Rimljanin IV 2, Prijatelji sa ulice

Tags: No Tags
Comments: No Comments
Published on: 09/04/2010

Prijatelji sa ulice

Prijatelj je biti nekom nešto. Unutrašnje dijaloge vodiš pomalo spolja u njegovom prisustvu kao svedoku.

I neprijatelji su nešto. Lično nisam imao neprijatelje ali su neprijatelji postajali svi oni koji su to bili mojim prijateljima.

Kockar nema neprijatelje u klasičnom smislu. Njegovi neprijatelji su više kao protivnici. Kockari su umetnici u proizvodnji protivnika.

Kockari varalice, kao i kriminalci, po naravi i pripadaju njima, proizvode neprijatelje.

Kockar,  koji u slobodno vreme radi ‘džep’ /džeparoš/ i koji je stasao u neviđeno drsku veličinu  svoje  sejanje straha  zasniva na ‘teškim’ poznanstvima u DB-u, policiji i kriminalcima likvidatorima Službi.

Taj tip kockara nestaje sa krupne kocke zbog svoje umorne ruke. Zadržali su, umesto revolvera, vodoravno usmereni kažiprst i vertikalni srednji prst jkao komunikaciju nizanja mržnje. Ne neprijateljstava, mržnje.

Ne pričaju zaravnjeno. Skokovito kreću reči ulice. Kakva im je misao tako ga i žive. Hrabrost je prva emocija. Često i poslednja.

Fakultet je za one koji još ne znaju šta hoće.

Prijatelji sa ulice  su sa malo godina znali šta hoće. Hoće svoje pravde.

Dobro i zlo je smišljeno da bude uslovljeno situacijom, relativno je. Pravda je jedna i pripada njima.

Oni su oni koji jesu. Stvarnosti nisu lišeni jer je oni oblikuju i kada ih upotrebljavaju u ratovima /verski, državni/ koji nisu njihovi.

Oni su ulični nadmetači. Likovi erotsko-hazardnog ličnog kabarea. ’Noć Starog zaveta’. Zaludna zbornica duša koji su se dešavali sa mnom i u meni.

Festival svetog duha je svaki pojedinačan čovek. Jer je svako načinjen posebnim. Ni svoje čitanje biblije ne možemo na shvatanje dati drugome. Nema ko da ga tumači. Ni kome.  

Hvatanje talasa ulice je adrenalinsko postojanje gde je jasno da  smisao ima koren u onom što je bilo. To što je bilo je bitno za ulično talasanje.

Svakodnevni život reči troši i ubogaljuje. Ulica ih do nepotrebnosti uprošćuje. Gesta postaje mnogo. Pogled je kraj.

Ako Rimljaninov prijatelj išamara kockara jer je ovaj varao njegovog prijatelja Rimljanin to prati sa smehom. Nije se ništa posebno desilo ni tamo ni ovamo. Ako sada ne rasčiste svoj odnos možda će krenuti da ga rasćišćavaju kada nije dobro da to rade.

Ko je ko po snazi mora se znati što pre da bi bio red kada bude potreba za njim.

Biti drugačiji od ’uličih kraljeva’ svoje stvarnosti možeš samo ako odeš. Biti sa njima je samo tvoja nijansa njih.

Ne čitaju. Čitanje oštećuje i kada podstiče. Gledaju da što duže ostanu. Ali ne po svaku cenu..

Treba obratiti pažnju na mišljenje ludaka. Oni su stalno zauzeti sobom. Opasni su jer su nepredvidljivi. Ble-savi/nuti/. Reči su čudo. Sve kazuju kada im uočiš sintezu.

Reč ludak govori svašta i nije adekvatan za upotrebu. Na primer tvrdi da robijaške navike svojim potrebama treba zvati hobijima. Ne pada im na pamet da ih blokiraju.

Mrtvi dom je mrtav koliko i pećina ili pustinja.

Šta će bakterijske flagele ovde razjasniti? Neukroćenu prirodu čovekove forme međuodnošenja? Neće. Bakterije, između ostalog, ne znaju da zavaravaju sebe. Ustvari, ne znaju ništa sem da žive. I oni su u tom stilu samo sa razlikom svoje kompulzivnosti kojom definišu svoje namere.

Namera je, inače božji element u ljudskom obliku. Odlučio si da stvaraš svoj svet. Lični čin stvaranja. Njihov svet, kao i bakterijski, ne zna za ’biti u čekanju’.

Svi oni bi mogli da budu politički lideri radikalnih grupa kao što je i Gering i sl. mogao da bude, umesto toga što je bio, vođa neke njihove bande. Voždovački klan ili zemunski ili surčinski to su veliki ratovi malih. Sa svim ubistvima, ratnim plenom, silovanjima, maltretiranjima u svrhu demonstracije moguće moći. Ništa drugo.

Srećan čovek je slobodan. Oni nisu bili srećni. Pored svog smeha i galame navijača. Nisu.

Stalno brane neku svoju nevrednost. I u tom poslu čovek je najopasniji. Te čast porodice, kluba ili, nedajbože, vere i naroda.

Ovo su stvarne osobe koje su činile kontekst onog što sam proživeo  sa njima i koji su iritirali pitanja hipoteza. Dovođenje u pitanje pitanja hipoteza je stvar trenutka emocionalnog naboja i moći reči samog autora.

Previše je stvarnosti u životu tih povratnika iz pakla. Zatvor im dođe kao uvežbavanje redosleda. Duhovnost (popravljanje sebe) je uvežbavanje borbene pokretljivosti.

Kako im zahvaliti na doživljaju a ostati izvan patologije života? Da li je baš uvek individualni život zamka?

Oni su učesnici posmatranja. ‘Ludaci’ su prijatelji izabrani po kriteruju zla, njihovi prijatelji, poznanici koji se sreću u ambijentu delikta, vlasnici bordelja, njihove radnice i radnici, njihove priče koje žive nezavisno od svoje istine i značenja za one van kruga.

Poznavao sam ubice, prostitutke, njihovu decu koja su postajala gora jer su tako shvatili smisao. Ne izdati način roditelja, shvatanja prijatelja je aksiom. Zamumuljen govor je krajnja nepoznanica ovom sloju.

Literarni likovi koje sam mogao susresti da sam bio u tom vremenu su isti ti ‘Ludaci’. Nebitna je identifikacija osobe. Tok svesti po kome se kreću, uslovni refleksi, su tačke koje se mogu oblikovati ili ne. Oni su matematička istina sa nekim 0,ooo1 % otstupanja. 

Postajemo nerazdvojni. Njihov način života mi se uvlači u sve što nosim sa sobom. Postoji li život tako nabijen sadašnjošću kao njihov mimo njih? Zaraza su. Opčinili su me. Više ne želim drugo. Drugo umire sa izborom njih. Sam nemam neprijatelja. Njihovi sukobi me guraju u njihove mržnje. Imam, odjednom, mnogo neprijatelja. Svi njihovi neprijatelji su i moji. Teško se, neoštećen, skloniti od svih sukobljenih.

Rimljanin je shvatio da sam u problemu. Novac neću da stičem na njihov način pa sam, ipak na kraju, upleten tako da do njega mogu doći samo na njihov način. Izabrao sam da to bude kocka. Imao sam smisla za njenu logiku.

Zbirno njihovi životi su društvena pojava zvana kriminal. Njihov neprijatelj je država. Država, sama kriminalna institucija, nalazi tako svoju ‘u ume naroda’ svrhu. Kriminalci su nadnacionalni 

Biti drugačiji od ’uličih kraljeva’ svoje stvarnosti možeš samo ako odeš. Biti sa njima je samo tvoja nijansa njih.

Ne čitaju. Čitanje oštećuje i kada podstiče. Gledaju da što duže ostanu. Ali ne po svaku cenu..

 

Treba obratiti pažnju na mišljenje ludaka. Oni su stalno zauzeti sobom. Opasni su jer su nepredvidljivi. Ble-savi/nuti/. Reči su čudo. Sve kazuju kada im uočiš sintezu.

Reč ludak govori svašta i nije adekvatan za upotrebu. Na primer tvrdi da robijaške navike svojim potrebama treba zvati hobijima. Ne pada im na pamet da ih blokiraju.

Mrtvi dom je mrtav koliko i pećina ili pustinja.

 

Šta će bakterijske flagele ovde razjasniti? Neukroćenu prirodu čovekove forme međuodnošenja? Neće. Bakterije, između ostalog, ne znaju da zavaravaju sebe. Ustvari, ne znaju ništa sem da žive. I oni su u tom stilu samo sa razlikom svoje kompulzivnosti kojom definišu svoje namere.

Namera je, inače božji element u ljudskom obliku. Odlučio si da stvaraš svoj svet. Lični čin stvaranja. Njihov svet, kao i bakterijski, ne zna za ’biti u čekanju’.

 

Svi oni bi mogli da budu politički lideri radikalnih grupa kao što je i Gering i sl. mogao da bude, umesto toga što je bio, vođa neke njihove bande. Voždovački klan ili zemunski ili surčinski to su veliki ratovi malih. Sa svim ubistvima, ratnim plenom, silovanjima, maltretiranjima u svrhu demonstracije moguće moći. Ništa drugo.

 

Srećan čovek je slobodan. Oni nisu bili srećni. Pored svog smeha i galame navijača. Nisu.

Stalno brane neku svoju nevrednost. I u tom poslu čovek je najopasniji. Te čast porodice, kluba ili, nedajbože, vere i naroda.

Ovo su stvarne osobe koje su činile kontekst onog što sam proživeo  sa njima i koji su iritirali pitanja hipoteza. Dovođenje u pitanje pitanja hipoteza je stvar trenutka emocionalnog naboja i moći reči samog autora.

 

Previše je stvarnosti u životu tih povratnika iz pakla. Zatvor im dođe kao uvežbavanje redosleda. Duhovnost (popravljanje sebe) je uvežbavanje borbene pokretljivosti.

 

Kako im zahvaliti na doživljaju a ostati izvan patologije života? Da li je baš uvek individualni život zamka?

 

Oni su učesnici posmatranja. ‘Ludaci’ su prijatelji izabrani po kriteruju zla, njihovi prijatelji, poznanici koji se sreću u ambijentu delikta, vlasnici bordelja, njihove radnice i radnici, njihove priče koje žive nezavisno od svoje istine i značenja za one van kruga.

Poznavao sam ubice, prostitutke, njihovu decu koja su postajala gora jer su tako shvatili smisao. Ne izdati način roditelja, shvatanja prijatelja je aksiom. Zamumuljen govor je krajnja nepoznanica ovom sloju.

 

Literarni likovi koje sam mogao susresti da sam bio u tom vremenu su isti ti ‘Ludaci’. Nebitna je identifikacija osobe. Tok svesti po kome se kreću, uslovni refleksi, su tačke koje se mogu oblikovati ili ne. Oni su matematička istina sa nekim 0,ooo1 % otstupanja. 

 

Postajemo nerazdvojni. Njihov način života mi se uvlači u sve što nosim sa sobom. Postoji li život tako nabijen sadašnjošću kao njihov mimo njih? Zaraza su. Opčinili su me. Više ne želim drugo. Drugo umire sa izborom njih. Sam nemam neprijatelja. Njihovi sukobi me guraju u njihove mržnje. Imam, odjednom, mnogo neprijatelja. Svi njihovi neprijatelji su i moji. Teško se, neoštećen, skloniti od svih sukobljenih.

Rimljanin je shvatio da sam u problemu. Novac neću da stičem na njihov način pa sam, ipak na kraju, upleten tako da do njega mogu doći samo na njihov način. Izabrao sam da to bude kocka. Imao sam smisla za njenu logiku.

 

Zbirno njihovi životi su društvena pojava zvana kriminal. Njihov neprijatelj je država. Država, sama kriminalna institucija, nalazi tako svoju ‘u ume naroda’ svrhu. Kriminalci su nadnacionalni

Comments are closed.


BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 1/JANUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
BRIFING 2/FEBRUAR 2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 3/Mart2013
Brifing 4/April 2013
Brifing 4/April 2013
“Sporazumevanje u bridžu” Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
"Sporazumevanje u bridžu" Mr. Dejan Pavkov, biblioteka na Tasosu (Potos), Grčka
Kalendar
September 2017
M T W T F S S
« Aug    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Arhiva

Welcome , today is Tuesday, 26/09/2017