Rimljanin II2,Generalna hipoteza

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

Generalna hipoteza

Neophodna je organizacija aristokratije duha, novca i krvi. To je priroda čovekove strukture i strukture njegovog pada.

Nema se namere tražiti konsekvencije hipoteza. Celina je intelektualno

neuhvatljiva pa je nepostojeća. Pojedinačno je greška nepostojeće celine. Sve je dozvoljeno sa nadom da moralan odnos prema sebi ima prednost.

Svako prepoznaje kada je loš prema sebi. Izbegni se.

U mišljenju sudbina nam je u dijalogu. Teza mora da bude osporavana. Antiteza je uzrok svoje vlastite teze. Još besmislenije je sa realnim. Ovo i jeste beleženje besmislenosti.

Prva pretpostavka: Da li se vladanje ljudima silom može ukinuti? Da li svako deo svoje slobode ustupa da bi se pravio čovekov put?

Čovekov put ne vodi nikuda. Put do ničega. Čovek i njegov život je čisto postojanje radi postojanja. Moralni zakon u njemu i zvezdano nebo nad njim.

-          Cesta, put i дарога nisu reči hrvatskog, srpskog i ruskog jezika  sa jednim značenjem. To su reči različita značenja jednog, slavenskog, jezika. Da li se tako može misliti i pisati?

-          Bez Boga je sve ‘dugoročno’ besmisleno. Za ‘konačno’ nije problem naći stvaralački smisao. Drugi ljudi su potrebni. Oni su svedoci. Institucije guše i ubijaju. Verske instucije (crkve), ateističke institucije i nacionalne institucije (države). Osnova neslobode je institucija porodica. Ali šta sa tim?

-          Pišem formom biblijskog stiha. Lakše je za čitanje. Svaki stih je pokušaj stava. Ne mišljenje.

Druga pretpostavka: Da li filozof mora da bude neuk, neupućen da bi slobodno mislio? Od nauke uzme ideju, a ne mora, i vrati joj ideju, a ne mora?

Ovo podrazumeva da je verovanje u Boga prirodan intelektualan stav. Interpretatori čovekove vere su upotrebljivači  ljudi na način delovanja protiv čovečnosti.

Religijske institucije, i Biblija je institucija, sa svojim stavom protiv individualnog suicida sprečavaju prirodno jačanje ljudskog roda. Odlazili bi slabi sa svojim slabim delovanjem na energiju pripadajuću ljudskom rodu.

Treća pretpostavka: Nisu varalice Konfučije, Buda, Mojsije, Hrist i Muhamed. Ali ih je narod shvatao na način koji kada bi njima bio pripadajući oni to bili.

Verske institucije njihovog imena su krstašili i danas krstaše a oni su sve bili sem nasilni zagovornici svog stava.

Kada verska institucija utvrdi svoju hijerarhiju tada njen poglavar može u ime zaštite interesa institucije da ne poštuje ‘sveta’ obeležja koja je poštovao kod postavljanja sebe na vrh svoje institucije. Lep primer je Inoćentije III.

Politička životinja nije više humaaana.

Četvrta pretpostavka: Gde su ljudi tu je pakao. Bez njih to ne postoji. Ni ovde ni tamo u nekoj eshatološkom razumevanju kako ćemo se dešavati.

-          Kriminal podriva čovekovu organizaciju iznutra. Rušenje sistema vrednosti je njegov kolaterarni čin. Kriminalac krije svoju delatnost od države zbog očuvanja slobode. On želi da se uključi u postojeće, želi da doprinese, želi da služi ali sve to postaje groteskno izbacujući na videlo bedu ljudske organizacije u odnosu na potenciju čoveka.

-          Rušenje sistema vrednosti umetnikov je svesni čin a nemajući zamenu on postaje latentni. Latentni i njemu. Skriva se iza stvaralaštva ili ludila. Krije se krivo  tumačeći i stvaralaštvo i ludilo. Ne želi da učestvuje, ne želi da doprinese a učestvuje i doprinosi. Uglavnom se svađaju sa bogom, razumom i državom ako ih ova primeti. Nikome nije jasno kuda se.

-          Umetnost je kriminal u pokušaju opstajanja. Umetnost je travestija, parodija kriminala. Dekor politike i leve i desne. Dvorska luda bi se zbunila u susretu sa ovim novim ludama koji znaju da crtaju, pevaju, komponuju, skulpture klešu, knjige pišu, filmove prave.

-          Kriminalci i umetnici znaju da njihov protest protiv etabliranih normi, vrednosti i moći nema političke posledice tipa odmah. Ali dotiču svetovni stav političara. Sakralni stav je i dalje jeziv po život. Poučak Galileja, po tom pitanju, i dalje vredi u nauku opstajanja u političkom delovanju.

-          I jedne i druge život napada sa svih strana. Kosmička ravnodušnost pojačava osećaj ništosti. Zvona zvone za njima. Brane se. Bezdan ne gledaju a srljaju njegovom ivicom kao da nije.

Peta pretpostavka: Sve je obmana igre.

Čovek je igrajuće biće i ne treba ga ozbiljno shvatiti. Ljudi koji su, uspešno ili neuspešno, pucali sebi u glavu su igru ozbiljnije shvatili. Igra koja je ozbiljenija nije igra pripadajuća čoveku.

Nije dozvoljeno ukinuti sebe vladarima. Ubiti sebe je jedan podčinjeni manje.

Šesta pretpostavka: Ubiti bližnjeg je profinjena igra vladanja. Vladar pravi gubitak da bi imao korist dužeg roka.

Šta to navodi vladare na misao da smo stvoreni sa malo pameti da bi nas oni učili njoj?

Radikalni Učitelj te igre je Fridrih II a njen smisleni teoretičar Makijaveli. Rimljanin je igra na sitno. Jahve Starog zaveta i Platonov demujurg zla su opšta igra produhovljene energije koja traži novo prepričavanje.

Sistem čovekove organizacije je takav da su sva ubistva bedna, jadna i smešna ako nisu zbog moći, novca i žene.

Sedma pretpostavka:

Ljubavnica snaži mušku sujetu. Žena sasvim iz drugih razloga ulazi u taj odnos.

Sve se svodi na bežanje od problema. Kada naviku pretoviriš u strast više nisi slobodan. Splet odnosa te poseduje. Strast je splet energije iznad indivue. Sotona je čudna personifikacija.tog dešavanja.

Osma pretpostavka

Isus reče: “Ne volja moja, Gospode, već tvoja”.

Onaj koji ima višak moći treba da je stavi u kretanje naroda. Možda je naš univerzum tek vežbalište duše. Nije ova misao tragom Paskalove opklade. ‘Gospod’ u Isusovoj molitvi ne može biti osoba.

Deveta pretpostavka

Znanje je znanje. Ali šta se krije u neznanju? Koje je znanje u neznanju? Koje je neznanje u znanju nije nekakav problematičan problem. Kao i laž u istini.

Koliko u istini ima laži? Ako je sve postojeće smisleno, a jeste, u nastavku odgovora se pita pitanje koja je istina u spontanoj odbranbenoj laži, namernoj laži da zavara trag ili pravac i patološkoj laži.

Patološka laž je jednostavna u definiciji. Istina sa previše mašte. Njena nekorespodentnost sa stvarnošću ne uznemirava ‘lažova’. Mogla je stvarnost biti i po njemu.

Zašto nam je Bog stavio glavu tamo gde ju je stavi a polni organ tamo gde, kod većine, jeste. Mogao je i obratno i isto da konstatuje. (“I vide Bog da je dobro.”,Prva knj. Mojsijeva).

Aksiomi hipoteza

Tvrditi nešto pa to dokazivati ima prizvuk odbrane. Odbrana ne može a da ne laže. Advokat odbrane ne može pobeći od istine laganja (Oksimoron?).

-          Ne tvrditi mnogo a istraživati pa tvrditi više je filosofija uma oslobođenog predmeta. Ne znam šta ću saznati niti šta ću konačno tvrditi. Ne istražujem pojavno, ne znam šta je ono, već pojavno u doživljaju i odnošenju na tom utisku prema Sebi, Čoveku, Bogovima, Univerzumu,Tvorcu. Kada znam događaj iz direktnog susreta, pitanje je koliko pišući o njemu izmišljam istinu.

-          Budala na brdu ima isti vidik i kada siđe u dolinu.

-          Dobro je biti vegetarijanac?! Ukoliko reinkarnacija jeste onda je u telu životinje čovek koji nije prošao sud dobra.

-          Kriminalac je uvek na distanci od sebe. Nikada nije na tako bliskoj daljini da bi suicidno cvilio nad sobom. “Ja sam institucija”, poručiće Kristijan Golubović iz zatvora na TV Palma, februar, 2007. godine.

-          Cilj je pisati mišljenja svojih osećaja događaja a čitalac ih čita da se razbudi ili smiri. Prema vrisku svog životnog daha.

-          Kakav ti je život nije dovoljno znati kako si živeo. Treba videti i kako ćeš umreti. Tako beleži Herodot da je rekao Solomon Atenjanin.

-          Ne treba biti Herodot (samo je lakše ako si On) da bi se shvatilo da je istorija ljudi Marko je rodio Nikolu, Nikola je rodio Pavla… Ratovi služe u početku da bi se otimale lepe Jelene i pljačkalo. Danas da bi se pljačkalo. Bez volje lepe Jelene nisi je mogao oteti ni tada ni sada.

-          Biti go na nudističkoj plaži, bez mokrih kostima što te bolesne, oslobađa ti maštu posle za bitnije. Ne treba ti da maštaš telo. Znaš ga

-          Treba menjati svoj zid. Zid je svakom ispredprateći. Ne možeš bez zida. Kriminalci na ‘zidu plača’ ne bi plakali iz prosta razloga: oni su ga stvorili.

Pojašnjenje hipoteze

  1. Ljudi sa ove i sa one strane zakona uopšte nisu antipodi.

Bezumno je tvrditi da se promoviše ono što se napada. Šta se promoviše ako se ništa ne napada? Ništa. Nisam ja nevešt sa jezikom već je jezik nevešt sa duhom.                            Um je i onako energetska izmaglica.

2. Ovo je pokušaj razumevanja podela ljudi na dobre i zle. Ako postoji dobro i zlo tada postoje i nosioci dobra i zla. Ko su oni? Ako je dobro i zlo isprepleteno tada je i nosilac dobra mogući nosilac zla.

3. Ili je reč o bolesnicima? Dobri su zdravi a loši bolesni. Pod pretpostavkom da je društvo, međunarodna zajednica, neka zajednica ljudi, zdrava. Postoje umne bolesti koje nisu jasne. One se upotrebljavaju na zlo?

Evnusi u Indiji su treći pol ili priroda pokazuje varijante ili deformitete? Po kriterijumu  opstanka reč je o deformitetu. Šta ako postoji upotreba te varijante koju, svojim gnušanjem tog načina postojanja, nikako da prepoznamo?

4. Kriminal bi trebalo da bude delo koje se sudi po zakonu jedne države ili međunarodnom sudu i zakonima po kojima ono sudi.

5. Čovek – stvaralac je svestan sebe kao rušilačkog ali pozitivno teško nazire. Često je umetnik ne shvaćen od savremenika ali i umetnik ne shvata sebe više  od savremenika. Vizije ne može da obuzda.

6. Čitalac, gledalac,  slušalac svojim se čulima u umetnosti bezbedno plaši i ostalim emocijama uznemirava.

Ljudi su tek kultivisani na dobro.U osnovi ‘biti dobar’ je nerazumljivo sem ako je slabost ili strah.

7. Umetnik je kriminalac koji se umetnički izražava i na taj način vodi dominantni deo svoga života.

Umetnik je blizak ludilu.

8. Kriminalac je umetnik koji odbija da se umetnički izražava i odbija da na taj način gubi bilo koji deo svoga života.

Kriminalac je daleko od ludila.

Ubice radi ubistva su psihijatrija a ne kriminal.

Daleko od ludila je i narod ciganski. Blizak kriminalu a nisu klriminalci. Blizak umetnosti a nisu umetnici.

9. Kockarska prevara ima više radnje nego roman. Po kockarevom delu piše se roman a ne obratno. Ili drama. Ili muzičko delo. Ili krik i bes u ‘Strahu’ Munka.

10. Biti kriminalac znači promašiti. Oni su osobe svesnih  prizemnih odluka. Prizemno odlučivanje znači promašivanje.

11. Biti umetnik znači promašiti jer se nikada nije prizemnio. Svesno prizemljeni su polu-umetnici.

Oni su osobe nesvesnih  odluka. Osobe odluka transa, grča, neke zbijenosti u njima koja hrli van.

Nesvesno odlučivanje znači promašivanje.

Cigani su grupno tu negde.

12. Ostali nemaju miris, boju, ni zvuk.

A desili se jesu. Ne svojom voljom i tako su nastavili. Ni protiv te volje ni sa njom.

Ovi ne promašuju. Nemaju šta promašiti. Oni čekaju. Čekaju sudnji dana, svoj, svih, da se nešto desi.

13. Ovi, ‘ostali’, su u liniji razdvajanja. Nekako liniju razdvajanja čine profesije koje se bave vaspitanjem i obrazovanjem, zdravljem ljudi i proizvođači proizvoda svakodnevne upotrebe.

14. Pojedinac ljudskog roda postoji po svom osećaju za lepo i tim osećajem izdiže se iznad ostalog živog sveta.

Treba biti protiv čoveka u svim ostalim dimenzijama njegovog života.

15. Treba izvršiti dekonstrukciju ljudskog života da bi se konstituisao novi. Mogu li to uraditi kriminalci? Organizovani, poluorganizovani i nadahnuti kriminogeni pojedinci? Da li će teroristi srušiti države ili proizvesti državu apsurda?

16. Linija razdvajanja ide po zamišljenoj liniji zanimanja ljudi kojih se ne tiče država i vlast pomoću nje.

Profesije koje zakon ne dira i svejedno im je da li je kapitalizam ili neka verska država su te u liniji razdvajanja.

17. Prelazak iz zone zla u zonu dobra je uslovljeno zakonskim rešenjema. Dobro ili zlo suštinski znači samo takve promene zakona da ovi sa jedne strane zakone automatikom mogu da pređu na drugu stranu zakona.

18. Holandija ne kažnjava prostituciju, konzumacije i trgovinu drogama a u nekim država preti za ta dela i smrtna kazna. Trgovina alkoholom je bila teško suđena u SAD ne tako davno.

19. Korist i fizička prijatnost to je sve što kriminalac smisli kao merilo postojanja.

20. Razlikovanje dobra i zla je noćna mora sa kojom ni Tvorac ne bi mogao izaći na kraj. Bog je biblijski želeo dobro čoveku a ako se u to svojom istorijom nismo uverili tada smo druge uverili u svoju kratku pamet. Kriminalac je razlikovanje dobra i zla  sveo na razlikovanje korisno i nekorisno, zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Sloboda je sve van zatvora a i unutar zatvora postoje prostori za korisno zadovoljstvo.

21. Dokazaću da je prirodna pozicija ljudi kriminogena.

Ne može biti drugačija. A ljudi ne vode borbu za opstanak. Ratovi su borba za nekakve dominacije.

Osnova velikog u čoveku je strast koja se samoizgara i koja ga izgara i koju u vaspitanju ne treba sputavati već naći slobodu njenog samorazvoja.

22. Dobro i zlo ne postoji. Bolesna i zdrava psiha je bliža mogućnosti da je se razlikuje. Postoji samo postupak razlikovanja dobra i zla u određenoj situaciji. Samo Tvorac zna živeti po tom odnosu i zna da je nemoguće po tom odnosu da žive dvoje. Čak ako bi to dvoje bila dva Tvorca. Moralno čulo. Kao čulo vida, sluha pa se snalaziš. Čak i Isus viče na svoju majku :” Ženo…”  Majke greše jer vole više. Mislio sam tvrditi da ljubav ne može biti greh. A ako to ne tvrdim tada tvrdim suprotno. Ne možeš a da ne tvrdiš i tada su u probčemu vrednosne orjentacije. Moramo biti grešni onoliko koliko smo ljudi. A ljudi smo skroz.

23. Da bi iskazao svoju autentičnu misao čovek ne može da govori samo svoj jezik ili nekoliko jezika već verovatno sve. I da ih koristi čak i unutar jedne rečenice. To je hendikep ovo rada.

24. Naša reč tašta, naprimer, je veoma ne odgovarajuća jer asocira značenja taština. Očigledno treba reč tašta menjati sa nekom rečju jezika kulture koja drugačije vrednuje majke i žene. Sigurno ne, na primer, sa rečju ‘skvo’. Ili da, ukoliko se to želi reći.

25. Religijska svest je nesporazum čoveka sa sobom. I ona događanja onemogućava da budu to što jesu.

26. Crkva previše ističe svoju institiciju iz profanih razloga egzistencije a u osnovi svih njenih tumačenja, pored materijalnih razloga, nalazi se taština.

27. Da je i crkva tašta to nije baš mnogo naglašavano ali življeno je u svakoj propovedi sa njenih propovedaonica. Crkva daje tek neku istinu koju je teško prepoznati kao istinu u mnoštvu neistina. Razlog je, naravno, taština.

28. Prolazno biće, kao što je čovek, ne može imati trajne vrednosti ni u vremenu svoje prolaznosti.

29. Šta će tom biću biti oslonac da se ne ubije? Osnovno pitanje ljudskog bića ubiti se ili ne ubiti se nije praktično pitanje. Filosofsko jeste.

30. Strast seksualnosti  nemerljivo nadjačava sve strasti. Ali ne za sve periode ljudskog života na isti način. Reč je o načinima bitnosti seksualnosti. Ne njenom nestajanju.

31. Kako energiju strasti seksualnost uneti u neku drugu energiju ljudskog entiteta?

Onako kako već žica nosi energiju elektriciteta ili već šta. Namagntisani metal kako nosi energiju magneta ili već šta?

32. Kad i kako preusmeriti  talente kockara, blokirane silinom strasti kocke, u stvaralaštvo pozitivnih konotacija.

33. Nije Tesla jedini kockar koji ode u monotoniju života naučnika. On je izuzetan primer slučajnog pogađanja vremena kada treba otići.

34. Svaki greh je laž. Isus i njegova mama su bezgrešni. Imaju istinu. Dobro. Ideja društvene pravednosti se rađa u trenutku spoznaje da se ne može ne grešiti.

U kom trenutku se udaljiti?

Prerano napuštanje samorazvoja strasti je poništenje genijalnosti i prelazak u naučno mediokritetstvo.

Prekasno ima isti efekat: osrednjost i anonimnost. Ovo nema nikakve veze sa zakonom iz Janta: “Ti si niko i ništa. Budi niko i ništa i nećeš imati nikakvih problema”.( Oduvek znan, svima znan a razradi ga 1933 Danski pisac Aksel Sandemose “Izbeglica prevazilazi svoje granice”.)

35. Da li su svi ljudi geniji i treba ih držati načinom školovanja u strasti života?

Koji nivo inteligencije je dovoljan?

Treba naći metod kojim se konstatuju ispoljavanja oblasti genijalnosti. Može biti genije genijalan u više oblasti ali u jednoj dominira formirana moć.

36. Veliki ljudi su prazni. Sve što je veliko je prazno. Vaseljena, na primer. Punoća usporava, davi. Prazno je totalno kretanje. Dobro je. Ponovo ne razumem. Odakle mi ova misao? Kako to dokazati? Velikim prostranstvom prazninu čini širina horizonta i u velikim ljudima je tako. Šta možeš uhvatiti u horizont svog gledanja je velikost. Za dubinu treba svo vreme i posvećenje.

Naravno, samo pretpostavkama konkretnih načina postojanja.

37. Uslov je da se život ne troši bez smisla. ‘Ne spominji ime gospodnje uzalud’ treba čitati: »Ne živi svoj život uzalud i ne utiči da drugi svoje živote žive na uzalud..«

38. Država su pojedinci na vlasti. Vrlo pojedinci. Rade po zakonu jačeg. Ne valja organizacija koja ne daje raspodelu čovekovih mogućnosti u slavu Tvorca.

Način života kriminalca, često veoma darovitih i sposobnih ljudi, snažne volje, velike dinamike kretanja, je dizanje ruke na sebe. U ubistva ih uvodi slučaj, nepomirljiva priroda koja ne toleriše negirajući stav prema sebi unutar kriminogene grupe i naravno sukob materijalnih interesa i pozicija odlučivanja unutar grupe.

Utrnuli su, kao i umetnici, bitne dimenzije svojesti ozakonjenim strahom proizvođača uslova čovekovog života. Lažna sigurnost mediokriteta, /«ne može svako jednako da primi život«, kako Biblija još reče/ koju očekuju od države i i u njoj svojih političkih, finansijskih i vojnih moćnika i najnovije ‘međunarodne zajednice’. Ovi ih neprekinuto uvlače u ratna rušenja jer raspodelu uslova života nepravilno dele. Nađu kriterij koji stvara razlike i umetnik nihlistički pristupa njihovim rešenjima a kriminalci anarhistički.

Narodi, čiji su osećajnost i posebna razumnost ukočeni u izrazu i nedovoljnim vremenom za generacijsko usavršavanje onemogućeni su albatrosi na palubama brodova koji oni i ne razumevaju drugačije do kao daske koje plove sa stvorenjima koja se rugaju nezgrapnosti njihovih krila kada su svita. Uzmu ‘albatrosi’ što pripada svakom živom i čude se što ove spodobe imaju drugačije mišljenje po potrebama živih za stanovanjem, hranom, razumevanjem svoje izvornosti. Raskorak se stvara sve veći jer ‘albatros’ prosjačenjem, skupljanjem i krađom ne može obezbediti uslov slobodnog kretanja unutar svega što je čovekovo.

39. Da li njih, loše momke, konstatutje država? Nije država moralna institucija da bi ona uzurpirala takvo pravo. Da li je to crkva? Koja? U kojoj su rođeni?

40. Umetnik ne podnosi svoje telo kao kriminalac. Kriminalac kada dospe neke izolacije uvežbava telo na snagu i izdržljivost. Umetnik ne. Sakaćenje sebe je predkorak samoubojstva.

Van Gog odseče uvo iz razloga spoznate ljudske bede. Kriminalaca ne može navesti na misao da je bedan. To drugi mora da mu kaže. Pod pretpostavkom da, taj drugi, ima fizički dovoljno prednosti.

41. Red u međuodnosima može da kanališe ukupnu ljudsku energiju. Nered je rasipa. Individualizam treba biti u skladu sa redom. Inače ništi sebe za generacije u kojoj jeste. Tek je vrednost za posle. Ali i takvo dešavanje mora biti. Nužnost emocionalne inteligencije.

42. Jezik komunikacije je znak reda. Svejedno koji je. On je red

43. Narod koji nema svoju državu ne uspostavlja jezički red. Mešanost daje kulturu američkog engleskog a ne engleskog. Neće Šekspira biti na američkom jeziku. Mali narodi prolaz razne etape jezičke.

Hrvatski jezik je korenom čakavski ali intelektualci, koji se ispoljavaju jedan drugom, činili su to na latinskom jeziku pa na crkvenostaroslavnskom. Pa ide stari štokavski pa novi štokavski. Srpski jezik i ostali slavenski jezici imaju svoj put takvog prerastanja gde se gube značenja i dobijaju nova a da se sve sa svešću nije formiralo.

Rezime hipoteza

Kako da si pomogneš da ne poludiš? Da se ne skvrčiš.

Jednostavno. Računaj da je mašta, fantazija i halucinacija jedino sigurno ono što imaš da jeste. Život i ljudski odnosi su prve vrednosti. (Ma šta ‘prvo’ značilo)

Nemaš ništa. Imaš samo vreme. Za razliku od onih koji nemaju vremena. Zašto Srbi i Romi hoće da budu Zapad ili Istok? Mi smo njihova razlika i zbir.

Moralan čovek je onaj čovek koji teži svoju nesvršenost da prevazilazi stalnim usmerenjem svojih energija ka prevazilaženju te nesavršenosti. Dobar se ne može biti ali bolji može.

Ali gde je tačka oslonca? Vlastita ravnoteža? Šta ako je neravnoteža smisao? Različitost je traženje smisla.

Zastupnik boga (Advocatus dei), popravljač roditeljskog pragreha karikiranjem greha, je pokazan u kriminalcu. Umetnik je kriminalac u strahu. Intelektualizam i psihološka deskripcija su varka za očuvanje postojanja.

Ovaj svet treba popravljati ne globalno već u delu koji se može kontrolisati. Žena i deca će u tom mikro svetu praviti dovoljno nereda.

Umetnost dokolice ostaje Beketu. Čekao Godoa ili smrt isto mu dođe. U kriminalu nema čekanja. Čekanje je zaseda. Težak rad. Ne mrdaš a pun energije i oivičenog adrenalina. Brzina kojom žive kriminalci je prkošenje nestajanju. I inače žestoki momci imaju miris smrti i privida života.

Rđav karakter kriminalca proizilazi iz uverene sumnjičavosti prema namerama drugih.

Portret kriminalca je završen tada kada bude ubijen. Nema šta da doda, više.

Kockar nema šta da doda ni za života. Sve je stavio na kocku odmah. Sa kakvom sponzorkom će biti, koja kola voziti i koji kavijar jesti, ili sve to trenutno mimoilaziti to je sav izbor kada se desi mogućnost.

Istina je vrednija od laži ne sa stanovišta života već samo sa stanovišta korišćenja drugih.

Kriminalci imaju svoj kodeks odnošenja. Svoje sisteme vrednosti. Oni ne žive u sivoj zoni. Nema nijansi ni boja. Sve je crno-belo označeno. Prijateljev prijatelj je tvoj prijatelj njegov neprijatelj i prijatelj neprijatelja je tvoj neprijatelj. Logična i praktična pamet. Druga ne funkcioniše.

Život sam po sebi je opasan.

Život kriminalaca je siromašan bezopasnim situacijama. Adrenalisani umovi nemaju blage poslove dnevnog dešavanja. Njihovi poslovi izlaze iz sive jednakosti svakodnevnog života i dotiču stavljanje ruke na interese drugih. Zvono opasnosti zvoni i život je u podneblju ugroženosti. Strah, priznat ili ne, diže adrenalin i opasnost se kovitla do nerazuma.

Umreti treba znati.

Ako si živeo dostojanstveno ostani principijelan. Ako si živeo ponižavajuće sada je vreme da naučiš da umreš, kad već nisi znao da živiš dostojanstveno. Ako se ranije počne sa vežbom dostojanstvene smrti možda će se uhvatiti malo života sa dignitetom.

Kriminalci to ne čine sa inspiracijom te vrste. Ne stižu. Smrt je iznenađujuća za premišljanja. Ali kada se čini nekom smrt tada se to radi da se ‘vrana’ ponizi. Na rate ne žive ali kada drugog umoravaju gledaju da to bude na rate. Tako shvataju osvetu a ima ih i sadista. Podosta. A kriv si samim tim što si protiv njega.

Staviti člana Vlade u životni put kriminalaca ne bi se snašli. Nemaju tu pamet. Uraditi obratno, stvari ne bi morale biti bolje ali bi bile jasnije.

Da žive život člana ‘skrajnutih naroda’ ili svog /ako su na poziciji vladanja takvim narodom/ znali bi da pevaju, planiraju narednih sat vremena svoga života, imali puno dece i dobili upalu pluća, mislili da je to od duvana i skončali u tridesettrećoj prirodnom smrću.

Jaganjci umiru tiho da ne uznemire ovcu dok jede.

Umetnici se sa stanovišta normalnih odnosa ljudi unište. Pokažu da ne treba normalno a onda nastavljaju sa uništavanjem. Žive sa bubašvabama u glavi i po kojom pored. Tako je lični život kompletan performans ugodnog a praznog bitisanja. Ni malo nisu dobri andragozi. Pedagogiji ni ne smeraju. Služe za pod-smeh, za ispod smeha. Njihovi mladi susretači, na ulici, u dvoranama, ionako se smeju svemu. Starima sa odmahivanjem rukom a mladima sa izmišljenom radošću.

Šta stvarno tvrdim?

Da se čovek najbolje snalazi u organizaciji gde je moguće otimati, krasti, uzimati tuđe, ubijati. Tamo gde to nema čovek nema dovoljno stimulansa da se kreće. . Motiva nema dovoljno samo za spavanje.

Žene su tiho građene i isto funkcionišu cilj. Stil istog je različit. Promiskuitetne do neboga a oivičene.  Umaskirale bi sve a kretale se brzo. Ako ne može drugačije tada ženskom maštom dodirnute drugom ženom.

Sreća je u spoznaji Tvorca i Bogova. Ali nikada konačno. Tvorac je energetska svetlost.

Homokreatori su i Pinoče i Dali, kockar i lopov.

Proglasiti kriminalce koji su asocijalni u ime sebe i političare koji su to isto ali ‘kao’ u ime ‘nečeg’ kao paravana za patološke tipove je filosofijski smiješno. Naučno, sociologijski. moguće tačno.

Čovek je hermafrodit sa stanovišta dobra i zla a stvarnosno sve zavisi od toga za šta se izlaktao u koloni svojih bića.

Shvatiti filosofiju kriminalca ne znači shvatiti filosofiju zla već filosofiju univerzalnog ljudskog bića.

Ateizam je ćutao o ljudskoj nadi i veri u ljudsko biće, njegove varijetete i vrste ostalih inteligencija kao centru misije Boga ili univerzuma.

Posebno je ateizam duhovno krh jer se oslanja na sve vrste nasilništva i ostalih sigurnih nesigurnosti.

Comments are closed.


BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
Najnoviji komentari
    “Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
    "Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
    Kalendar
    November 2018
    M T W T F S S
    « Oct    
     1234
    567891011
    12131415161718
    19202122232425
    2627282930  
    Arhiva

    Welcome , today is Monday, 19/11/2018