Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, IV deo, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Kraljevi ulice, IV deo, Sara
Saša i Saša
Saša R. : – Slušaj me šta ti kažem! Moraš da letiš za Atenu i sretneš se sa operativcem za Rašku oblast. Uzmi od Sanje sve papire koji ti trebaju za tamo. Nemoj da se sada nerviramo tvojim ličnim problemima. Ostavila te riba koja nema ništa drugo do ribu. Mani me sada toga. Uzmi više novca i podeli grkinjama u pristaništu da ti igraju sirtaki i smej se.
Saša P. : – Ostario si za ljubav iz dna. Riba je ribi, kako kažeš, žensko dno. Zaboravio si njeno značenje. Poludeo si od rada na politici. Poludeo. Ja bih se sada ubio da imam sa čim zbog nje.
Saša Radulović istaje i donosi iz ormana pištolj. Repetira ga uz jasan zvuk da metak ulazi u cev. Stavlja ga na stop red prijatelja.
Saša R. (podrugljivo): – Evo ti da imaš sa čim. Ja bih ipak da malo odložiš taj šarlatanski posao dok ne završiš ovo u Ateni. Idem da nam skuvam kafu i donesem čaše za kiselu.
Saša R. Odlazi u kuhinju. Uzima džezvu , sipa vodu u nju i krene da pokrene prekidač za struju. Utom odjeknu pucanj iz dnevnog boravka. Potrći tamo ii ma šta da vidi. Prijatelj ispružen na stolici, krvave glave opuštenih ruku pored tela, sa pištoljem u zgrčenoj desnoj ruci i nogama ispruženim u ropac bez ropca. Gotovo je.
Saša R. : – Idi u pizdu materinu, pičetkino bezglava.
Odlazi do telefona i zove ženu.
Saša R. (ženi) : -U našem stanu upravo se desilo samoubistvo. Ubio se Saša Pavlović. Sećaš ga se… nije ni važno. Ja kuvao kafu, on negde, ne znam gde u ormanu, valjda, nađe ga i ubi se, Zovni nadležnu službu ja ću ih sačekati u stanu…Nmoj ništa da me pitaš…koji ti je moj… uradi kako ti kažem… Nije potrebno da dođeš… samo bi pravila gužvu a i onako će gužva biti do gubljenja pameti od nje.
Spušta slušalicu, baci pogled na mrtvog prijatelja, zaviri u kuhinju da isključi ako je nešto ostalo uključeno. Odlazi u svoju radnu, pali kompjuter, ide na internet i traži dokumentarnu emisiju o Pablu Eskobaru koju je noćas kasno počeo da gleda pa mu se spavalo. ‘Trebam biti dobro koncentrisan, ovo može po zlu da krene’. Posmatra kako je Eskobar postao parlamentarac i kako sa tenkovima koje štiti helicopter iz vazduha napada zgradu vrhovnog suda koju ide da sruši , spali i uništi dokumentaciju o sebi. Usput je ubijeno sedam-osam sudija i pokrenuta epidemija straha. ‘Sve je dozvoljeno kada je prepreka ozbiljna. Koga sada poslati za Atenu? Ovaj glupi incident jednostavno ne postoji duže od dok se ne speru tragovi u sobi.’

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice IV, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Kraljevi ulice IV, Sara
Saša, Adam, istražitelji, Sekina
Adam je određen da sprovede istragu. Policajca postavlja na vrata. Ulazi, Saša mu je otvorio vrata i odmah ga vodi do mrtvog prijatelja. Adam mu je u umu, vidi sve kako se desilo dok mu Saša objašnjava šta se desilo. U objašnjenju nedostaje činjenica da je on stavio pištolj pred prijatelja. Adam zapaža Sekinu koja je u formi neprimetljivoj za one koji nemaju posebne moći da je primate. Tom formom iskušava Adamove moći. Razmenjuju misli trenutnim brzinama. Nije se ubio zbog devojke već zbog gubitka na kocki i zaduživanja na kocki. Nafijaši mu računaju dnevnu kamatu 10%. Kamata ide na kamatu i glavnicu koja je 100.000.-Eu. Adam vidi da je Sekina očajna zbog duše veznae za poginulog.
Sekina : – Duša ovog će lutati nekoliko milenijuma i praviti pakao gde god je njena energija prisutna. Mefisto mu već mesecima maltretira savest nesavladivim iskušenjima. Mnogi bi već ranije pukli po svim šavovima. Sada se ovaj idiot desio da ga konačno iskuša. Na planeti Zemlja je omotač od duša ubijenih…više je ljudima, naše farme ljudi na Zemlji, nemoguće normalan biti. Kako ti misliš sve ovo srediti?
Adam (Sekini): – Ne brini. Sredićemo to Sara, ja i moji sinovi. Ti vidi sa Isusom i Mefistom kako će se Ananuci organizovati. Ne mislim da sada trebate ostavljati ljude njima samima. Ima tu materijala koji se nije ulešio. (svojim saradnicima). Uradite gospodinu Raduloviću parafinsku rukavicu. (snimatelju) Snimi mi i sto. Molim te zovni ekipu za obdukcije da ga odnesu. (Raduloviću) Ostavite ključeve stana istražitelju a vi ćete morati sa mnom da uradimo izjavu. (Istražitelju) Ispitivaćemo gospodina, na smenu, dvadeset četiri časa. Pretres stana ne vršite u detaljima pre nego se ja vratim. Neka nas sačekaju u stanici tvoji saradnici koji će raditi ispitivanje. Ja ću usmeriti smer saslušavanja a oni neka nastave bez mene. Meni je samoubistvo poprilično jasno (osmehuje se)… i u detaljima.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Adam

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 14/09/2017

Kraljevi ulice, Adam
Nedima : – Skoro da zaboravim. Bio je Adam i vratio ti kompjuter koji je uzeo da očisti od hakerskih virusa. Kaže da ti je ugradio program za pisanje romana i poezije i druge književnosti.
Dejan : – Molim?
Nedima : – Nisi znao? Pa to je već zaboravljeno u svetu post moderne. (smeje se). Slikari više ne idu u prirodu da crtaju pejsaže već nose foto aparate, prebace na platno pa bojadišu. Zašto bi se pisci morali mučiti zaljubljivati i odljubivati da bi pisali kao Kits ili Bajron. Imaš program. Hoćeš ljubavni roman ubaciš imena, koliko dece ili bez dece, sa svekrvom ili bez veštice koliko susreta ‘slučajnih’, broj strana i kompjuter ti složi roman. Stopedeset hiljada reči ako pišeš na srpskom a na engleskom ima četiristotinehiljada reči.
Poezija mi je divna. Isprobala sam. Namestila sonetsku rimu i stihove 4-4-3-3; 4-3-4-3. Može tužno, tragično, melodičnodramatično. Iii, svašta može. Probala sam i socijalnu poeziju i političku. Da vidiš kako rimuje dačiću-mačiću, pregaču ti skroji i parice broji.
Dejan : – Adam je lud. Šta ćemo sa tim programom objaviti da je umetnosti idiota kraj ili ćemo na nekoj stranici biti u ‘skladu sa željama čitateljki’ i voditi ‘Dnevnik jedne Ane’.
Nedima (smeje se) : – Ja da sam urednica, znala bi.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 11/09/2017

Sara pregleda ladice urednika i nalazi rukopisno zbrzane beleške svoga zaboravljenog oca prvih kćerki. Naslov:
‘Estetika za tamo neka drugačija duhovna odrastanja’.

Estetika je filosofska kategorija. Najteža. Učas izgubiš samopoštovanje. Pokušaji jadnika od naučnika, iz namere da imaju neko stabilno hodanje po ustalasalom podijumu umetnosti, su pokušaji skraćivanja uma.
To je pitanje ukusa – jeste, ali pitanje ukusa je pitanje svesti i pitanje rana po sebi.
Svetina prepoznaje u naučnicima, tim lažnim filozofima, filosofe. Onaj koji se povuče u ‘mudrosti citata’, obavije mistikom ezoterije, opijen Bogom – e to je on – filosof. Ne, nije. Filosof živi ‘nepametno’, ‘nefilosofski’, ‘nemudro’. Igra lošu igru donošenja sudova bez značaja Igru rizika ograđenog bespuća. Kuda god da krene po bespuću ono put. Silazi sa puta u bespuće a ono opet put. Put mu je prokletstvo od onih prethodnika sa kojima bi da se nemiri.
Nema pravog puta po beskraju uma – samo besputno putovanje, lutanje nebom. Nikakav siguran put prethodni filosofi nisu ostavili za sobom. Tek maleni simbol za u beskraj. Siđeš sa simbola i dezorjentacija opet. Pitanje je i da li si simbol prihvatio na način značenja simbola.

Smrtnik misli da je žena krajputaš za tamo i nazad. Filozof i ako uzme bič kada ide ženi zna da ona nije ono što on misli da jeste. Ona nije ni ono što ona misli da jeste. Ona je prirodno nemisleće biće te ne može da se zna. Ona je tajna. Ona je tajna-fatamorgana. Čim joj se približiš ona je neko drugi od onog što si video. Nema identitet za stalno. Često je u gomili šminke. Nema Arijadninog konca ka njoj i za natrag. Lavirint je smislila priroda da bi žena uhvatila seme za svoje dete a zatim za svoj štos.
Muške depresije su depresije pogrešnog ili nemanja bilo kakvog tela žene za seksualnost. A seksualnost je sve za šta treba živeti – sve mimo njega je sredstvo.
Mušku bebu su nasilno odvojili od tela mame. /Sa ženskom bebom se dešava čudesan obrat. Ne bih o tom obrtu/. Sa muškom bebeom se dešava sve što sledi iz logike prirode. Sa odvajanjem od mame počeo je nagon za njenim telom, seksualni nagon. Nije on u pubertetu, on nagon, doleteo sa nebe. Ne, on je tu od početka. I to prvo u perverznom obliku. I to samo u perverznom obliku. Onda se čovek setio da zna šta je perverzija pa je od ljudi napravio perverznjake koji moraju da se skrivaju. Čovek je sebe montruma gurnuo u svoje nesvesno i vadi ga iz sekunde u sekundu svoga života. I tu, u životu, je smislio da svoj ‘užas’ od seksualnosti gurne u estetiku a sebe u ludnicu.
Erotika je tako postala estetska kategorija. Najbitnija a Ivična. Seks nikada nije pornografija, ali estetika može da bude kada se suviše približi genitalnom ekskluzivitetu.
Kontakt gledaoca, slušaoca i onog koga se gleda, sluša je erotsko-estetski. Estetsko uzbuđenje je erotsko uzbuđenje..Erotika je seksualno u formi estetskog.

Filosof ima mogućnost književničkog korišćenja fabule kad mu pojmovi nadilaze reč. Knjiženost je filozofima maska da ne boli udarac u srce i glavu. U književnost je, od velikih, pobegao Platon, pa Niče.

Estetsko je, ako je bogohulno, erotski razumljivo. A ako nije bogohulno nije estetsko.

Predivna je slika, koju opisuje Margaret Mid, sa svojih lutanja po divljim plemenima Južne Amerike, kada mladi pripadnik nekog plemena, iskopa rupu u zemlji i izbaci seme iz sebe u zemlju. Oplođava planetu kojoj je zahvalan da hoda po njoj. Margaret sumnja da ‘divljak’ uopšte koristi maštu da bi ejakulirao. On je u telesnom kontaktu sa svojom prvom Boginjom – Zemljom. Možda nam planeta, zahvalna zbog njih, još nije rasprsrnuta.
Žena zna tu dodirnu ivicu erotike i estetike i pokazuje je oblačenjem. Ako žena ne izazove, svojom pojavom, erotski doživljaj, muškarcu kao želju a drugoj ženi kao šok, ona se nije lepo obukla.

Ako shvatimo erotiku kao lepotu, kao estetsku kategoriju odvažili smo se.,Hod po ivici kulture je kultura ostalo je otpadnog karaktera.
Ivica je sve što imaš za hod? Pa idi.

Na marginama teksta rukom pisan tekst – Čim te hvale – imaš moć koja im treba.
Razumeli su te? Pa to je nemoguće.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Adam

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/09/2017

Adelaida, Milan
Milan vidi da policajci u civilu, ima ih na stotine, opkoljavaju pet šest pojedinaca. Između ostalih i njega. Vidi i Isusa u obliku energije. Isus ulazi Adelaidi u um i govori joj da uzme svoju torbu i da joj se piški, sve očajnije i očajnije i da mora smesta da ide u toalet. U torbu je Milan prethodno ubacio svoj revolver. Adelaida se izvinjava Milanu, uzima torbu i zove ga da uđu u kafe, ona mora u toalet.
Adelaida : – Naruči meni espreso i limunadu sa kiselom vodom.
Milan ne zna šta će dalje, bez revolvera je dobro da bude. Vidi da Isus ulazi za Adelaidom u toalet i da joj je u umu. Njen problem će on rešiti jer će je voditi šta da radi. Ona će, naravno, misliti da to sve ona sama smišlja. On nije hteo da joj uđe u um. Onoj u kojoj nalazi nešto sebi važno ne ulazi u um. A Adelaida mu je veoma prirasla srcu. Nema pojma kako, ali tek tako lako kao da je sudbinski određeno.
Toalet
Adelaidu popušta napetost, prilazi ogledalu i poseže rukom u torbu za vlažnim maramicama. Primeti revolver, nesvesno ga uzima u ruku, briše maramicom, čini joj se prašnjav. Vraća ga u torbu. Baca maramicu u malenu korpu za otpatke pored umivaonika, vadi drugu maramicu, briše lice i šake i izlazi. Isus se transformiše u hodniku u neku bezizglednu žensku priliku, krade revolver iz tašne i stavlja ga sebi u šalvare. Izvinjava se i izlazi pre Adelaida. Prolazi pored Milana, ovaj ulazi u njegov um i zna da je revolver kod njega. Razmišlja, biće sve lakše ako ih počnu pretresati. Seda na barsku stolicu, naručuje pića. Adelaida je pored njega. Dva operativca mu prilaze i jedna operativka. Kod vrata vidi još četvoricu. Ovi se legitimišu i zahtevaju na (engleskom jeziku) da im dozvole pretres ovde, na licu mesta, ili, ako im je neprijatno, da svi petoro odu u prostoriju iza šanka.
Milan (klima glavom, ustaje, širi ruke i govori srpski): – Nema problema, Adelaida. Veruj mi, nema problema, Adelaida.
Adelaida ionako misli da nema problema. Stavlja tašnu pred inspektorku i ona sama širi ruke kao i Milan. Posle će da vidi šta će da kaže za revolver. Na njemu nema ničijih otisaka – ona je uredna žena.
Nakon malo vremena pretres je završen i policajac se izvinjava.
Adelaida i Milan sami za šankom. Šankerica otišla da pokupi čaše sa stolova.
Adelaida : – Odakle meni revolver u torbi i odakle ga više nema u mojoj torbi.
Milan : – Nemam pojma o čemu prićaš. (Milan i dalje neće, ni malčice, da joj uđe u um. Šankerica se vraća. Milan joj se obraća na arapskom) Da da li imate slobodnih soba?
Šankerica : – Imamo. Morate izaći na ulicu, ulaz je odmah sa leve strane.
Soba
Adelaida : – Vi… ti mene ni ne pitaš da li bih možda odvojenu sobu.
Milan : – Ne pitam. Samo bi brinula gde sam. Ovako imaš jednu brigu manje.
Ko se prvi tušira? Bagdad baš nije osvežavajući.
Adelaida : – Idi prvo ti. I nemoj da nered ostaviš – počisti ga.
Malo kasnije ADELAIDA ULAZI U KUPATILO I ODMAH IZLAZI . Besna. Milan i dalje neće u njen um. Smeši se. Adelaida obeshrabrena za svađu njegovim osmehom, mahnu rukom i reče tek da nešto reče: – Od muškarca nikada čovek.
Kain tj. Milan i dalje se smeši i dalje neće joj u um i on tek da nešto reče : – Od muškarca nikada žena.
Adelaida : – Na njegovu tugu.

Kain (u sebi): – Nešto mi ne da da joj uđem u um. Bilo bi ispod nivoa poštenja, ali bih trebao to da uradim da znam, barem, ko je Adelaida. Nije mi, valjda, kćerka. Hmm.

Sekina vršlja po sobi, izvan spoznaje Kaina. Sprečila bi ga da uđe Adelaidi u um, ali nema potrebe. Ovaj iskreno to ne želi. Od ljudi niko ne može da je oseti ako ona ne želi. Samo Adam ima tu moć Njega je Bog stvorio a Kain je tek Adamov sin.

Adelaida glasno pevuši u kupatilu.
Pesma utihnu i Adelaida poče da govori reči Mitkea:
“Ajde Koštan! Digni se, rasvesti! Ajde, svatovi te čekav, mladoženja te čeka. Digni se! Ne plači! Suzu ne puštaj! Stegni srce i trpi! Bidni čovek; a čovek je samo za žal i za muku zdaden!”

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 04/09/2017

Adelaida, Milan
Milan vidi da policajci u civilu, ima ih na stotine, opkoljavaju pet šest pojedinaca. Između ostalih i njega. Vidi i Isusa u obliku energije. Isus ulazi Adelaidi u um i govori joj da uzme svoju torbu i da joj se piški, sve očajnije i očajnije i da mora smesta da ide u toalet. U torbu je Milan prethodno ubacio svoj revolver. Adelaida se izvinjava Milanu, uzima torbu i zove ga da uđu u kafe, ona mora u toalet.
Adelaida : – Naruči meni espreso i limunadu sa kiselom vodom.
Milan ne zna šta će dalje, bez revolvera je dobro da bude. Vidi da Isus ulazi za Adelaidom u toalet i da joj je u umu. Njen problem će on rešiti jer će je voditi šta da radi. Ona će, naravno, misliti da to sve ona sama smišlja. On nije hteo da joj uđe u um. Onoj u kojoj nalazi nešto sebi važno ne ulazi u um. A Adelaida mu je veoma prirasla srcu. Nema pojma kako, ali tek tako lako kao da je sudbinski određeno.
Toalet
Adelaidu popušta napetost, prilazi ogledalu i poseže rukom u torbu za vlažnim maramicama. Primeti revolver, nesvesno ga uzima u ruku, briše maramicom, čini joj se prašnjav. Vraća ga u torbu. Baca maramicu u malenu korpu za otpatke pored umivaonika, vadi drugu maramicu, briše lice i šake i izlazi. Isus se transformiše u hodniku u neku bezizglednu žensku priliku, krade revolver iz tašne i stavlja ga sebi u šalvare. Izvinjava se i izlazi pre Adelaida. Prolazi pored Milana, ovaj ulazi u njegov um i zna da je revolver kod njega. Razmišlja, biće sve lakše ako ih počnu pretresati. Seda na barsku stolicu, naručuje pića. Adelaida je pored njega. Dva operativca mu prilaze i jedna operativka. Kod vrata vidi još četvoricu. Ovi se legitimišu i zahtevaju na (engleskom jeziku) da im dozvole pretres ovde, na licu mesta, ili, ako im je neprijatno, da svi petoro odu u prostoriju iza šanka.
Milan (klima glavom, ustaje, širi ruke i govori srpski): – Nema problema, Adelaida. Veruj mi, nema problema, Adelaida.
Adelaida ionako misli da nema problema. Stavlja tašnu pred inspektorku i ona sama širi ruke kao i Milan. Posle će da vidi šta će da kaže za revolver. Na njemu nema ničijih otisaka – ona je uredna žena.
Nakon malo vremena pretres je završen i policajac se izvinjava.
Adelaida i Milan sami za šankom. Šankerica otišla da pokupi čaše sa stolova.
Adelaida : – Odakle meni revolver u torbi i odakle ga više nema u mojoj torbi.
Milan : – Nemam pojma o čemu prićaš. (Milan i dalje neće, ni malčice, da joj uđe u um. Šankerica se vraća. Milan joj se obraća na arapskom)

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 21/08/2017

Hadasa : – Zašto bi da budeš srećan kada znaš da pišeš?
Dejan : – Imaš li još šta da kažeš u odbranu moju?
Hadasa : – Bila sam pod više muškaraca nego pod kišobranom i ti bi da počneš početak sa mnom?
Dejan : – Nemoj više da me braniš.
Hadasa : – Moram još malo. Kada vidim ko je sve ljubavica, mislim da je to po kazni. Izbegao si kaznu. Piši izraze zahvalnosti Vilijemu Šekspiru ma gde ti bio.
Dejan : – Da li si razmišljala da pokušaš da svesno meditiraš o svom izgubljenom samopoštovanju?
Hadasa : – Kako se to radi?
Dejan : – Ne budeš prisutna ovde i sada već budeš prisutna u prisutnosti. Biti u prisutnosti je izvan vremena.
Hadasa : – Misliš da te ko razume?
Dejan : – Nadam se. Ne znam. Kako da znam kada ne znam šta govorim. A tek zašto govorim?
Hadasa : – A tek kome govoriš?

«page 1 of 2

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
January 2018
M T W T F S S
« Dec    
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  
Arhiva

Welcome , today is Friday, 19/01/2018