Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Adam

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 14/09/2017

Kraljevi ulice, Adam
Nedima : – Skoro da zaboravim. Bio je Adam i vratio ti kompjuter koji je uzeo da očisti od hakerskih virusa. Kaže da ti je ugradio program za pisanje romana i poezije i druge književnosti.
Dejan : – Molim?
Nedima : – Nisi znao? Pa to je već zaboravljeno u svetu post moderne. (smeje se). Slikari više ne idu u prirodu da crtaju pejsaže već nose foto aparate, prebace na platno pa bojadišu. Zašto bi se pisci morali mučiti zaljubljivati i odljubivati da bi pisali kao Kits ili Bajron. Imaš program. Hoćeš ljubavni roman ubaciš imena, koliko dece ili bez dece, sa svekrvom ili bez veštice koliko susreta ‘slučajnih’, broj strana i kompjuter ti složi roman. Stopedeset hiljada reči ako pišeš na srpskom a na engleskom ima četiristotinehiljada reči.
Poezija mi je divna. Isprobala sam. Namestila sonetsku rimu i stihove 4-4-3-3; 4-3-4-3. Može tužno, tragično, melodičnodramatično. Iii, svašta može. Probala sam i socijalnu poeziju i političku. Da vidiš kako rimuje dačiću-mačiću, pregaču ti skroji i parice broji.
Dejan : – Adam je lud. Šta ćemo sa tim programom objaviti da je umetnosti idiota kraj ili ćemo na nekoj stranici biti u ‘skladu sa željama čitateljki’ i voditi ‘Dnevnik jedne Ane’.
Nedima (smeje se) : – Ja da sam urednica, znala bi.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 11/09/2017

Sara pregleda ladice urednika i nalazi rukopisno zbrzane beleške svoga zaboravljenog oca prvih kćerki. Naslov:
‘Estetika za tamo neka drugačija duhovna odrastanja’.

Estetika je filosofska kategorija. Najteža. Učas izgubiš samopoštovanje. Pokušaji jadnika od naučnika, iz namere da imaju neko stabilno hodanje po ustalasalom podijumu umetnosti, su pokušaji skraćivanja uma.
To je pitanje ukusa – jeste, ali pitanje ukusa je pitanje svesti i pitanje rana po sebi.
Svetina prepoznaje u naučnicima, tim lažnim filozofima, filosofe. Onaj koji se povuče u ‘mudrosti citata’, obavije mistikom ezoterije, opijen Bogom – e to je on – filosof. Ne, nije. Filosof živi ‘nepametno’, ‘nefilosofski’, ‘nemudro’. Igra lošu igru donošenja sudova bez značaja Igru rizika ograđenog bespuća. Kuda god da krene po bespuću ono put. Silazi sa puta u bespuće a ono opet put. Put mu je prokletstvo od onih prethodnika sa kojima bi da se nemiri.
Nema pravog puta po beskraju uma – samo besputno putovanje, lutanje nebom. Nikakav siguran put prethodni filosofi nisu ostavili za sobom. Tek maleni simbol za u beskraj. Siđeš sa simbola i dezorjentacija opet. Pitanje je i da li si simbol prihvatio na način značenja simbola.

Smrtnik misli da je žena krajputaš za tamo i nazad. Filozof i ako uzme bič kada ide ženi zna da ona nije ono što on misli da jeste. Ona nije ni ono što ona misli da jeste. Ona je prirodno nemisleće biće te ne može da se zna. Ona je tajna. Ona je tajna-fatamorgana. Čim joj se približiš ona je neko drugi od onog što si video. Nema identitet za stalno. Često je u gomili šminke. Nema Arijadninog konca ka njoj i za natrag. Lavirint je smislila priroda da bi žena uhvatila seme za svoje dete a zatim za svoj štos.
Muške depresije su depresije pogrešnog ili nemanja bilo kakvog tela žene za seksualnost. A seksualnost je sve za šta treba živeti – sve mimo njega je sredstvo.
Mušku bebu su nasilno odvojili od tela mame. /Sa ženskom bebom se dešava čudesan obrat. Ne bih o tom obrtu/. Sa muškom bebeom se dešava sve što sledi iz logike prirode. Sa odvajanjem od mame počeo je nagon za njenim telom, seksualni nagon. Nije on u pubertetu, on nagon, doleteo sa nebe. Ne, on je tu od početka. I to prvo u perverznom obliku. I to samo u perverznom obliku. Onda se čovek setio da zna šta je perverzija pa je od ljudi napravio perverznjake koji moraju da se skrivaju. Čovek je sebe montruma gurnuo u svoje nesvesno i vadi ga iz sekunde u sekundu svoga života. I tu, u životu, je smislio da svoj ‘užas’ od seksualnosti gurne u estetiku a sebe u ludnicu.
Erotika je tako postala estetska kategorija. Najbitnija a Ivična. Seks nikada nije pornografija, ali estetika može da bude kada se suviše približi genitalnom ekskluzivitetu.
Kontakt gledaoca, slušaoca i onog koga se gleda, sluša je erotsko-estetski. Estetsko uzbuđenje je erotsko uzbuđenje..Erotika je seksualno u formi estetskog.

Filosof ima mogućnost književničkog korišćenja fabule kad mu pojmovi nadilaze reč. Knjiženost je filozofima maska da ne boli udarac u srce i glavu. U književnost je, od velikih, pobegao Platon, pa Niče.

Estetsko je, ako je bogohulno, erotski razumljivo. A ako nije bogohulno nije estetsko.

Predivna je slika, koju opisuje Margaret Mid, sa svojih lutanja po divljim plemenima Južne Amerike, kada mladi pripadnik nekog plemena, iskopa rupu u zemlji i izbaci seme iz sebe u zemlju. Oplođava planetu kojoj je zahvalan da hoda po njoj. Margaret sumnja da ‘divljak’ uopšte koristi maštu da bi ejakulirao. On je u telesnom kontaktu sa svojom prvom Boginjom – Zemljom. Možda nam planeta, zahvalna zbog njih, još nije rasprsrnuta.
Žena zna tu dodirnu ivicu erotike i estetike i pokazuje je oblačenjem. Ako žena ne izazove, svojom pojavom, erotski doživljaj, muškarcu kao želju a drugoj ženi kao šok, ona se nije lepo obukla.

Ako shvatimo erotiku kao lepotu, kao estetsku kategoriju odvažili smo se.,Hod po ivici kulture je kultura ostalo je otpadnog karaktera.
Ivica je sve što imaš za hod? Pa idi.

Na marginama teksta rukom pisan tekst – Čim te hvale – imaš moć koja im treba.
Razumeli su te? Pa to je nemoguće.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Adam

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 05/09/2017

Adelaida, Milan
Milan vidi da policajci u civilu, ima ih na stotine, opkoljavaju pet šest pojedinaca. Između ostalih i njega. Vidi i Isusa u obliku energije. Isus ulazi Adelaidi u um i govori joj da uzme svoju torbu i da joj se piški, sve očajnije i očajnije i da mora smesta da ide u toalet. U torbu je Milan prethodno ubacio svoj revolver. Adelaida se izvinjava Milanu, uzima torbu i zove ga da uđu u kafe, ona mora u toalet.
Adelaida : – Naruči meni espreso i limunadu sa kiselom vodom.
Milan ne zna šta će dalje, bez revolvera je dobro da bude. Vidi da Isus ulazi za Adelaidom u toalet i da joj je u umu. Njen problem će on rešiti jer će je voditi šta da radi. Ona će, naravno, misliti da to sve ona sama smišlja. On nije hteo da joj uđe u um. Onoj u kojoj nalazi nešto sebi važno ne ulazi u um. A Adelaida mu je veoma prirasla srcu. Nema pojma kako, ali tek tako lako kao da je sudbinski određeno.
Toalet
Adelaidu popušta napetost, prilazi ogledalu i poseže rukom u torbu za vlažnim maramicama. Primeti revolver, nesvesno ga uzima u ruku, briše maramicom, čini joj se prašnjav. Vraća ga u torbu. Baca maramicu u malenu korpu za otpatke pored umivaonika, vadi drugu maramicu, briše lice i šake i izlazi. Isus se transformiše u hodniku u neku bezizglednu žensku priliku, krade revolver iz tašne i stavlja ga sebi u šalvare. Izvinjava se i izlazi pre Adelaida. Prolazi pored Milana, ovaj ulazi u njegov um i zna da je revolver kod njega. Razmišlja, biće sve lakše ako ih počnu pretresati. Seda na barsku stolicu, naručuje pića. Adelaida je pored njega. Dva operativca mu prilaze i jedna operativka. Kod vrata vidi još četvoricu. Ovi se legitimišu i zahtevaju na (engleskom jeziku) da im dozvole pretres ovde, na licu mesta, ili, ako im je neprijatno, da svi petoro odu u prostoriju iza šanka.
Milan (klima glavom, ustaje, širi ruke i govori srpski): – Nema problema, Adelaida. Veruj mi, nema problema, Adelaida.
Adelaida ionako misli da nema problema. Stavlja tašnu pred inspektorku i ona sama širi ruke kao i Milan. Posle će da vidi šta će da kaže za revolver. Na njemu nema ničijih otisaka – ona je uredna žena.
Nakon malo vremena pretres je završen i policajac se izvinjava.
Adelaida i Milan sami za šankom. Šankerica otišla da pokupi čaše sa stolova.
Adelaida : – Odakle meni revolver u torbi i odakle ga više nema u mojoj torbi.
Milan : – Nemam pojma o čemu prićaš. (Milan i dalje neće, ni malčice, da joj uđe u um. Šankerica se vraća. Milan joj se obraća na arapskom) Da da li imate slobodnih soba?
Šankerica : – Imamo. Morate izaći na ulicu, ulaz je odmah sa leve strane.
Soba
Adelaida : – Vi… ti mene ni ne pitaš da li bih možda odvojenu sobu.
Milan : – Ne pitam. Samo bi brinula gde sam. Ovako imaš jednu brigu manje.
Ko se prvi tušira? Bagdad baš nije osvežavajući.
Adelaida : – Idi prvo ti. I nemoj da nered ostaviš – počisti ga.
Malo kasnije ADELAIDA ULAZI U KUPATILO I ODMAH IZLAZI . Besna. Milan i dalje neće u njen um. Smeši se. Adelaida obeshrabrena za svađu njegovim osmehom, mahnu rukom i reče tek da nešto reče: – Od muškarca nikada čovek.
Kain tj. Milan i dalje se smeši i dalje neće joj u um i on tek da nešto reče : – Od muškarca nikada žena.
Adelaida : – Na njegovu tugu.

Kain (u sebi): – Nešto mi ne da da joj uđem u um. Bilo bi ispod nivoa poštenja, ali bih trebao to da uradim da znam, barem, ko je Adelaida. Nije mi, valjda, kćerka. Hmm.

Sekina vršlja po sobi, izvan spoznaje Kaina. Sprečila bi ga da uđe Adelaidi u um, ali nema potrebe. Ovaj iskreno to ne želi. Od ljudi niko ne može da je oseti ako ona ne želi. Samo Adam ima tu moć Njega je Bog stvorio a Kain je tek Adamov sin.

Adelaida glasno pevuši u kupatilu.
Pesma utihnu i Adelaida poče da govori reči Mitkea:
“Ajde Koštan! Digni se, rasvesti! Ajde, svatovi te čekav, mladoženja te čeka. Digni se! Ne plači! Suzu ne puštaj! Stegni srce i trpi! Bidni čovek; a čovek je samo za žal i za muku zdaden!”

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 04/09/2017

Adelaida, Milan
Milan vidi da policajci u civilu, ima ih na stotine, opkoljavaju pet šest pojedinaca. Između ostalih i njega. Vidi i Isusa u obliku energije. Isus ulazi Adelaidi u um i govori joj da uzme svoju torbu i da joj se piški, sve očajnije i očajnije i da mora smesta da ide u toalet. U torbu je Milan prethodno ubacio svoj revolver. Adelaida se izvinjava Milanu, uzima torbu i zove ga da uđu u kafe, ona mora u toalet.
Adelaida : – Naruči meni espreso i limunadu sa kiselom vodom.
Milan ne zna šta će dalje, bez revolvera je dobro da bude. Vidi da Isus ulazi za Adelaidom u toalet i da joj je u umu. Njen problem će on rešiti jer će je voditi šta da radi. Ona će, naravno, misliti da to sve ona sama smišlja. On nije hteo da joj uđe u um. Onoj u kojoj nalazi nešto sebi važno ne ulazi u um. A Adelaida mu je veoma prirasla srcu. Nema pojma kako, ali tek tako lako kao da je sudbinski određeno.
Toalet
Adelaidu popušta napetost, prilazi ogledalu i poseže rukom u torbu za vlažnim maramicama. Primeti revolver, nesvesno ga uzima u ruku, briše maramicom, čini joj se prašnjav. Vraća ga u torbu. Baca maramicu u malenu korpu za otpatke pored umivaonika, vadi drugu maramicu, briše lice i šake i izlazi. Isus se transformiše u hodniku u neku bezizglednu žensku priliku, krade revolver iz tašne i stavlja ga sebi u šalvare. Izvinjava se i izlazi pre Adelaida. Prolazi pored Milana, ovaj ulazi u njegov um i zna da je revolver kod njega. Razmišlja, biće sve lakše ako ih počnu pretresati. Seda na barsku stolicu, naručuje pića. Adelaida je pored njega. Dva operativca mu prilaze i jedna operativka. Kod vrata vidi još četvoricu. Ovi se legitimišu i zahtevaju na (engleskom jeziku) da im dozvole pretres ovde, na licu mesta, ili, ako im je neprijatno, da svi petoro odu u prostoriju iza šanka.
Milan (klima glavom, ustaje, širi ruke i govori srpski): – Nema problema, Adelaida. Veruj mi, nema problema, Adelaida.
Adelaida ionako misli da nema problema. Stavlja tašnu pred inspektorku i ona sama širi ruke kao i Milan. Posle će da vidi šta će da kaže za revolver. Na njemu nema ničijih otisaka – ona je uredna žena.
Nakon malo vremena pretres je završen i policajac se izvinjava.
Adelaida i Milan sami za šankom. Šankerica otišla da pokupi čaše sa stolova.
Adelaida : – Odakle meni revolver u torbi i odakle ga više nema u mojoj torbi.
Milan : – Nemam pojma o čemu prićaš. (Milan i dalje neće, ni malčice, da joj uđe u um. Šankerica se vraća. Milan joj se obraća na arapskom)

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 21/08/2017

Hadasa : – Zašto bi da budeš srećan kada znaš da pišeš?
Dejan : – Imaš li još šta da kažeš u odbranu moju?
Hadasa : – Bila sam pod više muškaraca nego pod kišobranom i ti bi da počneš početak sa mnom?
Dejan : – Nemoj više da me braniš.
Hadasa : – Moram još malo. Kada vidim ko je sve ljubavica, mislim da je to po kazni. Izbegao si kaznu. Piši izraze zahvalnosti Vilijemu Šekspiru ma gde ti bio.
Dejan : – Da li si razmišljala da pokušaš da svesno meditiraš o svom izgubljenom samopoštovanju?
Hadasa : – Kako se to radi?
Dejan : – Ne budeš prisutna ovde i sada već budeš prisutna u prisutnosti. Biti u prisutnosti je izvan vremena.
Hadasa : – Misliš da te ko razume?
Dejan : – Nadam se. Ne znam. Kako da znam kada ne znam šta govorim. A tek zašto govorim?
Hadasa : – A tek kome govoriš?

Dejan Pavkov Kraljevi ulice, Eva

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 15/08/2017

Fjodor: – Mislite li i vi da Zemlja ima smisla?
Marija: – Mislim. Lepo mi je sa vama razgovarati. Ko nas je skupio u redakciju dobro nas je skupio. Vi ste pravi lav reči.
Dostojevski: – Ne razumem.
Marija: – Razumete, razumete…Znate ono o psu i lavu? Kada bacite psu štap on potrči za štapom. Kada bacite štap lavu on i dalje gleda onog koji je bacio štap.
Dostojevski: – Ja gledam onog koji je bacio štap?
Marija: – Da. Pas čovek se, kada nešto kažete, uhvati za jednu reč iz gomile koju ste rekli i raspravlja o njoj. Obično poslednju. Kao pas potrčao je za štapom. Lav čovek gleda govornika u oči i misli o biti rečenog. Ne može, da hoće, da potrči za štapom.
Dostojevsjki: – Slikovito, nema šta.
Marija uzima kaputić, i mahne Dostojevskom: – Idemo na čaj.
Sviđa mi se
KomentirajPodijeli

Dejan Pavkov, roman Kraljevi ulice, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 20/07/2017

Privremena radakcija časopisa ‘Game’, Nedima, Dejan, Sava
Nedima (potiha najava): – Uredniče, izvesni Sava pustinjak želi da vas vidi. Liči na pustinjaka mada je mnogo mlad. (Dejan podiže ramena u znak čuđenja.) Odrpan, preplanuo, plave oči, duga smeđa kosa, sveže obrijan u isečenim cipelama koje liče na ručno rađenje japanke i u odrpanom meksikanskom ogrtaču, ali novom, gotovo nenošenom i šiptarskim vunenim čakširama sa učkurom. Jeste li zauzeti?
Sava (ulazi): – Nije zauzet.
Dejan (sa lakoćom ulazi Savi u um). : – Sedite. (Nedimi) Donesi nam dva ceđena soka od grejfruta u moneralnoj vodi.
Sava se osmehuje, Nedimi klima glavom u znak odobravanja i seda na prostrani dvosed. Sedi zamišljen i dozvoljava Dejanu da mu šeta po umu i u trenu razume razlog njegovog dolaska.
Dejan : – Imate li stvarno toliko godina, preko osamsto, ili ste reinkarnirani?
Sava : – Orginalan sam, uredniče. Imam prilog za vas (pruža tekst Dejanu). Zainteresovani.
Dejan jednim pogledom pročita tekst (nova moć pomisli on)

Tekst:
Digitalizacija istorije
Koja je pozadinu prokletstva koju je neka grupa popova obećala da će baciti na Vučićevu decu zbog katolkinje na čelu jednakih?
Prvovenčanog Stefana, brata svetoga nam Rastka, nikako da ukorenimo u sadašnjost. Zašto? Da nije zato što je katolik a pravoslavan.

Dobro, istorija je da je Stefana, srednjeg sina Nemanjinog, krunisao Papa. 13. Vek je to. Mnogo posle 1054. godine i podele crkve na istočnu i zapadnu.
Braća Nemanjića su to želela. Stefan zbog svoga razumevanja države a Sava zbog svog razumevanja, vrlo uslovno da kažemo, duhovnog u Srba.
Posle smrti Stefana Sava kruniše jednoga sina Stefanovog a kada mu je presto uzeo brat, i brata poslao u izgnanstvo pa u manastir, Sava kruniše i drugog brata.
Za Savu, i za po njemu duhovno srbstvo, svejedno je ko je na vlasti.
Vlast se nasleđuje i osvaja samo između naslednika.

Danas su te stvari debilne? Drugi su vidici? Nisu.

Šta ćemo sa Savom kao književnikom, prvim srbskim prosvetiteljem?
Skinimo dogmatska i pravnička značenja crkvenoslavenskog Savinog jezika i odvojmo ga od zablude koju taj tvrd jezik ukalupljuje. Šta ostaje?
Ništa.

Sava je voleo putovanja i plemićka zakonjenja. U njemu je preveć plemićkog da bi trajao duže od svoje smrti. A traje smišljenom potrebom da se novo sveštenstvo izdvoji iz naroda. Kako će biti izdvojen ako nečim nije izdignut iznad njega. Legenda koja se iznova i iznova domišlja je pogodna za znanja koja ne znače ništa do lažnu emociju i koja izdižu sveštenika.
Narod nikada nije ni imao vrednost, ni tada ni sada, do da radi za vlastelu i da za njih ratuje.

Savu nije ni zanimalo da ga narod čuje. Sabraća svešetnička i državnička da. Da ga narod čuje nije dovoljno da narod zna Savin jezik. Za to trebaju škole i vreme za učenje. On otvara škole, ali ne za narod i narodni jezik.

Da Sava govori narodu jezikom naroda nije bilo lako sa tim. Bog taj jezik ne zna. Smrtni greh je tvrditi drugačije,
Bog zna grčki, hebrejski i latinski. Sava ne zna jezik svoga naroda. Zba jezike Boga.

Morao je Sava, usudom svojih putiovanja ka moćnim ljudima svoga doba kojima je hodio, da čuje govor običnog sveta pa i sveta srbskog naroda. Ali nije razumeo tu poruku od Boga.

Gusari su mu osvojili brod na jednom hodočašću. Ostavili su ga na miru. Imao je moć da opčini. Imao je plemić, bradom i mantijom, ugled bića koje nije dobro dirati.

Emocije Savine moramo loviti u literarnim njegovim pismima.

Istoriju emocija ličnosti se mora tumačiti subjektivno, ući u subjekt. I kada uđemo šta vidimo u Save?
Loza je bitna. Jedan bratić Savin je ženom vezan za Bugare, drugi za Grke. Žena je gral. Magdalena Isusova je sveti gral. Ostale nisu svete. Gral je putir. U ženskom slučaju putir za muško seme.

Ženi je zabranjeno za oltar stati. Nečista je. Narodna žena je ovca. Mora da uvećeva stado. Treba je još samo naučiti da kada joj jagnje uzimaju da ne cvili. Ne mari, rodiće drugo.

I danas je tako samo u više zavoja.
Crkva nije dobra za ljudsko biće. Ona je dobra za vladarstvo, a kada ima svoj plan onda je paklena.

Sava je mudriji bio od Njegoša. Nije hteo da sledi ideju prvog u hrišćanstvu i da spaja veru i vladarstvo. Monah-vladar je Jevrejska ideja kojoj se Isus nadao. Na krstu mu je pisalo INRI – Isus nazarećanin (nazareni – verska sekta kojoj je pripadao) kralj Izrailja.

Njegoš je bio vladar-monah. Monarh koji je tražio rušenje minareta a kao monah je kajao za takve misli.

Šta sam ono hteo da kažem… a da…digitalizujmo našu svetlu istoriju.
Što se mojih predaka tiče – mi smo bili uvek isti – krali smo kokoške – i ne ostavljate nas same kada neko svira.

Dejan : – Tekst nije autobiografski ili jeste?
Sava Nemanjić: – Jeste autobiografski i imam osamsto, i još malo preko, godina.. U tekstu pričam kao neko prisutan savremenosti a ne ondašnjosti.
Dejan : – Pamćenje je autentčno ili cenzurisano da se ispadne lep i surov prema sebi?
Sava : – Mogu i tako i ne tako. (Sava preusmerava svoj tok misli i sada može sa Dejanom da razgovara brzinom direktne razmene ideja. Jezik nije srbski. Dok govore Sava uči Dejana jeziku. Jezik je od odavnina spakovan u umu samo mu treba udahnuti dah.
Sava : – Preciznije je ovako… Što se žena tiče na Atosu ih nema, ali u blizoj blizini ih ima i vrlo su dostupne… naravno da sam ih imao onoliko koliko mi je bilo potrebno. Tvoja zaljubljivanja su lažna. Dodir pokreće put i to je sve.
Dejan : – Grad je kultivisao prirodne odnose ništeći njihovu bit?
Sava : – Nije, samo je malo skrio prirodu odnosa. Put ima svoju pohotu ne vezanu za um. Dvor je otkriven a manastir skriven za veze sa ženom. Veza sa ženom se ne može poništiti. Jednostavno, Bog nije tako hteo. Slobodu izbora imamo, ali ko će je izdržati? Samobičevanje odlaže, ali ništa ne menja. Nije Bog bio baš toliko glupav, kako nam se čini, kada vidimo šta nam žene rade i zbog čega. Kada ženi ne daš važnost , koju ona i nema, ona sebe brzo shvati. Zaljubljenost nije ništa drugo do želja da ne vidiš ženu kako ona jeste. Ona ima mnogo razloga za stid ako pristaje na svoju prirodu.
Dejan : – Narod kaže: ‘Teško je orati tuđu njivu i svoju ženu’. Jesi li orao tuđu njivu, svoje, mislim, nemaš? Jesi li orao tuđu ženu, svoje, pretpostavljam, nemaš?
Sava : – Njive , ni svoje ni tuđe, nisam orao. Žene jesam svoje. Sve žene su moje koje mi se ponude. Jai h ne molim… molim Boga da me uputi… neka mi priđe da bi imala drugačije dete od muža. Kada se pojave osvajači žena se odbranjuje tek onoliko koliko situacija dozvoljava. Nikada ne iskreno, više iz straha. Nije Bog predvideo jednu lozu. Tek žene, po mom iskustvu, ‘od loze’ skrenu.
Dejan : – Žena je krst na koga je Bog razapeo čoveka. Ili nije?
Sava : – Ma kakvi. Čovek bi da bude vlasnik ikosmosa, planete a kamoli žene. Niko ženu ne ukroti, ni Bog. Autentična sloboda. Nikako čoveka dovesti pameti sa ženom. Žene mu pomažu u nepameti. Čovek poludi, kao mužjak Bigl bez ženke. Treba ludaka… kako će se neludi prepoznati?

«page 1 of 2

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 18/11/2017