Nevaspitani vaspitači i slave mature

Jun je čudan mesec. Nekad je to bio mesec Kneževe večere sada su njega preplavile maturantske slave.

Razgovaram sa jednim penzionisanim direktorom škole u Zadru. Družili smo se,završio je fakultet za sport i fizičku kulturu. Pitam ga zašto nije hteo da primi, svojevremeno, dok je direktorisao, sredovečnog profesora, za koga sam se zauzimao da dobije posao.
„Moje je diskreciono pravo, po novom zakonu, da odlučujem ko će mi biti u kolektivu a ko ne. I doneo sam odluku da bi mi on bio smetnja.
„Zašto bi ti bio smetnja“, pitam.
Pitao sam tog tvog prijatelja Da li ima devojku?
„To je moja lična stvar“, odgovorio je.
„Taj odgovor mi treba da bih dobio sliku o tebi kao i o opstalim kandidatima“.
„Nemam devojku , ali imam dečka“, odgovorio je.
„Ti znaš da te to sada potpuno diskvalifikuje kao mogućeg profesora?“
„Znam, zato sam i rekao … da se našalim.“
„Pa imaš li devojku – s obzirom da , kako vidim, imaš četrdeset godina?“
„Nemam devojku. Imam ženu i sa njom dete i kuću. Sa ženom ne živim, mada živimo zajedno jer kluću ne možemo da podelimo. Sa njom nemam ništa, ali imam ljubavnicu koja ima muža i troje dece.“
„Ti to mene zavrkavaš?“
„Ne, kako bih?“
„Zato što ja imam ženu sa kojom ne živim, mada živimo u istoj kući, i imam ljubavnicu koja ima muža i troje dece. Kuću, kao i ja, ne može da deli. Muž je doveo drugu ženu sa kojom ima dete i ova moja nema kuda a kod mene nema mesta.“
„Ne, nisam znao. Žao mi je što nema kuda. Što se mene tiče i ovoga puta sam se šalio.“
„S obzirom da si tako aforistički duhovit nisi primljen.“

Eto, to je generacija profesora koja je vama profesorisala. Pored sve težine života što mu je život podario, ovaj moj prijatelj je dobar čovek i on smatra da je imao dobar život.
Ja, za razliku od njega, sam singl, tj.živim sam i mislim da je to sve, što se nama dvojici dešava, po zasluzi. Moja smaoća i njegova nesamoća.
Za sebe mislim da sam loš čovek i da sam promašio život. Pokušavam da se nekako skrpim i ovaj ostatak života ne promašim.
Teško to, moji maturanti, da ne promašim u ovoj zemlji koju ste vi nasledili i tako je lepo zavitlali da joj nema spasa. Važno je da vi vašu slavu ne promašujete.
Došli ste, sećam se, imali ste volje, imali ste krila, kako to imam običaj da napišem o svojim đacima. Moja prva generacija gimnazijalaca je bila u Gračacu, đaci iz Medka.
Čitam da su svi, u poslednjem ratu, nastradali u Medačkom džepu.
Ne bih o njima.
Ne, ne bih već o svojim gimnazijalcima iz Vojvođanskih gimnazija gde sam predavao.
Šta vi slavaroši slavite?
Poslednji dan škole pre četrdeset godina. I toga dana, poslednjeg dana, ste pobegli.
Od koga ste pobegli? Od nas, svojih profesora. Više niste mogli da nas smislite.I to je u redu.
Jer mi smo, vaši profesori, svi bili loši ljudi. Svi bez izuzetka. Učili smo vas glupostima da samo mi nismo videli da su to gluposti kojima vam ukida moć razmišljanja i koji će vas koštati kvaliteta života. Ni ne znate šta je kvalitet životajer mislite da je sve tako moralo da bude.

Istina je, tako je. Mi smo bili loši ljudi iz istih razloga. Nismo znali drugačije. Uopšte vam nije bio problem da budete bolji od nas. Ali vi niste postali bolji. Vi ste bili mnogo gori. Toliko gori da se ne može biti gori.

Pobegli ste od nas i kuda ste pobegli? Na neke fakultete od kojih ste odustajali, bežali, pa ponovo bežali, pa na produbljivanje nesreće svojih roditelja dali se u pravljenje porodice.
Sada ste naravno razvedeni, srećno kažete, hoćete da budete duhoviti, i ostavljate svojoj deci rasulo tako da njima neće biti teško da budu bolji. Hoće li oni znati da budu bolji kada ih vaspitavate na svom kukavičluku? Ni vama nije bilo teško da budete bolji od nas. Računati na njih je smešno… smešnije nego što je bilo računati na vas.
Ja sam loš, ali nisam iza sebe ostavio ruševine i smrti.
Srećna vam slava slavaroši.
Slavraši, koji još niste stigli da se ismejete, mate pred sobom18.jun. Nemojte da promašite slavljenje vlastite promašenosti. Kosmosu je i onako svejedno.
28. Jun. ostavite za sećanja na ljude koji su bili bolji jer su se uzdali u smrt a ne u život, majku mu njegovu i životu.kul-tito-i-ce_620x0

No Comments - Leave a comment

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>



BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 18/11/2017