Slikarska kolonija, Krčedin 2017

Idem večeras u Krčedin na otvaranje kolonije slikara u domu Jakšića.
Da li će slikari imati smelosti da slikaju po živim kornjačama i da ih puštaju u Krčedinsku Frušku goru da šetaju slikarsku mudroprst?
Da li se skroz zboravilo slikati na konjskim kopitama i ženskim noktima?
Hoće li znati, kao Sevast Nikon, da na bunarskoj kofi oslikaju Mariju Egipćanku, na kapcima prozora prvu Evu (Lilit) i drugu Evu, Adamovu?

Dejan Pavkov, roman Kraljevi ulice, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 20/07/2017

Privremena radakcija časopisa ‘Game’, Nedima, Dejan, Sava
Nedima (potiha najava): – Uredniče, izvesni Sava pustinjak želi da vas vidi. Liči na pustinjaka mada je mnogo mlad. (Dejan podiže ramena u znak čuđenja.) Odrpan, preplanuo, plave oči, duga smeđa kosa, sveže obrijan u isečenim cipelama koje liče na ručno rađenje japanke i u odrpanom meksikanskom ogrtaču, ali novom, gotovo nenošenom i šiptarskim vunenim čakširama sa učkurom. Jeste li zauzeti?
Sava (ulazi): – Nije zauzet.
Dejan (sa lakoćom ulazi Savi u um). : – Sedite. (Nedimi) Donesi nam dva ceđena soka od grejfruta u moneralnoj vodi.
Sava se osmehuje, Nedimi klima glavom u znak odobravanja i seda na prostrani dvosed. Sedi zamišljen i dozvoljava Dejanu da mu šeta po umu i u trenu razume razlog njegovog dolaska.
Dejan : – Imate li stvarno toliko godina, preko osamsto, ili ste reinkarnirani?
Sava : – Orginalan sam, uredniče. Imam prilog za vas (pruža tekst Dejanu). Zainteresovani.
Dejan jednim pogledom pročita tekst (nova moć pomisli on)

Tekst:
Digitalizacija istorije
Koja je pozadinu prokletstva koju je neka grupa popova obećala da će baciti na Vučićevu decu zbog katolkinje na čelu jednakih?
Prvovenčanog Stefana, brata svetoga nam Rastka, nikako da ukorenimo u sadašnjost. Zašto? Da nije zato što je katolik a pravoslavan.

Dobro, istorija je da je Stefana, srednjeg sina Nemanjinog, krunisao Papa. 13. Vek je to. Mnogo posle 1054. godine i podele crkve na istočnu i zapadnu.
Braća Nemanjića su to želela. Stefan zbog svoga razumevanja države a Sava zbog svog razumevanja, vrlo uslovno da kažemo, duhovnog u Srba.
Posle smrti Stefana Sava kruniše jednoga sina Stefanovog a kada mu je presto uzeo brat, i brata poslao u izgnanstvo pa u manastir, Sava kruniše i drugog brata.
Za Savu, i za po njemu duhovno srbstvo, svejedno je ko je na vlasti.
Vlast se nasleđuje i osvaja samo između naslednika.

Danas su te stvari debilne? Drugi su vidici? Nisu.

Šta ćemo sa Savom kao književnikom, prvim srbskim prosvetiteljem?
Skinimo dogmatska i pravnička značenja crkvenoslavenskog Savinog jezika i odvojmo ga od zablude koju taj tvrd jezik ukalupljuje. Šta ostaje?
Ništa.

Sava je voleo putovanja i plemićka zakonjenja. U njemu je preveć plemićkog da bi trajao duže od svoje smrti. A traje smišljenom potrebom da se novo sveštenstvo izdvoji iz naroda. Kako će biti izdvojen ako nečim nije izdignut iznad njega. Legenda koja se iznova i iznova domišlja je pogodna za znanja koja ne znače ništa do lažnu emociju i koja izdižu sveštenika.
Narod nikada nije ni imao vrednost, ni tada ni sada, do da radi za vlastelu i da za njih ratuje.

Savu nije ni zanimalo da ga narod čuje. Sabraća svešetnička i državnička da. Da ga narod čuje nije dovoljno da narod zna Savin jezik. Za to trebaju škole i vreme za učenje. On otvara škole, ali ne za narod i narodni jezik.

Da Sava govori narodu jezikom naroda nije bilo lako sa tim. Bog taj jezik ne zna. Smrtni greh je tvrditi drugačije,
Bog zna grčki, hebrejski i latinski. Sava ne zna jezik svoga naroda. Zba jezike Boga.

Morao je Sava, usudom svojih putiovanja ka moćnim ljudima svoga doba kojima je hodio, da čuje govor običnog sveta pa i sveta srbskog naroda. Ali nije razumeo tu poruku od Boga.

Gusari su mu osvojili brod na jednom hodočašću. Ostavili su ga na miru. Imao je moć da opčini. Imao je plemić, bradom i mantijom, ugled bića koje nije dobro dirati.

Emocije Savine moramo loviti u literarnim njegovim pismima.

Istoriju emocija ličnosti se mora tumačiti subjektivno, ući u subjekt. I kada uđemo šta vidimo u Save?
Loza je bitna. Jedan bratić Savin je ženom vezan za Bugare, drugi za Grke. Žena je gral. Magdalena Isusova je sveti gral. Ostale nisu svete. Gral je putir. U ženskom slučaju putir za muško seme.

Ženi je zabranjeno za oltar stati. Nečista je. Narodna žena je ovca. Mora da uvećeva stado. Treba je još samo naučiti da kada joj jagnje uzimaju da ne cvili. Ne mari, rodiće drugo.

I danas je tako samo u više zavoja.
Crkva nije dobra za ljudsko biće. Ona je dobra za vladarstvo, a kada ima svoj plan onda je paklena.

Sava je mudriji bio od Njegoša. Nije hteo da sledi ideju prvog u hrišćanstvu i da spaja veru i vladarstvo. Monah-vladar je Jevrejska ideja kojoj se Isus nadao. Na krstu mu je pisalo INRI – Isus nazarećanin (nazareni – verska sekta kojoj je pripadao) kralj Izrailja.

Njegoš je bio vladar-monah. Monarh koji je tražio rušenje minareta a kao monah je kajao za takve misli.

Šta sam ono hteo da kažem… a da…digitalizujmo našu svetlu istoriju.
Što se mojih predaka tiče – mi smo bili uvek isti – krali smo kokoške – i ne ostavljate nas same kada neko svira.

Dejan : – Tekst nije autobiografski ili jeste?
Sava Nemanjić: – Jeste autobiografski i imam osamsto, i još malo preko, godina.. U tekstu pričam kao neko prisutan savremenosti a ne ondašnjosti.
Dejan : – Pamćenje je autentčno ili cenzurisano da se ispadne lep i surov prema sebi?
Sava : – Mogu i tako i ne tako. (Sava preusmerava svoj tok misli i sada može sa Dejanom da razgovara brzinom direktne razmene ideja. Jezik nije srbski. Dok govore Sava uči Dejana jeziku. Jezik je od odavnina spakovan u umu samo mu treba udahnuti dah.
Sava : – Preciznije je ovako… Što se žena tiče na Atosu ih nema, ali u blizoj blizini ih ima i vrlo su dostupne… naravno da sam ih imao onoliko koliko mi je bilo potrebno. Tvoja zaljubljivanja su lažna. Dodir pokreće put i to je sve.
Dejan : – Grad je kultivisao prirodne odnose ništeći njihovu bit?
Sava : – Nije, samo je malo skrio prirodu odnosa. Put ima svoju pohotu ne vezanu za um. Dvor je otkriven a manastir skriven za veze sa ženom. Veza sa ženom se ne može poništiti. Jednostavno, Bog nije tako hteo. Slobodu izbora imamo, ali ko će je izdržati? Samobičevanje odlaže, ali ništa ne menja. Nije Bog bio baš toliko glupav, kako nam se čini, kada vidimo šta nam žene rade i zbog čega. Kada ženi ne daš važnost , koju ona i nema, ona sebe brzo shvati. Zaljubljenost nije ništa drugo do želja da ne vidiš ženu kako ona jeste. Ona ima mnogo razloga za stid ako pristaje na svoju prirodu.
Dejan : – Narod kaže: ‘Teško je orati tuđu njivu i svoju ženu’. Jesi li orao tuđu njivu, svoje, mislim, nemaš? Jesi li orao tuđu ženu, svoje, pretpostavljam, nemaš?
Sava : – Njive , ni svoje ni tuđe, nisam orao. Žene jesam svoje. Sve žene su moje koje mi se ponude. Jai h ne molim… molim Boga da me uputi… neka mi priđe da bi imala drugačije dete od muža. Kada se pojave osvajači žena se odbranjuje tek onoliko koliko situacija dozvoljava. Nikada ne iskreno, više iz straha. Nije Bog predvideo jednu lozu. Tek žene, po mom iskustvu, ‘od loze’ skrenu.
Dejan : – Žena je krst na koga je Bog razapeo čoveka. Ili nije?
Sava : – Ma kakvi. Čovek bi da bude vlasnik ikosmosa, planete a kamoli žene. Niko ženu ne ukroti, ni Bog. Autentična sloboda. Nikako čoveka dovesti pameti sa ženom. Žene mu pomažu u nepameti. Čovek poludi, kao mužjak Bigl bez ženke. Treba ludaka… kako će se neludi prepoznati?

Kanabis i propolis

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 19/07/2017

Kanabis /prepričavam tekst koji čitam na ruskom jeziku/

Delovanje kanabisa je slično delovanju propolisa. Samo znatno jače. Nadam se da ćemo ih uskoro oboje imati u apotekama. Ovako je preskupo.

Čovekov organizam ima 100.000 miliona ćelija. Svaka ćelija se regeneriše na osnovu informacije koju sama sebi, o sebi, svojoj strukturi, šalje.
Propolis i kanabis pojačavaju tu informaciju, ulivaju ’samopouzdanje’ ćeliji.

Čestica raka nije živa. Odnosno, nema mogućnost razmnožavanja.Ako se ona zakači na ćeliju, počinje da šalje ćeliji, koja je živa, informaciju da ćelija regeneriše nju a ne ćeliju.
Ćelija ‘glupava’ tako i radi.

Ako je kanabis ili propolis prisutan ćelija ignoriše informacije raka, tumora i sl.ćelijskih napasnika.
Ima šanse da ozbiljno već izvesno vreme ugrožene rakom ćelije pomoću kanabisa dođu pameti i regenerišu sebe a ignorišu informacije čestice raka.
Ćelije pluća pod tuberkulozom znaju da se opamete i da se upotpunosti regenerišu.

Kanabis je, dakle, mnogo važna biljka za ćelije čovekovog organizma.

ALI
Pogrešna upotreba je katastrofalna po čovekov organizam.

Ovako:
1. Nikako kanabis nemojte pušiti.
2. Izmrvljeno lišće i kristali sa dna lišća pri stablijici nikako nemojte stavljati u testa kolača koje spremate. Nikako.
Šta još treba da znate pod ‘nikako’?
3. Nikako nemojte pušiti cigaretu, duvansku cigaretu, premazanu kanabisovim uljem.

Kako se onda koristi kanabis?
Isključivo ulje. Dnevna doza je doza veličine zrna pirinča. Nakapati toliko na parče hleba i pojesti jednom dnevno.

Tako isto koristite i propolis. Skoro isto tako.
3×10 kapi propolisa dnevno na zalogaju hleba.

Propolis uzimajte kod proverenih pčelara. Ima mnogo laži i prevare.

Kako se sprema propolis?
400 grama propolisa se prelije sa litrom 96% alkoholom. Pet šes sati odstoji, procedi se na gazi, uvek ostanu neke trunčice, i to je propolis za ljudsku upotrebu.

Kako se sprema kanabisovo ulje?
Izmrvljeni kanabis se stavi u teglu i prelije 96.% alkoholom da se potopi kanabis. Ništa preko. Što tačnije to bolje. 5-6 sati odstoji. Zatim se taj alcohol gazirano prespe u drugu posudu. Još jednom prelijete kanabis alkoholom i to dodate onom prethodno odlivenom alkoholu. Onda to kuvate na laganoj vatri. Nikako na plinu. Isparenje je i otrovno i zapaljivo. Znači kontrolisano sa distance.

Umorne od sebe

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 17/07/2017

Umorne od sebe
Cigan voli svoju ženu strasnom ljubavlju. Ništa ne postoji do strast za njom. Svaki muškarac to prođe. I samo čudesnom srećom ga mimoiđe lični pakao. Ublažiš ranjivost drugom ženom i kod sledećeg ‘ublažavanja’ već si ‘zdrav’. Uglavnom previše zdrav.Strast je utihnula i možeš biti normalan sa sobom. Ne moraš ništa što moraš. Pa i da ubiješ.
Voleti ljubomornom strašću je pakao koji nam je Šekspir dao u svom Otelu. Ne možeš da misliš do iracionalno i postupiš mimo vlastite pameti. Otelo je ubio.
I Cigan je ubio.
Cigan je ubio četvorogoišnje svoje i njeno dete. Udarao mu glavom o pod. Udarao je glavom o pod svom najvećem neprijatelju. Nije ga ubio. Onda ga je udavio. I tako udavljenog odneo ga majci u Centar za socijalni rad.
‘Evo ti vraćam sina’, reče.
Majka kada je videla mrtvo dete počela je da ‘doboša’ po mužu. Ovaj, u vlasti strasti, poteže nož, brani se od nje nejake nožem. Ubija je. Radnici Centra za socijalni rad priskaču u pomoć. Neznalice. On ih nesavladivo seče. Na kraju ga pokoriše neki slučajnici.

Frojd i slični mu znalci piše:
Beba do treće godine nikoga ne tretira za bitnog sem majke. Majku ne opaža kao ličnost već kao toplinu kojom je bio sav okružen. Napusti je sigurnu majčinu utrobu i sada je u njenim rukama. Nesigurno, ali liči.
Svi ostali su mu pokretne grimace. Slične onima nepokretnima grimasama – lutkama i igračkama. Krajem treće godine pronalazi oca. Kako ga pronalazi? Energijom kojom je vezan za majku. Vidi u nje drugačije oticanje energije nego prema drugima. Interesuje ga taj ‘značajni’ za mamu.
Beba ‘mališanka’ počinje da se grabi za tu energiju. Hoće da mame, na nekakav način nema, kada je njegovo prisustvo usmereno njoj, mališanki. Mama osmehom šalje signale energije simpatije i jednom i drugom svom biću.
Beba ‘mališan’ sve isto doživljava samo energetski želi da spreči prisustvo oca. On je dovoljan svojoj majci. Energija deluje nesvesno i lomi. Ko zna šta sve lomi. Mališan će takav biti do kasnog puberteta. Proces individuacije dečaka kroz identifikacije sa snažnim likovima filma, romana počinje da hvata i oca.

Hteo sam radi temu ‘Sugurne kuće’ za časopis Brifing. Otišao sam u Centar za socijalni rad da im predložim da je oni urade. Sa direktorom sam prvo razgovarao. On je imao ‘ideja’. Video sam da ne zna ništa ni o psihologiji deteta ‘opasne ‘ porodice. O psihologiji majke u bekstvu ima tabloidno znanje. Složimo se da on ‘nema vremena’ i krenemo da me upozna za zaposlenima. Neki me znaju. Zaposlenici su psiholog, pedagog, socijalni radnici uglavnom više škole. Razgovaram sa pedagogom i psihologom /žene su/. Imaju jako mnogo obaveza – počnem da se raspitujem – sam ću raditi – ne mogu da mi dozvole da vidim dosijea a o šiframa ne smeju ni da razgovaraju. Vidim da su umorne, umorne su na čudan način, umorne su od sebe.
Odem u kancelariju one koju znam. Pitam kako da radim u nekoliko nastavaka stručno a razumljivo i za one koji su šifrirani. Usput je pitam koju školu ima direktor. Deluje mi kao analfebeta za pitanja pedagogije i psihologije. On je stranački kadar, kaže. Fakultet političkih nauka, Spoljna politika. Na verifikaciji njegove diplome u Novom Sadu utvrdili su da nema ni jedan ispit vezan za suštinu našeg rada. Nisu mu dali licencu… ceo je mandat morao da bude V.D.

Sećam se kada je za direktora Crvenog krsta došao stranački uposlen bez pola zuba. Bio je u dilemi da li da uči engleski jezik ili.

Ana Brnabić i digitalizacija srbske istorije

Digitalizacija istorije
Koja je pozadinu prokletstva koju je neka grupa popova obećala da će baciti na Vučićevu decu zbog katolkinje na čelu jednakih?
Prvovenčanog Stefana, brata svetoga nam Rastka, nikako da ukorenimo u sadašnjost. Zašto? Da nije zato što je katolik a pravoslavan.

Dobro, istorija je da je Stefana, srednjeg sina Nemanjinog, krunisao Papa. 13. Vek je to. Mnogo posle 1054. godine i podele crkve na istočnu i zapadnu.
Braća Nemanjića su to želela. Stefan zbog svoga razumevanja države a Sava zbog svog razumevanja, vrlo uslovno da kažemo, duhovnog u Srba.
Posle smrti Stefana Sava kruniše jednoga sina Stefanovog a kada mu je presto uzeo brat, i brata poslao u izgnanstvo pa u manastir, Sava kruniše i drugog brata.
Za Savu, i za po njemu duhovno srbstvo, svejedno je ko je na vlasti.
Vlast se nasleđuje i osvaja samo između naslednika.

Danas su te stvari debilne? Drugi su vidici? Nisu.

Šta ćemo sa Savom kao književnikom, prvim srbskim prosvetiteljem?
Skinimo dogmatska i pravnička značenja crkvenoslavenskog Savinog jezika i odvojmo ga od zablude koju taj tvrd jezik ukalupljuje. Šta ostaje?
Ništa.

Sava je voleo putovanja i plemićka zakonjenja. U njemu je preveć plemićkog da bi trajao duže od svoje smrti. A traje smišljenom potrebom da se novo sveštenstvo izdvoji iz naroda. Kako će biti izdvojen ako nečim nije izdignut iznad njega. Legenda koja se iznova i iznova domišlja je pogodna za znanja koja ne znače ništa do lažnu emociju i koja izdižu sveštenika.
Narod nikada nije ni imao vrednost, ni tada ni sada, do da radi za vlastelu i da za njih ratuje.

Savu nije ni zanimalo da ga narod čuje. Sabraća svešetnička i državnička da. Da ga narod čuje nije dovoljno da narod zna Savin jezik. Za to trebaju škole i vreme za učenje. On otvara škole, ali ne za narod i narodni jezik.

Da Sava govori narodu jezikom naroda nije bilo lako sa tim. Bog taj jezik ne zna. Smrtni greh je tvrditi drugačije,
Bog zna grčki, hebrejski i latinski. Sava ne zna jezik svoga naroda. Zba jezike Boga.

Morao je Sava, usudom svojih putiovanja ka moćnim ljudima svoga doba kojima je hodio, da čuje govor običnog sveta pa i sveta srbskog naroda. Ali nije razumeo tu poruku od Boga.

Gusari su mu osvojili brod na jednom hodočašću. Ostavili su ga na miru. Imao je moć da opčini. Imao je plemić, bradom i mantijom, ugled bića koje nije dobro dirati.

Emocije Savine moramo loviti u literarnim njegovim pismima.

Istoriju emocija ličnosti se mora tumačiti subjektivno, ući u subjekt. I kada uđemo šta vidimo u Save?

Loza je bitna. Jedan bratić Savin je ženom vezan za Bugare, drugi za Grke. Žena je gral. Magdalena Isusova je sveti gral. Ostale nisu svete. Gral je putir. U ženskom slučaju putir za muško seme.

Ženi je zabranjeno za oltar stati. Nečista je. Narodna žena je ovca. Mora da uvećeva stado. Treba je još samo naučiti da kada joj jagnje uzimaju da ne cvili. Ne mari, rodiće drugo.

I danas je tako samo u više zavoja.
Crkva nije dobra za ljudsko biće. Ona je dobra za vladarstvo, a kada ima svoj plan onda je paklena.

Sava je mudriji bio od Njegoša. Nije hteo da sledi ideju prvog u hrišćanstvu i da spaja veru i vladarstvo. Monah-vladar je Jevrejska ideja kojoj se Isus nadao. Na krstu mu je pisalo INRI – Isus nazarećanin (nazareni – verska sekta kojoj je pripadao) kralj Izrailja.

Njegoš je bio vladar-monah koji je tražio rušenje minareta a kao vladika je kajao za takve misli.

Šta sam ono hteo da kažem… a da…digitalizujmo našu svetlu istoriju.
Što se mojih predaka tiče – mi smo bili uvek isti – krali smo kokoške – i ne ostavljate nas same kada neko svira.

Kramer protiv Kramera

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 15/07/2017

Ako se razvodite nikako vam ne bih preporučio Centar za socijalni rad na Dorćolu. Preporučio bih vam i Centar na Voždovcu i Novom Beogradu samo ne na Dorćolu.

Na Novom Beogradu se razveo moj sin koji je krunisan na venčanju u crkvi. On i njegova žena verni da verniji ne možeš biti. Bože, kako je samo uspeo da se popravoslavi tom brzinom. Imam slike sa krunama na njihovim glavama.
I razveli se.
On otišo u London a ona sa trenerom fitness kluba na novo krunisanje. Fitnesanac već imao sina, ona kćer pa su taman par po zamisli onog što za dve banke iznajmljuje krune.

Onako nehajno javim sinu : “Udala ti se žena.”
On : – Neka je, sada će manje da me juri za alimentaciju. Pet funti dobijem povećanje advokat mi odmah javlja da jedna funta mora u Beograd.

Ja se barem nisam kruniso. Bilo je to ovako.
Centar za socijalni rad – Dorćol. Njih troje i zapisničarka.

Glavni, psiholog za razvode, kaže da je pravnica otsutna a kod nje ćemo dati izjavu tada i tada.
On : – Da li se slažete?
Žena mi sleže ramenima.
Ja : – Ima li Centar čistačicu?
On : – Ima. Nešto nije uredu?
Ja : – Sve je uredu… mislio sam da vas ima više. Trebamo da razgovaramo o mojim intimnim stvarima pa mi vas je nekako malo.
On : – Dobro. Onda možemo li da počnemo.
Ja : – Molio bih pepeljaru.
On : – Ovde nije dozvoljeno pušenje.
Ja : – Ja ne pušim. Već onako da mi se nađe, mislim.

Centar dorćolski za socijalu dao je preporuku sudu da se brak zvani Dejan & T.P. poništi. Nije dobro da se zajedno brinu o kćerkama. Bolje je odvojeno. Kćerke starije maloletnice 10 i 14.godina ostaju u stanu sa mamom. Tata – selidba. Navik’o je. Mama sekretarka ima redovne prinadležnosti.Tata nezaposlen. ‘Slobodna profesija’, sam izjavljuje u zapisnik.

Par meseci kasnije. Sud, Dejan čeka ispred sudnice. T.P. prilazi.

T.P : – Ne kasnim, valjda?
Ja : – Ne. Nisu nas prozivali. Jesi li uzela bromazepan?
T.P : – Jedan sam jutros popila a jedan malo pre.
Ja :- Znači spavaš. Daj i meni jedan – kako ću ako ne spavam.

Dala mi je jednu pilulu. Prozvali su nas i uveli. Mi spavali. Kada smo se probudili bili smo razvedeni.

Radnici i kapitalisti

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 14/07/2017

Pravo radnika je da radi. Sve ostalo radničko je izvan fabrike i zove se socijala.
Štrajk je kockanje sa pravom radnika da radi.
Ko se kocka?
Radnik je moneta za potkusurivanje. Karte igra sindikat koji je udružen od ličnih interesa avanturista svih vrsta. Sindikati su nepošteni kockari i veliki bleferi kocke sa tuđim ulogom. Nemaju ništa i ne rizikuju ništa. Konflikt im je energija kojom funkcionišu.

Sindikalne vođe su fizički jaki. Mentalno negde oko Daunovog sindroma.
Infiltrira se u sindikate gomila radikalnih desničara, levičara, anarhista i ostalih patoloških ili grnično patoloških likova.
Čim je reket moguć uključuje se najgora vrsta kriminalaca. Američke sindikate je kontrolisala sicilijanska mafija a sindikate italijanskih fabrika?

Učite radnici od japanskih radnika.

Japanski radnik je najbolji radnik na svetu – nije rob već radnik – ništa ne želi, dok radi, sem da radi – živi da bi radio – uskladio je svoj privatni život sa onim što ima i moli se da mu kapitalista ne propadne u surovoj trci za tržišta.

«page 2 of 96»

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
July 2017
M T W T F S S
« Jun    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  
Arhiva

Welcome , today is Thursday, 27/07/2017