Bolesno novinarstvo

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 19/03/2018

Морбидно новинарство
Свака професија деформише личности – нико није ментално здрав онако како је кренуо са бављењем професијом.
Живот је створио ново новинарство – болесно новинарство и садистичке новинаре. Ово није ни близу таблоидном новинарству. Новинарство јесте – ради своју основну функцију: информише.

Дан први
Марић довео у јутарњу емисију оца убице мајке и његове жене. Син два пута жењен, троје деце са двадесетдва ударца ножем у пределу врата убија мајку. Ту је аналитичар – стручњак за психогени код. Ту је и познавалц деловања секти јер убиство има такав предзнак. Убица, након убиства, крвав и го бежао, од себе и сотоне у себи, по улици. Тако га полиција ухватила и одмах видела да нешто није у реду.
Отац објашњава безазленост сина, интровертност и сваетодавну своју улогу и ибијене му жене у креирању воље сина. Мора да је било : ‘Ми смо те родили…’
Секте су опасне, каже зналац, могу преко делова одеће да магијом делују на мождане функције и да изазивају хаос, ни мање ни више, него сатане.
Гледаоци зову, емисија је у живо, да представе свој случај. „Здраво друштво“, каже Ерих Фром „…“
Dan drugi
Inžinjer programer, samac, roditelji u Sloveniji uzeo pištolj i ubio šefa koji mu je par dana ranije dao otkaz, ranio jednog kolegu na poslu, drugog naterao da skoči kroz prozor. Ostali se zaključali po kancelarijama.
Marić, stručnjak za kriminalce, znao je Arkana ispituje analitičare. Jedan analitičar kaže da su programeri nepredvidive osobe. Nemaju radno vreme a kada rade rade neprekidno – po dvadesetčitiri sata. U kodovima su informatike i kada izađu iz njih baulljaju po svetu. Nisu kao ostali svet da znaš šta misle i da na miru vežbaš komuniciranje.
Gldaoci ovoga puta nisu tu. Ne znaju problematiku da se raspitaju da li imaju pravilne sudove… Kuda ide ovaj svet, pita se analitičar, ako drugorazredni građani počnu da ubijaju. Normalno je da to rade treće razredni. Prvorazrednima šta drugo ostaje već da pojedince gase nervnim otrovima, šaraju nebom nove podnevke i uporednike, otimaju živote mladih pozajmicama koje je nemoguće vratiti…Rađajte decu ko će im vratiti vaše dugove ako ih nemate?
Dan treći
Nesveno u ličnosti
Šešelj je osoba od mišljenja. Nema o čemu on ne misli. Voditeljka ga, u kultnoj emisiji jutarnjeg programa, sluša kako on tumači pojam ’cinkarenje’.
To vam je kao da vi i ja dogovaramo ubistvo…
Sa mnom ne možete nikada dogovarati ubistvo
kažem na primer
Ne možete sa mnom dogovarati ubistvo ni u ’na primer’.
Mislilac se ne da zbuniti i nastavlja:- … i ja tužiocu kažem da ću mu sve reći a da mene u kazni malo ili načisto izbriše. Tužilac se saglasi, ima takvo ovlašćenje, i ja mu vas ocinkarim. E to je cinkarenja.
Neko od drugih mislilaca u emsiji dobacuje : Tako je u Hagu suđeno. Prethodni a glavni mkislilac se složi. Voditeljka gleda Marića Marić gleda voditeljku…ne zbunjuju se i nastavljaju pričanje zanimljivosti o jednom popu koji je na sahrani zaspo pored mrtvaca koje je došao da sahrani. Prvi mislilac kaže da to nije sramota, umoran čovek, ali je sramota od novinara koji je to slikao. Drugi mislila ptredlaže da Marić pozove uspavanog popa u em isiju – Marić se složio. Voditeljka ne zna šta će pa se osmehnu Bogi i zahvali mu na blagodeti kako zarađuje za svoj život.

Srbi

Da li će Srbi nestati? Neće. Sigurno neće? Sigurno. Jer ih već poodavno nema a onaj koga nema taj ne može ni da nestane. Ali…
Ali?
Možemo iz materijala koji postoji nastati. To će se i desiti kada beloj rasi tih karakteristika dođe vreme. Sada im nije vreme. Srbi su mirno pleme, sklono sklanjanju od nevolje, do crte i ispod nje koja bi se mogla nazvati bežanje i kukavičluk: do poniženja su Srbi tolerantno pleme, i ispod poniženja. Danas mi nismo takvi. Nismo tolerantni. Prgavi smo. Sposobni da ubijemo za ništa a posebno za nešto. To smo pokupili iz suživota sa skitačkim narodima. Skitači su nam taj parazit doneli. Najbrojniji su u nas cigani-poreklom indijski sloj parija i azijati mongolskih, avarskih i tatarskih oznaka. Ni oni sami nisu od ubica sa namerom biti ubica. Slični su nam pa smo ih, čini se, i tražili da se pojave u našim životima. To isto danas, neprimetno, radimo i sa Sirijcima i Afganistancima. Pobegli su oni, kao i mi, i dalje beže i gde se ustoliče po sebi prepoznaju u drugima bojazan, strah, kukavičluk. Grade svoju moć na hrabrosti koju nemaju. Kukavice su, ali se nadkriljuju nad druge, plaše ih, jer znaju ulogu straha.
Srbin je danas u delovima – nema ga u celo

Srbi sa crvenom kosom, orlovskim nosevima su cezaroidni tipovi ostali su ubice sa osmehom. Dao bi mu ženu na čuvanje a ono ubica.
Gemišti koji laju i skriveno prete telefonom ili twiterom su psihopate. Znaju za tvoj strah od pretnji, jer se sami užasno boje pretnje. Prete sobom ili drugima /Rusima, istokom, zapadom/, brinu za tebe, otvaraju ti oči a bedne su sluge koje te ni ne vide. Piše im u rečima ko su. Okupirana smo zemlja, kažu. Jesmo, vama. Lučić, Dragaš, Avramović talentirane vođe sekte ’pravednika’. Janković, Jeremić, Tadić, Šutanovac … antitalentirani ideolozi sa razvijenim mentalitetom sluge kojega uče za hod po crvenom tepihu. Šta vam radi sluga Svilanović u Briselu danas? Sluga Labus, Dinkić su raspoređeni u ruskoj Sber banci te u nekom MMF-u. I vi biste takvo neko ufoteljenje? Biste? Maler – red je na nekim drugim slugama.
Beograđani su čudan svet. Umesto da izglasaju DS, DSS, SPS, SRS za vladare oni doveli u pitanje i njihov boravak u Skupštini Srbije. Šta vi radite tamo? Na kursu ste, vidim. To što nemate plan to je razumljivo – odakle vama to? Ni zapad ni istok ni Rus nemaju plan sa vama. Šta ćete im? Da srušite Vučića?
Vučić je talentovani lider novije srpske politike, talenotovan. Rušenje talentovanog je teško. U bilo kojoj oblasti. Za vas je to kao kada bi čistačica Instituta za fiziku krenula protiv Ajnštajna da ga ruši.

Kažete da su ove male nove strankice na izborima u Beogradu plan Vučićev. Voleo bih da je to istina. Pravi on svoje naslednike.
Srbiju je dobio u traljama a ne bi da je takvom ostavi.

To što radnici u pelenama rade u korejskoj firmi nije stvar njegovog političkog talenta već radnika koji pristaju da rade u pelenama.

Kapitalista je opasno ljudsko biće. Najopasnije kada ga je strah. A strah ga je svega: tržišta, države, konkurencije, radnika, finansija

Radničke organizacije moraju da se udružuju sa radničkim organizacijama Evrope. Da pristupe fondovima od kojih se može živeti dok se jurca za radničkom pravdom.

Nije propast firmi krivica vlade i Vučića. Niti je razna propast istim uzrokom uzrokovana.
Svaka kompanija igra svoje igre.
Fijat je računao da će preko ’Zastave’ ući na tržište Rusije koje je pod embargom Evrope, ali ne i Srbije. Fora Fijata nije uspela. Rusi od 5.000. automobila fijata kupili pet komada. Moskovski narod zajeban – voli Metrcedes, BMV ili gradski.

Sissy, Salzburg

Salzburg, policijska stanica, Pop i ja privedeni na kontrolu pasoša
Inspektor lista dve enciklopedije sa fotografijama Jugoslovena..
Na zidu plakat grupe Baden-Majnhof i napis “Traže se”. Ispod tog plakata dva plakata sa pedesetak fotografija kriminalaca koji treba policajcima- prolaznicima da se urežu u pamćenje i da ih prepoznaju na ulici ili kafeima kod slučajnog susretanja.

Šapućem Popu : “Vidi Uroša na plakatu. Ovaj plakat ima dvadeset godina.“
“Ćuti, ovi razumeju ali se prave da ne razumeju. Ti i ja nikoga ne znamo niti smo imali prilike da ih znamo. I plakat nema dvadeset godina već oni nisu imalu novu fotografiju. Neće čovek da se slika svakih dvadeset godina za njih. Takvi su Hercegovci. Ili su zaklete ustaše ili tvrdoglavi Srbi.”, upozorava me.

Nije izdržao i kaže:
“Eno i ‘Limunade’, jeba majku svoju. (Misli na lepog Surčinca Limuna, svog Ličana). Samo da nas ne slikaju. Neće sve turiste po plakatima. Kako se zove onaj muzičar odavde koga smo došli da vidimo. On nije više živ aliima tu njegov muzej. Šta li, već? Onaj kockar u Beču sa dugačkom kosom ima isto prezime, jeba ga ti.”
Mocart?
Da, Mocart. Pametan si ti. Ne vodam te ja po svetu zabadava. Ja ću da pridremam, ti inspektoru objasni da sam se umorio od razgledanja muzeja ako se bude bunio. Za sat vremena će pregledati sve a tada će kod Turaka već biti jaka igra. Zbog umora sam pogubija mnogo love. Tamo nisu nežni Austrijanci već ove turske bedevije, jeba ih ti. Treba izdržati njihova mlataranja. Je si l’ vidija, pošljednji put, kada sam Turčinu reka da ću mu na kocki odneti ženu kako onako malen skače preko stola. Posle je sat vremena iz trilinga menja kartu. Ne mogu ih dobiti ako ih nešto ne zajebem.
Žilavi su. Vladali su vama. Nama, Ličanima, nisu mogli. I tada smo im uskakali pa mrsili dimije.”
Alkohol ostavlja trag na Popu i u malim količinama. Kada vara upotreba alkohola je na minimali i čisto je foliranje. Barbut ne može bez Remi Marten-a. Zato kada pogubi, a uvek pogubi ako prevara ne prođe, objašnjava da će sledeći put slediti rezon te igre. A to je poštovati dobre i loše serije i‘secovati’ protiv sebe ako si u ‘zaru’ sa onim koji pameti nema a sreće ima. Tako je bog delio alate ljudima. Jednima jedno drugima drugo. Trećima šta ostane. Od motike do čekića I pride država sjebanih.

Istopolni brak

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 11/03/2018

Očekujem da će Srbija usvojiti Zakon o istopolnim brakovima. To je civilizacijska nužnost i kulturološka potreba.
Dve najvažnije životne teme čoveka, koje dosežu do mora, su seks i smrt. Mlad čovek seksu /i ljubavi u koju, nevešto, skriva svoj nagon/ daje prednost u odnosu na smrt. U zrelije doba to nije tako. Pa se žene mrgode… i dalje čeznu za romantikom.

Čovek ulazi u zajednicu sa ženom iz straha da će postojati momenti kada neće imati mogućnost seksa. To ga realno izluđuje i čini opasnim. U Central park u Nju-jorku, kaže upozorenje, posle 17.h. ulazite na svoj rizik.

Ergo: čovek ulazi u brak sa ženom radi ’sigurnog’ seksa. Kako sloboda napreduje i žena iz istih razloga ulazi u brak…i izlazi iz njega.

Govorim o građanskom braku. Brak visokih slojeva društva je bio i ostao brak kapitala i moći, bekstvo od slobode.
Ljubavi, koje su smislili trubaduri, su za izvan sveta nužnost i deo su carstva slobode.

Najviši domet slobode današnje civilizacije je slobodni brak dveju zrelih osoba.

Istopolni brak je razbio tabue da ljudi ulaze u brak da bi imali decu. Ljudi ulaze u brak da bi bili srećni. Deca, ako su se desila su se desila ako ne – tako je suđeno. Ako se zbog dece uđe u brak to je katastrofa za sve a najviše za decu.

Koliko ima raznopolnih brakova koji ne žele da imaju decu? Mnogo. Koliko ima raznopolnih brakova koji ne mogu da imaju decu? Mnogo. Zašto su ušli u brak? Zato da bi bili srećni.

Zašto bi istopolni brakovi bili izuzetak?

Seksualni nagon homoseksualci rešavaju sa osobom istog pola i to je odluka prirode planete Zemlje. Možda Zemlja, svojim energijama, kanališe odnose ljudi.. Možda.

Ljudsko je da čovek zasnuju intimnost, brak u kome će biti sreaći.

Svi ostali odnosi , sa užom i širom društvenom zajednicom, su stvar drugih karakteristika ličnosti a ne seksualne orjentacije, želja, mašte…

Pitanje da li je porodica zbog toga u opasnosti je kao da ste postavili pitanje da li čovek ima pravo na ličnu sreću.
Suviše se mešate u tuđu sreću, suviše.
Posebno je suviše ako je to odluka planete Zemlja koju ne razumete.

Zrelo doba

Imam prijateljicu koja ima sina a strašno bi želela da ima kćerku. Kažem joj – ja sam taj – ja ne znam mušku decu da pravim – samo žensku.
Smeje se i kaže da već neko vreme, a posebno sada kada je ušla u 61.godinu nije sigurna u takvu varijantu.
Ja sam siguran, kažem. Ja bi i našu predsednicu vlade preorjentisao samo kad bi mi verovala. Sve je u veri.
Nasmešila se, svojim najlepšim osmehom. Sačekaj malo, kaže, gde žuriš? Sve ćemo stići veruj i ti, veruj. Šta da radim. Verujem joj više nego što Magdalena veruje da joj je Isus veran.

Dalmatinka

Dalmatinka, Karlo Goldoni
„U Ilirskoj zemlji sam se rodila, to ne tajim, u žilama kola poznata i u svetu glasovita krv, krv znamenitih junaka, baštinika večne slave, koja zadanu reč stavlja ispred vlastita života, koja sjaj roda ljubi iznad svega.“

Nejasno je kako se u nas Srba stvori toliko nipodaštavanja prema Albancima. Borili su se Albanci za vlastiti identitet na najponosniji i najhrabriji način. Izdeljeni trima religijama sačuvali su identitet Albanca za razliku od nas, Srba, koji smo ga drastično izgubili čim su nas dohvatile religije izvan pravoslavlja. A pravoslavlje nas više degenerisalo nego očuvalo. Znamo ko smo, ali ne znamo šta nam je narodni identitet. Crkva nam ubi i jezik – Sveštenici govore jezikom koji Bog razume, ali ne i Srbi.

Fan. S. Noli

Categories: Beleška
Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 10/03/2018

Potsećanje
Fan.S.Noli – sveštenik. 1908.g. gradi pravoslavnu crkvu u Njujorku. Predsednik prve demokratske vlade Albanije 1924.g. Osnivač autokefalne Albanske pravoslavne crkve. Književnik, pesnik, prevodilac, muzikolog, kompozitor. Njegova bista se nalazi u pravoslavnoj crkvi Sveti Đorđe u Bostonu u SAD.Noli je govorio: I mi Albanci smo ljudi kao i svi drugi narodi, samo što je sudbina bila nemislosrdnija prema nama. Narod je nepismen i zaosta, zbog duge robije pod Turcima. Jedini način za napredak je rad, učenje i školovanje… ne postoje dobri i zli narodi, postoje dobri i zli ljudi.

/Uvredio bih bi vas da vam kažem zašto vas podsećam – zato što ste opsednuti planovima idiota a opsednut idiotima je nornalan u Srba? Vraga je normalan. (Jbg)/.

«page 2 of 121»

BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
May 2018
M T W T F S S
« Apr    
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031  
Arhiva

Welcome , today is Friday, 25/05/2018