Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, III deo, Adam – Nediplomirani zavodnici

“Volim te i zato neću da ti pokažem da mi tvoja zaštita ne treba… jača sam od tebe.” /Branka Simić – Pantelić, Grešni bez greha, Zalutali pramen/

Glorija Meri Stajnem
Glorija Meri Stajmen, feministkinja :
“Ženi je potreban muškarac kao ribi bicikl”.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, III deo, Adam

Milan, Adelaida, Dejan, Zahir
Adelaida dolazi na Kolarčev univerzitet gde prof. dr antropologije Milan Pantelić govori o Novoj Gvineji. Studira istoriju na filozofskom fakultetu i oboža sve što je vezano za Afriku. To je ciklus predavanja od pet predavanja. Celu ovu nedelju od 19-21h. Ovo je treće predavanje. Adelaida je ushićenja htela bi da dodirne profesora – barem u prolazu. Milan izlazi na ulicu, ide u pravcu kalimegdana, prelazi auto cestu i šine od tramvaja i penje kroz šiblje u Kalimegdanski park. Adelaida ide za njm, prati ga i pita se koliko ima godina. Šiblje ju je malo izgrebalo dok se penjala ka stazama parka. Čisti se i gleda profesora kako je seo na jednu klupu. Kao da čeka nekog. Peilazi i ona istoj klupi, stavlja torbu i neke svoje papire na klupu, pregledava suknju ima li još koja grančica na njoj.
Adelaida : – Uživam u vašim predavanjima prof. Panteliću… ima li mi koja grana na leđima od obvog prokletog šiblja?
Milan (Gleda mladu i lepu devojku sa izrazom naviknutog čuđenja. Ona mu okreće leđa da može da je zagleda sa svih strana): – Nema, čisti ste… malo, čini mi se, izgrebani… sedite, ako ne žurite.
Adelaida : – Hvala, sešću. Ja sam Ada. Vi nemte običaj da na Kalimegdan ulazite na glavne ulaze.
Milan : – Nemam. Imam dogovor sa nekim prijateljima… evo ih… da se nađem na ovoj klupi… na kratko … a onda sam slobodan.
Prilaze im Dejan i Zahir /urednik Game iz Bagdada/. Upoznavanje, Dejan i Milan se izdvajaju a Zahir sa Adelaidom uspostavlja kontakt na engleskom jeziku.
Milan(daje Dejanu mali neugledni smotuljak od masnog papira) : – Doneo sam iz Gvineje dva lepa komada dijamanata. Evo ti i papiri. Ne trebaju mi replici dijamanata jer sam ih prošvercovao na carini. Ne mora da demonstriram da su kod mene. Niko ne gleda neugledne ‘kamenčiće’, mada su za svaki slučaj bili u unutrašnjem džepu unutrašnjeg džepa.. Da li si video Jovanku?
Dejan : – Nisam, sa njom, u tvoje ime kontaktira moja prijateljica iz redakcije, Nedima. Sada imam dobrog kupca i biće finansijski Jovanka zbrinuta za narednih pet godina. Nedima je sa njom često… i ovako se druže… blizu stanuju. Dobro je da te Nedima ne poznaje … jer bi se napričale podosta. Nedima voli tako polu tračeve da tračara. Žensko je i dobro piše. Jovanka ko o čemu samo o kćerkama. Vratio joj se muž, ne znam odakle, u grad, ali nije u njen stan. Decu posećuje. Najmlađa uvek odplače kada odlazi. Uvek zaboravim kako im se kćerke zovu, Nedima mi kaže, onako, u priči, ali ne zapamtim ni priču. Pedeset posto love je za časopis, kao i dosada.
Milan potvrđuje, raspituje se za časopis, onako iz kurtoazije. Vidi se da druge mule muči. One njega on njih.
Milan : – Kako su moje dve porodilje? Eto, stižem i za Crveni krst da radim. Izvučene su iz Izraelsko-palestinskog ratišta sam Bog zna kako. Palestinka je bila u jevrejskom zarobljeništvu a Jevrejka u palestinskom. Kažu da nisu bile silovane, ali su se podavale za malo hrane, vode… i ostale u drugom stanju – svaka sa svojim neprijateljem.
Dejan : – Žene umeju da zapletu događaje čim uđu u događaj. Reče mi Zahir. Zajedno ste ih doneli u Beograd. Porodile su se u isto vreme u istoj prostoriji sa pet boksova. Boksovi plahtama pregrađeni. Ni jedna neće da prihvati svoju bebu. Donesu im bebe u naručje. Neće da ih uzmu. Mleko im nadošlo mokre im grudi, neće ni tuđu bebu da doje. Cede im mleko pa kroz Flašicu daju njihovim bebama a što ostane ostalima. Ima majki koje nemaju mleka a ove dve možeš na pijaci prodavati… kao da se Lucifer igra igre ponižavanja žene. Je li ova devojka, koja je sa tobom, devojka koja će sa njima dvema, bebama i Zahirom da leti za Bagdad? Ti ćeš, koliko sam čuo od Zahira, jedan dan od nedelje za njima.
Milan objašnjava Dejanu da nije stigao da priča o nekoj drugoj medicinskoj sestri sa sestrom na koju je računao. Ova ne može da ide. Zahira je telefonom obavestio o situciji sa bolničarkom. Prilaze Zahiru i Adealaidi. Adelaida skače sa klupe i grli Zahira.
Milan : – Brzo si joj srce osvojio kada se tako raduje i grli te. Opasni ste vi Arapi.
Adelaida (Milanu): – Letim, profesore, za Bagdad. Sve plaćeno a dnevnice obaška.
Razilaze se svako na svoju stranu. Zahir daje Adelaidi novac da se kreće taksijem. Ima vremena da se spakuje i dođe u porodilište, upozna dve mlade mame koje će na put sa bebama koje moraju na put sa svojim mamama. Svi moraju …
Sat vremena kasnije u Tiršovoj.
Glavna sestra : – Koleginice, vidim da vama ne treba uputstava kako sa bebama. Znate podosta. Bebe su kao da ih je jedan tata pravio. Sada su bebe u vašoj nadležnosti. Imate na bebinim rukicama plavu i smeđu traku. Trake su prema mamama. Plava je Jevrejka a smeđa Arapkinja. Piše i ime koliko sam uspela da izgovorim i upišem njihova imena.
Adelaida se pozdravlja sa sestrom i ostaje sama sa bebama u jednom boksu. Mame su u boksu pored u krevetima na točkiće. Adelaida uzima dve bebe, dve devojčice i nosi ih mamama. Ove, kao po komandi, okreću glave prema zidu. Devojčice su kao dve vekne hleba, na prvi pogled identične. Adelaida se seća kako je uživala da nosa svoju sestricu kada je imala osam godina i posle išla na sve kurseve sa mamom da može da je odmeni.
Adelaida (Na engleskom, bebama, da mame čuju : – Ništa. Mame vas ne vole… ali zavoleće vas kada im budete rekle: „Mama“. Ajde, (bebama na engleskom), recite: „maamaa“. I vi ništa… (jedna zaplače)… dobro, i to je nešto… ‘ajde sada ti (drugoj bebi) … ova kao da ju je razumela i zaplače i ona. (Adelaida nasmešena i dalje govori na engleskom jeziku): – ‘Ajde sada da vidim koja može jače.
Izlazi natraške u boks za bebe, gleda mame, obe okrenute zidu, stavljaju šaku na oči.
Adelaida sedi sa bebama i dve flašice mleka. Svaka pije mleko svoje mame. Jedna beba neće više, dobija cuclu druga nastavlja. Popila je sve i htela bi još. Adelaida joj daje mleko od druge mame.
Adelaida (na srpskom) – Nema više.
Adelaida gleda bebe i uživa u poslu koji joj dadoše Bogovi. Izraelka nosi malu Arapkinju u Izrael a Arapkinja malu jidš među Plaestince. Promenim imlepo trakice, i ništa više, samo im promenim trakice, i Palestinaka ide među Palestince a Jevrejka među Jevreje. Po tatama se svet poznaje a ne po mamama. E sada će Ada lepo da promeni trakice i evo tatama njihove ćerkice da rađaju nove ratnike.
Adelaida promeni bebama trakice. Utom čuje Zahira kako komanduje bolničarima, koji su ušli sa njim da pomognu sestrama kod transporta u kola hitne pomoći pa pravac VIP salon aerodroma.

Isus, Magdalena, Sekina, Mefistofeles
Sekina : – Nema druge već tako.
Magdalena : – Nema druge već tako. Deca se moraju određivati po majci… ona je sigurna… a ako neće po majci eto vam po tajci.
Isus: – Ne znam ko je i zašto to menjao.
Mefistofeles : – Ja. Sve u svrhu povećanja iskušenja ljudima.
Sekina : – Iskušenja kojima nisu dorasli. Ako sam ja božije prisustvo na zemlji onda neka i budem.
Magdalena (se osmehuje – ova dvojica ne znaju kuda bi. Isusu) : – I ti bi da si bio na njegovom mestu uradio isto. Isti ste i kada ste bogovi. Treba vam zabraniti da se materijalizujete u ljudska bića… ništa vi ne razumete jer ste s vremena na vreme muškarac pa ste posle i kao bogovi pijani od grešaka jer biti muškarac je greška.
Isus se izgubi a Mefisto gleda u avion koji ide u pravcu Bagdada.
Sekina : – Šteta što ne možeš ništa avionu jer je u njemu Zahir, ‘elda.
I Mefisto se izgubi.
Magdalena : – Jesi li se mešala kod ove dve zarobljeničke žene?
Sekina : – Naravno da jesam. Obe žene su oplodili nevini dečaci. One su im bile prve žene u životu. Palestinac je imao sedamnaest godina, Jevrejin godinu dana manje. Platili su ih sa dve velike čokolade koje one, od slabašnih dečaka, prvo nisu htele uzeti,, pa su, gladne, ipak ih uzele. Podale bi im se svakako… ja sam se umešala, kao i uvek, kod spermića. Volim devojčice. Njih dvojica su ih oplodili i posle njih, onih stotinjak muškaraca i odnosa i stotinjak pre, nisu imali nikakvo značenje.
Palestinac je bio kovrdžave kose, mršaaav, prelepih tamno braon, pametnih očiju, Ona je ležala gola od struka nadole a on je samo svukao vojničke čakšire, legao na nju a od požude nije ni disao. Gurao je penis u njenu dlakavost, ona je shvatila da on nema pojma gde je na ženi šta, uhvatila ga je za penis i sa namerom da ga usmeri u potrebno mu okruženje. U tom trenutku dečkić počne da ejakulira. Ona brže bolje smesti njegov vreli penis tamo gde mu je mesto pod normalnim okolnostima, a i pod ovim apsurdnim. Pritisnula je dečkića snažno a nežno uz svoje telo napravila dva-tri kruga i grčenja sa svojim kukovima. On je klonuo svom težinom na nju ona je šakama krenula po njegovim glatkim i košćatim leđima. Desni šaku je podigla do njegove grgurave kose, i kao širokim češljem počela da mu se šeta po kosi, milujući ga. Na kraju se prignula i poljubi u obraz. Dugo mu je trebalo da prikupi snagu da ustane, navuče čakšire i izađe natraške, neprekidno se klanjajući.
Onaj mlađi ljubavnik velikog stila uspeo je, uz njenu svesrdu pomoć, dapronađe gde je šta na ženi, ali i da zavši voljenje žene na muški način brzinom koja se meri nano sekundama. Ona se nasmejala, podigla mu glavu sa obe šake i utisnula mu u usne pečat mame. Zatim ga je zagrlila i nije htela da pusti iz zagrljaja sve dok mu se penis nije smanjio toliko da je sam izmilio iz nje. On je bio ubeđen da to tako treba.
Magdalena : – Hoćeš pratiti dalje kćerke – sada kada su kćerke, zahvaljujući Adelaidi, u džavama očeva a da im mame nisu mame?
Sekina : – Ispravljam ljudske greške koliko mogu. Oba oca će živeti sa svojim kćerkama oženjeni sa njihovim lažnim mamama. Brinuti o njima više nego o svojoj deci kada im žene priznaju da su oplođene u zarobljeništvu za koricu hleba.
Magdalena : – Muževi im, poučeni vlastitim iskustvom gubljenja nevinosti nikada im to neće zamerati.
Sekina : – Neće. I nemoj da misliš da ja, kao Glorija Stajnmen, mislim da je ženi potreban muškarac kao ribi bicikl. Ne, mislim da je potreban i kada Mefisto ode sa ‘svojim’ pogrešnima na Nibiru ja ću naći sebi muškarca – neću čekati da mene nalaze brojni ‘diplomirani zavodnici’. Svi čitali Kirkegora i ‘Dnevnik jednog zavodnika’ a niko shvatio nije.
Sekina ( izbegava svako prisluškivanje i saopštava Magdaleni : – Stvoriću situaciju da kćerkama treba transplatacija tkiva i utvrdiće se da majčinDNK ne odgovara a očev odgovara. Tako sinhrono i drugom paru, u drugoj državi, sam namestila dešavanja pa će se kćerke dati u potragu da nađu svoje majke jer su shvatile da ih je neko zamenio a da su očevi čisti slučaj ili nije čisti slučaj. Pošteno kazivanje približava ljude istinama – istinama ko je ne znače ništa… Nije lako biti ljudsko biće a još je teže čuvati ih od njih samih.

No Comments - Leave a comment

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>



BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
September 2017
M T W T F S S
« Aug    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 23/09/2017