Peljevin, Vijan i ja

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 14/09/2017

Imam neki strah od nerazmevanja onog što pišem. Sklon praćenju nakaradnosti našeg svakodnevnog života, nakaradnosti koje ja ne razumem, a sav ostali svet ga razume zaključujem da ću ipak biti shvaćen. Logično.
Ja shvatam predsednicu vlade, ministre, predsednika moje države, Putina, Severnu Koreju, Haradinaja, ali ne shvatam ove koji njih ne shvataju. Da ih nazovem Haldejci. To je književni naziv koji koriste i moji prijatelji Peljevin i Boris Vijan. Boris je malo komplikovan u izrazu jer mu je francuski jezik jezik na kome piše. Francuzi, na primer, ne kažu majonez već kažu l’majonez.
Viktor Peljevin je jasan kao duga.

Evo malo njhove jasnoće i nejasnoće.

Vijan se družio sa Preverovima dok se nije razveo. Nije joj bilo lako. Razveo se 1952 godine da bi se oženio svojom ljubavnicom od 1950. godine – 1949.godine mu je zabranjen roman J’irai cracher sur vos tombes /Pljuvaću na vaše grobove/ a 1956.godine je umro, u 36.godini, na projekciji filma snimljen po tom romanu.
‘Koledž Patafizike’imenuje ga za živodera prve klase i docnije mu dodeljuju titulu satrapa.

Peljevin se muči sa vampirima. On je jedan od boljih među njima a Haldejci su oni kojima vampiri uzimaju krv. Ali, ne da se hrane već da je analiziraju. Krv nosi sva znanja čoveka a ne samo ona koji doktori čitaju kada nekome uzmu krv.

Imam ozbiljan razlog da verujem da me je moguće razumeti.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Adam

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 14/09/2017

Kraljevi ulice, Adam
Nedima : – Skoro da zaboravim. Bio je Adam i vratio ti kompjuter koji je uzeo da očisti od hakerskih virusa. Kaže da ti je ugradio program za pisanje romana i poezije i druge književnosti.
Dejan : – Molim?
Nedima : – Nisi znao? Pa to je već zaboravljeno u svetu post moderne. (smeje se). Slikari više ne idu u prirodu da crtaju pejsaže već nose foto aparate, prebace na platno pa bojadišu. Zašto bi se pisci morali mučiti zaljubljivati i odljubivati da bi pisali kao Kits ili Bajron. Imaš program. Hoćeš ljubavni roman ubaciš imena, koliko dece ili bez dece, sa svekrvom ili bez veštice koliko susreta ‘slučajnih’, broj strana i kompjuter ti složi roman. Stopedeset hiljada reči ako pišeš na srpskom a na engleskom ima četiristotinehiljada reči.
Poezija mi je divna. Isprobala sam. Namestila sonetsku rimu i stihove 4-4-3-3; 4-3-4-3. Može tužno, tragično, melodičnodramatično. Iii, svašta može. Probala sam i socijalnu poeziju i političku. Da vidiš kako rimuje dačiću-mačiću, pregaču ti skroji i parice broji.
Dejan : – Adam je lud. Šta ćemo sa tim programom objaviti da je umetnosti idiota kraj ili ćemo na nekoj stranici biti u ‘skladu sa željama čitateljki’ i voditi ‘Dnevnik jedne Ane’.
Nedima (smeje se) : – Ja da sam urednica, znala bi.

LGBT

Želeo bih da podelim sa svojim Fb prijateljima svoje razumevanje LGBT osoba koje nisu uspele da se izvuku iz puberteskog doba, bolje reći neposredno predpubertetskog epohe iz koje smo, mi drugi se izvukli i ostali na nekakvom putu koji priroda kaže da je u njenom interesu. Kako smo se ‘ozvukli’? To je pitanje nad pitanjima.
Približava nam se dan ‘Parade ponosa’. To je malo provokativan naziv ‘parada’. Ponosan na činjenicu da si u inat ‘svemoći’ prirode. I ja bih vam prišao sa ponosom da vas podržavam u vašem inaćenju da je vaš inat zasnivan na vašoj volji.
Ali nije.
Fobija, strah od suprotnog pola je zasnovan na nekoj traumi detinjstva koja je nerešiva sem ako se približite svesno toj traumi koja je zakopana u vašem nesvesnom da je niko nikada, pa ni vi sami, ne vidi. Ako biste izvukli iz najudaljenijih uglova svoje psihe vaš strah od suprotnog pola, susreta sa suprotnim polom na golo, golo telo na golo telo, vi biste bili normalno usmereni pravcem koji priroda čoveku pokazuje – pravac razmnožavanje.

Ž an žak Ruso je napisao surovu autobiografiju.
Sa ženom u krevetu nije mogao da doživi erekciju. Nema strašnije za muškarca od toga. Žena nema šanse da pomogne. Uglavnom je uvređena do bola. Ruso je imao sreću sa svojom ženom. Ona bi uzimala šibu i morala je da ga tuče šibom. Tada bi on doživeo erekciju i polni odnos bi bio kako mu je žena i maštala da treba da bude.
Russo pametan da razume svakog sem sebe nije znao koji mu je vrag. I umro je ne znajući.

Frojd čitajući njegovu autobiografiju saznaje i za taj detalj, ali saznaje i za sledeći detalj. /Ovo je vrlo važno ako hoćete da proširite svoje granice razumevanja prefinjenosti života ljudi kojima olako lomačama i batinama sudimo/.
Frojd nalazi u autobiografiji Rusoa podatak koji je za samog autora autobiografije bio naivan.
Naime, Žan Žak se zaljubio u svoju učiteljicu. Ljubav je bila tako snažna da nije mogao da pronađe stihove koje su pesnici pisali da bi je opisali. A čitao je, do ludila je čitao.
Učiteljica je imala šibu i često je Žan Žaka tom šibom tukla. Dečkić je, iz silne ljubavi, siline želje da ga učiteljica dodirne, pravio nestašluke. Ima li išta lepše od tog predivnog bića, dobiti bilo šta pa i batine šibom. I junak je junački dobijao šibom.
Kada je odrastao ušao je u mazohistički problem iz kog nije znao da izađe.

Nije bilo Frojda.

Ako sam vam pomerio pristupe drugima, a i razumevanje sebe, onda smo se razumeli.

Dobro jutro, komšinice

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 13/09/2017

Pokrenula si najvažnije teme koje čovek živi ‘uživo’ u svom životu. Usamljenost i zaljubljivanje (leptiriće u stomaku) te, prikriveno, i samu ljubav. To si učinila na najbolji način – bezazlen način. Onako kako je Teslina golubica njemu javljala ono što zna tako i ti nama.

Nesposobnost da se voli i usamljenost su epidemije. Bolesti su to.

Ludnice u Kovinu, Vršcu i Beogradu su prepune. Nema mesta. Frojd ne pomaže.
Samoubistva mladih su uzrokovana usamljenošću.Oni bi da vole, ali nemaju koga.
Svi navukli maske za ‘dobro jutro, komšinice’.

Alkoholizam matorih i droga mladih je znak nesposobnosti voleti drugog.

Onaj tvoj kolega. Novinar, pijan posle dva sata noći piše koga je sve j. kada je bio lep. Sin mu se ubio, sveštenik u civilu kaže: Niko nije kriv. Niko nije kriv? Dečko je razumeo da nikoga’ od tih niko nije kriv, neće nikada voleti . A voleo bi ne da zna da voli već i da je voljen. Ali nije bio voljen. Nije imao od koga da nauči. Usamljen, u svakodnevnoj gomili ljudi oko sebe, počeo je samog sebe da mrzi. I ubio se.
Oni koji sebe ne ubiju, ubijaju druge. Razlika je u čemu? Oni znaju da vole i nisu usamljeni?

Brak je odavno bez razloga. Zajednički stan ili kuća pa nemaš kud. /‘Zujanje’ je moj roman o usamljenosti u braku. Ima ga, još uvek, u ‘Prometejevoj’ knjižari./. Usamljenost u braku je toliko umaskirana da više ne vidiš očigledno.

‘Kraljevi ulice’su moji romani i pričaju o sposobnosti da se mrzi. Nedostatak mržnje je ljubav. Usamljenost u grupama lažnih uličnih istomišljenika rezultira totalnom destrukcijom.

Svi smo iza neke maske.
Citiraš naslove romana ‘Kome zvona zvone’, ‘Let iznad kukavičijeg gnezda’,‘Pišaću po vašim grobovima’ i odmah se nađu oni koji su pogođeni.

Ma šta ti meni ‘Dobro jutro, komšinice’.

Harp – Ilijada

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 13/09/2017

Oluja ‘Milosrdni anđeo’ Irma – mi je sumnjiva. Nosi i briše sve. Da li baš briše i nosi sve?
Nosi straćare, nosi kvartove ‘Sava mala’.
Eksperiment se desio i u Zadru i u Italiji. Ulična rugla i nečisti prigradskog života su zbrisana.

Put ‘Milosrdne Irme’ kao da je moj Mefisto isplanirao. Cilj je siromašan svet pretvariti u ništarije.
Sada će da se pokrenu fondovi bezvrednog novca i bogate lopove da učini još bogatijima, zadužene još zaduženijim.

Strah od nerazumevanja

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 13/09/2017

Imam neki strah od nerazmevanja onog što pišem. Sklon praćenju nakaradnosti našeg svakodnevnog života, nakaradnosti koje ja ne razumem, a sav ostali svet ga razume zaključujem da ću ipak biti shvaćen. Logično.
Ja shvatam predsednicu vlade, ministre, predsednika moje države, Putina, Severnu Koreju, Haradinaja, ali ne shvatam ove koji njih ne shvataju. Da ih nazovem Haldejci. To je književni naziv koji koriste i moji prijatelji Peljevin i Boris Vijan. Boris je malo komplikovan u izrazu jer mu je francuski jezik jezik na kome piše. Francuzi, na primer, ne kažu majonez već kažu l’majonez.
Viktor Peljevin je jasan kao duga.

Evo malo njhove jasnoće i nejasnoće.

Vijan se družio sa Preverovima dok se nije razveo. Nije joj bilo lako. Razveo se 1952 godine da bi se oženio svojom ljubavnicom od 1950. godine – 1949.godine mu je zabranjen roman J’irai cracher sur vos tombes /Pljuvaću na vaše grobove/ a 1956.godine je umro, u 46.godini, na projekciji filma snimljen po tom romanu.
‘Koledž Patafizike’imenuje ga za živodera prve klase i docnije mu dodeljuju titulu satrapa.

Peljevin se muči sa vampirima. On je jedan od boljih među njima a Haldejci su oni kojima vampiri uzimaju krv. Ali, ne da se hrane već da je analiziraju. Krv nosi sva znanja čoveka a ne samo ona koji doktori čitaju kada nekome uzmu krv.

Imam ozbiljan razlog da verujem dame je moguće razumeti.

Dejan Pavkov, Kraljevi ulice, Sara

Categories: Romani /Novels/
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 11/09/2017

Sara pregleda ladice urednika i nalazi rukopisno zbrzane beleške svoga zaboravljenog oca prvih kćerki. Naslov:
‘Estetika za tamo neka drugačija duhovna odrastanja’.

Estetika je filosofska kategorija. Najteža. Učas izgubiš samopoštovanje. Pokušaji jadnika od naučnika, iz namere da imaju neko stabilno hodanje po ustalasalom podijumu umetnosti, su pokušaji skraćivanja uma.
To je pitanje ukusa – jeste, ali pitanje ukusa je pitanje svesti i pitanje rana po sebi.
Svetina prepoznaje u naučnicima, tim lažnim filozofima, filosofe. Onaj koji se povuče u ‘mudrosti citata’, obavije mistikom ezoterije, opijen Bogom – e to je on – filosof. Ne, nije. Filosof živi ‘nepametno’, ‘nefilosofski’, ‘nemudro’. Igra lošu igru donošenja sudova bez značaja Igru rizika ograđenog bespuća. Kuda god da krene po bespuću ono put. Silazi sa puta u bespuće a ono opet put. Put mu je prokletstvo od onih prethodnika sa kojima bi da se nemiri.
Nema pravog puta po beskraju uma – samo besputno putovanje, lutanje nebom. Nikakav siguran put prethodni filosofi nisu ostavili za sobom. Tek maleni simbol za u beskraj. Siđeš sa simbola i dezorjentacija opet. Pitanje je i da li si simbol prihvatio na način značenja simbola.

Smrtnik misli da je žena krajputaš za tamo i nazad. Filozof i ako uzme bič kada ide ženi zna da ona nije ono što on misli da jeste. Ona nije ni ono što ona misli da jeste. Ona je prirodno nemisleće biće te ne može da se zna. Ona je tajna. Ona je tajna-fatamorgana. Čim joj se približiš ona je neko drugi od onog što si video. Nema identitet za stalno. Često je u gomili šminke. Nema Arijadninog konca ka njoj i za natrag. Lavirint je smislila priroda da bi žena uhvatila seme za svoje dete a zatim za svoj štos.
Muške depresije su depresije pogrešnog ili nemanja bilo kakvog tela žene za seksualnost. A seksualnost je sve za šta treba živeti – sve mimo njega je sredstvo.
Mušku bebu su nasilno odvojili od tela mame. /Sa ženskom bebom se dešava čudesan obrat. Ne bih o tom obrtu/. Sa muškom bebeom se dešava sve što sledi iz logike prirode. Sa odvajanjem od mame počeo je nagon za njenim telom, seksualni nagon. Nije on u pubertetu, on nagon, doleteo sa nebe. Ne, on je tu od početka. I to prvo u perverznom obliku. I to samo u perverznom obliku. Onda se čovek setio da zna šta je perverzija pa je od ljudi napravio perverznjake koji moraju da se skrivaju. Čovek je sebe montruma gurnuo u svoje nesvesno i vadi ga iz sekunde u sekundu svoga života. I tu, u životu, je smislio da svoj ‘užas’ od seksualnosti gurne u estetiku a sebe u ludnicu.
Erotika je tako postala estetska kategorija. Najbitnija a Ivična. Seks nikada nije pornografija, ali estetika može da bude kada se suviše približi genitalnom ekskluzivitetu.
Kontakt gledaoca, slušaoca i onog koga se gleda, sluša je erotsko-estetski. Estetsko uzbuđenje je erotsko uzbuđenje..Erotika je seksualno u formi estetskog.

Filosof ima mogućnost književničkog korišćenja fabule kad mu pojmovi nadilaze reč. Knjiženost je filozofima maska da ne boli udarac u srce i glavu. U književnost je, od velikih, pobegao Platon, pa Niče.

Estetsko je, ako je bogohulno, erotski razumljivo. A ako nije bogohulno nije estetsko.

Predivna je slika, koju opisuje Margaret Mid, sa svojih lutanja po divljim plemenima Južne Amerike, kada mladi pripadnik nekog plemena, iskopa rupu u zemlji i izbaci seme iz sebe u zemlju. Oplođava planetu kojoj je zahvalan da hoda po njoj. Margaret sumnja da ‘divljak’ uopšte koristi maštu da bi ejakulirao. On je u telesnom kontaktu sa svojom prvom Boginjom – Zemljom. Možda nam planeta, zahvalna zbog njih, još nije rasprsrnuta.
Žena zna tu dodirnu ivicu erotike i estetike i pokazuje je oblačenjem. Ako žena ne izazove, svojom pojavom, erotski doživljaj, muškarcu kao želju a drugoj ženi kao šok, ona se nije lepo obukla.

Ako shvatimo erotiku kao lepotu, kao estetsku kategoriju odvažili smo se.,Hod po ivici kulture je kultura ostalo je otpadnog karaktera.
Ivica je sve što imaš za hod? Pa idi.

Na marginama teksta rukom pisan tekst – Čim te hvale – imaš moć koja im treba.
Razumeli su te? Pa to je nemoguće.

«page 2 of 104»

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
September 2017
M T W T F S S
« Aug    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Arhiva

Welcome , today is Saturday, 23/09/2017