Kraljevi ulice, Sara /Dejan Pavkov/

Tags: No Tags
Comments: 1 Comment
Published on: 08/12/2016

.Kraljevi ulice IV deo, Sara
Dejan, Bog, Sara, Lilit, Sekina, Nikola Tesla
Dejan sedi u redakciji i čita dve kratke priče čitalaca. Nedima mu je izdvojila dve priče, kao izrazito dopadljive, izvesne Danijele i poznanika mu Hakije Pozderca.
Priča I, Milena
Varaš me.
Ne varam te.
Varaš me.
Ne varam te. Ti si luda žena.
Luda ne luda on me vara… a mene užasno boli glava.
Doktore, užasno me boli glava
Gde.
Svuda. Od slepoočnica pa bol ide na potiljak.
Imate li kakvih problema u kući. Kolika su vam deca.? Imate li ih?
Dve kćerke, školske, veličke. Nemam sa njima problema.
Sa mužem?
Nemam ni sa njim. Vara me a ja vičem na njega. I to je sve.
A on?
Muško pa glup. Ne bi prizn’o ni da ga muče.
Hm… Daću vam nešto za bolove. Mislim da biste trebali ići psihologu, psihijatru ili psihoterapeutu.
Da, posebno ću njima ići. On bolestan a ja da se lečim.
Priča II, Hakija
Šta da kažem tebi, sebi? Da imam u tebi ženu, svoju ženu, sa kojom bih tražio i nalazio tvoj i svoj život, mnogo toga bi bilo lako rešivo. Ovako ne znam, gubim snagu.
Pripadaš drugom, oženjenom, i sa tim je moje završeno.
Posle njega ćeš pripadati drugima, sličnima, i to ti je predestinirana destinacija.

Oženjeni su zanimljiv muškarci. To ne sporim.
Prljav veš pripada njegovoj ženi a onoj drugoj, u ovom slučaju tebi, onoliko čistog što joj, na sebi, donese od nje.
Zanimljiva je slobodna žena koja ide oženjenom muškarcu. On priča, napamet naučenu repliku, kako ga žena ne razume. Žive u istoj kući odvojeno, u istoj sobi odvojeni, u istom krevetu spavaju zbog dece, a odvojeni. Ona, alobodna žena,voli da sluša te obmane. Voli a baš je briga i da li su istine ili nisu.
Oženjen muškarac nije njena obaveza, on je obaveza njegove žene. On je tu da ponešto isfinansira, možda i more…
Bog je rekao: ‘Množite se’, ali nije rekao šta da radite kada vreme množenja preteče i kada ne možete da se množite. Pa ne može vam sve reći. U svakom slučaju nije rekao da žena bude kurva ni sebi ni drugome. Bog nije voleo kurve.
Očajanje ranjene žene je sve moguće da bude događaj. Ona više ne računa na vlastiti život u celini. Samo na parče. Odustala je od sebe čim si se drznula u muškarca još toplog od druge žene.
Ona ima unutrašnjih problema kojima više ni jedan muškarac nije rešenje. Nema šanse da voli drugog jer više ne želi u životu da stvara, ne treba joj niko iz njene unutrašnje potrebe za nekim. Usamljenost joj teško pada pa ide u društvene grupe, ili gomilu masovne histerije, da se usami. Ide na kocerte gde glavni na bini, pred publikom od više hiljada ‘fanova’, gleda boga koji to nije, moli se moltvama koje to nisu i smeje se pevaču koji svoju numeru završava sa ‘fak ju’.

Ona oduvek voli da putuje, a posebno sada, u šezdesetoj godini ‘ne znam šta ću kada je rađanju rečeno ‘fajront’.’.
To je najzanimljivija ljubav. Voleti putovati. Putovanje je veliko bežanje kada nije malo umiranje.
Kuda god smrtnik da pobegne uvek nađe sebe. Kuda više otići pa naći drugog sebe? Gde se sakriti od sebe istog? Kada bi se moglo ne vući sebe… Možda je vreme da se umre… Da li ja, kada se umre, ostane sa ove strane smrti?
Smrt je, u bilo kom slučaju, oslobađajuća transformacija. Ja, ako nije ostalo, a nije, je otišlo u prostranstva beskaraja … novi život će ga skupiti u ko zna kakvim nijansama, saznavaćeš… ništa nije izgubljeno… ne može energija da je nema…samo može da se transformiše.
Pripremi se za transformaciju… boleće… ja (ego) bi da ne ide… još bi da te maltretira i potiskuje… ne bi da ide, opire se pa boli. Brzo će njegovo utihnuti.
Kada ti bol utihne, uvek se nađe pesnik da to kaže, biću pored tebe, da ti stavim palac na čelo i da te, po prvi put, otplačem.

Ulazi Nedima i najavljuje goste. Nedima se malo izmiče na vratima i propušta goste, da prođu, pored nje, kod glavnog urednika. Ulaze u redakciju neki, Dejanu nepoznati ljudi. Dejan pokušava da im uđe u um, sada ima tu moć, ali ne može im u um.
Dejan se nasmeši, shvati ko je došao, to je sve u ovom momentu što može,šta će. „Izvolite sedite, reče. Sto je velik ima mesta. (Dejan je tek-tek zbunjen. Pomisli da je ovde neko kao što je Set.) „Priče, kratke priče,koje sam upravo čitao (pokazuje na dva papira koja drži u ruci) su neka prosečna sudbina mojih čitalaca…Da li je, izvinjavam se, i Set sa Vama?
Sara (kćerka Magdalene i Isusa): – Jeste, doći će malo kasnije. (pruža ruku Dejanu, gleda ga vrlo prodorno. Zna da je Dejan, ko zna koja reinkarnacija Karpokrata, njenog muža kada ona nije bila inkarnacija nikoga, kada je prvi put rođena kao Sara kći Magdalene i Isusa Hrista.)
Sledi upoznavanje sa ostalima.
Nikola Tesla je čovek star 33. godine, ali ne tako visok i ne tako mršav kakav je bio dok je bio Nikola. Sara, Lilit i Sekina imaju oblik žena današnjeg vremena – tri gracije.
Nikola je preplanule boje kože, košulja kratkih rukava, dugih suknenih pantalona sa nekom vrstom japanki formiranih više kao platnena mokasinka sa prstima koji izlaze iz ‘cipele’. Lilit i Sekina su u suknjicama, skoro mini, štiklastom nekom obućom. Lilit je u narandžastoj bluzici i suknjici, plave kose, a Sekina je u sivoj prozirnoj bluzici i istom takvom suknjicom, kose boje plamena. Sara je izrazito bele puti, duga crna haljina skoro do grla a leđa načisto gola do malo iznad struka. Dve ukošene opšivene trake povezuju zadnji deo haljine sa prednjim. Frizura joj je za večernje izlaske dvadesetih godina dvadesetog veka.
Ulazi Adam.
Pozdravlja se sa Dejanom. Ostalima klimne glavom u znak pozdrava.
Adam (U umu je Dejanu) : – Da li bi bio ljubazan da sačekaš naše ljude koji su sa mnom doleteli iz Bagdada. Poznaješ ih svu trojicu. Sa jednim od njih, Setom, si bio na Paklenici. Drugu dvojicu takođe poznaješ… I imam još jednu molbu… video sam Nediminu mamu kako se uputila ovamo. Malo je sela na piće, u Ruskom caru će da predahne poduži trenutak… pa joj malo pravite društvo.
Video si da su nam gosti vrlo važni ljudi, oni tebe znaju prilično drugo, sada i ti njih znaš. Imena nisu važna. Da li si prepoznao Saru? Nisi, vidim, znam. Nije vreme da se znate. Od evolucije nema ništa… sve samo tumačenja, tumačenja…bla, bla…a stvar je da se svet izmeni… Stvaralačka inteligencija je ugrađena u molekule ćelije ljudi a oni se bave gledanjem sporta i poslovima da opstanu. Mora skokovita izmena. No pasarran (smeje se)…Za ovaj sastanak još uvek nisi spreman, nemaš brzine. On će se odvijati brzinom koju ti ne bi mogao da pratiš. Dovoljno je da znaš da jesmo…
Molim te da sa Nedimom i njenom mamom budeš u Ruskom caru i tamo sačekaš da neko od nas dođe do vas. Mislim da će po vas doći Set… a ako on dođe tada će doći do Ljubicine transformacije. Sposobnost transformacije je, da znaš, komplikovani stvaralački čin, za koji je Ljubica sposobna. I da znaš još jedno znanje: zmija je u središtu kosmogonije. U Evinom srcu je mitološka zmija, nestvarna stvarnost koju Eva sebi, iz inkarnacije u inkarnaciju, priča uvek drugačije, ali bit mita drži kao svoju tvrdoglavu istinu… Eva, kao i svi šamani, ona je prvi šaman na svetu, zna ‘bit života’. ‘Bit života’ je ugraviran u DNK…Šamani se muče da razgovaraju sa ‘duhovima’… duhovi su ananuci… ona to može bez Don Huanovog ulja i Kastanedinih beležaka. Ona neće da zna za Ananuke… uvređena je, evo već dvadesethiljada godina svoje reinkarnacije… izludela je Jovana Krstitelja sa ‘neznanjem’…Mislim da će joj Set, njen sin pre bilo koje reinkarnacije, pokrenuti transformaciju… Pričam ti prebrzo… slabo me razumevaš… nema veze jer ćeš me razumeti kada me u meditaciji na miru pogledaš.

Dejan se nakloni gostima, ovi mu uzvrate, izađe poluošamućen Adamovim rečima od koji pola nije razumeo, pozove Nedimu da mu se pridruži i njih dvoje izađoše na ulicu.
Ubrzo stigoše i poslednji gosti, pozdravljaju se, Dejan upoznaje Nedimu sa Setom. Ostalu dvojicu ona poznaje, posebno Zahira. Zaključavaju vrata za njima i odlaze pešice prema Ruskom caru. Nedima mobilnim zove mamu i kaže joj da su, Dejan i ona, u blizini Ruskog cara i da dolaze.
Ruski car, mama, Nedima i Dejan
Ljubica (Eva) (cvrcnuta, nekom tipu za svojim stolom, sami njih dvoje): – Ja bih na sednicu vlade ‘ispustila’ džak poskoka a kod prozora i vrata bih stavila po jednu anakondu… Oni se ne boje ni naroda ni Boga, a ako je tako, a tako je, da vidim da li se zmija boje. Zamislite ih kako se penju na stolice i sto za zasedanja a anakonda krene da ih siđe.

1 Comment - Leave a comment
  1. I see you don’t monetize your website, don’t waste your traffic, you can earn additional cash
    every month because you’ve got high quality content. If
    you want to know how to make extra $$$, search for: Mrdalekjd methods
    for $$$

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>



BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 18/11/2017