hvala. Optuženi možete početi sa unakrsnim ispitivanjem.
Optuženi : – Što nisi pročitao ’tako mi Bog pomogao’ već tako mi Alah pomogao?
Sudija : – To je direktno pitanje i nemojte odgovoriti.
Svedok : – Hoću mu odgovoriti. Zato što je rečeno da je Bog rekao da se njegovo ime uzalud ne spominje.
Sudija (Nije mu lako igrati unakrsne vatre): – Kada kažem nemojte mu odgovoriti onda to nije stvar vaše volje već moje. Ponovite li to kazniću vas novčano. Nastavite optuženi.
Optuženi : – Da li ti, hajvanu nijedan, zaista misliš da bih ja ubio čoveka zbog tridesethiljada eura?
Tužiteljka : – Ulažem prigovor, sudija.
Optuženi : – Šta se ti javljaš, mafijašice jedna. (ironično) Ona ulaže prigovor Budalica sada Hajrović.
Sudija : – Ovo je unakrsno ispitivanje. I opominjem vas da tužiteljku a ni svedoka ne vređate.
Optuženi : Da li, kolega svedoče, imate saznanja da sam ja onu benu ubio? Poštovani sudijo, mogu li nešto unakrsno da kažem mafijašici i njenoj zadruzi?
Sudija : – Udaljiću vas sa suđenja ako nastavite da vređate.
Svedok : – Imam saznanja. Doveo si me na iskopan grob da mi ga pokažeš i kažeš da je taj grob iskopan za te i da ću ja sahraniti u njeg’ one koji su ga kopali.
Optuženi : – I iz toga si ti zaključio da sam ga ja ubio?
Tužiteljka stavlja prigovor.
Optuženi : – Vidi mafijašicu kako skače.
Advokat : – Gopspodine sudijo najavljujem da će ovaj svedok biti pozvan za svedoka odbrane kako bi ga optuženi direktno ispitivao.
Svedok : -Zvao si me telefonom da mi kažeš da je u gepeku audia ispred poslastičarnice ’Carigrad’ ono što treba da sahranim a znam i gde. I da je Audi tvoj poklon meni za tu sahranu.
Optuženi : – Sve je to tačno, ali ne vidim odakle ti saznanje da sam ja ubio te u gepeku? To ti je saznanje da samo znam da su uhodali u gepek. I taj što ih je ubio je dobtro delo učinio. To su dva zločinca. A ti si pobio ko zna koliko njih pod komandom onog što je u Hagu izvukao loz da za njega nema zločina po komandnoj odgovornosti. Za njega nema a kako si ti uslobođen? Ubiti komšije je onako usputno delo za koje nema odgovornosti po zakonu. Komšija je po definiciji ’onaj koji smeta i ako ga se može u gomili neprimetno ukloniti, ukloniti’.
Sudija : – Nema direktnog pričanja i prepričavanja gluposti. Mora unakrsno, neka te advokat nauči ’unakrsno’ a i on tu podmeće. Lakše mu. /Uporan sudija da o kraja istera svoje studiranje ’šta je šta’ u postupku i nastavlja/.Kažnjavam vas udaljenjem sa suđenja.
Optuženom prilazi maskirani policajac i hvata optuženog za slobodnu ruku a u drugoj ruci optuženom je velika teka u kojoj su pitanja.
Optuženi (policajcu) : – Šta si navro? Polako. (Sklapa teku. Stavlja je na sto. Pruža ruke policajcu okrenut svedoku. Psuje na albanskom.).
Svedok : – Preko te psovke ni jedan Albanac neće preći.
Optuženi : – A ti ćeš preći k’o što prelaziš mostove Miljacke.
Prilazi drugi policajac i držeći optuženog ispod ruke, jedan sa jedne drugi sa druge strane, izvode optuženog iz sudnice.

Kraljevi ulice, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 12/02/2018

Sara : – A šta ti radiš mučeniče (Isusu se obraća) po ženskom pitanju? Koren zla, na planeti Zemlja, je u ženi, a? Tvoja Magdalenica krenula u prostituisanje a ti joj ne da ni početne korake u toj ženskoj igri sa nepristojnim telom. Kako će pametna žena sa svojim telom koje je do krajnje granice nepristojno. Reinkarnaciju Nefretite si zaustavio praveći od nje, u reinkarnaciji Mariju iz Magdale, ženu za sebe. Nefretita, majka Tutanmkamona i žena faraona koji nema poreklo svoje na zemlji, je bila inkarnacija zla. Egipatska knjiga mrtvih to, dozvoljenim simbolima, prikriva a Magdalenica je ’poštena’ u odnosu sa muškim. U isto vreme nema je sa dvoje. ’Da li bi mogaoda me deliš a onda znaš, ja ne mogu da se delim – nisam glista.
Isus : – Više smo ljudi, oboje, nego anđeli. Nikako otkriti šta je to sa ljudima. Kako farma funkcioniše nikom nije jasno kako. Deavno su ljudi trebali da se unište da nije bilo Sekine. Ne da nema razlikovanja dobra i zla već zlo nema od čega da razlikuješ. Dobro je nijansirano zlo, zlo u nijansama. Mefisto više nema posla. Ljudi jedan drugog iskušavaju i strovaljuju u iskušenjima.
Mefisto : – Isus je delimično u pravu. Sa ljudima još i radim na dovođenju ih u iskušenja a sa ženama nema razloga. One su prevazišle moju maštu u traženju neprilika.
Dolaze Sekina i Eva u oblicima energije. Sekina se žali skupu Isus, Mefisto, Sara (kćerka Isusova i Magdalenina). Razgovor se odvija izmenom misli – tokom svesti svih o svima.
Sekina (Žena Mefista, Mefistu) : – Ja ne mogu protiv volje rajske žene Eve, ali ne moram po njenoj volji. I baš me briga, nema reinkarnacije do daljnjeg. Neka je sa mnom u mom poslu. Njen sin AVELJ KAŽE DA VIŠE NEMA REINKARNACIJE ZA NJU I DA IDE DALJE U DIMENZIJE POSTOJNJA. Ona neće ni to. To joj sin ne može nametnuti. Niko joj ne može nametnuti volju, ni Bog, ako ona neće.
Mefisto : – Imam ja odličnu kombinaciju. Bosanska Srpkinja, monahinja, je u drugom stanju, ako ja hoću, sa prelepim Bošnjakom -Turčinom sa genetskom strukturom od Sulejmana veličanstvenog.
Eva tera od sebe Mefista – ovaj mora da se sklanja ispred rajske žene. I nestaje. Sara posmatra energiju svog praroditelja sa mamine strane. Tata je Anunak Isus. Spajaju im se energije. Eva popušta pod snagom pozitivne Sarine energije. Obe gledaju monahinju koja ide po planini, kao da luta. Ne luta, ne šeta, već žurno ide na sastanak mladiću kome ne može mašta da joj odoli. On je zaskoči iza jednog drveta, ona se, nadajući mu se, blago prepadne, zatim se smeje. Ne može da prikrije koliko joj se raduje. Grli je. Prinosi je, kao žrtvu, usamljenom stablu, sa usnama u njenim usnama, podiže joj nogu, ukaže se njena, nezaštićenja donjim rubljem, belina. Ona drhti, prepuštajući se bujici osećanja kako nikad nije. On je divlje muško telo koje ona pokriva svojom putu. Smiruje ga. Kada mu je snaga nestala, ona ga hvata šakama za kosu, pritiska ga na grudi, gleda nebo kroz krišnje drveta. Osmehuje se i govori: ’Oprosti mi Bože.’
Eva, kao enrgija ulazi u telo žene. Reinkarnacija Eve Eva je počela. Govori monahinji u um: ’Sve ti je oprošteno, mama.’

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Kraljevi ulice, IV deo, Sara
Saša i Saša
Saša R. : – Slušaj me šta ti kažem! Moraš da letiš za Atenu i sretneš se sa operativcem za Rašku oblast. Uzmi od Sanje sve papire koji ti trebaju za tamo. Nemoj da se sada nerviramo tvojim ličnim problemima. Ostavila te riba koja nema ništa drugo do ribu. Mani me sada toga. Uzmi više novca i podeli grkinjama u pristaništu da ti igraju sirtaki i smej se.
Saša P. : – Ostario si za ljubav iz dna. Riba je ribi, kako kažeš, žensko dno. Zaboravio si njeno značenje. Poludeo si od rada na politici. Poludeo. Ja bih se sada ubio da imam sa čim zbog nje.
Saša Radulović istaje i donosi iz ormana pištolj. Repetira ga uz jasan zvuk da metak ulazi u cev. Stavlja ga na stop red prijatelja.
Saša R. (podrugljivo): – Evo ti da imaš sa čim. Ja bih ipak da malo odložiš taj šarlatanski posao dok ne završiš ovo u Ateni. Idem da nam skuvam kafu i donesem čaše za kiselu.
Saša R. Odlazi u kuhinju. Uzima džezvu , sipa vodu u nju i krene da pokrene prekidač za struju. Utom odjeknu pucanj iz dnevnog boravka. Potrći tamo ii ma šta da vidi. Prijatelj ispružen na stolici, krvave glave opuštenih ruku pored tela, sa pištoljem u zgrčenoj desnoj ruci i nogama ispruženim u ropac bez ropca. Gotovo je.
Saša R. : – Idi u pizdu materinu, pičetkino bezglava.
Odlazi do telefona i zove ženu.
Saša R. (ženi) : -U našem stanu upravo se desilo samoubistvo. Ubio se Saša Pavlović. Sećaš ga se… nije ni važno. Ja kuvao kafu, on negde, ne znam gde u ormanu, valjda, nađe ga i ubi se, Zovni nadležnu službu ja ću ih sačekati u stanu…Nmoj ništa da me pitaš…koji ti je moj… uradi kako ti kažem… Nije potrebno da dođeš… samo bi pravila gužvu a i onako će gužva biti do gubljenja pameti od nje.
Spušta slušalicu, baci pogled na mrtvog prijatelja, zaviri u kuhinju da isključi ako je nešto ostalo uključeno. Odlazi u svoju radnu, pali kompjuter, ide na internet i traži dokumentarnu emisiju o Pablu Eskobaru koju je noćas kasno počeo da gleda pa mu se spavalo. ‘Trebam biti dobro koncentrisan, ovo može po zlu da krene’. Posmatra kako je Eskobar postao parlamentarac i kako sa tenkovima koje štiti helicopter iz vazduha napada zgradu vrhovnog suda koju ide da sruši , spali i uništi dokumentaciju o sebi. Usput je ubijeno sedam-osam sudija i pokrenuta epidemija straha. ‘Sve je dozvoljeno kada je prepreka ozbiljna. Koga sada poslati za Atenu? Ovaj glupi incident jednostavno ne postoji duže od dok se ne speru tragovi u sobi.’

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice IV, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Kraljevi ulice IV, Sara
Saša, Adam, istražitelji, Sekina
Adam je određen da sprovede istragu. Policajca postavlja na vrata. Ulazi, Saša mu je otvorio vrata i odmah ga vodi do mrtvog prijatelja. Adam mu je u umu, vidi sve kako se desilo dok mu Saša objašnjava šta se desilo. U objašnjenju nedostaje činjenica da je on stavio pištolj pred prijatelja. Adam zapaža Sekinu koja je u formi neprimetljivoj za one koji nemaju posebne moći da je primate. Tom formom iskušava Adamove moći. Razmenjuju misli trenutnim brzinama. Nije se ubio zbog devojke već zbog gubitka na kocki i zaduživanja na kocki. Nafijaši mu računaju dnevnu kamatu 10%. Kamata ide na kamatu i glavnicu koja je 100.000.-Eu. Adam vidi da je Sekina očajna zbog duše veznae za poginulog.
Sekina : – Duša ovog će lutati nekoliko milenijuma i praviti pakao gde god je njena energija prisutna. Mefisto mu već mesecima maltretira savest nesavladivim iskušenjima. Mnogi bi već ranije pukli po svim šavovima. Sada se ovaj idiot desio da ga konačno iskuša. Na planeti Zemlja je omotač od duša ubijenih…više je ljudima, naše farme ljudi na Zemlji, nemoguće normalan biti. Kako ti misliš sve ovo srediti?
Adam (Sekini): – Ne brini. Sredićemo to Sara, ja i moji sinovi. Ti vidi sa Isusom i Mefistom kako će se Ananuci organizovati. Ne mislim da sada trebate ostavljati ljude njima samima. Ima tu materijala koji se nije ulešio. (svojim saradnicima). Uradite gospodinu Raduloviću parafinsku rukavicu. (snimatelju) Snimi mi i sto. Molim te zovni ekipu za obdukcije da ga odnesu. (Raduloviću) Ostavite ključeve stana istražitelju a vi ćete morati sa mnom da uradimo izjavu. (Istražitelju) Ispitivaćemo gospodina, na smenu, dvadeset četiri časa. Pretres stana ne vršite u detaljima pre nego se ja vratim. Neka nas sačekaju u stanici tvoji saradnici koji će raditi ispitivanje. Ja ću usmeriti smer saslušavanja a oni neka nastave bez mene. Meni je samoubistvo poprilično jasno (osmehuje se)… i u detaljima.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Adam

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 14/09/2017

Kraljevi ulice, Adam
Nedima : – Skoro da zaboravim. Bio je Adam i vratio ti kompjuter koji je uzeo da očisti od hakerskih virusa. Kaže da ti je ugradio program za pisanje romana i poezije i druge književnosti.
Dejan : – Molim?
Nedima : – Nisi znao? Pa to je već zaboravljeno u svetu post moderne. (smeje se). Slikari više ne idu u prirodu da crtaju pejsaže već nose foto aparate, prebace na platno pa bojadišu. Zašto bi se pisci morali mučiti zaljubljivati i odljubivati da bi pisali kao Kits ili Bajron. Imaš program. Hoćeš ljubavni roman ubaciš imena, koliko dece ili bez dece, sa svekrvom ili bez veštice koliko susreta ‘slučajnih’, broj strana i kompjuter ti složi roman. Stopedeset hiljada reči ako pišeš na srpskom a na engleskom ima četiristotinehiljada reči.
Poezija mi je divna. Isprobala sam. Namestila sonetsku rimu i stihove 4-4-3-3; 4-3-4-3. Može tužno, tragično, melodičnodramatično. Iii, svašta može. Probala sam i socijalnu poeziju i političku. Da vidiš kako rimuje dačiću-mačiću, pregaču ti skroji i parice broji.
Dejan : – Adam je lud. Šta ćemo sa tim programom objaviti da je umetnosti idiota kraj ili ćemo na nekoj stranici biti u ‘skladu sa željama čitateljki’ i voditi ‘Dnevnik jedne Ane’.
Nedima (smeje se) : – Ja da sam urednica, znala bi.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 11/09/2017

Sara pregleda ladice urednika i nalazi rukopisno zbrzane beleške svoga zaboravljenog oca prvih kćerki. Naslov:
‘Estetika za tamo neka drugačija duhovna odrastanja’.

Estetika je filosofska kategorija. Najteža. Učas izgubiš samopoštovanje. Pokušaji jadnika od naučnika, iz namere da imaju neko stabilno hodanje po ustalasalom podijumu umetnosti, su pokušaji skraćivanja uma.
To je pitanje ukusa – jeste, ali pitanje ukusa je pitanje svesti i pitanje rana po sebi.
Svetina prepoznaje u naučnicima, tim lažnim filozofima, filosofe. Onaj koji se povuče u ‘mudrosti citata’, obavije mistikom ezoterije, opijen Bogom – e to je on – filosof. Ne, nije. Filosof živi ‘nepametno’, ‘nefilosofski’, ‘nemudro’. Igra lošu igru donošenja sudova bez značaja Igru rizika ograđenog bespuća. Kuda god da krene po bespuću ono put. Silazi sa puta u bespuće a ono opet put. Put mu je prokletstvo od onih prethodnika sa kojima bi da se nemiri.
Nema pravog puta po beskraju uma – samo besputno putovanje, lutanje nebom. Nikakav siguran put prethodni filosofi nisu ostavili za sobom. Tek maleni simbol za u beskraj. Siđeš sa simbola i dezorjentacija opet. Pitanje je i da li si simbol prihvatio na način značenja simbola.

Smrtnik misli da je žena krajputaš za tamo i nazad. Filozof i ako uzme bič kada ide ženi zna da ona nije ono što on misli da jeste. Ona nije ni ono što ona misli da jeste. Ona je prirodno nemisleće biće te ne može da se zna. Ona je tajna. Ona je tajna-fatamorgana. Čim joj se približiš ona je neko drugi od onog što si video. Nema identitet za stalno. Često je u gomili šminke. Nema Arijadninog konca ka njoj i za natrag. Lavirint je smislila priroda da bi žena uhvatila seme za svoje dete a zatim za svoj štos.
Muške depresije su depresije pogrešnog ili nemanja bilo kakvog tela žene za seksualnost. A seksualnost je sve za šta treba živeti – sve mimo njega je sredstvo.
Mušku bebu su nasilno odvojili od tela mame. /Sa ženskom bebom se dešava čudesan obrat. Ne bih o tom obrtu/. Sa muškom bebeom se dešava sve što sledi iz logike prirode. Sa odvajanjem od mame počeo je nagon za njenim telom, seksualni nagon. Nije on u pubertetu, on nagon, doleteo sa nebe. Ne, on je tu od početka. I to prvo u perverznom obliku. I to samo u perverznom obliku. Onda se čovek setio da zna šta je perverzija pa je od ljudi napravio perverznjake koji moraju da se skrivaju. Čovek je sebe montruma gurnuo u svoje nesvesno i vadi ga iz sekunde u sekundu svoga života. I tu, u životu, je smislio da svoj ‘užas’ od seksualnosti gurne u estetiku a sebe u ludnicu.
Erotika je tako postala estetska kategorija. Najbitnija a Ivična. Seks nikada nije pornografija, ali estetika može da bude kada se suviše približi genitalnom ekskluzivitetu.
Kontakt gledaoca, slušaoca i onog koga se gleda, sluša je erotsko-estetski. Estetsko uzbuđenje je erotsko uzbuđenje..Erotika je seksualno u formi estetskog.

Filosof ima mogućnost književničkog korišćenja fabule kad mu pojmovi nadilaze reč. Knjiženost je filozofima maska da ne boli udarac u srce i glavu. U književnost je, od velikih, pobegao Platon, pa Niče.

Estetsko je, ako je bogohulno, erotski razumljivo. A ako nije bogohulno nije estetsko.

Predivna je slika, koju opisuje Margaret Mid, sa svojih lutanja po divljim plemenima Južne Amerike, kada mladi pripadnik nekog plemena, iskopa rupu u zemlji i izbaci seme iz sebe u zemlju. Oplođava planetu kojoj je zahvalan da hoda po njoj. Margaret sumnja da ‘divljak’ uopšte koristi maštu da bi ejakulirao. On je u telesnom kontaktu sa svojom prvom Boginjom – Zemljom. Možda nam planeta, zahvalna zbog njih, još nije rasprsrnuta.
Žena zna tu dodirnu ivicu erotike i estetike i pokazuje je oblačenjem. Ako žena ne izazove, svojom pojavom, erotski doživljaj, muškarcu kao želju a drugoj ženi kao šok, ona se nije lepo obukla.

Ako shvatimo erotiku kao lepotu, kao estetsku kategoriju odvažili smo se.,Hod po ivici kulture je kultura ostalo je otpadnog karaktera.
Ivica je sve što imaš za hod? Pa idi.

Na marginama teksta rukom pisan tekst – Čim te hvale – imaš moć koja im treba.
Razumeli su te? Pa to je nemoguće.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Adam

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/09/2017

Adelaida, Milan
Milan vidi da policajci u civilu, ima ih na stotine, opkoljavaju pet šest pojedinaca. Između ostalih i njega. Vidi i Isusa u obliku energije. Isus ulazi Adelaidi u um i govori joj da uzme svoju torbu i da joj se piški, sve očajnije i očajnije i da mora smesta da ide u toalet. U torbu je Milan prethodno ubacio svoj revolver. Adelaida se izvinjava Milanu, uzima torbu i zove ga da uđu u kafe, ona mora u toalet.
Adelaida : – Naruči meni espreso i limunadu sa kiselom vodom.
Milan ne zna šta će dalje, bez revolvera je dobro da bude. Vidi da Isus ulazi za Adelaidom u toalet i da joj je u umu. Njen problem će on rešiti jer će je voditi šta da radi. Ona će, naravno, misliti da to sve ona sama smišlja. On nije hteo da joj uđe u um. Onoj u kojoj nalazi nešto sebi važno ne ulazi u um. A Adelaida mu je veoma prirasla srcu. Nema pojma kako, ali tek tako lako kao da je sudbinski određeno.
Toalet
Adelaidu popušta napetost, prilazi ogledalu i poseže rukom u torbu za vlažnim maramicama. Primeti revolver, nesvesno ga uzima u ruku, briše maramicom, čini joj se prašnjav. Vraća ga u torbu. Baca maramicu u malenu korpu za otpatke pored umivaonika, vadi drugu maramicu, briše lice i šake i izlazi. Isus se transformiše u hodniku u neku bezizglednu žensku priliku, krade revolver iz tašne i stavlja ga sebi u šalvare. Izvinjava se i izlazi pre Adelaida. Prolazi pored Milana, ovaj ulazi u njegov um i zna da je revolver kod njega. Razmišlja, biće sve lakše ako ih počnu pretresati. Seda na barsku stolicu, naručuje pića. Adelaida je pored njega. Dva operativca mu prilaze i jedna operativka. Kod vrata vidi još četvoricu. Ovi se legitimišu i zahtevaju na (engleskom jeziku) da im dozvole pretres ovde, na licu mesta, ili, ako im je neprijatno, da svi petoro odu u prostoriju iza šanka.
Milan (klima glavom, ustaje, širi ruke i govori srpski): – Nema problema, Adelaida. Veruj mi, nema problema, Adelaida.
Adelaida ionako misli da nema problema. Stavlja tašnu pred inspektorku i ona sama širi ruke kao i Milan. Posle će da vidi šta će da kaže za revolver. Na njemu nema ničijih otisaka – ona je uredna žena.
Nakon malo vremena pretres je završen i policajac se izvinjava.
Adelaida i Milan sami za šankom. Šankerica otišla da pokupi čaše sa stolova.
Adelaida : – Odakle meni revolver u torbi i odakle ga više nema u mojoj torbi.
Milan : – Nemam pojma o čemu prićaš. (Milan i dalje neće, ni malčice, da joj uđe u um. Šankerica se vraća. Milan joj se obraća na arapskom) Da da li imate slobodnih soba?
Šankerica : – Imamo. Morate izaći na ulicu, ulaz je odmah sa leve strane.
Soba
Adelaida : – Vi… ti mene ni ne pitaš da li bih možda odvojenu sobu.
Milan : – Ne pitam. Samo bi brinula gde sam. Ovako imaš jednu brigu manje.
Ko se prvi tušira? Bagdad baš nije osvežavajući.
Adelaida : – Idi prvo ti. I nemoj da nered ostaviš – počisti ga.
Malo kasnije ADELAIDA ULAZI U KUPATILO I ODMAH IZLAZI . Besna. Milan i dalje neće u njen um. Smeši se. Adelaida obeshrabrena za svađu njegovim osmehom, mahnu rukom i reče tek da nešto reče: – Od muškarca nikada čovek.
Kain tj. Milan i dalje se smeši i dalje neće joj u um i on tek da nešto reče : – Od muškarca nikada žena.
Adelaida : – Na njegovu tugu.

Kain (u sebi): – Nešto mi ne da da joj uđem u um. Bilo bi ispod nivoa poštenja, ali bih trebao to da uradim da znam, barem, ko je Adelaida. Nije mi, valjda, kćerka. Hmm.

Sekina vršlja po sobi, izvan spoznaje Kaina. Sprečila bi ga da uđe Adelaidi u um, ali nema potrebe. Ovaj iskreno to ne želi. Od ljudi niko ne može da je oseti ako ona ne želi. Samo Adam ima tu moć Njega je Bog stvorio a Kain je tek Adamov sin.

Adelaida glasno pevuši u kupatilu.
Pesma utihnu i Adelaida poče da govori reči Mitkea:
“Ajde Koštan! Digni se, rasvesti! Ajde, svatovi te čekav, mladoženja te čeka. Digni se! Ne plači! Suzu ne puštaj! Stegni srce i trpi! Bidni čovek; a čovek je samo za žal i za muku zdaden!”

«page 1 of 3

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
April 2018
M T W T F S S
« Mar    
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 21/04/2018