Vojvođanski Slovaci i pozorište

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

P.S uz pretstavu ‘Levinjec’

Dva starija glumca nisu jačih strana pamćenja teksta pa se suflerka čula, u prvim redovima gledališta, kao odjek. To je pretstavi davalo karakteristike Joneskovog pristupa pozorištu : Gledalac mora u svakom trenutku da je svestan da je u pozorištu a ne da gubi svest o sebi očaran svetlostima pozornice i igrama igrača. Simpatično, ako voliš pozorište. Zamerka, ako te sitnica kao što je život čudi.

Sveti Luka

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Jedan filosof, vaš savremenik, ja nisam iz njegovog doba, kaže da je slobodan čovek. To podrazumeva da je slobodan i od samog sebe. Naročito to. Ono što on misli u jednom trenutku ne obavezuje ga da tako i to misli i u narednom trenutku. Slobodan je od svake svoje misli i po dubini. Ne mora da je pamti.
Njemu je vrlo praktično sa sobom. Kako je drugima sa njim? To je problem drugog.
Naravno, da je tu reč u pristupu duhovnim odnosima, odnosima duha,a ne praktičnim, tipa: ‘Skini se, lezi a ja ću doći.’ A ona da gleda u pasulj? Ne mora da gleda u pasulj – izmakao je da ne dođe.
Odremaj malo i idi slavi 50. godina mature. 55.? Auu. Eno sv. Luka skuplja za noć veštica orginale. Možda stigneš.

Baba

Categories: Pričice
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Baba, mama, unuci i tako dalje
Ima jedna vesela baba u Inđiji. Ima ih više, ali ova je posebna. Voli da pravi kolače. Svašta voli. Ima i viška unuka od dveju kćerki. Unuke je naučila da je zovu baba Mira. Mira je od mirna – nije od nemirna i nema veze sa njenim imenom. Kada joj unuci kažu ‘baba’,i oni malo veći od Mire, ona nekako sredi svoje nemirne misli u mirne. Ponekad ih pretvori u slike, gleda ih, smeši im se, misli minulo veselo. Baba je puna vragova, ali ne da im da mrdnu.
Tako jednom ili dva put nekiput baba se doteruje, kinđuri, vesela, pevuši, unuke slušaju. Jedna u kolevci drema a pored kolevke je mala Mira. Ni njoj nije ime Mira. Njoj je ime Mira od nemirna. Tako baba htela. Njih dve jedna drugoj: Miro, daj ovo daj ono. Njoj je tri godine i obožava babu, malo više babine kolače a najviše cuclu. Bez cucle ne ide ni na nošu. Naročito tamo.
Baba osluškuje kćerkin auto, sa’će na vrati da se pojavi, samo što nije. Pokazuje se unukama sva nafaltana mirisima, pomiluje nosić bebin u kolevci i pevuši: “Ide baba da se kresne, dija dija de”. Mama otvara vrata, baba poljubi ovu sa cuclom pa ovu veluku na vrati i odjuri kao vetar sve pevušeći sada skraćenu verziju: “Dija, dija de”.
Mama skida kaputić lagan ii svileni šalčić, stavlja na prelepu stolicu dnevnog boravka, zaviruje u kolevku i sama sebe pita: Kuda li baba odjuri tako vesela. ‘Mira’ vadi cuclu i kaže: “Očla baba Mira da se kresne”.
Mama : – Ooo, zlato moje ko te to nauči. A šta ja i pitam. Ne smem vas više ostavljati same. Vraćaj tu cuculu u usta i ako te neko pita za babu da je nisi vadila. Samo klimaj glavom. Pazi šta ti kažem – umočiću ti cuclu u papriku.
Vesela mama – na koga li je?

Baba

Categories: Pričice
Tags: No Tags
Comments: 1 Comment
Published on: 22/11/2017

Srednji kurs za bake i unuke
Baba Mira: – Ko je najlepši na svetu?
Mira : – Mira.
Baba Mira : – Ko je drugi po lepoti?
Mira : – Baba Mira.
Baba Mira : – Ko je treći po lepoti na svetu?
Mira : – Sto praznih mesta pa tata i mama.
Baba Mira zadovoljno klima glavom i ljubi trogodišnju unuku u glavicu slatku.
Baba Mira : – Miro, ‘ajd’ mi donesi onu kutujicu sa stola u kuhinji. Jedina je na stolu. Neće ti biti teško dohvatiti je.
Mira otrči u kuhinju. Evo je vraća se i ne nosi ništa.
Baba Mira : – Šta je biiilo?
Mira : – Uzmi sama!
Baba Mira zadovoljno klima glavom i ljubi unuku u glavicu slatku.

Baba i unuka

Categories: Pričice
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Mira crta patku a baba Mira pismo. Utom stiže auto pred kuću, Mira uzbuđena od želje istrčava i viče: “Mama, tata”! Tata je unosi dok ga Mira grli.
Mira : – Da vidiš šta me danas učila baba Mira.
Tata : – Da nismo, mama i ja, pali po lepoti na listi?
Mira : – Niste pali… Crtamo pismo koje će patka da odnese princu.
Mama (ljubopitljiva): – Kako se princ zove?
Mira : – Dejan.
Mama : – Nema princa na svetu koji se zove Dejan. Nema na dva sveta.
Tata : – Ima, ima. Baba kaže da ima onda i ima. Je li tako baba Miro?
Baba : – Kada tata kaže onda je to zapravo tako a mama ti je za kobojagi.

Svekrva, zet i unuci

Categories: Vaspitanje
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Baba Mira spremila odličan ručak za nedelju i sada idu kolačići sa čokoladom. Mekanii kao duša a na vrhu čokolada. Mira je bila prvi asistent. Polizala je sve što je moglo da se poliže… da se lakše opere. Baba Mira stavlja pred Miru veeliki tanjir sa sitnim kolačićima.
Baba Mira : – Prvo najmlađi ko je za stolom. Ovi pored stola se ne broje (gleda bebu u kolevci). Pa onda najstariji (baka se uspravi kao nekad što je prava bila).
Mira recituje pesmicu sa patkom i pismom, koju su danima crtali i pevušili, i ide u krug po kolačićima.
Mira : – Ide patka preko Save nosi pismo na vrh glave u tom pismu pi-še volim te najviše!
I amm, Mira pojede kolačić kojeg voli najviše.
‘Baba Mira, najstarija, ima šećer’, obaveštava prisutne Mira, ‘pa će Mira uz njenu dozvolu da recituje pesmicu još jednom’. (Dozvoljavaš, pita babu – baba dozvoljava). Ide patka… I ‘amm’, nestade kolačić i Mirinom stomačiću. ‘Sada ti mama’, nastavlja Mira,’najmlađa posle mene pa tata’.
Mama (sa nežnim osmehom prihvati ponuđen tanjir): – Ide patka preko Save, nosi pismo na vrh glave, u tom pismu pi-še ne volim te najviše.
Mama zadrži jecaj u grlu i otrča u spavaću sobu.
Mira : – Nisi uzela kolačić, mamice. (uzima kolačić i otrči za mamom u sobu)
Baba Mira gleda zeta. Ovaj podiže pogled prema njoj: ‘Mogu li da dobijem kafu, molim vas’.
Mira : – Naravno zete…začas ću ja…

Andrićev doktorat

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 22/11/2017

Čitam danas, po ko zna koji put, Andrićevu dr tezu “Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine”. Odbranio ju je u Gracu 1924.godine na katedri za istoriju /i stekao naučno zvanje dr istorijskih nauka/.
Andrić nije dozvoljavao da se teza prevede na srpski jezik sve do 1982.godine.
Zašto?
Mislim da ću prvi na to pitanje predložiti odgovor.

Zato što nije mogao da izdrži kritike neistomišljenika… a njih je bilo hiljadu na jednog. Tada. A danas ih je više.

Morao je da stekne dr zvanje jer nije imao visoko obrazovanje da bi radio diplomatski posao koji je radio.

Nije mi doktorat baš u pravom smislu naučan. Teško je tu postaviti hipoteze i izvoditi dokaze.
Ali, za nauku to i nije bitno s obzirom da je brilijantnost razmišljanja, veština pričanja priče, i u formi suvoparne naučnosti, inspirativno razmišljanje.

Mene za Andrića posebno vezuje moj diplomski rad, iz 1961.godine na maturi u Učiteljskoj školi u Tuzli.

Naslov je bio “Put Alije Đerzeleza, muslimanskog junaka XV veka, ružnog kao predsmrtana noć, jakog kao pobeđeni slon predvodnik izbačen iz krda da ne remeti odnose, zaljubljenog u nedostižnu ženu, nežnog korisnika tela prostitutki, pravednika koji je bio pravedan po svom ličnom kanonu pravde.”

Zašto se Andrić, pisac priče o Aliji Đerzelezu /Na turskom đerzelez znači zemljotres/, plaši javnog suda svoje dr teze? Nije baš ni moj koncizan odgovor tačan.
Ostavljam da se sudi o tezi, kaze`Andric, samo u stručnoj javnosti i to onih koji znaju nemački jezik.

Zašto se Andrić izjasnio da je Srbin a Hrvat je (otac mu je Hrvat) muslimankih vrednosti?
Zato što zna da je on to sve u jednom ‘sebe’ koje jedino ima.

Razlog je i što smatra da je Bosna, njegova Bosna, koren jugoslovenske nacije. To je danas jeres prvoga reda.

Bosanski Srbi nisu Srbi, bosanski Hrvati nisu Hrvati, bosanski Turci nisu Turci oni su brlijant kulture Evrope koji je život, posebne surovosti i religioznosti, stvorio.To je, takođe, jeres prvoga reda.

Duhovni život u Bosni, pre turskog osvajanja nosili su srpsko pravoslavlje, hrvatsko katoličanstvo i Bogumili.

Bogumili sa teorijom od va božanstva /jedno veće, koje stvara sve duhovno i nevidljivo i drugo božanstvo, Lucifer, koje je stvorilo sve vidljivo i teelsno/ bili su maltretirani i genocidno ubijani od strane surovih Nemanjića u Srbiji.
Došli su u Bosnu iz Bugarske, zaživeli i narastali da bi tu našli svoj totalni kraj kada su Turci došli. Niko i ništa im nije ostao do razrušeni im grobovi i zabeleške koje su pravili tuđini. Njihovi pisani spomenicu su spaljeni.

Katolici su opstajali sa manje zla a pravoslavni sa katasrofalnim zlom na vratu. To je pečat koji se nosi, o kome Andrć govori i o kome ne želi da raspravlja za svoga života. Tu nema rasprave, vidljivo on misli, a da šejtan ne uđe u narod i čakija se ojkrvavi.

On piše: “Samo neuki, nerazumni ljudi mogu da smtraju da je prošlost mrtva…ne, ono što je čovek mislio, i osećao i radio utkao je u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo.”

Utkano nam je i bogumilstvo – džaba ćutanje.

Osvajanjem Carigrada ‘evropskom narodu naneta je rana’ a bosanaskom narodu nestajanje i raslojavanje po šavovima lažnog duhovnog opstajanja.

Struktura dr teze “Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine”:

I Poglavlje
Predistorija. Duhovni život u Bosni pre turskog osvajanja.

II Poglavlje
Širenje islama kao neposredan uticaj turske vladavine

III Poglavlje
Uticaj društvenih i administrativnih institucija islama oličenih u turskoj vlasti na život nemuslimanskog stanovništva.
/“I danas se, kaže Andrić, ispoljava nezdravi konzervativizam bogumilskih potomaka, kojima je tipičan predstavnik Mehmed paša Sokolović sa svojom devizom:
“Nek me ne sudi Evropa
jer mogu na štetu njojzi
dignut neprelazan zid
po međi carstva svog.” /

IV Poglavlje
Duhovni život katoličkog dela stanovništva za vreme turske vladavine u svom karakterističnom otelovljenju, literaturnom i kulturnom delovanju franjevaca.

V Poglavlje
Srpsko-pravoslavna crkva, njen razvoj i njeno delovanje za vreme turske vladavine kao odraz duhovnog života pravoslavnog dela stanovništva.

Prilog
Hibridno pisani spomenici bosanskih muslimana kao pojavni opblik delovanja islama na ovaj deo stanovništva.

Napomene
napomene po poglavljima

Prilozi
Ocene referenta d-ra Hajnriha Feliksa Šmita i zapisnik sa doktorskog ispita.

Zapisnik sa usmenog ispita

«page 2 of 114»

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
January 2018
M T W T F S S
« Dec    
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  
Arhiva

Welcome , today is Friday, 19/01/2018