‘Džoni Dep’

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 07/06/2010

Džoni Dep ima formu Rimljanina.  Samo nije tetoviran. A ako i jeste nije tako.

Rimljanin

Samopouzdanje da žive su nejasne kategorije opasnih ljudi. I ljubav nikada ne mogu potrošiti. Novac je za trošenje. Emocije su večna energija.

Biblija je pisana za svakog posebno. Svakom je posebno rečeno. Niko je ne može tumačiti drugome. Ne razumeju se. Drugi je to tekst koji ti neko priča da Biblija jeste. I ubi i ne ubi. I ne čini preljube i čini je.

Suština sveta i ionako nije u vidokrugu ljudi. U gledanju je samo jadni razlog opstajanja

Hod sa sudbinom nije revolucija duha. Rat nije imao nameru da dobije. Posebno ne evaktacijom. Ma nikako. On je dobrodašao.

Dao bi svoj doprinos farmi beba ne manje nego svi okolo njega. Ili su to barem pričali kada nije bilo prave sportske teme. Mislim podvale, krađe i pljačke.

Bio je prirodan. Nije štitio ljude. Samo prijatelje. Žandari su i onako prirodni neprijatelji svih. Pa i njegovi. Ubijaju po naređenju. Oni nemaju neprijatelja već samo naređenje kojim je neko neprijatelj. Koja pamet treba za takvo što?

Kada mu se ubio prijatelj zbog nekog velikog dugovanja komentarisao je da je to prvi takav slučaj iz njegove blizine. Nije razumevao da novac može biti problem koji ne može da se razreši bez obzira koliko je iskomplikovan a dug otplati na načine kako je i pravljen.

Ali nije sporio da je život jedna mnogo lična stvar ako nećeš da podeliš neki njegov segment sa prijateljem ili prijateljem prijatelja.

Devojke vole tetovirane i bitange. Bio je tetoviran kao ‘Politikin zabavnik’. Malo straha i dosta bola dobro je za samodisciplinovanje.

Uravnotežio je dobro i zlo u sebi. Drsko veruje sebi. Ako preživi doći će duhovi i odneti ga. Nije preživeo.

Kotrlja emocije. Pokreće energiju. Opasan po ljude. Na način zmije. Po život je bezazlen kao golub. Svoju piceriju nazvao je »Boa«. Skrivanje mu je jedna od priroda.

Afekat je kontrolom raspoloženja bio redak koji je mogao da kontroliše.

Nije bio zao. U poslu u kome je živeo to se mora biti. Šta više mora se biti ozloglašeno zao.

Moja suština je da ne budem ja. Njegova ne. On je svoj ja i svoj osvetnik. Srce mu ne možeš povrediti. Sve čini da ga ne pokaže. Ego mu takne i povetarac uvrede. Surov je on prijatelj.

Ni on, kao sav ostali svet, kada se svađa nema mišljenje. Nekad njegov verbalni napad sliči fizičkom ali i dalje je samo mišljenje trenutka.

Nije imao potrebe da razmišlja žene. One imaju vaginu i stalno je nose sa sobom. “Lascia le donne e studie la matematica” mogao je neko da kaže Šatobrijanu. Njemu ne.

Umro je odavno. Kada su ga ubili umro je poslednji put. Život je ludost koju treba ludovati. Ne voli sebe. Voli da je poseban. ‘Klub za mržnju’ nije ga zanimao. Formirao je ‘klub neprijatelja prijatelja’.

Zanimljivost njegova života čini što je permanentno u ulozi lovca i ulozi lovine. Kada je ubijen prestale su uloge. Ostalo je sećanje i kratko pamćenje.

Ne voli da laže oko šta misli. Voli da zna šta drugi misli. Uradi onako kako on misli kod bitnih stvari. “Nek’ jede govna ko misli …” Sa svojom patnjom zna šta hoće.

Beretka služi da ne misliš ti već neko drugi. Nikada je nije stavio. On je institucija svoga sveta. Sila po sebi.

Kada smatra da nekog treba ubiti tada ga treba ubiti. Ukoliko žrtva uspe da kaže da to nije zakonito, Rimljanin, u neverici, ima šanse da pređe preko greške. Možda i nije ubijanje tako obavezno. Duh zbrke. Zaklanjač

Svi njegovi bliski prijatelji bili su hodajući cunami.

Kada bes krene niko od njegovih nije ga mogao dovestu u normalu. Gotovo je. Bio je glavni. Ako je trebalo biti kreten, bio je glavni kreten.

Njegov život je bio neodoljiva igra. Kao i kockar (to će posle i biti) robovao je svom načinu postojanja.

Jezik Italije i Nemačke je bitan za igru ako si u Italiji, Austriji, Švici i Dojčlandu. Učenje nije svojstveno čoveku sem u vremenu kada je to igra. Školovanje i obrazovanje je učenje koje je sputavajuće za korišćenje vremena života. U zatvoru učenje fizičnosti i jeziku je igra koja kompenzira ukinutu slobodu. Pa kao što prostitutka uči jezike u krevetu Jusa to radi u ‘ćorki’.

Vladao je svojim ćutanjem. Bogami i ćutanjem drugih.

Ne plaši se smrti niti je priželjkuje. Nema zašto da je sebi želi. Uskladio je svoj smisao za ovde.’Biti duhovit’ bilo mu je životno pravdanje.  I bio je u ono malo reči a mnogo postupaka takav. Duhovit.

Nestrpljiv. “Neka jede govna onaj ko misli da kazino neće biti otvoren u devet sati”. To govori u pet sati kada se treba preseći i skratiti za metar i po orginalni sto za Kraps iz SAD jer je prevelik za kazino “Zona Zamfirova”.

Adrijanina majka u “Rimljanki” nije izgubila ljudska svojstva jer želi da ‘novči’ lepotu svoje kćerke na svoj ‘moralan’ način. Želi sreću i slavu svom detetu sada a ne kroz par vekova. To su želele i majka Van Goga, Ničea i Mocarta i Fjodora Dostojevskog. Nije to kriza morala u društvu prepunom nasilja. U njemu ne može ni biti pređašnjeg moranja. Pravila odnošenja nisu za večno ne večnih.. Negde u takvo vreme po Rimljankinom Rimu Jusa i kompanija, Ćenta i Ljuba Zemunac prave svoja lukava pravila unovčavanja svojih moći i veštine opstajanja od kapital društva.

Rimljanin ne živi život kao ponizni posetilac Luvra. On je kustos svog muzeja. On je postavio likove unutar njega. Crnogorci su nadmeni bez obzira što imaju osnova za to. Gradili su generacijama i vekovima svoju samosigurnosnu demonstraciju. Ima nagon za samosavršenstvom. U samicama uči jezik i vežba sklekove na jednoj ruci.

Nema potrebe da bude iskvaren i da razmišlja problem “Kako objasniti  sliku mrtvom zecu”. Suprotstavlja se izravno. Ne sa zastojem Jozefa Bojsa. Ali u suštini crtaju iste krugove i sade drveće sa napomenom da ne ruše kapitalizam. Jedan pravi sebi kuću a drugi već ima ideju kuće.

I Rimljanin zna zašto sam sa njim. Nemam pojma kako će ispasti, kažem mu. A imam lepo iskustvo sa sobom da kada god sam nešto iplanirao tako nije bilo.

Veruje mi. Smeje se u hotelu “Slavija” kada mu pričam da bih hteo intelektualizirati svet kriminalaca. I kod njega je isto što se planiranja tiče. Zato ne planira na duže od noćas. Čeka da dođe vreme planiranja. Kada je počeo da planira ubili su ga. Ako je san svake žene da voli muškarca koji voli decu on je u tom snu bio.

Na njegovoj sahrani Pop i ja. Limun sa Šijanom. Šijana već dugo nema. Danas (22. X 2006.) je Limun došao do mene nekim poslom. Isti kao i uvek. Osećam se staro, neupotrebljivo. Mnoge noći su nam dane uzele.

Ja nisam sam verovao da je život kockara i drugog kriminala opasna navika iz koje je teško izaći. Ni danas nisam izašao. Hoću da se vratim mada se osećam nekoristan sam sebi. Nedostaje mi moj Zahir.

Moćan si kada koristiš autoritete sile, prevare, lukavstva prikrivanja interesa. Nisi predvidljiv, nisi jasan, van dometa si kontrole. ‘Kljunovi’ treba da te nekom opisuju a ovi iznad da te koriste za neke svoje DB obračune kada pukneš dva-tri metra jer si pevan gde je bilo pevača. 

Benzinske pumpe je bilo lako raditi dok nije bilo kamere. Istureni su pumpaši i neće te prepoznati na suočavanju jer im je rizik vrlo realan.

Džeparoši po gradskom saobraćaju imaju žvake i živce i rade u čoporu. Kada dođe do trke vijaju te tvoji. Putevi trke su naučeni po evropskim metropolama pa kada je u trci i neki pravi trkač nije ga problem uputiti, kod razdvajanja, da ide u smeru u kome begunac neće biti na sigurno jedno sto godina. Pojedinačan rad je redak i visokog nivoa stručnosti. Oni koji rade ‘nacrtane vale’ su lak plen za kockare. Tako to ‘gre’. Svako je lovac i plen.

Mnogo nežnosti je dao sinovima i dvema ženama. Znao je da će umreti prvi. Hrabrost je merena sa ‘nije mi stalo’. Porodici i svojoj drugoj ženi, onako kako to žene priželjkiju, voleo je da se ulaguje. Van stana ona je znala samo da on voli oružije i da ima veliki kredibilitet..

Kada mu se rodio sin Đorđe došli smo na ‘babinje’ Boško i ja. Jusa je kupao bebu sa frotirskom maskom na licu. Da joj ublaži poroda posledice. Želeo je decu. Kćer. Da pripitomi  svoj odnos prema drugom polu. Sestra je ucrtala znatne uobičajnosti odnošenja. Sva svoja lutanja obeležavao je humorom. “Dabogda popušila Urošu”, znao je da galami za konobaricom kada mu dovoljno brzo ne donese piće.

Uroš je veliki kockar. Ubedljivo najružniji srpski kockar, po svom ubeđenju, koji ostali zdušno podržavaju, koji uopšte nije ružan. Samo je previsok, mršav, koščat, krupne kosti i šake. Sada kada smo ostarili Uroš nam kaže .”Kako je sada sa ženama kada sve morate da plaćate. Nema više na šarm. Ja navik’o. A vi sada pod stare dane navike stičete”.  Priča da je devojku do koje mu je posebno stalo avionom vodio u Rim samo da joj kupi cipele. Ja mu verujem. Gišketa je posećivao dok je ovaj na Siciliji, ili tamo daleko, negde, robijao. Odlazio je najskupljim rent a kar autom sa vozačem. Obično neki kockar. I Pop je jednom bio tako angažovan. Nije voleo da se to zna. Giška i on su se poštovali i oslanjala jedan na drugog. Svako u svom domenu je bio vrh planine.

Žena koja uzima za muža razvedenog muškarca, autentičnog kriminalca zna da se na njemu nema šta raditi. Ne može biti umešana. Njegova žena, uspešna, svesna je da sve njene veze od ranije pokazuju da u vezama vlada nekakva izopačena logika. Ovde se neće desiti. Oni su ubeleženi takvi kakvi jesu. Putevi su identični kratko, jako. Muškarac je da se pored njega legne, sluša i ne pita.

Rimljanin nema potrebe za osećaj šta je dobro a šta zlo. Živi po pravilima da se zna kako se problem postavlja, kako se njemu pristupa i kako se rešava. Trebaju mu pare više nego ciganki. Ortaci su ili žestoki ili podmukli ili vešti ili jaki ili nešto tako a mora se biti žešći, podmukliji, jači, inteligentniji, intuitivniji, pozitivniji, srećniji, veštiji.

Prijatelj je prijatelj po nekom takvom izraženom svojstvu. Na njegov strani si u svim konfliktima a posle vidiš zašto nije u pravu. Ako nije.

Kum R i kuma ‘R’. Kum R mnogo je daleko od kriminala. Pilot nekog aviona za putovanja po svetu. Mladoženjina grupa naletela u Zemunu na R i njegovu devojku. Hoće da ga ‘tuku’ jer je zaslužio da bude bijen. Rimljanin nije zainteresovan. Njegovi ljudi se igraju i uvežbavaju surovost. Trebaće za ‘preko grane’. R pristojno moli da ga puste da isprati devojku a on će se vratiti. Smeh u grupi. Rimljanin prekida smeh i kaže pustite ga i neka se vrati da ga bijemo. Odlaze R i devojka. R se vraća. Rimljanin ga gleda. Tučenje počinje. R se dobro naplaćuje. Rimljanin prekida neravnopravno obračunavanje i pruža Ruu ruku.. Znak da se zna šta je trebalo jedno o drugom da znaju. Tijanić, budući surovi novinarski polemičar, mišljenja je da još nije dovoljno upoznavanja ali i sam staje. Poštuje red koji su uspostavili. R shvata razlog ovog prolivanja krvi. Stekao je pravo da živi posle ponoći na ulicama zadnjeg austrougarskog grada na Dunavu. Dalje, preko Save je Srbija. Drugi zakoni surovosti. Seku se i dalje glave.

Rimljanin ima mek, blag pogled. Pogled proleća. Led topi. A žestok. Najžešći. Tetoviran.Nadimak ‘Šiptar’. Šarmnantan. Ležernih pokreta. Uvek oprezan. Voli zmije. Boa je opsesija. 

Idemo autom. On vozi. Zaustavlja nas milicija. Poruga je reč policija. Traže dokumente. Ima dosta dokumenata koji ljudi koji mu izgledom sliče. Nešto dodaje. Namerno pogrešno dodaje. Jedan milicajac gleda dokumenta i govori drugom: 

“Pazi, ovaj je pod poternicom!”

“Daj ta dokumenta ovamo”, uzima ih Rimljanin izlazeći iz auta. “Nećeš ‘TI’ da me hapsiš?”

Gleda ga. Sada je to braon pogled mladog vuka koji reži. Vraća se za volan automobila. Prozor je bio otvoren dok je davao dokumenta. Otvara kasetu, hvata revolver, maše prema milicajcu i kaže: “Video si pogrešna dokumenta. Razumeš!”

“Razumem!”, odgovara ovaj. Odlazimo.

Policajac je nedovoljno hrabar da bude otvoreni kriminalac. Ali jeste onaj kriminalac koji nikada u svetu kriminalaca neću biti  prihvaćen kao ličnost. Iz tog tabora u  ovaj ne ide se ravno.

Obratno ponuda nije zanemarljiva i to bivaju veoma jaki policajci. “Uhvatio sam te, ne opiri se, šta će ti povređivanje, lepo idemo, mirno, za neki period je kraj, možda ćemo sarađivati ako si blizu krvnih delikata ili onih koji idu lošom drogom na decu”, često pričaju takvi svoja prva ili ko zna koja već hapšenja.

Srpska policija je odavno neprijatelj svog naroda. DB ima mozak i muda. Ovi prvi su naoružani bolesnici. Zanimljivo bi bilo testirati ove tipove na test ličnosti posebno posle izbeglištva policajaca iz ‘bratskih’ republika.

“Treba nam tvoj ‘Kec’ noćas, profesore. Ali bez tebe. Dobićeš za noćas drugi auto. Može?”, pita sa smeškom Rimljanin.

“Naravno”.

Tek što sam na autu limariju sredio od havarije koju mu je Ljuca napravio dok je bio sa Popom u Bosni. Spavao kockar za volanom. Zaboravio, zbog prekida protoka adrenalina kockarskog u sebi, da je za volanom. Da je za stolom ne bi morao da spava danima. Čim je igra završena nekako kloneš. Jedva dopuziš do auta.

Bila mlada šuma pa se mladice savijale dok se nije probudio. Popa koji je spavao na zadnjem sedištu morao je ručno da budi. Izgleda da je Pop bio umorniji i kiseonik je čistiji nego u Beogradu.

Dobio sam ‘Pežo 504. Žoržov. Žorž Stanković je nekada bio dobar bokser. Tukao je i Ruse. U dva sata po ponoći sam za volanom njegovog auta i razmišljam kako Žorža ‘šaneri’ Beograda strahopoštuju. Vole da ga imaju u obezbeđenju kada idu preko.

Vozim putem pored aerodroma između Batajnice i Nove Pazova i vidim perspektivu. Kada bih sada sleteo danima ne bi mogli utvrditi ko je bio za volanom. Mislim na knjigu “Videćemo se u čitulji”. Jusa je govorio da je ‘gledanje u čitulji’ za Crnogorce. Cenio je snagu Srete Ražnjatovića ali mu nije opraštao što je Crnogorac. Rajan je bio drugi nivo. Znao je sam da misli. Arkan je dobar begunac. I ako neko treba da ‘leži’ neka leži on. Neće dugo. Mislim na zatvor.

Ljuba Zemunac i Ćenta voleli su da im Arkan kupuje cigare posebno kada ovaj nema pare.

“Daj lovu”, tražio je ovaj.

“Šta će ti? Samo donesi i reci da će Rimljanin platiti.”.

Rimljanin se smeje i govori:

“Samo ti reci. Jeste da je ovo nemački međugrad ali oni znaju da ću im doneti. Samo neka me podseti.”

Učio je školu Crnogorac brzo i prerastao je učitelje u surovosti, žestini a veština napuštanja zatvora visoke bezbednosti korištena je i uspešno primenjena na druge prostore.

Prijatelj je uvek u pravu. Neprijatelja ne voli da anestezira. Face to face!

Dok je on u problemu a njegov prijatelj nije više nije prijatelj. Njegovi neprijatelji ne mogu biti prijatelji prijatelja.

Profil počinioca ne odgovara njemu. Raskoljnikov je umešan. Grimizna krv. Da li je to dovoljno tačno?

Čaša mu se prelije lako. Neoprezan u životu. Više prijatelja nego neprijatelja i mnogo policajaca. Žena koliko se desi. Bele noći su njegova opsesija. Ponešto je video mimo svoje volje.

Ako je samoubistvo moguće pomagati onda je, protivnicima svojih interesa, često  pomagao.

Kada se direktor Mažestika, kockar i njegov orijatelj po raznim osnovama, ubio komentarisao je ovako: “Ovo je prvi put da neko moj ovo uradi. Nije nam dušom pripadao. Nismo mogli to predvideti. On je samo želeo da bude deo nas. Mi probleme ne rešavamo bežeći od rešenja.”

Samoubica je prikriveni ubica? Ubica je prikriveni samoubica. Ipak.

Svi veliki ljudi su hteli da unište sebe, naravno nisu ipak uspeli. Samrtno proleće, Lajoš Zilahi deluje na samoubice. Danas verovatno nema takvo dejstvo

Bio je Cezar po ubeđenju. Sahranili su ga pravoslavni sveštenici. Bio je duhovit i elastično pokretan.

Duhovit čovek ima klovna u sebi. Koja mu je svrha u svoj ličnoj tragičnosti ispoljavanja ljudskog života?

 e zna za kompromise. Ali u novom odnosu pojavljuje se sinteza dva prethodna suprotstavljena stava. Nije u pitanju nedslednost zbog neizgrađenih principa već materijalna korist. Ima li je ili je nema.

“Kada sam prvog čoveka ubio nisam mogao danima da spavam. Pored drugog sam legao da se odmorim. Kada radiš ‘valu’ sa oružijem na svaki šušanj se trzaš i bežiš. U ovom građansko-nacionalno-verskom ratu, u kome nismo učestvovali, ljudi sami iznose da im uzmeš. Nekada smo išli na dojavu kolege po zanatu iz njihovog naroda. Narodi za nas su veliko foliranje. U ratu sam se osetio kao zločinac. Nije to to. ”

Ovo su reči ‘Malog’  koji je znao da sam među njih došao da napravim beleške.

“Mnogo je bolesnih, nastavlja on, u ratu. U kriminalu mi smo zdravi. Mislimo, osećamo. Otimamo i ubijemo. Ali nismo bolesni. Ratuju bolesnici. Teški. I zdravi izlude. Video sam kako nabijaju ‘protivnika’ na kolac. Objašnjavaju mi da su prvom nabili kolac u ‘bulju’ i da je imro odmah. Sada već znaju rad. Kolac ide kroz kožu iza leđa. Umire neprijatelj danima. Zašto to radite, pita Šiptar. I ti bi da si našao ‘brata’ na ražnju. Kada ti to urade tada je sve gotovo.

Krst nam daje nadu da je to moralo tako i da smo mi samo neki novi ‘krstaši’. Čovek je sramotno biće ako nije tako. Ovo više nije tvoja borba za opstanak, standard. Ovo je ludilo za koje nema bolnice.

Rat nema veze sa kriminalom. To nije kriminal. Kriminal je human. Ovo je ispoljavanje obesti ljudskog roda. Zlo je iskonsko. Prvo što se i moglo smisliti je zlo. Ljudsko dobro je sputavanje zla koje čovek može naneti čoveku i ostalom.

Comments are closed.


BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
September 2017
M T W T F S S
« Aug    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Arhiva

Welcome , today is Tuesday, 26/09/2017