Sporazumevanje u bridžu, I deo, Uvodni deo

Categories: Štampana knjiga
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 10/04/2010

Uvodni deo knjige “Sporazumevanje u bridžu”, koji je dat u “Predgovoru” pisao sam  sa namerom da na “brzaka” postanete bridž igrač.

Sve je u načinu učenja.

Može i sreća da posluži.

Nije baš sve u znanju na parskim turnirima. Timski turniri su druga stvar. Timska priča je dobra provera s kim ste kada ostanete sami sa sobom.

Naučite uvodni deo i bez problema moći ćete da pratite ideje date u u knjizi Mr Dejan Pavkov, “Sporazumevanje u bridžu”.

Posle čitanja knjige sve što je mišljeno u bridžu vam je dostupno.

Predgovor

Bridž igra se sastoji iz dva dela: licitacionog i igračkog.

Licitacija

U licitacionom delu, koji prethodi igračkom, licitira se koliko koji par smatra da može uzeti štihova od mogućih trinaest štihova. Bridž je igra štihova.

Broj štihova koji se licitacijom utvrđuje je ujedno i nivo igre.

Prvih šest štihova tz. talon je polazna osnova nivoa igre pa tako prvi nivo znači da je par licitacijom obećao da će uzeti sedam štihova (talon + 1).

Licitacijom se par nadmeće u dobijanju kontrakta koji može biti adutski ili bezadutski (NT-igra). Na istom nivou se može licitirati boja koja je viša po rangu ukoliko je prethodno licitirana boja niža po rangu. Ukoliko se želi nakon licitirane više boje po rangu licitirati niža boja po rangu tada se mora izaći na viši nivo. NT licit se može licitirati na istom nivou na kom se licitira i najviša boja po rangu tj. boja pik. Na primer:

Primer 1.

North              East                     South              West

1 tref               1 karo                 1 herc               1 pik

1NT

Sve je nivo jedan. Svi su obećali jedan štih preko talona odnosno sedam štihova. Sada ako neko želi licitirati mora izaći na drugi nivo tj. obećati uzimanje osam štihova. Desi se da svi za stolom licitiraju kao što smo napisali. Na ovom primeru licitiranja vidite i kako su boje rangirane i gde je mesto bezadutskog licita (NT).

Licitacija se završava kada tri igrača za redom licitiraju pass.

Cilj licitiranja

Prvi cilj licitacije je da izlicitirate ono što ima u igri tj. da izlicitirate broj štihova koji se može napraviti a donosi odgovarajuću nagradu.

Nagrade

Kontrakt u bezadutu

1 NT, 2 NT (50. poena parcijalne nagrade);

3 NT, 4 NT. 5 NT (300 poena nagrade  za manšu van zone i 500 poena nagrade za manšu u zoni);

6 NT nagrada za mali slem  800 van zone i 1250 poena u zoni

7 NT nagrada za veliki slem. 1300 van zone i 2000 poena nagrade u zoni

Kontrakt u minorskoj boji (tref, karo

1tref, 1karo,

2 tref, 2 karo,

3 tref, 3 karo,

4 tref, 4 karo (+50. poena parcijalne nagrade);

5 tref, 5 karo (300 poena nagrade  za manšu van zone i 500 poena nagrade za manšu u zoni);

6 tref, 6 karo nagrada za mali slem 800 van zone i 1250 poena u zoni

7 tref, 7 karo nagrada za veliki slem 1300 van zone i 2000 poena u zoni.

Kontrakt u majorskoj boji

1 herc, 1pik, 2 herc, 2 pik, 3 herc, 3 pik (50. poena parcijalne nagrade¸

4 herc, 4 pik, 5 herc, 5 pik(300 poena nagrade  za manšu van zone i 500 poena nagrade za manšu u zoni);

6 herc, 6 pik nagrada za mali slem 800 van zone i 1250 poena u zoni

7 herc, 7 pik nagrada za veliki slem

Svaki štih se nagrađuje posebno. Prvi NT štih 40 poena a svi ostali po 30. Svaki štih minorske boje (tref, karo) 20 a majorske boje (herc, pik) 30 poena.

Kontre dupliraju vrednost štiha a rekontre još jednom dupliraju vrednost štiha ali u toj situaciji ima još dodatnih nagrada 50 poena za uspešno realizovan kontrakt pod kontrom a pod rekontrom 100 poena (50+50).

Drugi cilj licitiranja je da žrtveno licitirate. Svesni ste da ćete »pasti« ali da će vas to manje koštati nego da su protivnici izlicitirali neki kontrakt i napravili. I u bridžu bleferi dobiju delenje ali retko partiju ili turnir. Blef delioca i prvog igrača posle delioca je kodeksom zabranjen.

Bridž igra

U igračkom delu odigravač je igrač koji prvi spomene boju ili NT koji je izlicitiran na najvišem nivou. Ako, u navedenom primeru licitacije, West podrži sa licitacijom partnera sa 2 karo i posle njegovog licita svi pasiraju odigravač će biti East jer je prvi spomenuo karo.

Protivnički igrač koji je sa leve strane od odigravača je na »izvornom ataku«/prva karta prvog štiha/ i postaje prvi igrač odbrane a njegov partner drugi igrač odbrane.

Partner odigravača, nakon izvornog ataka, postaje mrtvac i spušta svoje karte na sto, tako da su vidljive za sve igrače za stolom.

»Mrtvac« /statista/ odigrava svoje karte samo na zahtev odigravača. Mrtvac nema nikakva prava u delenju u kom je mrtvac.

Drugi igrač odbrane (igrač koji izigrava karte posle »mrtvaca«) ima lakši posao od prvog igrača odbrane. Nije na izvornom ataku (što je najteži segment odbrane) i igra prema kartama mrtvaca koje vidi.

Prvi igrač odbrane igra prema kartama odigravača koje ne vidi i nema nikakav problem ako zna da misli.

Cilj bridž igre

Cilj odigravača

Cilj odigravača je da napravi kontrak (prvi cilj).

Ako pada da padne što manje puta a ako sigurno pravi kontrakt da pokuša da napravi koji štih više (drugi cilj).

Cilj odbrane

Osnovni cilj odbrane je da sruši kontrakt tj. da onemogući protivnika da napravi broj štihova koje je licitacijom utvrdio.

Drugi cilj odbrane je ako već ruše kontrakt da sruše više puta ili ako ne mogu da sruše kontrakt da onemoguće odigravača da pravi “prekoštihove”.

Šta je to bord, biding boks i skor lista?

Bord

Na sredini stola je bord. Bord ima džepove u kojima su bile smeštene karte igrača koji sede na određenim pozicijama (N-S, W-E). Oznake N-S i W-E se nalaze na bordovima kao i zone u kojima su parovi. Parovi su od borda do borda u zoni ili van zone. U zoni se nagrade i kazne povećavaju.

Bord i parski turnir

Posle odigranog delenja karte se vraćaju u džepove i bord ide na sto sa nižim brojem a igrači linije W-E će ići na sto sa višim brojem. Od broja igrača na turniru zavisi koliko će se bordova igrati za jednim stolom. Na turniru ukupno se igra od 24 do 27 bordova.

Bord i timski turnir

Ukoliko je turnir timski tada igrači u “otvorenoj” sali (otvorena za kibicere) koji sede na W-E liniji igraju sa kartama koje su u “zatvorenoj” sali igrali igrači protivničkog tima W-E  linije.

Igrači N-S linije otvorene sale i igrači W-E linije u zatvorenoj sali su igrači jednog tima a protivnički time čine par N-S u zatvorenoj sali i par W-E u otvorenoj sali.

Tako se igraju timska prvenstva Beograda, Srbije, Evropsko prvenstvo (direktno učestvovanje), Bridž olimpijada (direktno učestvovanje), Svetsko prvenstvo (igraju se kvalifikacije) i pozivni turniri (ako vas pozovu).

Biding boks

Biding boks sa karticama je kutija sa karticama pomoću kojih se bridžisti sporazumevaju. Na karticama su napisani svi mogući govori u bridžu. Koriste se arapski brojevi za oznaku nivoa igre (broj štihova) od 1-7, oznake boja francuskih karata (pik, herc, karo, tref) i skraćenice engleskih reči: Pass (dalje), D (Kontra), RD (Rekontra), TD (Poziv za direktora turnira odnosno sudiju) S (Upozorenje protivniku da će igrač skočiti u licitaciji).

Svaki igrač za stolom ima svoj biding boks koji koristi samo kada na njega dođe red da govori.

Skor lista

Skor lista na kojoj domaćin stola, igrač na poziciji North, upisuje podelu karata delenja koje je odigrano prvi put za njihovim stolom, atak, vrstu kontrakta, nivo igre i rezultat. Skor lista koja se upotrebljava na parskom turniru se razlikuje od skor liste timskog turnira. Na parskom turniru lista se nakon odigranog borda vraća u bord i prati bord sve vreme trajanja turnira. Obračun rezultata vrši se na kraju turnira.

Na timskom turniru za svakim stolom (zatvorena i otvorena sala) protivničke ekipe pišu svoje liste. Igrači sami obračunavaju rezultat nakon meča (ili u poluvremenu meča) i nakon poređenja sa obračunom protivničke ekipe prijavljuju rezultat sudiji ili direktoru turnira.

Bezadutska igra, igrači, bridž govor, opis karata kao bridž rekvizita

Uzmimo da četiri igrača bridža ne znaju govor bridža i da se sporazumevaju na svom maternjem jeziku. Izvadili su karte iz borda i opisno govore “na glas” šta imaju u kartama. Po redu. Delilac (Dealer) pa protivnički igrač sa leve strane delioca u pravcu kretanja skazaljke na satu.

Pretpostavimo ovakvu podelu kod Northa koji je ujedno i delilac tj. prvi se izjašnjava:

Pik A54

Herc AK32

Karo K865

Tref D2

North na svom maternjem jeziku kaže: “Imam otvor od 16 honera, balansiran list i najrađe bih igrao kontrakt bez aduta. Na kom nivou zavisi od toga koliko ti, partner, imaš honera i kako su ti karte raspoređene po bojama (distribucija).”

Da zna bridž govor izvadio bi karticu 1NT. I ćutao.

East kaže da neće da se meša (Da zna bridž govor izvadio bi karticu pass).

South kaže da ima dovoljno honera podrške partnerovom otvoru i balansiran list i misli da treba da igraju na trećem nivou i da pokupe nagradu trećeg nivoa.

(Da zna bridž govor izvadio bi karticu 3NT).

West kaže da neće da se meša.

(Da zna bridž govor izvadio bi karticu pass).

North i East bi takođe pasirali tj. ne bi se mešali na licit 3NT South-a .

Igrači za stolom (kao što vidimo) drže pedeset dve francuske karte. Pogledajte karte.

To su karte koje imaju četiri boje: pik, herc, karo, tref.

Prve dve boje bridžisti nazivaju majorskim a druge dve boje minorskim.

Redosled boja po rangu ide tim istim redom pa je pik viša boja u odnosu na sve boje a karo boja je viša boja samo u odnosu na tref. Tref boja po rangu u bridžu je najslabija boja.

Po štihovskoj snazi karte idu sledećim redom u opadajućem nizu:

A (As), K (Kralj), D (Dama), B (Vale, bub, pub – ili već kako ga ko zove) pa zatim 10,9,8,7,6,5,4,3,2. Ukoliko je adutski kontrakt u pitanju tada je dvojka u adutu jača od Asa boje koja nije adutska. Ali da biste Asa “sekli” sa dvojkom morate da nemate boju Asa.

Honerska snaga lista

Mereno bridž merom “Honer” As vredi četiri honera. Kralj je štihovski slabiji i ima snagu ¾ snage Asa (3 honera), Dama vredi 2/4 (dva honera)a B vredi ¼ snage Asa (jedan honer).

Tako utvrđujemo i da unutar jedne boje imamo ukupno snage od deset honera a u celom špilu četrdeset honera.

Honerska snaga lista koji smo naveli kao primer je 16 honera. Raspoređeno po bojama to izgleda ovako:

A54         4 honera (As)

AK32      7  honera (As, Kralj)

K865       3  honera (Kralj)

D2            2 honera (Dama)

Distributivna snaga lista.

Pogledajte sada list Northa na jedan drugačiji način. Koliko ima karata pik, koliko herčeva, koliko karona i koliko trefova: 3-4-4-2. To je distribucija lista. Navedeni list je balansiran list. Idealno balansiran list jer od svake boje ima po malo. Recimo da dobijete list ove distribucije 2-3-3-5 (Dve karte pik, tri karte herc, tri karte karo i pet karata tref). To je i dalje balansiran list sa pet karata tref. Pretpostavimo da dobijete list bez jedne boje (Kada u jednoj boji nemate niti jednu kartu tada ste u toj boji »šiken«). Na primer: —, 5 – 4 – 4 (Šiken pik, pet karata herc, četiri karte karo i četiri karte tref). To je nebalansiran list. Nebalansiran list je list sa šikenom (0-4-5-4), singlom (1-4-4-4), dva dubla (2-2-5-4) ili singlom i dublom (1-2-5-5).

Štihovski potencijal balansiranih listova je manji od nebalansiranih listova.

Honersko-distributivna snaga

Honersku snagu lista nije teško izračunati. Saberete honere i to je to.

Sa distribucijom ide malo komplikovanije.

Načelno: Šiken je tri distributivna poena, singl dva i dubl jedan.

Ako imate petokaratnu boju dodate još jedan distributivni poen.

U praksi distributivna snaga ne znači automatsku štihovsku potenciju lista (kao kod honerske snage).

Da bi distribucija značila nominovanu štihovsku snagu treba da bude dobro uklapanje sa partnerovom distribucijom lista. Treba oduzimati i dodavati prema podacima koje dobijate od svog partnera ili protivnika tokom licitacije.

U početku, ipak, oslonite se samo na honerske poene.

Kakva je distributivna snaga lista koji smo naveli u primeru? Distributivna snaga lista je mnogo slaba (Bolje rečeno list ima jedan distributivan poen na dubl u trefu koji je bolje ne računati dok ne čujete šta ima vaš partner a još bolje ga je računati kao slabost u NT igri).

Za početak nemojte se truditi da izračunavate distributivnu snagu svoga lista i sabirajte samo čiste honere.

Napomena.

Honersko-distributivne oznake su samo deo bridž matematike pomoću koje izračunavamo koliko imamo sigurnih štihova i koliko mogućih štihova. Mogući štihovi mogu postati sigurni što zavisi:

a)       od toga šta vaš partner od honera ima u svojim rukama

b)       ili od položaja visokih karata, koje vam nedostaju, kod protivnika

Odigravanje

Plan igre odigravača

Koliko North ima sigurnih štihova u pretpostavljenoj podeli?

U piku jedan (As). U hercu dva (A,K). U karou nula i u trefu nula. Znači ima tri sigurna štiha.

East atakira i South spušta svoje karte na sto.

Recimo da je South imao sledeći list od 14 honera:

Pik KD87

Herc D9

Karo A974

Tref K76

Nordov list sada ima mnogo više sigurnih štihova jer igra zajedno sa partnerom. Partnerovi honeri se vežu sa honerima koje North ima u listu. Da podsetimo North ima:

A54

AK32

K865

D2

Koliko je to sada štihova N-S linije? North pravi plan igre i vidi sledeće sigurne štihove: tri u piku (A,K,D), tri u hercu A,K,D), dva u karou (A,K) i jedan u trefu (KD). Znači devet štihova. Može se uzeti nagrada bezadutske »manše« ‘na sigurno’.

Analiza sprege honera:

As u piku (koji je jedan siguran štih) vezan sa KD, koji su bez Asa jedan siguran štih, sa Asom u »sprezi« postaju tri sigurna štiha. Možda i četiri ako je za vas povoljna distribucija kod protivnika tj. ako protivnici imaju 3-3 u piku (u navedenom primeru) jer tada će četvrta karta pik kod »mrtvaca« (na stolu) biti četvrti štih.

Atak, Mrtvac, Štih

East je atakirao Tref B  iz sekvence B109 (AB1092).

Zašto baš East igra prvu kartu prvog štiha (izvorni atak)?

Zato što je na izvornom ataku uvek protivnički igrač sa leve strane od odigravača. Izvornim atakom igrač postaje  prvi igrač odbrane).

Nakon izvornog ataka partner odigravača spušta svoje karte na sto i postaje mrtvac.

Štih čini po jedna karta odigrana od svakog igrača za stolom. Igrači po redosledu u pravcu kretanja skazaljke na satu stavljaju na sto jednu kartu (tim redom i tim pravcem su i licitirali).

Igrači ne bacaju karte na ‘gomilu’ već ih samo pokazuju. Uglavnom odigranu kartu drže u ruci.

Prvi igrač odbrane igra kartu po svom izboru boje i jačine. Ta prva karta u igri naziva se, već smo rekli, »izvorni atak«.

Prva karta u svakom narednom štihu naziva se »atak«.

Posle ataka igrači igraju kartu koju hoće po jačini ali boja karte mora da bude ista kao i prvoodigrana karta. Igrač koji nema kartu prvoodigrane boje može da igra neku drugu kartu iz bilo koje boje.

Igrač koji je u štihu stavio najjaču kartu nosi taj štih i u sledećem štihu on je na »ataku« tj. on igra prvu kartu štiha i ostali igrači sada mora da odgovaraju po istom pravilu.

Prvoodigrana karta u štihu (»atak«) znači određuje redosled igrača i boju na koju se mora odgovarati. Jačina karte koju ćete staviti je stvar vaše procene, znanja, intuicije, gluposti, pameti, »žute mrlje«….

Sekiracija je zagarantovana. Ali zato imate »partnera« koji je ionako kriv za sve.

Adutski kontrak, fit, odigravanje, škartanje, seča

Pretpostavimo sledeću podelu

 

North ima u ruci:

Pik AKDB10 Herc AKDB karo AK  tref K2

North ima jedanaest sigurnih štihova: pet pik štihova, četiri herca, dva karoa i u trefu nula. Ako Nordov partner ima Asa tref imaju svih trinaest štihova. North zna da partner ne mora da ima niti jedan poen već samo da ima Asa tref pa da imaju svih trinaest štihova za šta se dobija najveća moguća nagrada u bridžu.

North zato pita partnera a da mu pri tom ne kaže šta sam ima u ruci: Imaš li Asa tref?

South ima u ruci:

432

10987

432

543

i kaže: »Nemam«.

North dalje pita imaš li tri + karte pik?

South kaže: »Imam«.

North i dalje pita: Imaš li četiri + karte herc?

South kaže :«Imam«.

Sada North zna da on i njegov partner imaju dva »fita»(fit je osam karata jedne boje) i da treba da igraju adutski kontrakt i to da adut bude herc a ne pik.

Honersku snagu imaju ogromnu i sprega honera je u jednoj ruci (Kod North-a).

Koliko štihova North vidi? Jedanaest.

Ali posebna nagrada se dobija ako pre odigravanja (u fazi licitacije) igrač tvrdi da će uzeti dvanaest štihova (Mali slem). North zna da nemaju Asa tref te o trinaest štihova ne može biti ni reči sem ako je ditribucija kod Southa takva da nema niti jednu kartu tref te će »seći« dva trefa.

(Setimo se da kada igrač nema neku boju može da igra bilo koju kartu bilo koje boje pa tako može na atak tref da igra aduta jer trefa nema, ako ga nema, i time seče tref i štih pripada igraču koji je sekao).

Seča je dodatni argument za to da treba igrati adutski a ne bezadutski kontrakt. Ako budući mrtvac ima dve ili tri karte tref a adut je kod protivnika raspoređen 3-2  dvanaest štihova je zagarantovano (»u glavu«) jer se South-ove dve karte tref mogu baciti na dugačkog pika. (Da li to vi već sada možete videti?) I North se odlučuje za adutski kontrakt na šestom nivou (dvanaest štihova).

Da igrači znaju bridž govor on bi tekao ovako:

North                                             East                   South                     West

2tref (pitanje za kečeve)         pass           2 karo (nema)             pass

2 pik (pet karata)                       pass           3 pik (tri karte)           pass

4 herc (četiri+ karte)              pass           5 herc (četiri karte)   pass

6 herc                                            pass                      pass                        pass

Odigravanje:

South (mrtvac) :       432          10987   432    543

North (odigravač)     AKDB10  AKDB    AK     K2

Ako dođe atak tref igra je odmah napravljena. Na atak iz bilo koje druge boje tri puta se skinu aduti i protivnik više nema aduta (herc). Zatim se izvlače pikovi. Sa stola North na četvrtog i petog pika baca tref. Zatim igra bilo koji tref (dvojku ili Kralja) koji protivnici uzimaju i kada uđe u ruku sa karoom  seče tref na stolu i napravio je sledeće štihove: pet pik štiha, četiri herca, dva karoa i seča tref. Ukupno dvanaest. Može se reći da ste sa 4-4 u adutima napravili pet adutskih štihova (četiri + seča).

Napomena:

Treba malo više vremena odvojiti da se bridž govor nauči i da »legne«. Da se ne mučite sa sećanjima. I u bridž govoru postoje dijalekti (konvencije) i značenja koja prizilaze iz konteksta kao i u živom govoru pa ima mnogo nesporazuma ako ne igrate sa stalnim partnerom.

Nesporazumi su uvek komični ako nisu tragični.

page 1 of 1

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
September 2017
M T W T F S S
« Aug    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Arhiva

Welcome , today is Tuesday, 26/09/2017